Уколико се посматра као криминалистички и кривичнопроцесни институт, увиђај представља систем радњи којима се, у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, опажају, стручно обрађују и у увиђајној документацији региструју предмети, трагови и друге околности значајне за разјашњење кривичног догађаја.[1] Увиђај омогућава да се утврди стварна природа и механизам настанка и одвијања догађаја поводом кога се поступа, то јест, да се утврди непостојање, односно постојање кривичног дела одређене врсте, место, време, начин, средства и мотив његовог извршења, као и друге чињенице које могу да послуже као основ за претпоставку, или као доказ о извршилаштву једног или више лица. С друге стране, увиђајем се обезбеђују квалитетни полазни подаци, односно материјали за накнадна криминалистичко-техничка, саобраћајно-техничка, медицинска и друга вештачења.
По изласку на лице места руководилац увиђајне екипе се информише о свим радњама које су до тада предузете, и свим променама које су настале на лицу места до тог тренутка. После пријема поменутих информација и личног увида у затечено стање, руководилац увиђајне екипе доноси одлуку да ли ће уопште да приступи вршењу увиђаја, а ако хоће, да ли ће то урадити одмах или ће сачекати погоднији тренутак (бољу видљивост, адекватнија средства, долазак стручњака одређене специјалности и сл). Након добијања информација о догађају и његовим актерима, и непосредног опажања спроведеног у складу са општим криминалистичким знањима и правилима поступања поводом догађаја одређене врсте, руководилац увиђајне екипе врши просторну и временску орјентацију лица места и утврђује природу догађаја, а потом упућује криминалистичког техничара, односно заједно са њим улази у круг лица места, водећи рачуна да не уништи постојеће предмете и трагове, и да не наруши затечено стање лица места.
Током статичке фазе увиђаја утврђује се затечено стање лица места, и положај и величина појединих предмета и трагова. Успешност поступања у овој фази увиђаја, као и у току каснијег ангажовања, претпоставља квалитетну мисаону реконструкцију тока и механизма догађаја. Она треба да омогући да се утврде битне околности и редослед дешавања у време кривичног догађаја, након чега би требао да уследи проналазак релевантних трагова и предмета на одређеним сегментима и објектима на лицу места, као и њихово довођење у логичну међусобну везу. Док криминалистички техничар, проналази и обележава релевантне трагове и предмете догађаја, припрема их за фотографисање, узима потребне мере за израду скице (ситуационог плана) лица места, и на крају фотографише лице места и све трагове и предмете према правилима криминалистичке технике, руководилац увиђајне екипе надгледа и усмерава рад криминалистичког техничара и прикупља, и у записнику о увиђају, односно у белешкама на основу којих ће накнадно сачинити записник, фиксира податке о свим кривично правним и криминалистички релевантним околностима догађаја.
Током динамичке фазе криминалистички техничар, не само што утврђује постојање одређених трагова, већ и тумачи њихов значај, односно механизам настанка и њихову везу са самим догађајем, те их фиксира и припрема као материјал за даљу анализу. Предмете који могу да послуже као доказ техничар узима пажљиво у руке (са рукавицама) и разгледа их, изазива и фиксира невидљиве трагове, а потом их, по потреби пакује и припрема за даљу анализу.
Одредбе ЗКП које се односе на записник уопште, примењује се и на записник о увиђају, а одредбама чл. 233 ст. 3 ЗКП детаљније је регулисано уношење у записник података који су важни с обзиром на природу увиђаја, односно потребу утврђивања истоветности појединих предмета (опис, мере и величина предмета или трагова, стављање ознаке на предметима и др.). Ако су током вршења увиђаја направљене скице, цртежи, планови, фотографије и филмски снимци они ће се прикључити записнику.
[1] Члан 133-136 Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, број 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014)
Comments