POJAM, CILJ I NAJVAŽNIJE PROCESNE ODREDBE
Pretres je istražna radnja, koja se preduzima u cilju pronalaženja skrivenog izvršioca krivičnog dela, tragova krivičnog dela ili predmeta važnih za postupak. Tražene stvari nazivamo objektima pretresa.
Koje objekte ćemo u pojedinom slučaju tražiti zavisi od date situacije, koja već unapred više ili manje određuje krug tih objekata. To može biti sam izvršilac krivičnog dela za kojim tragamo i koji se negde sklonio, leš ubijene žrtve ili delovi ubijene žrtve i pojedini predmeti, koji će nam u postupku poslužiti kao materijalni dokazi. Ovi poslednji mogu biti:
a) Predmeti koji su kao sredstvo poslužili za izvršenje krivičnog dela ili bili namenjeni tome cilju (na primer razna oružja, oruđa, pribor i sprave za vršenje falsifikata i sl.). (Posed sredstava izvršenja kao indicija.)
b) Predmeti koji su proizašli iz krivičnog dela (na primer prepravljene isprave, falsifikovani novac, pornografska literatura i sl.).
c) Predmeti koji su pribavljeni krivičnim delom (na primer odnesene stvari kod krađa, ubijena divljač kod nezakonitog lova) i predmeti koji su dobijeni kao nagrada za izvršenje krivičnog dela (na primer razni predmeti dobijeni kao mito). (Korist od krivičnog dela kao indicija.)
d) Predmeti na kojima se mogu naći tragovi izvršenja krivičnog dela i na taj način stvoriti indicija prisutnosti određenog lica na mestu izvršenja krivičnog dela i indicija dejstva krivičnog dela na izvršioca (na primer okrvavljen veš, kaput pocepan u borbi, cipele na kojima ima blata sa mesta izvršenja, obuća čiji su tragovi ostali na mestu izvršenja krivičnog dela i sl.).
e) Predmeti koji pomažu osvetljavanju ličnosti izvršioca, njegovih veza u pripre manju i izvršavanju krivičnog dela i utvrđivanju motiva dela (na primer prepiska, zabeleške i dnevnici, fotografije i sl.) kao i svi drugi predmeti koji mogu iz izvesnih razloga biti važni za otkrivanje izvršioca i utvrđivanje njegove krivične odgovornosti (na primer provaljena i odnesena kasa).
Prostorno se vršenje pretresa ne odnosi samo na stan izvršioca ili drugog lica, već i na ostale prostorije koje tim licima pripadaju (radnje, kancelarije, radionice, podrume, šupe itd.), a u najširem smislu i na slobodni prostor (njive, livade, bašte itd.), gde se pretpostavlja da su traženi predmeti sakriveni.
Nadleinost i forma naređivanja pretresa. Pretresanje stana može narediti samo sud. Forma naređivanja je pismena naredba, koja mora biti obrazložena. Zakonik o krivičnom postupku ne reguliše posebno sadržinu naredbe, ali ova svakako treba da sadrži sledeće elemente: naziv organa koji naređuje pretresanje, broj, datum i mesto donošenja naredbe, porodično i rođeno ime lica čiji se stan ili prostorija treba da pretrese, naznačenje organa kome se poverava sprovođenje naredbe (to mogu biti pre svega pripadnici Policije), obrazloženje zašto se naređuje pretresanje, službeni pečat i potpis organa koji donosi naredbu.
Posle donošenja naredbe redosled pretresanja je sledeći:
1) Uručivanje pre pretresa naredbe licu kod koga će se (ili na kome će se) pretresanje izvršiti i pozivanje da dobrovoljno izda lice ili predmete koji se traže. Ovo prethodno uručivanje i pozivanje može otpasti ako se pretpostavlja oružani otpor, ako je potrebno da se pretresanje izvrši odmah i iznenada, ili ako se pretresanje mora izvršiti u javnim prostorijama.
2) Pretresanje. Pretresanje se vrši danju, a ako je bilo započeto danju pa nije završeno, može se nastaviti i noću. Pretresanje u vojnoj zgradi može se izvršiti samo po odobrenju nadležnog vojnog starešine.
Pretresanju stana kao i lica treba da prisustvuju dva punoletna građanina kao svedoci. Pretresanje ženskog lica može vršiti samo žensko lice, a za svedoke moraju se isto tako uzimati samo žene. Pozvaće se takođe držalac stana kod koga se pretresa da toj radnji prisustvuje, a ako je on odsutan pozvaće se njegov zastupnik ili neko od odraslih ukućana ili suseda. Kad se pretresanje vrši u državnim nadleštvima, radnim i drugim organizacijama, pozvaće se njihov rukovodilac da prisustvuje pretresu.
3) Sačinjavanje zapisnika. 0 svakom pretresanju treba obavezno sačmi ti zapisnik. U zapisnik treba uneti: naziv organa koji vrši pretresanje, mesto gde se pretresanje vrši, dan i čas početka i završetka pretresanja, imena svih prisutnih lica i naznačenje u kom svojstvu prisustvuju (na primer, svedoci, vlasnik stana, organ koji pretresa); u zapisniku mora biti, dalje, naveden sam tok pretresanja (na primer, koje su prostorije pretresane, kakvih je prigovora bilo i sl.), koji su predmeti pronađeni i privremeno oduzeti, naznačenje mesta gde su ti predmeti nađeni i načina njihovog sakrivanja, broj pojedinih predmeta i takav opis predmeta, da se mogu u svakom slučaju tačno identifikovati (na primer ručni sat marke „Omega", štoperica, zlatan sa takvim i takvim ogrebotinama na unutrašnjoj strani poklopca). Preporučuje se da se u važnijim slučajevima skrovište i sami predmeti fotografišu i fotografija priloži zapisniku.
Zapisnik piše zapisničar, a može ga pisati i samo lice, koje vrši pretresanje (čl. 79. ZKP). Zapisnik potpisuju: organ koji pretresa, svedoci i lice koje je bilo pozvano da pretresanju prisustvuje (vlasnik stana, drugi ukućanin ili sused, rukovodilac ustanove), kao i zapisničar, ukoliko ga je bilo.
Zapisnik se ne uručuje licu, kod koga (ili na kome) se pretresanje vršilo. Njemu se izdaje posebna potvrda, u koju se unose svi podaci (količina, vrsta, kvalitet i identitet) o oduzetim stvarima. Da je potvrda izdata treba isto tako posvedočiti u zapisniku o pretresanju.
Ovo je redovan način vršenja pretresanja. Ali postoji i druga izuzetna forma pretresanja na koju su po čl. 210. ZKP-a ovlašceni organi unutrašnjih poslova, uključujući pripadnike Policije (za ove je ovaj izuzetan način još posebno važan, pošto ga mogu preduzeti samoini- cijativno, dok redovno pretresanje mogu vršiti samo na osnovu naredbe suda).
Taj se izuzetak odnosi na samo ulaženje u stan (na primer, u cilju obezbedenja tragova), kao i na ulaženje u stan i pretresanje — bez donošenja bilo kakve naredbe. Uslovi za takvo ulaženje u stan i pretresanje su: izvršenje tog postupka želi držalac stana; neko zove u pomoć; potrebno je uhvatiti izvršioca krivičnog dela, koji je na delu zatečen; tu se nalazi lice koje se ima po naredbi ovlašćenog organa pritvoriti ili prinudno dovesti; ili, tu se nalazi lice koje se usled gonjenja tu sklonilo; kao i u drugim slučajevima kod kojih je očigledno da se samo tim hitnim postupkom mogu obezbediti dokazi.
Ako su ovlašćena službena lica organa unutrašnjih poslova ušla u stan i nisu izvršila pretresanje, izdaju držaocu stana jedino potvrdu u kojoj se naznačuje razlog ulaženja u stan i nikada se ne piše zapisnik. Ali ako je i u ovom hitnom slučaju trebalo izvršiti pretresanje, tome pretresanju treba da prisustvuju i dva punoletna građanina kao svedoci. Isto tako treba pisati i redovan zapisnik o pretresanju i izdati potvrdu o oduzetim stvarima.
Pretres po ovom izuzetnom osnovu može da se vrši u svako doba dana, tj. i noću.
ODUZIMANJE STVARI
Prilikom pretresanja stana, prostorije ili lica oduzimaju se samo oni predmeti, koji su u vezi sa svrhom pretresanja u datom slučaju.
Ali ako se prilikom pretresanja nadu i drugi predmeti koji nemaju veze sa krivičnim delom zbog koga se pretresanje vrši, a ti predmeti ukazuju na postojanje nekog drugog krivičnog dela, za koje se goni po službenoj dužnosti, oduzeće se i ovi predmeti. Ovo će se ubeležiti u zapisnik o pretresu. Za te predmete treba isto tako njihovom vlasniku izdati potvrdu. To može biti, na primer, slučaj kad se vrši pretresanje povodom nekog ubistva i traže se corpora delicti pomoću kojih je delo izvršeno, a nađu se, na primer, neke ukradene stvari. Ili: pronađu se predmeti čiji je promet i držanje za neovlašćeno lice ograničeno ili zabranjeno, kao oružje, opojne droge, pornografska i druga zabranjena literatura i slično. O oduzimanju tih predmeta izvestiti javnog tužioca, koji će odlučiti da li će se pokrenuti postupak i za to novo krivično delo. Ukoliko javni tužilac postupak ne pokrene, predmeti se moraju vratiti vlasniku, a neće se vratiti ukoliko ima mogućnosti pokretanja, na primer, carinskog, deviznog ili drugog administrativno-kaznenog postup- ka, u kome takode ima mogućnosti oduzimanja tih predmeta (cl. 209, 215. ZKP-a).
TAKTIKA PRETRESA
Da li vršiti pretres u datom momentu
Pri rešavanju ovog pitanja uzima operativni rukovodilac odnosno istražni sudija u obzir karakter krivičnog dela, sve podatke o kriminalnoj delatnosti, vezama i planovima izvršioca, tempo i rezultate eventualne kriminalističke obrade. Nepravilno je ograničiti se samo na direktno saznanje ili pretpostavku o sakrivenim stvarima na određenom mestu. Pretres mora da bude u skladu i sklopu sa čitavom strategijom i taktikom. On dekonspiriše kriminalističku obradu i u tom smislu predstavlja izvestan rizik. Nema te vrste krivičnog dela kod koje bi se unapred mogla isključiti potreba pretresa. Koliko je pogrešno da se s obzirom na vrstu krivičnog dela ne vrši pretres,21 toliko se treba čuvati od taktički neosnovanih pretresa. U načelu vrši se pretres kada postoje osnovi sumnje („ako je verovatno" — čl. 206. ZKP) da se na određenom mestu nalaze traženi predmeti krivičnog dela (mrtvi predmeti i životinje), tragovi dela, lica i leševi, ali pre donošenja odluke treba brižljivo oceniti moguće pozitivne i negativne posledice pretresa. Akoje u datom momentu izvesnija taktička šteta od izgleda na uspeh, možda će biti korisno da se pretres odloži. Bezuspešan pretres može često da zapečati sudbinu čitavog postupka. Ovo važi naročito za politička krivična dela. Sa druge strane, ne treba zbog proteklog vremena ili već izvršenih istražnih radnji odustati od pretresa sa motivacijom: "Neće krivac biti toliko neoprezan da još uvek drži predmete kod sebe i u stanu". Iako je kod osumnjičenih (čl. 210. ZKP-a) i okrivljenih zbog imovinskog krivičnog dela ili dela protiv života pretres skoro redovna radnja, još se uvek u praksi premalo vrši, ali ne iz nekih taktičkih rasuđivanja. Osim toga operativac će pristupiti pretresu samo akoje obezbedio realizaciju sledećih pravila: svaki se pretres mora vršiti planski, sistematski, sa najvećom brižlji- vošću. Rukovodilac ove dugotrajne i naporne radnje ne sme da se osloni na slučaj ili sreću. On mora pre pretresa temeljito da razmisli, a kada se odlučio za određeni momenat, izvršiće pretres dosledno, jer je polovičan rad najveći neprijatelj saznanju istine. Sa pretresom će se, po pravilu, početi samo ako unapred postoji garancija da se može izvršiti temeljito i bez prekidanja. Vrlo je važno da pretres obavlja dovoljan broj službenika. Lice kod koga se obavlja pretres treba da bude prisutno za ćelo vreme pretresa jer će rukovodilac pažljivim posmatranjem držanja i izgleda vlasnika stana ili drugih lica stvoriti zaključke korisne za pronalaženje objekta pretresa. Pretres treba tako predviđati da se završi dok traje dnevna svetlost. Samo u slučaju opasnosti od odlaganja vršiće se noćni pretres. Od postojanja svih ovih uslova zavisi i taktička odluka o tome da li će se u sadašnjem momentu vršiti pretres.
Planiranje pretresa
Da bi pretres uspeo, potrebno je pre njegove realizacije: a) prikupiti podatke o licima kod kojih će se vršiti pretres, njihovim navikama, načinu života, lokaciji mesta pretresa, ulazima, izlazima, broju i rasporedu prostorija i nameštaju u njima itd.; b) ako je moguće, treba raznim načinima saznati da li krivac stvarno ima na određenom mestu objekte pretresa; c) brižljivo razraditi operativni plan pretresa u okviru ovih šest pitanja:
1) šta ili koga treba tražiti (objekti pretresa);
2) kod koga treba tražiti;
3) kada treba tražiti;
4) kako je najkorisnije da se traži;
5) gde treba tražiti;
6) sa kakvom opremom i sa koliko službenika treba tražiti.4*
Na primer kleveta, utaja poreza, nadrilekarstvo, pustošenje šuma, neprijateljska propaganda generalno ne isključuju potrebu za pretresom.
3) Ovih pet pitanja iznose Weingart, »Kriminalistička taktika", 1904, str. 79—88. Hans Schneickert,
»Kriminalistische Spurensicherung", Schneickert, «Kriminalistik", 1940. Od njih su ova pitanja preuzeli Šaver, Vinberg, Jakimov, a P. Mitričev i ostali.
Ovo smo pitanje dodali zbog njegove važnosti Pošto tu rešenje zavisi od ostalih pitanja, logično je da je poslednje.
Prvo, drugo, treće, peto i šesto pitanje imaju donekle organizaciono-taktički karakter. Njihovo rešavanje počinje u kancelariji, dok se četvrto često može rešavati samo na mestu pretresa, iako o njemu treba misliti i pre realizacije pretresa.
Predviđanjem se smanjuje koeficijent neugodnih iznenađenja.
1) Šta ili koga treba tražiti. Odgovor na ovo pitanje daje svaka pojedina situacija. Pretres se može vršiti radi pronalaženja i hvatanja sakrivenog lica, otkrivanja leša i njegovih delova, predmeta i tragova krivičnog dela.
2) Kod koga treba tražiti. Pre nego što se pristupi vršenju pretresa treba brižljivo oceniti i odrediti tačan krug lica kod kojih će se vršiti pretres. To mogu biti saučesnici, rođaci, prijatelji, ostala bliska lica, već prema karakteru krivičnog dela i mogućim vezama saučesnika.
3) Kada treba tražiti. Kućni pretres treba uvek vršiti danju ako to dopuštaju taktički zahtevi. Dnevni pretres ima određene taktičke prednosti pred noćnim. Danju je bolja vidljivost, manja mogućnost podmuklog otpora i iznenadnog napada, smanjena mo gućnost samoubistva i bekstva.
Noću se lakše odbacuju i sakrivaju stvari, jer pomrčina i igra senke i svetla smetaju. Noću mnoge važne činjenicu izbegnu pažnji i ostaju neotkri vene. Osim toga noću su potrebna jaka svetla (reflektori) kojima se uvek ne raspolaže. Ali je često bolji i noćni pretres nego odgađanje započetog pretresa za sutradan. U preduzeću se može zapečatiti prostorija i postaviti straža, ali ni to nije sigurno, dok se u stanu često ne može tako postupati. Odgađanje pretresa omogućuje saučesnicima da sakriju predmete i tragove, izbegnu lišenje slobode itd. Ako je vrlo važno da se sačuva konspirativnost pretresa možda će se on morati započeti noću ili čak čitav izvršiti noću, da bi se realizovao njegov suštinski princip: brzina i iznenađenje. Ipak je za većinu slučajeva korisno da pretres počne u zoru, kada su krivci obično kod kuće na spavanju, psihološki nepriprem- ljeni. Često nisu ni sakrili stvari, a psihologija dokazuje da se goli čovek oseća dvostruko nezaštićen. Početak pretresa mora biti tačno predviđen. 0 4, 5. i 6. pitanju govori se u daljem izlaganju.
Vršenje pretresa (taktička strana)
Kako je najkorisnije da se traži?
a) Pred samom zgradom i okolo nje postavljaju se operativni radnici u civilu da paze na prozore, kako bi se sprečili tajna dogovaranja i izbacivanje corpora delicti. Vlasnik stana mora biti potpuno iznenađen da ne bi, prvo, odstranio kompromitujući materijal u poslednjem momentu pre nego što službenici prodru u stan, omeo vršenje pretresa, izvršio samoubistvo (na primer cijankalijem), pobegao ili se uspešno sakrio, i drugo, da ne bi pružio oružani otpor. To su dve taktički sasvim razne situacije. Odgovarajuće mere treba unapred planirati. U prvoj se situaciji primenjuju: pravimo izabran momenat pretresa, neopažen dolazak i lukavstva (razni zgodni izgovori), koji će navesti vlasnika stana da odmah otvori vrata. Sva su spoljna vrata zaposednuta (izlazi). Prostorije se odmah obilaze, svi se zatečeni ljudi skupe u sredinu jedne prostorije, identifikuju, i prema oceni, vrši se nad njima lični pretres.5' Određeni službenici treba celo vreme da paze na njih kako bi sprečili ili uhvatili razgovor, dodavanje ili odbacivanje, odnosno uništavanje dokaza. Vođa ekipe, obilazeći prostorije, raspoređuje službenike i po unutrašnjosti zgrade (stana) radi stražarenja.
Kada se ima posla sa teškim krivcima i očekuje oružani otpor primenjuje se gore opisana taktika. Ako to nije moguće dopuštena je upotreba kalauza (otpirača) i podešenih ključeva6* radi iznenađenja i razoružanja. U stan se naglo ulazi sa oružjem u ruci, vrši razoružanje zatečenih lica i detaljan lični pretres. Dobro je povesti sobom i službene pse. Potrebno je da se prilikom stajanja pred vratima uhvati zaklon. U momentu kada se vrata odškrinu, treba operativac da stavi nogu i iz blizine uperi oružje, ali stoji tako da se nalazi zaštićen, krivcu sa strane. Ovakav ulazak u stan može se kombinovati sa prismotrom i lišavanjem slobode izvršenim na neupadljiv način. Na ulici se liši slobode saučesnik, koji se navede da traži otvaranje vrata. Kod vrlo opasnih krivaca dobro je upotrebiti najnoviji omamljujući gas,7) koji ih trenutno onesvešćuje, a ne ostavlja štetne posledice po zdravlje itd. Ako se uz ove varijante ne misli postaviti zaseda, ostaće službenik od prvog momenta pred vratima i odlučivati o postupku sa posetiocima.
Kada neko od prisutnih želi da ode u nužnik, verovatno je da ima uza se nečeg sakrivenog što želi da baci.
Do svršetka pretresa ne srne niko otići sa mesta pretresa. Ako se odmah pristupa informativnom ispitivanju pojedinih lica, ono se vrši pojedinačno u drugoj prostoriji, a detaljan razgovor sledi obično svršetku pretresa.
Sam pretres započinje informativnim obilaskom radi orijentacije i detaljnog upoz- navanja sa mestom pretresa, rasporeda stambenih i ekonomskih prostorija, nameštaja itd. Rukovodilac pretresa nastoji da pri obilasku uoči sve što odstupa od uobičajenog i odmah pregledava sve peći, ne bi li u njima našao sagorele hartije. Pretres se vrši tako da se svakom službeniku poverava određena soba ili deo sobe. Na taj se način sprečava gužva i zbrka, lutanje, nepotrebno ponovno pretraživanje. Sve što se pokaže kao sumnjivo skuplja se na određeno mesto, gde određeni službenik pristupa najdetaljnijem pregledu tih objekata pretresa, koje pregleda zajedno sa svedocima i opiše u zapisniku sa svim individualnostima tih stvari (kao da bi raspisivao potragu za njima). Iz jedne sobe u drugu prelazi se samo kada je u prvoj potpuno završen pretres. Ako treba pregledati tavan ili podrum korisno je otpočeti od njih dok su službenici sveži i odmorni, a to je apsolutan preduslov za ovu najtežu vrstu pretresa.
Taktički je zahtev da pretresom po pravilu rukovodi onaj službenik koji najbolje poznaje stanje operativne obrade, odnosno istrage ili eventualno istražni sudija. Ako neko drugi rukovodi, na primer pripadnik Policije, imaće poteškoća oko ocenjivanja da li je pronašao sve potrebne dokaze. Rukovodilac pretresa sam ne obavlja tehničke radnje nego vodi pretres i nadzire izvršenje svojih naloga. On vodi računa o pitanju „kako treba vršiti pretres". Pretres treba uvek vršiti izvesnim redom, kako se ne bi desilo da pojedina mesta i predmeti ostanu nepregledani. Najbolje je pretresati prostorije s leva na desno, računajući od ulaznih vrata, a zatim stvari u sredini prostorije. Lica treba pretresati od glave prema nogama i to prvo gornju, a zatim donju odeću i na kraju golog Čoveka. Odeća se skida i pregleda. Rukovodilac pretresa prilagođuje, dopunjuje i menja stvoreni plan pretresa. Sva pitanja može postavljati jedino on ili od njega ovlašćeni službenik. Pronađeni objekti pretresa pokazuju se njemu. Obično on posmatra vlasnika stana ili drugo lice, koga postavlja kraj sebe. Prilikom pretresa moraju prozori i vrata da budu zatvoreni. Okrivljeni ne sme prisustvovati pretresu tuđeg stana.
b) Vladanje kod pretresa. Pretres treba vršiti sa pristojnošću, starajući se da se ne remeti kućni mir (čl. 208. ZKP), ali se pri tome ne sme izgubiti iz vida cilj pretresa, pa, možda, iz pogrešno primenjene osetljivosti i bolećivosti propuštati savesno pretraživanje. Rukovodilac pretresa podešava ceo rad tako da ne skreće pažnju sveta, da ne upada u oči, da se ne pravi buka, da se bezrazložno ne nasrće na zatečena lica. Sve što su službenici i svedoci pretresa čuli i videli smatra se službenom tajnom. Ukoliko je službenik doznao neku privatnu tajnu iz intimnog porodičnog života ne sme je iznositi kao privatno lice, a službeno će referisati samo ako ima značenje za operativnu obradu ili istragu. O običajima treba voditi računa koliko god je to moguće, no to ne znači da će rukovodilac pretresa te običaje pretpostaviti interesu postupka. On ih samo neće, bez velike potrebe, povređivati. Vrata na sobama, blagajnama, sanducima, ormanima i drugim delovima nameštaja nije dozvoljeno odmah nasilno otvarati, pa čak i razbijati. Ako vlasnik ne dozvoli da se otvore, učiniće se to upotrebom sile (vidi čl. 208. st. 2. ZKP). Pri nasilnom otvaranju treba, što je više moguće, izbegavati štetu i uništavanje stvari. Ali uvek odlučuje interes postupka, a nikako ne pitanje štete.
Ako zbog odlaganja preti opasnost obiće se vrata i u odsutnosti držaoca stana.
Neki put će taktički obziri tražiti da pretres ostane neko vreme što je više moguće u tajnosti, prema čemu će se i podesiti vladanje službenika.
Gde treba tražiti. Razlikujemo8' sledeće vrste skrovišta:
a) sakrivanje u pokućstvu i odeći, bez posebnih menjanja i preudešavanja mesta skrovišta;
b) ukopavanje (ukoliko u unutrašnjosti kuće nema pogodnih mesta za sakrivanje često se predmeti zakopavaju u šumi, na poljani, na livadi, pri čemu se više puta obeležava mesto ili prave skice da bi se moglo pronaći skrovište);
c) uziđivanje;
d) ušivanje;
e) sakrivanje (na primer dragog kamenja) u prirodnim šupljinama tela;
f) sakrivanje u veštačkim šupljinama pokućstva, životnih namirnica ili potrošnih predmeta druge vrste;
g) sakrivanje prilepljivanjem;
h) sakrivanje u transportnim sredstvima i spremištima;
i) spremanje u sakrivenim šupljinama i uglovima kuće, gradilišta i sporednih zgrada;
j) kod pismenog saobraćaja treba pregledati na izgled bezazlena pisma, između čijih redaka može biti pisano tajnim mastilom.
Tu treba, po našem mišljenju, dodati još jednu vrstu skrovišta, koja je sračunata na izvesne psihološke momente i upravo zato opasna. Dešava se da naročito lukavi krivci nemarno stave traženi predmet na vidljivo i upadljivo mesto, računajući da se upravo zbog istaknutosti mesta neće svratiti na njega pažnja.9' Službenici, praksa pokazuje, često ispuštaju iz vida takva mesta, nesvesno pretpostavljajući da se tu ne nalaze traženi predmeti. Takva su mesta, na primer, u kalendaru koji visi u kuhinji, u cipeli pored otomana, u kutiji šibica na stolu, u slaniku itd.
Kradljivac je stavio hiljadarke u upotre- bljenu kovertu, koja je bila istrošena, zgužvana i prljava i sasvim je otvoreno postavio među svoje papire. Krijumčar je stavio dragulje u zgužvanu kutiju od šibica, koju je postavio na pod kupea, medu pikavce.
Sasvim je jasno da se predmeti sakrivaju s obzirom na veličinu, volumen, težinu i kvalitet u njihovoj prirodnoj sredini. Stoga ih treba tražiti svuda tamo gde je vlasnik mogao da ih sakrije i smesti bez uništenja, odnosno oštećenja samog predmeta pretresa i predmeta koji ga sakrivaju. Ako je uspela iznenadnost pretresa treba početi sa traženjem najpre tamo gde se obično ostavljaju predmeti tražene vrste. Često se dešava da je vlasnik imao malu stvar uz sebe i u poslednjem trenutku je negde ugurao, na primer, u peć, mračni ugao ispod i iznad nameštaja itd.
Kod postavljanja i rešavanja pitanja „gde treba tražiti" uzima se u obzir i odgovor na pitanja "koga ili šta treba tražiti", zbog njihove prirodne povezanosti. Ako se traži leš drukčiji je odgovor na pitanje "gde" nego kada se traže na primer, leci. Pretres radi hvatanja sakrivenog izvršioca krivičnog dela vrši se na nastanjenim i nenastanjenim mestima (zgrade, tavani, podrumi, šupe, dvorišta, gospodarske zgrade, staje, senjaci, dubrišta, stogovi slame itd.). Dragocenu pomoć pruža službeni pas koji lajanjem otkriva lice koje tražimo. Da bi se sprečilo bežanje izvršioca opkoljavaju se svi izlazi. Kada se on otkrije ili uhvati, pretres stambenih prostorija i slobodnog prostora može se nastaviti prema potrebi ili oceni, ali se odmah mora pristupiti njegovom ličnom pretresu. Pretres se može kombinovati sa postavljanjem zasede, ukoliko se izvršilac ne pronađe i sa vršenjem ponovljenog pretresa.
Pretres radi pronalaženja leševa i delova leša. Posle ubistva izvršioci su često prisiljeni da privremeno ili sa trajnom namerom sakriju leš ili delove leša u stambenim prostorijama ili na slobodnom prostoru. Ubici je najveći problem upravo uništenje lesa. Iskustvo pokazuje da je definitivno sakrivanje leša najvažniji uslov za neuspeh postupka. Radi toga ubica više puta raskomada leš, stavlja u razne posude, korpe, vreće, ili čak i kuva u koritu i sličnim sudovima da bi odvojio meso od kostiju. Meso i tekućinu zatim sipa u klozetske jame, zakopava po poljanama i livadama. Zato ćemo pregledati i u okolini sva mesta gde bi leš mogao biti sakriven ili bačen (kamenolomi, jame, provalije, obale reke i jezera). Ako se leš zakopava u dvorištu čini se to često na mestu gde je svinjac ili dvorišna zahodska jama ili u vrtu i povrtnjaku. Često se takvo mesto maskira gomilama drva. U sasvim slobodnom prostoru traženje je teže, naročito u zimsko vreme i u jesen kada opadaju gomile lišća. Mesto gde se leš nalazi odaju vrane, psi lutalice i ostali lešinari, naročito ako je leš u šumi samo površno zakopan i pokriven lišćem i granjem. Može ga odati zadah. Svinje, lisice i druge grabljivice često iskopavaju leševe. Zamolićemo poljara i lugara da obrate pažnju u tome pravcu, možda će i oni otkriti leš. Ponekad se uspeva pronaći samo deo leša na jednom mestu, jer su ostali delovi leša rastureni ili posakrivani na raznim mestima.
Pretres radi pronalaska predmeta. Mora se imati na umu da krivci često menjaju izgled predmeta krivičnog dela računajući sa mogućnošću pretresa. Je li to bicikl sastavljen iz raznih delova? Da li su na satu novi brojevi? Je li odeća prekrojena i preuređena? Zlatni predmet pretopljen itd.
Pretres se proteže po pravilu na sve prostorije nad kojima ima pravo raspolaganja osumnjičeno, odnosno okrivljeno lice. Ukoliko postoji opravdana sumnja da su traženi predmeti sklonjeni kod rođaka, poznanika i drugih bliskih lica proširiće se pretres i na njihove prostorije. Vidimo da je pitanje „gde treba tražiti" usko povezano sa pitanjem "kod koga treba tražiti".
Nije moguće iscrpno nabrojati gde se sve mogu sakriti razni predmeti, jer su sami predmeti i prostorije u kojima se može nešto sakriti različiti i mnogobrojni. Sve zavisi od karaktera krivičnog dela, vrste i individualnosti predmeta, i izvršiočeve osobe. Od veštine naših službenika zavisi gde će tražiti corpora delicti. Nevešt ili slabo zagrejan službenik tražiće redovno samo po ormanima, krevetima, pećima i sanducima. Ako ne nade ništa, smatraće da je time izvršio svoju dužnost. Tako ne postupa operativni radnik koji je pasioniran. On je dorastao svome zvanju i dobro zna da ako on ne pronađe ništa — više se nikada naj verovatnije neće ništa naći, a time će i krivično delo ostati zauvek neistraženo. Stoga se mora bezuslovno sve da pretraži, premetne i pregleda. Razni predmeti se mogu svuda sakriti. Iskustvo je pokazalo da kao skrovišta mogu poslužiti i kavezi, morska trava u naslonjačima i strunjačama, perje u jastucima, slama u slamnjačama, šupljina ključeva, ključala voda u loncu, stara obuća, molitvenici, ošišana glava na kojoj je tajnim mastilom ispisan tekst i puštena kosa da poraste, pseća kućica, šupljina kipa, stara obuća, stare knjige i novine, kutije za naočare itd. Potpuno je isključeno da se mogu navesti sva mesta gde se mogu sakriti stvari. Najopsežnije takvo nabrajanje bilo bi već sutra nepotpuno, jer spretni krivci postižu na ovom polju iznenađujuće rezultate.
Kada se pronađe neki predmet treba razmisliti da li on nije deo sakrivene celine i da li ne postoje još i drugi sakriveni predmeti.
Vrlo je važno da pri sastavljanju plana pretresa vodimo računa i o prikupljanju pomoćnih podataka za pronalaženje glavnog predmeta pretresa (na primer pretresom krivčevog odela nalazimo voznu kartu za mesto u kome je izvršeno ubistvo).
Kako ćemo doznati ili pretpostaviti gde je predmet sakriven?
Pretres je tehničko-taktička radnja, što znaći da pri rešavanju pitanja „gde ćemo tražiti" pomažu taktičko-psihološka iskustva i metodi. Moramo se uživeti u položaj, zanimanje, stepen obrazovanosti, inteligenciju, omiljeno zanimanje u slobodnom vreme- nu, način mišljenja onoga kome se vrši pretres. Kada nam to pođe za rukom moći ćemo da zaključimo ili bar pretpostavimo koja skrovišta krivac uzima kao najsigurnija. Izbor pada redovno na mesta i predmete koji su u vezi sa svakodnevnim radom ili se inače nalaze u krugu redovnog kretanja njegovih misli. Tako na primer, stolar i tesar sakrivaju stvari od vrednosti u drvo, zidar u zid, bibliotekar u knjige, domaćica u orman za veš itd. U Zagrebu je ubica, građevinski tehničar, leš zazidao u temelje jedne novogradnje, čijom je izgradnjom rukovodio. Neki pekar stavio je ukradene dragocenosti u testo za hleb.
Koliko god bili iznenađeni dovitljivošću krivaca u izmišljanju skrovišta, imajmo na umu da se niko ne može osloboditi svoje ličnosti, zanimanja i znanja, čak ni onda kada sakriva neke predmete. Kod ljudi se postepeno stvaraju profesionalne navike. Taj proces navikavanja traje godinama i čovek nesvesno postupa shodno svojim navikama.
Mnogi kriminalisti10' preporučuju sledeću psihološku metodu: vlasniku se naredi da otvori sobe i pokazuje šta se u njima nalazi, da sam vadi i premeće stvari. On će redovno izbegavati ona mesta i stvari gde se nalaze traženi predmeti. Pazićemo na kolebanje, ubrzavanje, usporavanje njegovog rada, sa koje strane počinje, šta izbegava, šta preskače i na taj ćemo način katkada otkriti skrovište.
U toku pretresa treba jedan službenik (obično je to rukovodilac pretresa) da potajno posmatra držanje, ponašanje, mimiku i pantomimiku licakorne se vrši pretres. Uzbuđenja, strahovanja, zabrinutost, olakšanje—sve se to može naizmenično „pročitati" na njegovom licu i telu. On napregnuto prati tok pretresa i može se odati svojom reakcijom kada operativni radnici dođu do "kritičnog mesta" — skrovišta. On će se trgnuti, netremice gledati, ili oboriti pogled, pošto se našao u grdnoj muci. Pođemo li dalje od tog mesta njemu će laknuti, on će se privremeno relativno smiriti, jer mu je «pao teret sa duše" i porasle su šanse nade. To olakšanje ogleda se na njegovoj spoljašnjosti. Da bi proverili ne vara li nas privid uvek je korisno da, pošto smo se uputili prema mestu za koje smo sigurni da ne služi kao skrovište, iznenadno se vratimo na kritično mesto. Ako vlasnik klone, naša je dijagnoza bila tačna i skoncentrisaćemo svu energiju traženja na to mesto. No, dešava se i obratno. Postoje ljudi koji mogu odlično da vladaju sobom pa u najtežim za njih momentima izgledaju mirno, ravnodušno, spokojno. I ovde nam pomaže potajno posmatranje da utvrdimo ne radi li se o izveštačenoj mirnoći, koja maskira strah i zabrinutost.
Službenik je pretresao stan poslovođe prodavaonice, koji je odgovarao zbog pronevere. Satima se uzaludno vrteo po kući. Najzad dođe u kuhinju. Iznenada je primetio da domaćica češće krišom pogleda u slivnik. Kada je otvoreno pogledao u domaćicu, ona je naglo okrenula glavu u stranu. Operativac je razgledao to mesto i utvrdio da je ispod slivnika zemlja uglačanija nego naokolo. Otpočeo je sa kopanjem i na pola metra u zemlji pronašao saksiju sa proneverenim novcem.
Kradljivac je ukradeni novac pričvrstio na spoljnu stranu fioke (ladice). Operativni radnik je pretražio (fioku), nije ništa našao i zatvorio je. U tomje momentu drugi službenik primetio na licu žene radost, istrgnuo ladicu iz stola, pogledao odozdo i našao novac.
Doktor Roland Grassbcrger12) ističe da, naročito pri traganju za malim predmetima, temeljitost ne može zameniti celishodno psihološko postupanje operativca. Pisac razrađuje i usavršava psihologiju pretresanja, ističući da u tu oblast spada i pozitivno delovanje, a ne samo pasivno posmatranje lica kome se vrši pretres. Ovakvim uplivisanjem proširuje se polje izražavanja, pri čemu lako dolazi do neželjenih ispoljavanja osećanja sa strane lica kome se vrši pretres. Iz toga razloga treba za vreme vršenja pretresa voditi sa tim licem stalni razgovor. Sasvim je bez značaja sadržaj razgovora, a glavno je da protivnik stalno govori. Stoga mu nećemo postavljati pitanja na koja može odgovoriti samo sa „da" ili „ne". Velika prednost ovog postupka je u tome što se može iz promene u glasu i kolebanjau dinamici govora „čuti" da se približavamo mestu objekta pretresa. Utrenutku opasnosti govorljivo lice često zaćuti, ćutljiv Čovek postaje grozničavo razgovoran ili se njegovo rastuće uzbuđenje odaje u akcentiranom govoru, bezbojnom glasu, ili na neki drugi način koji proizlazi iz neizmerne modulacione sposobnosti ljudskog govora. Način ovog nehotičnog ispoljavanja je individualni. Primetilo se da žene često pokušavaju da odstrane pažnju službenika sa opasnog mesta pretresanja—kada se tokom vršenja pretresa do njega dođe — ubrzanom bujicom govora. Pronicljiv čovek može da bude doveden do mesta objekta pretresa upravo pomoću „protivnika".
Najzad, poznata je činjenica da lice kome se pretresa i njegova rodbina, kada su prisutni pretresu, skoro uvek nastoje da odstrane predmete koji ih terete i upravo se time odaju. I to je jedan razlog za neprekidno motrenje.
Sa kojom opremom i koliko službenika treba da trate
Broj službenika menja se prema situaciji. Potrebno je planirati osmatrače, obez- beđenje spolja, prodiranje u stan, obezbedenje mesta pretresa, nadzor da se ne bi izvršilo samoubistvo, broj lica koja vrše pretres, eventualno lica koja vrše odmah informativno ispitivanje i u svakom slučaju jedinstveno rukovođenje pretresom. Opšte pravilo se ne da postaviti. Retko kada će biti dovoljno dva službenika, a često je potrebno više od trojice. Drugačije se to pitanje rešava na selu, sasvim je druga situacija u gradu, a velika je razlika između pretresa u kancelariji i privatnoj kući.
Pored raznih formulara, beležnica, naloga obavezno je da ekipa za vršenje pretresa nosi sa sobom lupu, bateriju, vosak, pečat, sveće, šibice, konac i vrpce, gumirane koverte, epruvete, vrećice, otpirače (kalauze), odvrtače, čekić itd. Postoji standardizovani neseser za vršenje pretresa.
TEHNIKA PRETRESA
1. Pretres poda.13) Po vrsti poda ravna se i metoda tehnike pretresa. Ona zavisi od toga da lije pod daščani, zemljani, kameni, od ilovače i cigle.
Kada se nešto skriva ispod daščanog poda mora se prvo podići jedna ili više dasaka. Daske su povezane sa svojom podlogom ekserima, koji su duboko zakucani da se ne bi o njih zapelo cipelama. Tokom vremena, usled pranja poda, deluje na te eksere vlaga, oni počinju da rđaju, zbog čega se vrlo teško vade. Ko želi da sakrije neki predmet ispod daščanog poda mora da izvuče eksere, što povlači oštećenje okoline eksera i tek tada da izvadi dasku. Operativci će posvetiti punu pažnju osobinama eksera u podu, koje će razgledati pomoću lupe. Ako su daske pri ekserima udubljene i oguljene ili se vidi sveži trag rđe od eksera ili ako se mestimično nalaze novi sjajni ili drukčiji ekseri, ta su mesta sumnjiva. Gde ovakvih znakova nema može se pretpostavljati, da nisu dizane daske. Treba paziti na prašinu i blato medu daskama, pošto je prašina u šupljinama medu vađenim daskama znatno manja i poremećena. Možemo naći i takvu situaciju da je predmet sakriven, a ekseri samo labavo umetnuti u otvore, da bi se daska mogla uvek lako dići. Ukoliko imamo osnova za pretpostavku da su objekti pretresa sakriveni pod podom, moramo podići katkada celi pod i prekopati zemlju ispod njega. Dešava se da krivci duboko zakopavaju predmete, koje žele da sakriju.
3) Uporediti naročito kod Lichema, koji je najbolje obradio ovu materiju. Izlaganje o pretresu pre voznih sredstava naš je doprinos inovaciji ove materije.
Ko sakriva bilo kakav predmet ispod parketnog poda, mora izvaditi bar jednu pločicu i zatim je opet namestiti. Nije baš lako izvesti ovo vađenje parketne pločice. Poznato je da se ispod parketnog poda nalazi takozvani „slepi" pod, tj. daščani pod za koji je parket pričvršćen. Parketne pločice su međusobno čvrsto povezane svojim „mitovima" i „falcima". Povrh toga, svaka parketna pločica pričvršćena je za slepi pod ekserima, koji se koso zabijaju u visini .nute" („falce") i zbog toga nisu vidljivi odozgo. Kada se želi izvaditi parketna pločica mora se ona osloboditi okolnih pločica, na taj način da se „falc" prereze pomoću finog dleta ili testere. Vađenje eksera koji su pobijeni samo kroz donji deo parketne pločice lako se izvršava pomoću dleta. Kada se ispod oslobođene parketne pločice sakrije neki predmet i pločica vrati na svoje mesto, promena se ne može utvrditi prostim okom. Pobliže ispitivanje dokazaće da se pločica pokreće. Treba stati čvrsto nešto razmaknutim nogama i prenositi težinu tela od jedne na drugu. Tamo gde su bili vadeni neki komadi parketa biće oni rasklimani i to će se odmah osetiti pod nogama, pošto se naknadno umetnuti komadi parketa ne mogu više dobro učvrstiti jedan u drugi. Ako se izrezani deo parketa zalepi tutkalom i postavi natrag na svoje mesto ostaće između daščica vidljiva tamna pruga rutkala.
Kada se radi o zemljanom podu, kamenom podu, o podu od ilovače i cigle paziće operativci na zvuk koji nastaje pri jakom stupanju ili kucanju. Ukoliko je zvuk mukao opravdana je sumnja da se ispod tla nalazi šuplji prostor. Ako su sobe nabijene zemljom (kao što je to ponegde u seoskim kućama) police se sumnjivo mesto izdašno i naglo vodom, pa tamo gde voda naglo ponire i istovremeno iskaču zračni mehuri, znak je da je zemlja bila skoro prekopana. Isto se tako postupa ako je pod popločan ciglom, kamenitim ili cementnim pločicama. Između cigli ili ploča sabere se tokom vremena množina praha, peska itd., koji, nešto vlastitom težinom, a drugo usled pritiska vlage, otvrdne i potpuno ispuni razmake. Ako se voda polije po ovakvim starim razmacima ona će se sporo upijati. Ali, ako su ploče bile dizane i opet postavljane natrag u novije vreme, ako su razmaci između pojedinih ploča ispunjeni svežim prahom i peskom, voda će przo prodreti i nestati, ajaviće se i zračni mehurići. Operativca ne sme prevariti „stari" izgled poda, jer nečistoća vrlo brzo preovlada njime. Ako je pod pokriven linoleumom postavlja se pitanje da li nije bio skinut i ponovo stavljen.
2) Pretres zidova. Kad se neki predmet sakrije u zid mora se to mesto popravljati i krečiti. Ako od tada nije proteklo duže vreme, istaći će se sveže mesto, jer se razlikuje od ostalih delova zida. Zidove treba pažljivo pregledati sa spoljne i unutrašnje strane, a naročito one delove koji nisu dobro osvetljeni i delove pokrivene slikama, ogledalom, ormanima, zidnim časovnicima itd. Ukoliko je proteklo duže vremena mesto skrovišta neće se više ni po čemu razlikovati od ostalih delova zida. Operativni radnik će stoga morati da ispituje kucanjem čekićem (drvenim ili manjim gvozdenim) da li se nalazi negde u zidu šupljina koju će odati mukli zvuk. Treba skinuti ćilime ili zidne tapete, a pre toga pogledati da li na njima ima svežih mrlja ili sveže nalepljenih komada. Onom mestu na zidu koji je pokriven tim delom, poklonice se izuzetna pažnja. Teško je pretraživanje jednostrukih i dvostrukih drvenih zidova. U takvom dvostrukom zidu može se sakriti čitavo stovarište. Drvene presvlake po zidovima pretražuju se po istim pravilima kao i podovi.
Ako se sumnja da postoje posebna zidna skrovišta (tajni prostori između dva zida,
„bunkeri") izmere se svi zidovi radi kontrole i dobijene mere se uporede sa planom kuće. Razlike u dimenzijama zidova i podova opravdavaju sumnju da su u zidu stvoreni šuplji prostori i iskorišćeni za sakrivanje. To je moguće utvrditi i kucanjem čekićem ili posebnim procenjivanjem za tu kuću normalnih dimenzija zida ili posebnim osmatranjem zida, kako bi se po kvalitetu upotrebljene građe utvrdilo naknadno doziđivanje. Takvi se bunkeri mogu pokatkada naći ispod stepenica, na tavanima ispod peći (koje služe za pečenje hleba), u hodniku itd. Tajni ulazi u takve bunkere često su maskirani delovima pokućstva, čivilukom sa odelom, ormanom napravljenim u zidu, itd.
3) Pretres nameštaja. Nameštaj se mora, prirodno, prvo pomaći od zida da bi se ustanovilo da li je nešto sakriveno iza ili ispod pokućstva. Ormani, koferi mogu imati dvostruko dno ili dvostruke zidove, pisaći i ostali stolovi tajne pregradice. Noge kreveta i stolova mogu biti izdubljene, što može da se ustanovi kucanjem. Tvrdi se nameštaj prevrće prilikom pretraživanja, tako da mu noge strče uvis, stolovi i ormani premeravaju se spolja da bi se utvrdilo da li ima u njima tajnih pregrada, ladica i dvostrukog dna (naročito u ormančićima, pisaćim stolovima i pultovima). Kovčezi i sanduci pažljivo se pregledavaju i premeravaju da se ustanovi da li imaju dvostruko dno ili zidove. Klavire i ostale instrumente treba pretražiti, jer pasionirani ljubitelji muzike mogu sakriti male predmete upravo u njih. Komadi mekanog nameštaja probadaju se dugačkim iglama da bi se ustanovilo da li je ono što tražimo sakriveno u njihovim oprugama, konjskim dlakama ili morskoj travi. Kod tapaciranog nameštaja treba obratiti naročitu pažnju na štofanu presvlaku, kožnu presvlaku i federe. Ako se traže sitni predmeti nije dovoljno da se jastuci i perine samo probadaju iglama nego ih treba otvoriti i pretražiti. Predmete na zidu kao satove, slike, ogledala treba skinuti i pregledati poleđinu i unutrašnjost. Često se sitne stvari kriju između slike i kartona. Potrebno je pretražiti i okvir stakla i daske. Zatim dolaze zavese, saksije sa cvećem, kavezi za ptice, korpe, kutije, kišobrani i štapovi koji mogu biti šuplji, šupljine harmonika, gramofona, radio-aparata, magnetofona, televizora, limeni muzički instrumenti, vaze, dečja kolica i kolevke, zbirke svih vrsta, kao na primer oružja, prepariranih životinja, figure, šuplje statuete, noćni ormančići, ikone, kućni oltari, tepisi, noćne posude, bočice sa alkoholom, doze električnog kontakta itd. Nikada ne sme da se zaboravi pregledanje nameštaja sa druge strane, a isto tako treba uvek pretresati donju stranu klupa i stolica. Mora se obratiti pažnja da nema u sobama tragova novih promena na primer, mrlja na zidu. Važno je da se vodi računa i o tzv. negativnim (odrečnim) okolnostima, na primer nedostatku prašine na jednom mestu dok je svuda okolo prekriveno prašinom.
Prilikom pregleda knjiga treba rastresti svaku od njih, pregledati ispod leda korica da nisu zalepljeni pojedini listovi, da nije nešto zalepljeno u same korice.
Treba svuda tražiti, jer se traženi predmeti ponekad pronađu na najmanje očekiva- nim mestima, na primer, u kolevkama, pelenicama novorođenčadi, gomili prljavog veša, u prašku za pranje zuba, u izdubljenom toaletnom sapunu, u čizmama, između haljina u ormanu, u pisaćim i šivaćim mašinama, termos-bocama, uštirkanom, skoro opranom vešu, abažuru itd.
4) Pretres kuhinje. Obavlja se različito prema tome da li je u pitanju gradska, seoska otvorena kuhinja, kuhinja sa štednjakom ili konačno, što je često slučaj, kuhinja koja služi i kao stambeni prostor. Samo je po sebi razumljivo da će se pretražiti svi predmeti koji se nalaze u kuhinji (pokućstvo i posude), bili oni puni ili prazni. Pretražuju se peći, kamini, ognjišta, pepelište, kotao za vodu, pećnica, dimnjak. Pažljivo se ispituje da nije koji crep vađen i ponovo namešten. Lonci na peći, pepeo, smeće i smetlište, peći za hleb, drva ispod peći itd. dolaze u obzir kao skrovišta. U šupljoj oklagiji nađen je ukradeni novac. Razne instalacije treba da pregledaju stručnjaci.
5) Pretres podruma. U zemlju treba zabadati šiljasto gvožde, da bi se osetilo da li je na tom mestu skoro prekopavana zemlja. Zemlju treba zatim polivati vodom. Gde je podram popločan sipa se voda između ploča i pazi da li voda prebrzo sahne i na kome se to mestu zbiva. U prostoru između ploča koje su dizane i ponovno stavljene na svoje mesto biće zemlja i pesak porozni, jer nisu čvrsto slepljeni. Ne treba zaboraviti da se pretraže podrumske stepenice. Drva i ugalj, kao i zimnica (na primer krompir) moraju se odstraniti. Burad i njihovu podlogu treba brižljivo pregledati. U Makedoniji našli su dukate u buretu sa kiselim kupusom. Glavice su bile napola rasečene, dukati položeni i opet sastavljene.
6) Pretres tavana i ostava. Pretres tavana i ostava zadaje velike poteškoće. Uobičajeni nered i natrpanost olakšavaju sakrivanje i izvanredno otežavaju traženje, jer u tom neredu često operativci ne znaju gde bi zapravo počeli. Uspešno može biti samo takvo pretresanje kod koga se počinje na jednom mestu, prevrću svi predmeti, pretraženi uredno odstrane i tako pregledaju sve ostale stvari dok nije pretresen čitav tavan. Žito koje se često drži na tavanu, mora biti preokrenuto po svaku cenu. Kućna greda treba da se pretraži, da li je gdegod izdubljena, a onda opet zatvorena i premazana, a krov (naročito ako je od trske i slame) da nije gdegod premetan i krpljen. U nekim slučajevima pretres se može vršiti i na krovu, gde se traži oko dimnjaka, u samim dimnjacima (posebno leti), u olucima i oko streha tavanskih prozora. Na krovu treba pregledati i razne otvore i prozorčiće, limene cevi za kišnicu. Predmeti se rado sakrivaju medu crepove. Kod slamnih krovova treba pretražiti međuprostor između greda i potkrovlja, naročito u blizini zabata. Treba pretražiti mesta ispod ploča lima na krovu gde se one dodiruju sa rogovima. Savremeni ravni krovovi uveliko olakšavaju vršenje pretresa. Na tavanu treba pažljivo pregledati sve uglove i podnožje dimnjaka, otvore za ventilaciju i njihovu neposrednu okolinu. Podovi tavana i ostava često su dvostruki.
7) Pretres nužnika. U engleskim nužnicima pregledaju se šolje, uređaj za vodu i za ispiranje, gde se mogu sakriti sitni predmeti uvijeni u gumu ili mušemu. U običnim nužnicima pojavljuje se ponekad potreba da se očiste nužničke jame. Krivci često bacaju u nužnik stvari koje bi ih mogle odati ili ih skrivaju u limene kante.
8) Pretres peći. U pećima treba pretresti pepeo i otvor u kome se loži vatra. Ponekad se mogu naći u peći izgorele hartije. Pregleda se da li je vaden neki kamen, pa ponovno umetnut. Pazi se na čunkove (naročito kod pokretnih peći) i otvore za čišćenje dimnjaka.
9) Prozore i vrata treba zatvoriti. Iza njih se mogu naći traženi objekti. Okviri mogu biti prošupljeni i korišćeni kao skrovišta. Iza gita na prozora mogu se sakriti hartije i novčanice. Na vratima se eventualno mogu videti tragovi odvrtača.
10) Pretres staja i ekonomskih zgrada. Valov, korito i mesto ispod njih omiljeno je skrovište. Mesto na kome stoji stoka prošupljuje se, iskoristi kao skrovište i tada pokrije. Treba pretražiti đubrivo, krmu itd. Senici se ne smeju probadati vilama, nego se mora odstraniti seno. Kao skrovišta mnogo se koriste kokošinjci, zečnjaci, drveće omotano slamom, šuplja stabla, bunari, gomile lišća, cisterne itd.
11) Pretres terena je otežan veličinom, oblicima i različitošću teritorije koju treba pretresti. Sva se teritorija podeli na kvadrate ili sektore i pretražuje planiranim redom. Samo takav sistematski pregled, bez propuštanja ijednog metra zemljišta, žbuna ili potoka, može dovesti do pozitivnih rezultata. Veliku nam korist u tome pretresanju pružaju policijski psi i posebni detektori. Redovno se upotrebljavaju dugi i šiljati gvozdeni štapovi, polivanje vodom i sl. Treba paziti na promene terena (sveza kopanja itd.). U bašti je jedna gredica (leja) bila zasađena salatom. Upravo je tu nađen sanduk s ukradenim predmetima na taj način što je mekana zemlja bušena šiljatim drvetom. Neki put treba zemljište potpuno prekopati.
12) Pretres prevažnih sredstava. Kao skrovišta koriste se pojedini delovi kola i ugrađuju posebna skrovišta — bunkeri, koja se vešto maskiraju.
a) Roba manje zapremine na primer (valuta i dragocenosti) stavlja se u cilindre — klipove kola. Ako su na primer kola sa osam cilindara, radi se sa pet ili četiri, a u tri ili četiri stavlja roba. Dizanjem „haube" vidi se da li rade svi klipovi.
b) Za manje predmete koriste se „table" ispod Šofera. One su često udaljene od motora i blindirane. Otvaranjem i vađenjem sata ostaje šupljina koja se može koristiti.
c) Briljanti i drago kamenje stavljaju se u šupljinu volana ispod sirene.
d) Za robu koja se da stiskati koristi se zid vrata. Između spoljne i unutrašnje strane vrata i tapeta nalazi se šupljina u koju jednim delom ulazi staklo kada se spušta, dok je donja polovina neiskorišćena. Treba pregledati „šrafove" koji pričvršćuju tapet za metal. Ako se češće odvrću, povreduju se.
e) Koristese „federi" sedištai, što je češća pojava, ugrađuju skrovišta ispod sedišta ili u onom delu gde se naslanja leđima.
f) Koristi se pod između prednjeg i zadnjeg sedišta tako da se ugradi „bunker" koji odiže pod, ali je to za oko neprimetno. To su skrovišta za velike predmete i količine.
g) Dve vrste bunkera stvaraju se u zadnjem delu kola gde se obično nalazi deo za prtljag. Prvo, digne se pod onog dela za prtljag, tako da se ispod njega pričvrsti („prišrafi")
bunker, koji zaklanjaju krila od zadnjih točkova, Otkriva se na taj način da se kola postavljaju na rupe koje služe pri podmazivanju kola. Drugo, razrezu se rezervne gume, stavi roba, guma zalepi i ubaci u spoljnu gumu, pa napumpa. Retko se upotrebljavaju gume koje se nalaze na točkovima, a onda se stavlja nesalomljiva roba".
h) „Auspusi". Pošto je spoljna cev „auspuha" obično široka ubacuje se roba u šupljinu između spoljne i unutrašnje cevi kroz koju prolaze sagoreli gasovi.
i) Krila za gume. Ako su krila prilično odignuta od gume pravi se bunker.
j) Benzinski rezervoar predstavlja često skrovište. aa) Rezervoar se pregradi (predvoji) horizontalno ili vertikalno. U njega se tada mogu staviti foto-aparati, satovi, naliv-pera, zlatnici i sl. Kada se ispusti benzin, izmeri se zapremina rezervoara. Pre nego što krivac stavi robu i kada je vadi mora da odlemi jednu stranu rezervoara prema čemu se može pronaći bunker, bb) U rezervoar se uvuče dvostruki zid (bunker), koji lebdi u njemu, pričvršćen šipkom za svaki ugao. Ovde kucanje daje isti zvuk sa svih strana za razliku od situacije pod aa).
k) Benzinske se kante predvajaju u dva dela. Gornji služi za benzin, donji za skrovište.
1) Putnička kola imaju akumulator od 8 volti, koji ugrađen u kutiju veliku za dvanaest volti služi kao skrovište.
m) Na kutiji sa AT-uljem za kočnice napravi se dvostruko dno. U donjem delu je skrovište. Prečistač benzina (filter), grejači, itd. mogu također poslužiti kao skrovišta.
n) Krov predstavlja odlično skrovište.
Na sličan način koriste se motocikli, kamioni i autobusi, s time da postoje još neke mogućnosti.
Autobusi i kamioni, a) Dvostrukim dnom poda stvaraju se veliku bunkeri, b) Stvaranjem dvostrukog krova postiže se razmak od nekoliko centimetara između pravog i lažnog krova, c) Stvaraju se dupli zidovi u velikim kutijama za alat. d) Primitivan je način da se u sedišta sa federima zavuče roba. Sedišta koja su napunjena strugotinom, konjskom dlakom ili morskom travom koriste se tako da se jedan deo izbaci i stavi roba.
e) Stvaraju se dvostruki bočni zidovi.
Voz. Kada se pronađe sakriven objekt pretresa u automobilu sasvim je jasno i to kome pripada. U vozu ili nekom drugom javnom saobraćajnom sredstvu, teško je utvrditi vlasnika. Voz je zbog svoje glomaznosti vrlo podesan za sakrivanje. Najčešće se koriste I klasa i spavaća kola.
a) Koriste se federi sedišta za skrivanje meke robe. UI klasi može se izvući sedište.
b) Roba se ubacuje u deo kroz koji prolaze cevi za grejanje. One su omotane rešetkastim plehom, koji se podigne, a predmeti umotaju u crnu hartiju. Hartija se smolom zalepi za zid vagona između cevi i zida. c) Skinu se ogledala i slike u vagonima i iza njih u otvor stavi roba. To se vidi po ogrebenim šarafima. d) Odvrne se („odšrafi") postolje na kome je smeštena sijalica za plafon, i naiđe na otvor koji se proteže celom dužinom vagona (međuprostor između plafona i krova vagona). Predmeti se vezuju u blizini otvora. Na šarafima se poznaju ožiljci, e) Upotrebljava se cev od klozetske školjke. Roba se vezuje za dasku, a zatvori kapak koji deli vodovodnu cev na dva dela. Onemogući se dovod vode.
f) U klozetu može da se odvoji ormančić sa ubrusom, a u šupljinu stavi roba. g) Zamenjuje se akumulator za struju koji je pričvršćen ispod vagona. Posle carinjenja stavlja se natrag pravi akumulator, h) Pošto leti ne radi grejanje, stavljaju na primer stakla za naočare i ručne satove kao pod b) ili ubacuju markiranu cev.
Spavaća kola. a) Predmeti se sakrivaju ispod donjeg kreveta u deo gde stoji presvlaka za krevet, b) Krivci donesu sobom dušek napunjen robom, a pravi dušek bace. Ili, isto tako postupaju sa jastucima.
Zatim, objekti pretresa se često sakrivaju u uglju, poštanskim paketima, delovima lokomotive.
Brod. Pogodan je svaki deo broda. Najčešća su skrovišta u mašinskim prostorijama, kabinama, kuhinji i robi koja se transportuje. Brod treba da pretresa specijalista: merenje, pretres tankova, kako stoje usisni delovi cevi za crpljenje iz tankova itd. Pretres putničkog parobroda ima dosta zajedničkih elemenata sa opisanom tehnikom pretresa.
Tehnička pomagala pri vršenju pretresa
Pored raznih drugih načina saznanja o skrovištima dobro mogu poslužiti razne sprave pomoću kojih vojska pronalazi mine i slični podešeni aparati kao na primer detektor dr Thieme-a, čiji je princip u tome da se elektromagnetskim reakcijama utvrđuju (kroz zvučne nijanse u slušalici) sakriveni predmeti koji mogu biti i zakopani u zemlji. To može biti i leš, koji ima na sebi neki metalm' predmet (na primer dugmeta). Na taj način može se pronaći čak i potpuno goli leš. U kriminalistici nema pretraživanje zidova i prostorija veliku važnost samo u slučaju uspeha. Kada znamo da okrivljeni (osumnjičeni) stvarno ne poseduje odnosne predmete, to saznanje predstavlja znatno olakšanje u postupku. Često već sama pojava aparature ima silan psihički uticaj na okrivljenog, te ga može navesti da preda predmete i prizna izvršenje inkriminisanog dela. Rentgen-aparati koriste se prilikom vršenja pretresa prtljaga. Odlična su savremena sredstva inspektoskop i aparat za prona- laženje zakopanih leševa na osnovu truležnih gasova. Zatvoreno pismo može da se pročita pomoću infracrvenih zraka i da se vidi da li ima u pismu još i drugih stvari.
POSEBNE VRSTE PRETRESA
1) Grupni pretres. Pod grupnim pretresom podrazumevamo pretres koji se vrši istovremeno, doduše u jednom postupku, ali na više odvojenih mesta. Objekti pretresa nalaze se, znači, kod više raznih lica i na raznim mestima. Ta mesta mogu biti na istom ili raznim administrativno-teritorijalnim područjima. Grupni se pretresi organizuju u cilju sprečavanja dogovora između raznih lica — saučesnika, prikrivača, srodnika i ostalih bliskih lica. Kad bi se pretresi vršili kod tih lica u razno vreme, mogla bi se ta lica dogovarati telegramom, telefonom, kurirom, itd. i svi bi bili obavešteni o postojećem pretresu. Zbog toga se grupni pretres mora vršiti u isto vreme, čak u isti minut, bez obzira što se vrši na primer u Zagrebu, Ljubljani i Skoplju. Načelo brzine i iznenađenja nalaže nam takav postupak. Svi se izveštaji šalju u mesto odakle potiče organizacija takvog pretresa. Rukovodilac grupnog pretresa mora biti obaveštavan o toku svih tih pretresa, a on prema potrebi insistira na određivanju rukovodioca za svaki pojedinačni pretres, koji treba da vodi računa o maksimalnoj realizaciji plana pretresa za koji je zadužen.
2) Ponovni pretres. Pri vršenju pretresa treba uzimati u obzir i pravilno koristiti psihološko delovanje pretresa na lice kod koga se vrši. Vrlo je važno da se upravo sa tog psihološkog gledišta odgovori na pitanje "kada treba preduzeti pretres". Nikada ne smemo unapred — a to je česta greška u praksi — da poričemo uspeh pretresa. Bilo iz osećanja apsolutne sigurnosti, bilo iz nepažljivosti i lakomislenosti, bilo usled slabe volje, čuvaju se na potpuno besmislen način najteža corpora delicti. Ali i tamo gde je krivac uništio dokaze, može slučajno da ostane neprimećen deo kompromitujućeg materijala. Nepravilno je odbaciti pretres kao "psihološki besmislen", jer „niko neće biti toliko glup i neoprezan" da čuva stvari i posle lišavanja slobode njegovog saučesnika. I zakasneli pretres može dati dobre rezultate. Izvršilac kod koga nije vršen pretres, može da se oseti siguran i počne sa iskopavanjem i postepenim prodavanjem ukradenih stvari. Isto tako može postupati učinilac kod koga je izvršen bezuspešan pretres, rezonujući da operativci neće više doći. Ako u takvom slučaju preduzmemo ponovni pretres postići ćemo katkada puni uspeh. Otuda ćemo se uvek kod bezuspešnog pretresa upitati da li ima mesta ponovnom pretresu.
Ali, sa druge strane, baš pretres može biti izvanredno pogodno sredstvo da pojača psihičko dejstvo krivičnog dela na izvršioca (ispoljavanje svesti o krivici i straha od kazne). Izvršilac počinje sam sebe da ubeđuje da skrovište nije dobro, predmet zamalo što nije bio pronađen, stoga vadi corpora delicti iz sigurnog skrovišta i traži novo skrovište. Iako je sklonište bilo odlično tako da se predmeti stvarno nisu mogli pronaći, psihomo- torički nemir tera takvog izvršioca na ovaj postupak. Ako u tom momentu ponovimo pretres, „bitka" je dobijena. Ovde možemo pretres kombinovati sa tajnim posmatranjem i zasedom.
Ukoliko ne postoje izgledi da će se pronaći stvari i to se unapred zna, može se odlučiti na poseban taktički potez. Vrši se unapred planirani površni pretres. Kada se izvršilac umirio i osetio siguran ili se još više uznemirio pod pritiskom svesti o krivici i straha od kazne (obe ove situacije moguće su kod raznih ljudi), izvršiće se, ostvarujući na taj način do maksimuma princip iznenađenja, ponovni, ovoga puta temeljitiji, pretres i vrlo često pronaći stvari, možda baš i na mestu gde smo (tobože) ranije uzaludno pretresali.
Ova razmatranja pokazuju da pretres nije mehanička, automatizovana šablonizirana akcija i da tehnici pretresa upravo taktika daje život.
LIČNI PRETRES
Lični se pretres obavlja obavezno i bez ikakvih izuzetaka prilikom lišavanja slobode. Pri tome se uvek pretražuju odeća, obuća, kape, šeširi i svi predmeti koje ima uza se, kao i samo telo izvršioca. No, lični se pretres vrši i nezavisno od lišavanja slobode u svim onim slučajevima kada sumnjamo da se kod nekog lica nalaze sakrivena corpora delicti i tragovi krivičnog dela (Cl. 206. ZKP).
Pretres odeće. Karakter pretresa zavisi od objekta pretresa. Ako tražimo sitne predmete koji su podesni da se uspešno sakriju u odeći i telu, moraćemo vršiti potpuni i pedantni lični pretres.
Pretres napola obučenih je samo polovična mera i stoga bezvredna i opasna. Sa lica se potpuno skida odeća i rublje i svako se odelo najbrižljivije pregleda. Svlačimo jedan deo odeće za drugim i opipom pregledavamo postoje li sakriveni predmeti. Ukoliko ovaj način pretrage ne uspe, a imamo ozbiljne indicije da se predmet tu nalazi, moramo oparati postavu, okovratnik, postavu ramena, vrpcu šešira itd.
Pregledavajući šešire, kape, marame, već prema njihovoj vrsti i formi, pretražuje se ispod postave, znojne vrpce, kartona suncobrana i ispod vrpce na šeširu. Prilikom pretraživanja odeće treba pregledati okovratnik gornjeg kaputa, kaput od odela, pantalone, zatim između postave i štofa, ispod poklopca džepa; ako je potrebno rasparaće se odelo i po šavovima. Posebnu pažnju treba obratiti na uglove odeće i zakrpe, da u njima ili ispod njih nije nešto ušiveno.
Kod cipela gledamo da nemaju nov đon, da nije kod iscepanih donova u pocepanom mestu sakriven traženi predmet, da potpetica nema šupljih prostora, da li je traženi predmet sakriven između kože i postave cipela. Treba gledati i ispod umetaka, pregledati ispod postava čizama i čizmica, obratiti pažnju da li se skida potpetica, osobito kod ženskih cipela sa visokim potpeticama, koje je lako iznutra izdubiti.
Izvršilac lako prevrne i zavrne čarape i tu sakrije predmete. Osobito treba paziti na ortopedske bandaže i zavoje. Skidanje ovakvih bandaža i zavoja mora vršiti medicinsko osoblje. Veštačka noga omiljeno je skrovište. Vodićemo računa i o šupljini u koju je smešteno veštačko oko i o samom tom oku.
Prilikom ličnog pretresa vade se iz odeće sve stvari: novčanik, lule, kutije za cigarete, maramice, satovi, kutije od šibica i cigareta, beležnice i si. i pažljivo pregledaju. U svim tim predmetima ili na njima možemo naći dragoceni dokazni ili orijentacioni materijal, na primer, kalauz, pornografske slike, barbut, brojeve telefona i adrese zabeležene na kutiji šibica itd.
Vodićemo računa o tome da izvršilac prilikom lišavanja slobode očekuje pretres i teži da se oslobodi kompromitujućeg materijala. Zbog toga, dok jedni vrše pretresanje, drugi netremice paze na svaki pokret krivca. Mesto na kome se izvršilac nalazio treba pažljivo pretresti i pregledati. Prilikom sprovođenja neka izvršilac drži ruke na leđima. Lice lišeno slobode treba otpočetka neprekidno posmatrati da bi se sprečilo bekstvo, dogovaranje i odbacivanje stvari.
Prilikom lišavanja slobode ženskog lica odeća se pretražuje samo spolja radi oružja, posle čega se predaje službenici da u posebnoj prostoriji osobu lišenu slobode svuče i pregleda. Sve stvari skinute s nje predaju se rukovodiocu pretresa. Žene rado sakrivaju stvari u naborima tkanina.
Pretres tela. Kao skrovište koristi se kosa, osobito ženska, zbog čega se ona dobro raščešljava. U kosi i bradi mogu biti slepljeni neki predmeti. Usna i usna šupljina mogu se koristiti takođe kao skrovište. Nos, uši, nožni prsti moraju se takođe pregledati. Debele žene mogu sakrivati predmete ispod obešenih gradi. Čmar kod oba pola, pazuha takode kod muškaraca i žena i polni organi žene dolaze takođe u obzir. Ako se na pretraživanom telu nalaze zavoji, oblozi i povezi (na primer crni preko očne šupljine) skinuće ih lečnik.
Ako posumnjamo da je krivac progutao predmet poslužićemo se purgativnim sredstvima i rendgenskim pregledom.
U čovečjoj je prirodi da neke tajne drže uz sebe, misleći da su tu nekako najsigurnije.
Za pregled tela najbolje je koristiti lekara, a kod žena obavezno lekara ili službenicu.
Dr Vladimir Vodinelić
Comments