Криминалистичким изучавањем трагова бави се трасологија. Криминалистичка трасологија је научна дисциплина која изучава настајање трагова физичке, хемијске и биолошке природе, као и начине, методе и средства за њихово проналажење, фиксирање и коришћење с циљем откривања и расветљавања кривичних дела и утврђивања идентитета њихових учинилаца.[1]
Према значају коју трасологија има у криминалистици, можемо истаћи и чињеницу да самим тим трасологија није само грана криминалистичке технике, већ и целокупне криминалистике. То значи да је она укомпонирана и у криминалистичку тактику (у оквиру развоја метода коришћења трагова на суду, тактике предочавања доказа окривљеном, процесне доказне вредности појединих врста трагова) као и у криминалистичку методику (изучавање трагова који се појављују код појединих врста кривичних дела).
· Појам трага
Траг се у криминалистици одређује на различите начине. Општеприхваћено је да се може говорити о појму трага у ширем и у ужем значењу. Под трагом кривичног дела у ширем смислу подразумева се свака материјална промена у спољњем свету настала приликом извршења кривичног дела или у вези са њим. То значи да је траг свака промена у спољњем свету у различитим облицима и различитог доказног квалитета (на пример: испаљена чаура, разбијено стакло, траг стопала или цртежа папиларних линија, леш убијене особе, траг крви и др.). У оквиру појма трага у ширем смислу, садржан је појам трага у ужем смислу. Под траговима у ужем смислу подразумевају се тзв. идентификациони трагови на основу којих се може извршити идентификација оставиоца трага или бар одредити његова групна припадност.
Гледано из угла струке и праксе у досадашњем расветљавању и доказивању кривичних дела по основу коришћења материјалних трагова, недвосмислено указује да је појам трага потребно схватити у ширем смислу, с обзиром да су многа кривична дела и њихови учиниоци откривени, а докази обезбеђени, управо коришћењем свих материјалних, а не само идентификационих трагова (иако су чак и у моменту њиховог проналажења представљали само материјалну индицијалну чињеницу).
Трагови се могу манифестовати у виду различитих промена и сходно томе разврстати у групе:
- промене облика предмета на који је извршено дејство силе (разна утиснућа услед дејства неке силе нпр. рељефни трагови стопала, оруђа, деформација возила услед саобраћајне незгоде идр.);
- преношење супстанције са једног на други предмет (нпр. трагови папиларних линија, трагови пнеуматика при кочењу, трагови боје у контакту два возила, трагови прљаве обуће, трагови излучевина идр.);
- постојање предмета или његових делова, остатака, а који су остављени приликом вршења кривичног дела (нпр. остављено средство извршења на месту кривичног догађаја – нож, ломилица исл., отпали делови са возила при саобраћајноји незгоди, парчад стакла, оружје и делови оружја, муниција или делови муниције, делови браве, длаке, влакна идр.);
- промене положаја предмета у простору, њихово распарчавање или нестанак (нпр. одбачени предмети услед експлозије, оборена столица, отворена књига, поцепан лист из свеске, поцепан документ на ситне делиће, недостатак робе у магацину идр.);
- промене хемијског састава или структуре предмета (нпр. изгорели, истопљени или нагорели предмети, брисани текстови писани мастилом идр.);
- промене стања електричног и магнетног поља (нпр. електростатичка слика ђонова након гажења по чистој подлози као што је паркет, итисон, папир, електростатичка слика рељефног трага писања по папиру исл.).
Фиксирање и обезбеђивање трагова кривичних дела пронађених приликом вршења увиђаја, прегледања или претресања мора се обавити тако да задовоље и процесни и криминалистичко-технички захтеви. Како је записник о увиђају једини документ са процесним значајем, то је његово постојање уз опис карактеристика трага основни процесни захтев.
· Врсте трагова кривичног дела
Трагови кривичних дела се могу класификовати на разне начине, па су и у домаћој стручној литератури присутне поделе трагова према следећим критеријумима:
1. величини: микротрагови и макротрагови (микротрагови су трагови малих димензија који задржавају особине супстанце у макрооблику, као и они трагов супстанције, чија је концентрација у одређеном простору мала да су неуочљиви - нпр. трагови мириса, трагови експлозива у кратеру, трагови коже у поднокатном садржају, микропримесе у боји идр.);
2. броју значајних димензија: запремински (рељефни) и површински трагови (иако се подразумева да сваки траг има три димензије и одређену запремину, с обзиром да се налази у простору, у реалним ситуацијама нека димензија може бити израженија у односу на другу, при чему релевантна обележја трага могу бити таква да је за њихово коришћење довољно знати само две димензије);
3. уочљивости: видљиви и невидљиви (невидљивим траговима сматрају се они трагови које је готово немогуће уочити без коришћења оптичких уређаја зато што су малих димензија - нпр. микротрагови, или у малој концентрацији, зато што су без боје - нпр. трагови зноја, зато што су исте боје као и подлога на којој се налазе исл.);
4. пореклу:
- биолошки трагови (трагови људског порекла - нпр. трагови папиларних линија, трагови стопала, зуба, крви, длака, излучевина исл.; трагови животињског порекла - нпр. трагови ногу, длака, зуба, крви идр.; трагови биљног порекла - нпр. лист, стабло, корен, цвет, семе, плод, влакна, полен, идр.),
- трагови предмета (возила, оруђа, хладног и ватреног оружја идр.),
- трагови дејства силе (трагови пожара, експлозије идр.).
5. начину настанка: статички трагови (додирне површине два објекта се не крећу једна у односу на другу) и динамички трагови (бар један од објеката се креће у време настанка трага);
6. значају информација коју траг садржи (постојање кривичног дела, идентитет учиниоца, идентитет саучесника, идентитет оштећеног, начин, средства, место, време и мотив извршења кривичног дела).
У литератури се могу наћи и друге класификације трагова, нпр., на: трагове обличја, трагове хемијских супстанци, трагове које чине делове целине и биолошке трагове.[2]
6.1.3. Увиђај – криминалистичко-технички аспект
Уколико се посматра као криминалистички и кривичнопроцесни институт, увиђај представља систем радњи којима се, у складу са одредбама Законика о кривичном поступку, опажају, стручно обрађују и у увиђајној документацији региструју предмети, трагови и друге околности значајне за разјашњење кривичног догађаја.[3] Увиђај омогућава да се утврди стварна природа и механизам настанка и одвијања догађаја поводом кога се поступа, то јест, да се утврди непостојање, односно постојање кривичног дела одређене врсте, место, време, начин, средства и мотив његовог извршења, као и друге чињенице које могу да послуже као основ за претпоставку, или као доказ о извршилаштву једног или више лица. С друге стране, увиђајем се обезбеђују квалитетни полазни подаци, односно материјали за накнадна криминалистичко-техничка, саобраћајно-техничка, медицинска и друга вештачења.
По изласку на лице места руководилац увиђајне екипе се информише о свим радњама које су до тада предузете, и свим променама које су настале на лицу места до тог тренутка. После пријема поменутих информација и личног увида у затечено стање, руководилац увиђајне екипе доноси одлуку да ли ће уопште да приступи вршењу увиђаја, а ако хоће, да ли ће то урадити одмах или ће сачекати погоднији тренутак (бољу видљивост, адекватнија средства, долазак стручњака одређене специјалности и сл). Након добијања информација о догађају и његовим актерима, и непосредног опажања спроведеног у складу са општим криминалистичким знањима и правилима поступања поводом догађаја одређене врсте, руководилац увиђајне екипе врши просторну и временску орјентацију лица места и утврђује природу догађаја, а потом упућује криминалистичког техничара, односно заједно са њим улази у круг лица места, водећи рачуна да не уништи постојеће предмете и трагове, и да не наруши затечено стање лица места.
Током статичке фазе увиђаја утврђује се затечено стање лица места, и положај и величина појединих предмета и трагова. Успешност поступања у овој фази увиђаја, као и у току каснијег ангажовања, претпоставља квалитетну мисаону реконструкцију тока и механизма догађаја. Она треба да омогући да се утврде битне околности и редослед дешавања у време кривичног догађаја, након чега би требао да уследи проналазак релевантних трагова и предмета на одређеним сегментима и објектима на лицу места, као и њихово довођење у логичну међусобну везу. Док криминалистички техничар, проналази и обележава релевантне трагове и предмете догађаја, припрема их за фотографисање, узима потребне мере за израду скице (ситуационог плана) лица места, и на крају фотографише лице места и све трагове и предмете према правилима криминалистичке технике, руководилац увиђајне екипе надгледа и усмерава рад криминалистичког техничара и прикупља, и у записнику о увиђају, односно у белешкама на основу којих ће накнадно сачинити записник, фиксира податке о свим кривично правним и криминалистички релевантним околностима догађаја.
Током динамичке фазе криминалистички техничар, не само што утврђује постојање одређених трагова, већ и тумачи њихов значај, односно механизам настанка и њихову везу са самим догађајем, те их фиксира и припрема као материјал за даљу анализу. Предмете који могу да послуже као доказ техничар узима пажљиво у руке (са рукавицама) и разгледа их, изазива и фиксира невидљиве трагове, а потом их, по потреби пакује и припрема за даљу анализу.
Одредбе ЗКП које се односе на записник уопште, примењује се и на записник о увиђају, а одредбама чл. 233 ст. 3 ЗКП детаљније је регулисано уношење у записник података који су важни с обзиром на природу увиђаја, односно потребу утврђивања истоветности појединих предмета (опис, мере и величина предмета или трагова, стављање ознаке на предметима и др.). Ако су током вршења увиђаја направљене скице, цртежи, планови, фотографије и филмски снимци они ће се прикључити записнику.
[1] Бусарчевић, М., Теоријски основи трасолошке идентификације, Expertus forensis (Часопис удружења судских вештака Црне Горе), број 1/2003, свеска 2, стр. 237. [2] Бусарчевић М., и др. Основи криминалистичких вештачења, Београд. 2001, стр.36 [3] Члан 133-136 Законика о кривичном поступку („Службени гласник РС“, број 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014)
Commentaires