Увод Иако су ex definitio незаконит феномен, илегална тржишта имају изузетан економски, политички и друштвени значај. Преци- зне податке о њиховој величини тешко је дати – неке процене ука- зују да годишња добит на њима премашује вредност од билион америчких долара. Тако, на пример, експерти Уједињених нација тврде да глобална вредност илегалне трговине у једној години до- стиже цифру од фрапантних 1.300 милијарди долара, уз тенденци- ју раста (General Assembly of the United Nations, 2012). С политич- ког становишта, постојање илегалних тржишта представља знача- јан изазов за државу и њен економски и финансијски систем. Исто тако, она тангирају и морално устројство друштва, због чега је неопходно размотрити и њихов шири социјални аспекат. Игнори- сање постојања илегалних тржишта искључује могућност стицања нових сазнања о њима, истовремено отежавајући разумевање и сaмих легалних тржишта.
Када се анализирају субјекти који илегална тржишта снаб- девају одређеном робом и услугама, у први план се као доминант- ни издвајају преступници удружени у криминалне групе које се могу окарактерисати атрибутом организовани криминал. Реч је о веома сложеној пословној машинерији која експлоатише илегална тржишта – аналитичари Уједињених нација истичу да организовани криминал остварује годишњи профит од око 900 милијарди долара (конкретно, у 2009. години 870 милијарди долара), што чини 1,5% глобалног БДП-а (UNODC, 2011: 7).
У криминолошкој литератури, у сагледавању феномена ор- ганизованог криминала обично се акцентују два приступа – први, у коме је фокус интересовања усмерен на криминалне групе и њи- хова структурна обележја, и други, који се бави врстом незакони- тих активности које се испољавају у оквиру организованог крими- нала, доминантно илегалним тржиштима. Независно од приступа, нема сумње да је веза организованог криминала и илегалних тр- жишта чврста и нераскидива. Деценијама уназад, преступници су настојали да становништву, по правилу за високе суме новца, обе- збеде ону робу и услуге за којима је постојала тражња, а које је из одређених разлога држава била забранила или строго контролиса- ла. Временом, то је довело до поистовећивања организованог кри- минала са одређеним типовима незаконитих активности, независ- но од степена организације оних који су укључени у те активнос- ти и без обзира на њихову друштвено-политичку позицију (Мија- лковић, 2012: 100). Схватање организованог криминала кроз призму илегалних тржишта Приступ разумевању организованог криминала који у први план ставља анализу организације и функционисања илегалних тржишта заснива се на чињеници да су управо илегална тржишта доминантан амбијент/миље у коме та врста криминала настаје и у коме се развија. У ствари, њихова веза је нераскидива и води зак- ључку да илегална тржишта захтевају појаву организованог кри- минала, који на најбољи могући начин супституише државне ор- гане и њихову функцију на легалним тржиштима.
Иако се делатности организованог криминала на илегал- ним тржиштима, с обзиром на његов лукративни карактер, првен- ствено односе на снабдевање одређеном робом или услугама, зна- чајна је и његова улога пружања заштите и безбедности самим тр- жишним актерима. Вакуум, односно одсуство државне власти на њима доводи и до одсуства механизама којима се обезбеђује извр- шење неформалних, купопродајних и других тржишних уговора. Другим речима, тамо где државни органи, територијално1 или у одређеној сфери економских односа2, нису у стању да снагом сво- је принуде обезбеде поштовање законских норми, долази до њи- хове супституције организованим криминалом, који својим меха- низмима пружа ванправну, криминалну заштиту.
Чињеница да субјекти који послују на илегалним тржишти- ма нису у стању да се самостално заштите, нити заштиту могу очекивати од државних органа, објашњава зашто су она привиле- гована подручја за контролу организованог криминала. Шелинг (Schelling) указује да је основна делатност организованог крими- нала коришћење насиља ради пружања услуга заштите илегал- ним, али и легалним привредним субјектима, које у првом реду подразумевају заштиту од рекетирања (изнуда, уцена, пљачки) других криминалних група (Fiorentini, 1995: 274). У ширем контексту, услуге заштите укључују и заштиту од пословне конкуре- нције на илегалном/легалном тржишту оних субјеката који су под његовим протекторатом. При томе треба имати у виду и да је сама заштитна улога организованог криминала монополског карактера и, као таква, не трпи конкуренцију – једна криминална група је те- риторијално инкомпатибилна са другом групом исте или сличне криминалне оријентације.
Значајно је и да они експоненти организованог криминала који обезбеђују заштиту, корупцијом морају контролисати и лока- лне полицијске службенике, како би се заштитили од хапшења и процесуирања, али и од криминалних конкурената, преусмерава- јући на њих фокус државне репресије оних које корупцијом контролишу.
На крају, принудни елементи односа организованог крими- нала и актера на илегалним тржиштима (илегалних фирми) јављају се и као потреба за повременим коришћењем насиља од стране првог, како би се очувала његова репутација ауторитета у одно- су на друге. Другим речима, пожељно је, с времена на време, де- монстрирати силу како би се криминалној конкуренцији и учесницима илегалних тржишта ставило до знања ко успоставља прави- ла понашања и ко их спроводи.
У контексту наведеног, Гамбета (Gambetta) тврди да орга- низовани криминал послује као управљачка структура усмерена углавном на подземље, тако да се његове активности не могу ре- дуковати на просто снабдевање тржишта илегалном робом и/или услугама, те пружање заштите имовинских права тржишних суб- јеката и спровођење уговора/договора (Gambetta, 1993: 24.). Оне обухватају и стварање баријера/препрека за улазак других на иле- гална тржишта, односно филтрирање или спречавање других да узму учешће на њима. Саме баријере могу бити разноврсне – фи- зичко насиље и примена силе према онима који покушавају да се укључе у незаконите тржишне активности, али и плаћање пропи- сане суме новца (рекета) како би се добила криминална лиценца. Гамбетин став је да између пореза наметнутих од стране легитим- них државних институција и изнуде, односно рекета наметнутог од стране организованог криминала, постоји однос аналогије.
Организовани криминал данас, по правилу, обухвата прои- зводњу и дистрибуцију широког спектра производа и услуга, како у легалним областима, кроз пласман и инвестиције опраног новца, тако и илегалним областима – од грађевинских активности, инве- стиционог банкарства, до трговине наркотицима, илегалне коцке и клађења (Savona, Riccardi, 2015: 33–34). С обзиром на његову умешаност у процесе производње и дистрибуције разних производа и услуга, он се често поистовећује са фирмама (предузећима), постајући на тај начин предмет економских анализа, подједнако као и регуларне пословне фирме. Зато се тржишта добара и услуга, која су предмет деловања криминалних група, у принципу могу анализирати на сличан начин као и легална тржишта, с тим што је у овом случају реч о економији криминала. Основна обележја и типови илегалних тржишта Економска наука тржиште обично дефинише као укупност односа понуде и тражње који се на одређеном простору и у одре- ђено време успостављају поводом размене робе и услуга. Другим речима, тржиште је друштвени амбијент у коме се редовно и добровољно размењују добра за новац, у условима конкуренције. Кључни појмови за његово разумевање су понуда и тражња, кара- ктер предмета размене (да ли је реч о производима или услугама), средства која се користе у размени, као и економски закони који- ма се регулишу односи на њима. Тржиште није статично и непро- менљиво; штавише, то је један динамичан организам у коме се ко- нтинуирано одражавају бројне економске, али и друштвене, прав- не, природне и друге промене. У том смислу, дисциплине као што су социологија, економска историја (или историја економије), еко- номска географија и маркетинг развиле су нова разумевања и сх- ватања овог феномена (Ruiz, 2012: 61–77).
У ситуацијама у којима производи који су предмет разме- не, или сама размена, крше утврђене законске одредбе, говоримо о постојању илегалних тржишта. Илегалност тржишних трансак- ција, било да се ради о нелегалним производима или нелегалној размени легалних производа, искључује улогу државе на пољу де- финисања и заштите имовинских права тржишних учесника. Као сукцесивна последица спровођења незаконитих радњи, на илегал- ном тржишту изостаје и дефинисање и спровођење стандарда ква- литета производа и услуга које на њему фигурирају, чиме се већ постојећа проблематика додатно усложњава.
Криминалне организације своје активности на криминалн- ом тржишту изводе на сличан начин на који то раде законити суб- јекти на легитимном тржишту, због чега се њихове делатности не- ретко пореде са легалним – и једни и други теже стицању профита продајом робе и услуга и користе део оствареног профита да би платили људе који раде за њих. Новац се инвестира у куповину нових технологија и опреме, запошљавање новог особља и/или побољшавање постојећих људских ресурса да би се унапредила продуктивност. И једни и други своја улагања деле на различита поља како би повећали профите и проширили се на нова тржишта – географски или тржишта нових производа. Међутим, криминални и легални тржишни субјекти се међусобно заначајно разликују у модалитетима својих ризика и шанси на тржишту (Arlacchi, 2001: 15). У том смислу, криминална удружења могу да нуде иле- галне услуге и робу, могу користити насиље, застрашивање и ко- рупцију, те инфилтрирати значајна, незаконито стечена средства у легитимну економију кроз разне методе прања новца, доводећи легалне субјекте у неравноправан положај у односу на њих.
Осим тога, Андерсон указује и на постојање одређених институционалних (државних) фактора који могу довести до фаво- ризовања организованог криминала у односу на легалне тржишне субјекте (Fiorentini, 1995). Тако, висок степен законске и сваке друге државне регулације повећава трошкове усклађености посло- вања легалних фирми са постојећим регулаторним нормама, одно- сно прописима, што их може подстаћи да поједине активности преместе на илегална тржишта, на којима имовинска права и при- мену уговора/договора дефинише организовани криминал. Шта- више, фирме које послују на илегалним тржиштима углавном бе- леже пораст тржишног удела услед нижих трошкова пословања. Поред тога, позивајући се на Танзија, Андерсон истиче да се др- жавна регулатива углавном примењује заједно са високим степе- ном бирократске дискреције, чиме се пружа снажан подстицај потенцијално продуктивним тржишним ресурсима за примену кору- пције. Чињеница да се коруптивни механизми ефикасније и еко- номичније примењују када су усмерени на крупне, монополске субјекте или удружене споразуме, с обзиром да се на тај начин из- бегава непотребно трошење ресурса, представља подстицај кри- миналним организацијама за стицање одређеног степена контроле над расподелом јавних ресурса.
Легални субјекти узимају капитал од банака плаћајући оф- ицијелне камате, што не чине они који користе криминални про- фит да би задовољили своје потребе за ликвидношћу и капиталом. Наравно, криминална удружења се, с друге стране, излажу вели- ком ризику у поређењу са субјектима који обављају легалне пос- лове – чињеница да се понашају незаконито излаже их опасности од лишења слободе и заплене капитала, као резултата акције др- жавних органа задужених за сузбијање злочина. У том контексту, Портс (Portes) и Холер (Haller) истичу да недостатак правне заш- тите тржишних учесника, опасност од судског гоњења узрокован незаконитим активностима, као и одсуство друштвеног легитими- тета током тржишне размене, представљају круцијалне тачке раз- двајања илегалних од легалних тржишта, у првом реду у погледу њиховог функционисања и организације (Portes, Haller, 2005: 409). Врсте илегалних тржишта Вишеструки карактер феномена незаконитог поступања на тржиштима уопште онемогућава разликовање легалних од илегал- них тржишта по основу врсте/особености робе која је предмет размене. Уместо тога, пажњу треба фокусирати на идентификова- ње различитих облика, односно типова илегалних тржишта, при чему се као критеријум класификације узима карактер, односно природа илегалног поступања. Посебан допринос у таквом проу- чавању дају Бекерт (Beckert) и Вајнер (Wеhinger) који, узимајући у обзир специфичне изворе незаконитости, дају типологију у ок- виру које разликују четири основна типа илегалних тржишта (Be- ckert, Wеhinger, 2012: 4): 1) тржишта чија незаконитост проистиче из производње спе- цифичне робе или услуга, ван законских одредби и про- писа; 2) тржишта незаконите тржишне размене легалних произво- да; 3) тржишта незаконите тржишне размене као последице про- мета украдених и/или фалсификованих производа; 4) тржишта чија незаконитост проистиче из кршења регула- торних тржишних норми. Прва два типа илегалних тржишта заснована су на незако- нитој тржишној размени – код њих је процес размене произво- да/услуга сам по себи илегалног карактера, независно од каракте- ра производа/услуга. У друга два случаја илегална тржишта егзис- тирају унутар легалних тржишних токова.
Прва врста илегалних тржишта настаје кроз размену произ- вода чија производња и промет укључују илегалне активности. Ту се, дакле, ради о илегалном процесу производње и промета и обу- хвата тржиште наркотика, дечје порнографије, дечје проституци- је, принудног рада и трговине људима. Производња и промет те робе и услуга строго су забрањени, због чега непоштовање самих забрана и њихова тржишна размена доводе до појаве илегалних тржишта.
Други тип илегалних тржишта односи се на легалне произ- воде или услуге код којих је сама размена незаконита – када такви производи и услуге постану предмет размене, долази до настанка илегалних тржишта. Најбољи пример за то је трговина људским органима у циљу обављања трансплантације, што је законом заб- рањена делатност.3 На сличан начин се у појединим земљама де- финишу незаконитост проституције и њено смештање у оквире илегалног тржишта – инкриминишуће законске одредбе нису ус- мерене против самих сексуалних односа, већ наметања финансијских захтева унутар њих, односно против њиховог потржишњења (комодификације). У појединим случајевима, попут трансфера људских органа, производња добара (односно, њихово уклањање) може се сматрати илегалном уколико је намењена продаји. Међу- тим, супротно тржишту типа 1, забрана производње се не приме- њује на категорију самих производа или услуга као таквих. Друг- им речима, сами производи или услуге у овом случају нису a priori незаконити, али је a prior незаконита њихова појава на тржишту. Размена производа такође може бити илегална уколико су предмет тржишне размене фалсификовани и незаконито стечени производи (прибављени крађом, утајом, проневером, разбојништ- вом, односно пљачком) и то је трећи тип илегалних тржишта. У бројним случајевима копирање производа није забрањено законом све док се копија не користи у комерцијалне сврхе, што у пракси представља изузетак – циљ фалсификовања робе је углавном њи- хова даља продаја. Стога се генерално може рећи да производња и стављање у промет фалсификованих производа ex definitio пред- стављају илегалну делатност. Заједничка карактеристика тржишта фалсификоване и украдене робе, као и њихово разликовање у од- носу на претходна два типа, јесте у томе што је производња поме- нутих категорија робе (оригиналних производа који су предмет крађе или фалсификовања) у потпуности легална, због чега се правни приговори не односе на саму размену добара из ових категорија, већ искључиво на њихове копије, односно противправно одузете и присвојене примерке.
Коначно, четврти тип илегалних тржишта настаје као по- следица кршења правних прописа који регулишу производњу и дистрибуцију одређене робе или услуга. Примери тог типа илега- лних тржишта јесу нелегално коришћење радне снаге, избегавање пореских обавеза и кршење еколошких и/или безбедносних стан- дарда у области производње и дистрибуције легалних добара. По- менута кршења закона изазивају трошкове који падају на терет трећих страна, попут државе, или узрокују штету по животну сре- дину. Ипак, такве активности саме по себи не квалификују конкр- етне производе и/или њихову размену као незаконите. Илегална тржишта у овом случају постоје само као одређена места дуж ла- нца производње и дистрибуције, која су углавном неуочљива за друге учеснике, изван тог тржишног сегмента. У њиховом дефи- нисању посебну пажњу треба посветити тржишту за промет робе која је под заштитом Конвенције о међународној трговини угроженим врстама дивље фауне и флоре4. Тако је, на пример, куповина предмета од слоноваче добијене на незаконит начин у потпуности легална у знатном броју земаља и не представља део илегалног тржишта (Walker, 2013). Међутим, велики трговци, који свесно увозе такве производе без неопходних сертификата земље извоза и укључују их у малопродају, учествују у илегалним активности- ма. Најбољи пример кршења законских прописа које доводи до ш- тете по државне интересе јесте илегално тржиште цигарета, с об- зиром на значајне губитке пореских прихода од наплате акциза.5 Може се закључити да је прве две групе илегалних тржиш- та прилично лако разликовати, с обзиром да су углавном видљиве за тржишне учеснике. Супротно томе, трећи и четврти тип су при- лично испреплетани са законитим формама тржишних трансакци- ја, што их чини мање уочљивим. Вредност добара, конкуренција, сарадња и насиље на илегалним тржиштима Да би тржиште нормално функционисало, потребно је ста- билно окружење, односно предвидљивост понашања тржишних учесника (Timmerr, Falcon, Perason, 1983). Другим речима, тржи- ште захтева транспарентност, антиципацију и прилагодљивост својих партиципаната (Reeves, Deimler, 2011), што важи како за законита тако и за незаконита тржишта. У том смислу, Бекерт и Вајнер (Beckert, Wehinger, 2012: 8) идентификују три основна фа- ктора чији дисбаланс доводи до тржишне нестабилности и поре- мећаја координације активности тржишних учесника. Реч је о проблемима процене вредности, конкуренције и сарадње. Томе би- смо додали примену насиља на илегалном тржишту, као често кључног регулаторног фактора који представља својеврсну супс- титуцију државних органа надлежних за контролу и поштовање законских норми, које уређују легална тржишта. Вредност и квалитет робе/добара на илегалном тржишту Стварање вредности одређених врста добара, које је од ви- талног значаја за опстајање у конкурентској борби на легалним тржиштима, на илегалним је углавном ирелевантно – на њима је вредност производа/услуга за учеснике на страни тражње несум- њива (рецимо у случају трансплантације органа, дечије порногра- фије и трговине наркотицима), или пак илегална тржишта користе успостављене вредности производа на легалним тржиштима (нпр., фалсификована роба широке потрошње). Ограничења у ендогеном стварању вредности на илегалним тржиштима углавном произи- лазе из потешкоћа које настају при коришћењу активности огла- шавања и других маркетиншких мера на илегалним тржиштима. Другим речима, недостатак маркетиншких инструмената утиче на чињеницу да су она углавном вођења законима тражње. Најзначајнији начин смањења несигурности у погледу квалитета производа на илегалним тржиштима јесте стварање по- зитивне репутације кроз персонализацију мрежа продавац–купац, тј. обављање купопродајног односа у коме је кључно међусобно познавање учесника, из кога произилази и однос међусобног пове- рења. Примера ради, на илегалном тржишту наркотика долази до формирања мрежа дилера и корисника између којих постоји од- нос поверења на коме се заснива будућа сарадња, због чега сами дилери показују повећан интерес за обезбеђивање предвидивог квалитета производа који пласирају.
Одвијање трансакција на илегалним тржиштима често не захтева решавање проблема процене квалитета пре, или у тренут- ку купопродајног односа. Уместо тога, долази до померања овог проблема – купци ће тек након куповине сазнати да производ не поседује очекиване особине. Неизвесност у погледу квалитета мо- же бити прихваћена само у ситуацијама изнуђеног или свесног не- знања купаца – осећај безнадежности приликом куповине може се јавити као последица недостатка алтернативног производа на ле- галном тржишту (нпр. трансплантација органа) или недостатка финансијских средстава за његову куповину (нпр. фалсификовани лекови) – овде се купци налазе у таквој ситуацији да су принуђени на куповину оног што му се нуди, без могућности избора (Риси- мовић, Бошковић, 2018: 26–43). Конкуренција на илегалном тржишту Понуда и тражња на тржишту нису изоловани феномени и на њих утиче веома велики број фактора. И сама понуда утиче на тражњу, као што и тражња са своје стране утиче на понуду. Деловање понуде и тражње на тржишту се испољава кроз конкуренци- ју, као унутрашњу моторну снагу сваког тржишта. Тржишна кон- куренција посматрана само са стране понуде се јавља као супар- ништво између учесника у понуди робе, с циљем сваког учесника да тржиште своје робе прошири на рачун других понуђива- ња/учесника. Међутим, дефиниција конкуренције мора узети у об- зир и другу страну – страну тражње, с обзиром да особине и реак- ције тражње такође утичу на карактеристике тржишне конкурен- ције. Здрава конкуренција је стање тржишта које позитивно утиче на повећање продуктивности, квалитет производа, смањење цена, бољу понуду итд. Антипод здравој (лојалној) конкуренцији јесте нелојална конкуренција; предуслов за њен настанак је пословање два или више пословних/тржишних субјеката на начин којим се крше обичаји здраве конкуренције, са циљем стицања предности у односу на конкуренте.
Утицај конкуренције као регулаторног фактора на илегал- ним тржиштима је знатно ограниченији у односу на легална тржи- шта. Кључни разлог неефикасности или ограничене ефикасности у овом случају јесте (не)транспарентност тржишних процеса на илегалним тржиштима – добављачи/снабдевачи, подједнако као и купци, не могу извршити једноставну и ефикасну процену односа квалитета и цене конкретне робе или услуге, као што је то случај са легалним тржиштима. Другим речима, недостатак транспарен- тности о квалитету производа смањује и доступност информација о њиховој цени, што додатно нарушава конкурентске односе. Још једна препрека развоју конкурентских тржишних структура на илегалним тржиштима типа 1 и 2 јесте одсуство рекламних актив- ности и немогућност отворене понуде производа.
Када је реч о тржишној конкуренцији, и на илегалним тр- жиштима, као и легалним, актери настоје да је избегну. Чињеница да се на њима не могу применити легална средства заштите услов- љава алтернативна решења. Најчешће је то корупција – она може довести до манипулација у области конкуренције између илегал- них фирми, или пак и легалних, где се једна страна ослања на так- ву праксу док друга то не чини. Корумпиране државне агенције, односно појединци у њима, одустају од спровођења закона против илегалних активности фирми у замену за удео стеченог профита или одређену накнаду. С друге стране, они субјекти који кроз коруптивне механизме са њима не сарађују бивају изложени разли- читим санкцијама државних органа.
Поред корупције, на илегалним тржиштима се проблем конкуренције решава и насиљем. Страна која га примењује прину- ђује другу страну – конкурента или потенцијалног конкурента – да се повуче са тржишта, што као ultima ratio укључује и његову физичку елиминацију/ликвидацију. Поједине врсте илегалних тр- жишта, попут тржишта наркотика, по правилу функционишу по принципу монопола и не трпе ниједан облик конкуренције, док је насиље чест модус решења проблема ове врсте.7
Поверење међу тржишним учесницима Актери на илегалним тржиштима суочени су са проблеми- ма сарадње, услед бројних ризика који се јављају у процесу раз- мене, посебно када је реч о (не)извршењу, односно (не)поштова- њу уговора. Тај проблем, значајан и на тржиштима која послују легално, посебно је присутан на илегалним тржиштима у услови- ма одсуства државне заштите у области имовинских права и спро- вођења уговора. С једне стране, они морају бити вешти у операци- јама прикривања свог пословања од државних власти, док у исто време, како би уопште могли да послују, морају ступати у интера- кцију са осталим (илегалним) учесницима, што додатно повећава ризик од откривања.
Специфичност илегалних тржишта јесте да се сарадња уче- сника на њима великим делом мора заснивати на поверењу као ос- новном предуслову успешне размене, за разлику од легалних тр- жишта, на којима се размена одвија под контролом државе. Проб- лем (не)поверења доводи до тога да се процес купопродаје на иле- галним тржиштима у много већој мери мора одвијати у оквиру мрежа, при чему треба имати у виду да је формирање персонали- зованих мрежа, заснованих на личним односима и познанству, због већег степена ризика знатно захтевније у поређењу са транса- кцијама на легалном тржишту. У том смислу, илегална тржишта се од легалних могу разликовати на основу неусвајања формал- них, безличних облика трансакција, у којима је услед глобалне (интернационалне) комуникације и дистрибуције добара немогуће персонализовано пословање.
Као гарант безбедног укључивања у илегалне тржишне трансакције, поверење се често заснива на постојању веродостојн- их и препознатљивих сигнала (индикатора) поузданости тржиш- них актера, као неопходног услова даљег функционисања тржиш- ног (купопродајног) односа, као и интензивном праћењу таквих сигнала на страни учесника који пружају поверење. Такви сигна- ли се могу представити кроз време проведено у затвору (затворс- ки стаж и његова дужина су позитиван сигнал поузданости парт- нера), тетоваже (при чему врста тетоваже има посебан значај), ре- путацију поузданости која је настала као резултат претходних су- срета и сл.
Поверење на илегалним тржиштима додатно је пољуљано применом симулованих операција (псеудооперација) купови- не/продаје робе/услуга, као доказном радњом у криминалистичк- им истрагама њихових незаконитих активности (Маринковић, 2010: 495). На тај начин један партиципант купопродајног или по- средничког илегалног односа, осим ризика да ће бити изигран од стране крими-партнера, истовремено сноси и ризик да овај други у ствари није онај за кога се издаје, већ полицијски агент који де- лује под легендом како би обезбедио доказе и процесуирао га. Насиље на илегалном тржишту као регулаторни фактор Може се рећи да је насиље чест пратилац илегалних тржи- шта – у неким случајевима, попут нарко-тржишта, оно је веома фреквентно, док је у другим присутно у мањем обиму или је резу- лтат спорадичних инцидената, као што је случај са тржиштем фа- лсификованих производа или заштићених биљних/животињских врста. Готово по правилу, оно је у директној вези са законском ре- гулативом, односно забраном промета одређене робе или супстан- ци и активностима државних органа у спровођењу таквих закона, док су случајеви где су својства саме робе/услуга узрок насиља спорадични (Jacques, Allen, 2015: 88). У том смислу најрепрезен- тативније је нарко-тржиште – дилема да ли је насиље на њему ре- зултат психоактивног дејства дроге на конзументе или, пак, орга- низације и начина функционисања, отклоњена је низом истраживања која су недвосмислено показала доминацију другонаведеног фактора (Werb et al., 2011: 87).
На илегалном тржишту изостаје примена закона и судско решавање спорова (Маринковић, 2015: 1713–1730). Они који су на њему преварени, покрадени, опљачкани или повређени не траже помоћ и заштиту државних органа, већ себи дају за право да сами, применом силе, надокнаде штету или се освете за нането зло. У делу које је вероватно најутицајнији научни рад свих времена ка- да је реч о феномену насиља и наркотика, Голстајн (Goldstein) је показао да кључ проблема лежи у начину устројства и функцио- нисања илегалног тржишта, дефинишући концепт системског на- сиља као традиционално агресивног обрасца интеракције у про- цесу дистрибуције и коришћења наркотика (Goldstein, 1985: 493–506).
У покушају да класификују различите врсте системског на- сиља, Жак (Jacques) и Рајт (Wright) су издвојили два његова обли- ка, и то: 1) пљачкашки (предаторски) и 2) осветнички (Jacques, Wright, 2008: 221–253). Пљачкашки модел има две подврсте. Прва подразумева вршење разбојништава, односно насилно одузимање имовине преступника на нарко-тржишту; према схватању њего- вих носилаца, илегални трговци дрогом су идеалне жртве – веро- ватноћа да контактирају органе реда због извршеног кривичног дела једнака је нули. У том смислу, ти преступници сматрају да је рационалније опљачкати криминалне структуре и појединце него
грађане који поштују закон.8 Друга врста предаторства је резултат сукоба нарко-трговаца око територије и успостављања монополс- ког положаја. Тај облик насиља се манифестује кроз конкуренцију дилера на улицама, у суседствима или око одређених купаца и об- јеката. Ради се о веома важном питању, с обзиром да су одређене територије уносније или мање ризичне од осталих за продају дро- га (Jacobs, Wright, 2006: 1–7). Наравно, нико није законски влас- ник нити има мање ексклузивно право да на одређеном подручју продаје наркотике, већ се ради о питањима која су изван закона. Насилни, територијални спорови настају када појединци или организације настоје да освоје контролу над територијом коју друга страна сматра својом.
Осветнички модел системског насиља произилази из одно- са нарко-тржишта са државним институцијама за спровођење за- кона. Наиме, у систему у коме се поштује закон, жртве криминала се за помоћ могу обратити полицији или правосудном систему. За разлику од њих, илегални трговци наркотицима избегавају кому- никацију са органима реда. Као резултат таквог понашања, прес- тупници имају много више разлога за примену неформалне пра- вде, укључујући насилне борбе, одмазду, освете и убиства (Jacqu- es, 2010: 186–205). Куни (Cooney) сматра да је за овакво стање на нарко-тржишту адекватан термин виртуeлна анархија, као питање рационалности избора и одмеравања потенцијалне штете и корис- ти алтернативних линија деловања тржишних субјеката (Allen, 2015: 87–99). У том смислу, трговци наркотицима се, када се нађу у улози жртве, одлучују за неформално поступање и узимају закон у своје руке, сматрајући да им државни инструменти заштите и постизања правде не могу бити од користи, те да чак могу бити и кажњени за своје незаконите поступке без обзира на улогу жртве у конкретном случају. С друге стране, и сами полицијски службе- ници сматрају да жртве које потичу из криминалног миљеа не заслужују њихову помоћ (Klinger, 1997: 291; Jacques, Wright, 2013: 14).9 Жак и Рајт су утврдили и да појава и раширеност илегалног тржишта дроге у срединама у којима је насиље већ присутно или укорењено значајно повећава степен насиља и злочина, што није случај са мирнијим заједницама (Jacques, Wright, 2013: 575). Такође, Жак и Ален (Allen) истичу и да интензивирање по- лицијских акција на нарко-тржишту значи већи број инфилтрираних тајних аге- ната, доушника и псеудокуповина, што доводи до повећаног насиља, учесталих одмазди, напада и убистава (Jacques, Allen, 2015: 88). О чему се овде ради? Примопредаје дроге и новца се, у условима повећаног полицијског присуства које интензивира опасност од откривања, реализују по убрзаној процедури, с циљем да се умање шансе да буду уочене. Тиме се стварају добре прилике за преваре разних врста – трговци имају мање времена да провере и преброје но- вац, а купци не могу детаљније да погледају количину робе и њен квалитет.
Закључак Иако је тешко проценити њихову финансијску тежину, с обзиром на прикривеност испољавања, плуралитет субјеката и мо- далитет робе и услуга на њима, сматра се да илегална тржишта да- нас премашују вредност од хиљаду милијарди америчких долара. Са политичког становишта, њихово постојање представља знача- јан изазов за сваку државу и правни систем понаособ, као и међу- народну заједницу у целини. Исто тако, оно тангира и питање мо- ралности тржишних партиципаната, због чега је неопходно размо- трити и шири, социјални аспекат овог феномена. Игнорисање пос- тојања илегалних тржишта искључује могућност стицања нових сазнања о њима, истовремено отежавајући разумевање и самих легалних тржишта.
Приступ разумевања организованог криминала који у први план ставља анализу организације и функционисања илегалних тржишта, заснива се на чињеници да су управо илегална тржишта доминантан друштвени амбијент у коме он настаје и у коме се ра- звија. Успешно функционисање илегалних тржишта захтева при- сутност организованог криминала, који постаје пандан државних органа и њихове функције на законитим тржиштима. Посебно је важно да се криминалне групе на илегалним тржиштима не задо- вољавају простим снабдевањем робе, већ узимају и улогу регула- торног и надзорног тела у спровођењу тржишних трансакција.
Вишеструки карактер феномена незаконитог поступања на тржиштима уопште, онемогућава разликовање легалних од иле- галних тржишта по основу карактера производа који су предмет размене. Уместо тога пажњу треба фокусирати на идентификова- ње различитих облика, односно типова, илегалних тржишта. У том смислу, закључак је да се нека илегална тржишта заснивају на незаконитој тржишној размени, независно од карактера произво- да/услуга који се на њима нуде, док друга, пак, егзистирају унутар легалних тржишних токова. Такав приступ за последицу има раз- ликовање четири типа илегалних тржишта – тржиште робе или услуга чији су производња и промет строго забрањени (нпр., тр- жиште наркотика или дечје порнографије), тржиште легалних производа или услуга чија је размена незаконита (нпр., трговина људским органима у циљу обављања трансплантације), тржиште незаконите размене као последице промета украдених и/или фал- сификованих производа и, на крају, тржиште чија незаконитост проистиче из кршења регулаторних тржишних норми.
Анализа илегалних тржишта, једнако као и легалних, зах- тева идентификацију фактора који доводе до транспарентности и антиципације тржишних трансакција, као и прилагодљивости тр- жишних партиципаната, као његових кључних обележја. Као три основна фактора чији дисбаланс доводи до тржишне нестабилнос- ти и поремећаја координације активности тржишних учесника из- двајају се проблеми процене вредности, конкуренције и сарадње. Стварање вредности одређених врста добара, које је од виталног значаја за опстајање у конкурентској борби на легалним тржишти- ма, на илегалним је углавном ирелевантно, с обзиром на чињени- цу да је вредност производа/услуга за учеснике на страни тражње несумњива (нпр., органи за трансплантацију), или се, пак, користе вредности производа установљене на легалним тржиштима (нпр., фалсификована роба широке потрошње). С друге стране, и конку- ренција као регулаторни фактор има ограничен утицај на илегал- ним тржиштима, с обзиром на нетранспарентност тржишних про- цеса који у великој мери ограничавају успостављање реципрочног односа квалитета и цене робе/услуга. При томе треба узети у об- зир и да се учесници тржишних трансакција на њима у великој мери користе корупцијом и насиљем као методама елиминације конкуренције. На крају, али свакако не мање важно, анализа илегалних тржишта као кључни фактор који дефинише њихову организаци- ону структуру идентификује проблем сарадње тржишних актера, која се великим делом заснива на међусобном поверењу тржишн- их учесника. Проблем сарадње, односно (не)поверења, у овом случају доводи до тога да се процес купопродаје на илегалним тр- жиштима доминантно одвија у оквиру персонализованих купо- продајних мрежа, заснованих на личним односима и познанству.
Проф. др Дарко МАРИНКОВИЋ
Проф. др Ненад МИЛИЋ Литература 1. Beckert, Ј., Wehinger, F. (2012). In the shadow: illegal markets and economic sociology. Socio-Economic Review, 11(1): 5–30. 2. Campbell, D., Davison, N. (2012). Illegal kidney trade booms as new organ is ‘sold every hour’, The Guardian, 27 May 2012; guardian.co.uk/world/2012/may/27/kidney-trade-illegal- operations-who>, доступан 12. 11. 2015. 3. Fiorentini, G. (1995). Oligopolistic Competition in Illegal Markets. The Economics of Organized Crime, Cambridge University Press, Cambridge. 4. Savona, E. U., Riccardi, M. (Eds.) (2015). From illegal markets to legitimate businesses: the portfolio of organised crime in Europe, Final Report of Project OCP – Organised Crime Portfolio, Transcrime, Università degli Studi di Trento, Trento. 5. Gambetta, D. (1993). The Sicilian Mafia: The Business of Private Protection. Harvard University Press, Cambridge. 6. General Assembly of the United Nations, Thematic Debate of the 66th session of the United Nations General Assembly on Drugs and Crime as a Threat to Development On the occasion of the UN International Day against Drug Abuse and Illicit Trafficking, 26 June 2012 – New York, http://www.un.org/en/ga/president/66/Issues/drugs/drugs- crime.shtml, доступан 12. 12. 2015. 7. Goldstein, P. J. (1985). The drugs/violence nexus: A tripartite conceptual framework. Journal of Drug Issues, 15: 493–506. 8. Jacobs, B. A., Wright, R. (2006): Street justice: Retaliation in the criminal underworld. Cambridge University Press, New York. 9. Jacques, S., Allen, А. (2015). Drug Market Violence: Virtual Anarchy, Police Pressure, Predation, and Retaliation. Criminal Justice Review, 40(1): 87–99. 10. Jacques, S., Wright, R. (2013). How victimized drug traders mobilize police. Journal of Contemporary Ethnography, 42: 545–575. 11. Jacques, S., Wright, R. (2008). The relevance of peace to studies of drug market violence. Criminology, 46: 221–253. 12. Jacques, S. (2010). The necessary conditions for retaliation: Toward a theory of non-violent and violent forms in drug markets. Justice Quarterly, 27: 186–205 13. Маринковић, Д. (2010). Сузбијање организованог кримина- ла – специјалне истражне методе (Combating organized crime – special investigative methods). Прометеј, Нови Сад. 14. Маринковић, Д. (2015). Илегална тржишта – процене гло- балних прихода, Зборник Правног факултета у Новом Са- ду, год. (49)4: 289–307. 15. Marlboro Man does billion dollar deal on smuggling with Europe – ASH demands to know why UK is not included?; http://www.ash.org.uk/html/press/040709.html, 15. 11. 2015. 16. Мијалковић, С. (2012). Методолошки оквир једног научног истраживања организованог криминала и тероризма. Без- бедност, 54(2): 96–114. 17. Portes, A., Haller, W. (2005). The Informal Economy, http://garrido.pe/lecturasydocumentos/PORTES%20%20HALL ER%20(2005)%20the%20informal%20economy.pdf, доступан 2. 1. 2016. 18. Рисимовић, Р., Бошковић, А. (2018). Неовлашћено ставља- ње у промет опојних дрога злоупотребом интернета. Безбе- дност, 60(3): 26–43. 19. Ruiz, Diaz, C. A. (2012). Theories of markets: Insights from marketing and the sociology of markets. The Marketing Review, 12(1): 61–77. 20. Reeves, M., Deimler, M. (2011). Adaptability: The New Competitive Advantage, Harvard Business Review, July– August 2011 Issue; https://hbr.org/2011/07/adaptability-the- new-competitive-advantage 21. Timmer, C. P., Falcon, W. P., Pearson, S. R. (1983). Marketing Functions, Markets, and Food Price Formation, Food Policy Analysis, Published for the World Bank, The Johns Hopkins University Press Baltimore and London, http://web.stanford.edu/group/FRI/indonesia/documents/foodpo licy/chapt4.fm.html, доступан 20. 12. 2015. 22. UNODC (2011). World Drug Report 2011. United Nations Office on Drugs and Crime, Vienna, New York. 23. Walker, J. F. (2013). Rethinking Ivory: Why Trade in Tusks Won’t Go Away. World Policy Journal, http://www.worldpolicy.org/journal/summer2013/rethinking
24. Werb, D., Rowell, G., Guyatt, G., Kerr, T., Montaner, J., Wood, E. (2011). Effect of drug law enforcement on drug market violence: A systematic review. International Journal of Drug Policy, 22: 87–94.
Comments