Апстракт: Српска полиција је била посвећена међународ- ној полицијској сарадњи од самог почетка њеног успостављања. Србија је била међу иницијаторима међународне полицијске сара- дње, оснивачима и активним учесницима Међународне комисије криминалне полиције, која је поставила темеље међународној по- лицијској сарадњи, а касније и прерасла у најпознатију и највећу међународну полицијску организацију – Интерпол. Данас, у ери ус- постављања јединственог тржишта и омогућавања слободног кретања у оквиру Европске уније, сведоци смо замаха међународ- ног организованог криминала. Није могуће супротставити се бу- јању криминала само на националном нивоу, у оквиру граница сво- је земље и издвојено од осталих држава, већ је неопходна адеква- тна полицијска сарадња. Због тога се од сваке, па и наше, земље очекује професионално и одговорно ангажовање у оквиру међуна- родне полицијске сaрадње у спречавању и сузбијању криминала. Ово тим пре што је Србија у преговорима за приступање ЕУ, па у том циљу мора испунити више предвиђених услова међу којима су и они који се односе на остваривање полицијске сарадње.У ск- лопу тих преговора развоју полицијске сарадње се посвећује вели- ка пажња и придаје све већи значај, али независно од тока и тра- јања приступних преговора треба наставити рад на јачању и ра- звоју међународне полицијске сарадње као незаменљивом инстру- менту у борби против криминала. У раду се говори о почецима међународне полицијске сара- дње и улози Србије у том процесу, затим о остваривању полициј- ске сарадње у Европској унији, док се на крају даје осврт на то шта је према Поглављу 24 потребно урадити у области полицијс- ке сарадње, а шта је Србија реализовала.1 Кључне речи: полиција, међународна полицијска сарадња, криминал, Европол, Поглавље 24. Увод Полицијска борба против криминала не може бити ограни- чена само на територију једне државе, јер он не познаје границе. У Србији су се још у другој половини 19. века зачела, а почетком 20. века и развила, озбиљна разматрања полиције и полицијске проблематике – у првом реду феномена криминала и његових узрока, а нарочито друштвеног реаговања на њега, укључујући и међународну сарадњу. Још тада се увидело да полиције појединих држава морају градити чвршће међусобне везе и помагати се као да државне границе не постоје.2 То сазнање је нарочито актуелно данас, када је међународни организовани криминал и по квалитету и по квантитету, а нарочито по последицама које производи, опаснији него икада раније.
Његових последица није поштеђена ни наша земља у којој је (услед ратова, политичких и економских криза и потешкоћа транзиције и стасавања демократије) дошло до ескалације крими- нала, а нарочито опасног и међународног: трговине људима и де- цом, ирегуларних миграција, илегалног промета дроге и оружја, прања новца, организовања проституције, пиратерије, корупције, сајбер криминала и др. На такве појавне облике савременог кри- минала може се адекватно одговорити само међународном поли- цијском сарадњом. Србија је члан многобројних међународних полицијских организација и асоцијација, остварује сарадњу са полицијама земаља чланица ЕУ, као и са другим земљама, на основу различитих мултилатералних и билатералних споразума. Србија је до сада закључила 20 билатералних споразума о полицијској сара- дњи, од којих су 15 са државама које су чланице ЕУ, као и велики број мултилатералних споразума о полицијској сарадњи (Ђорђе- вић et al., 2016: 114). Наша земља је тренутно у преговарачком процесу за прис- тупање Европској унији. Да би напредовала ка чланству, Србија мора да испуни низ услова садржаних у 35 поглавља. Једно од ва- жнијих поглавља на том путу свакако је Поглавље 24, које се од- носи на правду, слободу и безбедност и подељено је на више об- ласти (азил, миграције, визна политика, контрола граница и Шен- ген, борба против организованог криминала, борба против тргови- не људима, борба против тероризма, борба против дрога, полициј- ска сарадња, правосудна сарадња у грађанским стварима, право- судна сарадња у кривичним стварима, царинска сарадња, криво- творење евра).
У том поглављу се у области полицијске сарадње наводи да је „основа борбе против свих облика криминала у оквиру ЕУ сарадња међу полицијама држава чланица. Зато је неопходно да Србија покаже спремност на сарадњу са свим државама чланица- ма ЕУ у свим питањима која су значајна за ефикасан рад ових слу- жби. Европол као Европска полицијска канцеларија јесте агенција ЕУ са којом РС има потписан споразум о стратешкој сарадњи, као и споразум о оперативној сарадњи. Цепол, као институција која се бави обуком полицијских службеника, веома је важна када је у питању сарадња полиције РС и држава чланица“ (http://www.eu- pregovori.rs/srl/pregovaracka-poglavlja/poglavlje-24-pitanja-pravde- slobode-i-bezbednosti/8.2. 2019).
С обзиром да је основа борбе против свих облика кримина- ла у оквиру ЕУ сарадња међу полицијама држава чланица, али и оних које то још нису, неопходно је да Србија покаже спремност и испуни прописане услове за остваривање полицијске сарадње са свим државама чланицама ЕУ. Полицијска сарадња се предузима у циљу превенције, откривања, истраге и процесуирања почини- лаца кривичних дела. Србија се налази пред изазовом даљег раз- вијања и остваривања успешне полицијске сарадње која зависи од испуњења бројних услова предвиђених у Поглављу 24. За почетак, потребно је ускладити прописе са европским, побољшати аналитичке и оперативне капацитете и усвојити савремене полицијске стандарде, позитивну праксу и проверене методе рада како би размена података и оперативна сарадња наше полиције са полицијама земаља чланицама ЕУ била што ефикаснија. Успешна полицијска сарадња подразумева сарадњу и са специјализованим агенцијама ЕУ, попут Европола (European Police Office – Europol), Цепола (European Police College – Cepol), Евроџаста (The European Union’s Judicial Cooperation Unit – Eurojust), Фронтекса (European Agency for the Management of Operational Cooperation at the External Borders of the Member States of the European Union – Frontex) идр. У овом раду ће се казивати најпре о 1) почецима међунаро- дне полицијске сарадње и улози Србије, затим 2) о остваривању полицијске сарадње у Европској унији и на крају ће се дати 3) ос- врт на то шта је према Поглављу 24 потребно, а шта остварено у области полицијске сарадње. Почеци међународне полицијске сарадње и улога Србије Сазнања о потреби и значају међународне полицијске сара- дње рано су се јавила у Србији. Криминал „се мењао и појављивао у разним облицима и стадијумима, на почетку у најпростијем об- лику као што су некада такве исте биле и прилике, а касније у за- висности од промена у месту и друштву где се појављивао, разво- ја културе, друштвеног живота, религије, економских и других др- уштвених прилика и сам мењао и постајао комплекснији и опас- нији. Све више границе државне за ове злочинце представљају ка- пију, која их пушта на слободу док су за власти само једна непре- мостива брана, која их спутава у своме послу“ (Лазаревић, 1933: 7– 9). Долазило је до све веће интернационализације злочиначких елемената. Државне границе више нису представљале велику пре- преку за извршиоце кривичних дела. Све више се јављала потреба за сарадњом и заједничким радом полиција различитих земаља. Први, спорадични случајеви решавани су дипломатским путем. Пошто је дипломатски начин решавања проблема дуг и ко- мпликован, јер захтева поштовање многобројних и устаљених процедура, он је преступницима давао довољно времена да се сак- рију или склоне у неку трећу државу.
Како се дипломатски пут за проналажење и хватање прес- тупника није показао као успешан у борби против међународног криминала, још су се осамдесетих година 19. века чула мишљења полицијских стручњака који су заговарали заједничку и непосред- ну сарадњу између полиција суседнихдржава. Иницијатива за ст- варање међународне полицијске организације везује се за Међуна- родни конгрес судске (криминалистичке) полиције, који је одржан уочи самог почетка Првог светског рата, 1914. године у Монаку. Тај конгрес је имао први прави значај једног међународног поли- цијског конгреса, на ком је и наша земља била је представљена својим делегатима. Рад тог конгреса је био значајан и обухватио је све основне проблеме тог времена. У децембру 1919. године холандска полиција, тачније по- лицијски капетан Ван Хаутен (Van Houten), упутио је позив за ује- дињење полиција свих земаља у борби против криминала. Пред- ложено је да се у свакој држави створи полицијска централа која ће одржавати непосредну везу са сличним централама у другим земљама. Свака од тих централа била би подређена Међународној полицијској централи, која би посредовала између полиција разн- их земаља. Такав предлог, иако добар, био је преурањен те није дошло до његове реализације јер су државе биле оптерећене проб- лемима насталим после Првог светског рата (Ристовић, 2013: 250).
Предлог је обновио др Ханс Скобер (Johann Schober), упра- вник бечке полиције, па је од 3. до 7. септембра 1923. године у Бе- чу одржан први послератни међународни полицијски конгрес. Бе- чки конгрес се сматра оснивачким конгресом нове међународне полицијске институције, а датум његовог одржавања узима се за датум оснивања Интерпола. Устаљено је мишљење према коме је оснивач Интерпола директор бечке по- лиције Ханс Скобер. Чињеница је, ипак, да је Скобер преузео и организовао ре- ализацију иницијативе коју је покренуо Ван Хаутен, а да је десетак година ра- није у Монаку идеје о међународној полицијској сарадњи елаборирао и упорно заступао Арчибалд Рајс (Archibald Reiss), кога су најбољи познаваоци историје Интерпола називали „стварним духовним оцем“ те организације (Бабовић, 1997: 138).
На конгресу је донета одлука да се изабере један перманен- тни одбор – извршни одбор Конгреса – под називом Међународна комисија криминалне полиције. Она је створена 7. септембра 1923. године и у њу је ушло 29 чланова (представника) држава: Немач- ке, Грчке, Југославије, Аустрије, Пољске, Румуније и Угарске. На- редних година број чланица се повећавао, не само земљама из Ев- ропе, већ из целог света. Задатак Међународне комисије кримина- лне полиције био је да: 1) гарантује за најшири развитак заједнич- ког рада међу свим полицијама у оквиру закона који владају у раз- ним државама и 2) брине око стварања и развијања разних инсти- туција за успешну борбу са преступништвом (Часопис Полиција, 1936: 457).
О угледу који је наша земља уживала као један од иниција- тора и оснивача међународне полицијске сарадње, казује чињени- ца да је 12. конференција Међународне комисије криминалне по- лиције 1936. године одржанау Београду.
Јачање нацизма у Европи негативно се одразило на актив- ности Међународне комисије криминалне полиције те је њен рад током Другог светског рата био обојен „црном мрљом“, а до пре- кида у раду дошло је 1945. године после пада Берлина. С обзиром да је по завршетку рата талас криминала преплавио Европу, поче- тком 1946. године покренута је иницијатива да се међународна полицијска сарадња обнови. У периоду од 3. до 5. јуна 1946. у Бр- иселу је одржана међународна конференција у циљу обнове рада Међународне комисије криминалне полиције, којој је присуство- вало 18 земаља. Та конференција је значајна јер су на њој постав- љени темељи и афирмисани принципи (равноправности, универ- залности и аполитизма) будуће међународне полицијске организа- ције. Усвајањем Статута 1956. године Међународна комисија кри- миналне полиције трансформисала се у Међународну организаци- ју криминалистичке полиције – Интерпол (Бабовић, 1997: 146–147).
Од самог зачетка идеје о међународној полицијској сарад- њи па све до данас, наша земља је била активан и уважен члан ме- ђународне комисије, а потом и организације криминалистичке по- лиције – Интерпола. Само у једном кратком периоду новије исто- рије, 1993. године, Савезна Република Југославија (Србија и Црна Гора) искључена је из Интерпола. Ради се о одлуци Генералне скупштине Интерпола да се Савезна Република Југославија лиши својства члана у тој организацији. Интерпол је сматрао да државa која носи тај назив „не може аутоматски преузети континуитет својства члана бивше Социјалистичке Федеративне Републике Ју- гославије“. СР Југославија је могла поднети захтев за учлањење „ако жели да буде члан Организације“. И ако у Резолуцији није употребљен термин „искључење“, нема никакве сумње да се ради- ло управо о таквој одлуци (Бабовић, 1994: 425–450). И након иск- ључења, наш Национални централни биро продужио је да функ- ционише на међународном плану и да са земљама које су то при- хватале остварује сарадњу на исти начин као и пре искључења. Савезна Република Југославија, а у оквиру ње Република Србија, примљена је поново у чланство Интерпола 2001. године. Након престанка постојања Државне заједнице Србије и Црне Горе 2006. године, Република Србија је као сукцесор одржала статус државе чланице Интерпола (Ристовић, 2013: 257).
Идеја о међународној полицијској сарадњи није губила на значају с временом. Шта више, добијала је на актуелности и неза- менљивости у остваривању полицијске делатности. Свеукупни ра- звој друштва, а нарочито привредни развој те отварање граница за слободан промет људи и робе, затим промене у начину живота људи па и њиховом систему вредности, утицали су на развој кри- минала и његове нове појавне облике који непознају државне гра- нице. Савремени криминал развио се у толикој мери да борба про- тив њега превазилази могућности појединачне државе и захтева све интензивнију и разноврснију сарадњу држава и међународне заједнице као целине. „Глобални тероризам, транснационални ор- ганизовани криминал, сукоби, ширење оружја за масовно униште- ње и други облици политичког насиља постали су императив свих међународних субјеката да редефинишу постојеће стратегије, мо- деле и оквире борбе против ових претњи” (Бајагић, 2012: 64). Остваривање полицијске сарадње у Европској унији Међународна полицијска сарадња успоставља се када је у питању криминал који у било којем од својих аспеката – припре- мање, извршење, расветљавање, спречавање и кажњавање – садр- жи или подразумева активности које превазилазе границе једне државе. Као таква заузима значајно место у свеукупним међуна- родним односима, из три темељна разлога: 1) транснационалност организованог криминала, 2) обим и фреквенција сарадње, 3) ху- мани карактер те сарадње (Пушељић, Јелински, 2007: 6).
Услед урушености граница насталих након распада Совјетског Савеза и Југославије, затим рушења Берлинског зида, као и глобализације безбедносних изазова, ризика и претњи, у Европи се увиђају потреба и значај веће сарадње у области унутрашњих послова. Укидањем граница унутар ЕУ отворен је слободан пут људима и капиталу, али нажалост и најтежим облицима међуна- родног организованог криминала. Временом је Интерпол почео да губи битку на територији ЕУ јер није могао адекватно да одгово- ри савременим токовима међународног криминала.
Проблем је био у чињеници да се Интерпол споро прилаго- ђавао новим светским трендовима у борби против савремених об- лика криминала, све више исказујући своју анахроност и спорост у решавању нарастајућих питања, гушећи се у огромној бирокра- тији и неспособности оперативног деловања (Кекић, 2010: 346–347).
На почетку европских интеграција питању полицијске сарадње није посвећивана нарочита пажња. Догађај који је то про- менио је терористички акт познат као „Минхенски масакр“, који се десио 1972. године на Олимпијским играма у Минхену. Три го- дине након тог догађаја министри унутрашњих послова држава чланица Европске заједнице почели су се неформално окупљати, да би 1975. године Европски савет формирао тзв. Треви групу ра- ди координисаног супротстављања тероризму (Никач, 2015: 155– 156). Може се рећи да се тадашња полицијска сарадња одвијала ad hoc, пре свега у циљу сузбијања међународног тероризма.
За даљи развој полицијске сарадње нарочито су значајни следећи документи који масу успостављене мере и гаранције за слободно кретање људи: Шенгенски споразум из 1985. године, ко- јим су уклоњене граничне контроле између Белгије, Француске, Холандије, Луксембурга и Немачке, а потом и Шенгенска конвен- ција из 1990. године, чијим су ратификовањем престале провере лица на унутрашњим границама ЕУ и установљен систем јединс- твене спољне границе. Уговором из Мастрихта, који је донет 1992. а ступио на снагу 1993. године, између осталог се успоставља тесна сарадња у правосуђу и унутрашњим пословима међу др- жавама чланицама ЕУ (Никач, 2015: 156–169). Тај уговор предста- вља почетак институционализоване сарадње у области унутраш- њих послова, а као последица значајније и интензивније сарадње убрзо се формира Европол. Као три основна разлога јачања поли- цијске сарадње у Европи препознају се: 1) растућа интернациона- лизација криминала, 2) заједнички проблеми у борби против кри- минала и организовању полицијског рада и 3) општа историјска тежња ка интеграцији (Wilkinson, 1985: 273).
Европска полицијска канцеларија (Европол) са седиштем у Хагу основана је 26. јула 1995. године актом Савета ЕУ о доноше- њу Конвенције Европол, а ефективан рад започиње у 1999. години (Конвенција о формирању Службе европске полиције – Конвен- ција Европол, на основу члана К.3 Уговора о ЕУ 95/Ц316/01). На- стала је као једна од последица стварања ЕУ и као резултат поја- чане полицијске сарадње држава чланица, с циљем да се побољша њихова координација у борби против тероризма, ирегуларних ми- грација, трговине дрогом и људима и других облика међународ- ног организованог криминала. „Оснивање Европола има за циљ рационализацију полицијске структуре и стварање услова за ус- тројавање квалитетније кооперације на хоризонталном и вертика- лном нивоу. Европска полиција је замишљена као оперативни и обавештајни орган који би на територији ЕУ имао извршно-репре- сивну улогу. Потреба за успостављањем оваквог аранжмана саг- ледана је на основу неспособности тадашњих организација поли- ција, на европском нивоу, који нису дали захтеване резултате у борби против међународног криминала“ (Јањевић, 2003: 145).
Правни оквир за полицијску сарадњу у оквиру ЕУ чине ма- лобројни чланови Уговора о функционисању ЕУ, који је регулише у оквиру поглавља 5 члановима 87–89, али и многобројни други правни акти попут уредби, директива, одлука и др. (http://www.azzk.me/1/doc/Ugovor_o_funkcionisanju_EU.pdf, 8. 2. 2019).
У оквиру ЕУ полицијска сарадња се може остваривати на хоризонталном и вертикалном нивоу. Хоризонтална полицијска сарадња подразумева сарадњу између надлежних органа држава чланица. Примењује се код спречавања, откривања и истрага кри- вичних дела и најчешће подразумева размену информација и заједничке истражне технике, а у неким случајевима и оперативну са- радњу, попут спровођења заједничких истрага или прекограничн- ог осматрања. Вертикална полицијска сарадња односи се на сара- дњу надлежних органа и Европола. Европол може координирати истражне и оперативне радње које ће спроводити надлежни орга- ни држава чланица, или омогућити рад заједничких истражних ти- мова. Према члану 88УФЕУ свака оперативна акција Европола мора се спроводити у сарадњи и у договору са органима једне или више држава чланица чија је територија у питању. Примена при- нудних мера је у искључивој надлежности надлежних органа др- жава чланица.
Овим уговором су утврђени мисија и задаци Европола. Мисија се огледа у подржавању и ојачавању деловања полицијс- ких органа и других служби кривичног гоњења држава чланица, као и њиховој међусобној сарадњи у спречавању и борби против тешких кривичних дела која утичу на две или више држава члани- ца, као и тероризма и других облика криминала који утичу на заје- днички интерес обухваћен политиком Уније. Задаци Европола мо- гу обухватити: 1) прикупљање, чување, обраду, анализу и размену информација, нарочито оних добијених од надлежних органа или тела држава чланица и трећих земаља, 2) усклађивање, организа- цију и спровођење истражних и оперативних радњи заједно са надлежним органима држава чланица или у оквиру заједничких истражних тимова, по потреби и у сарадњи са Евроџастом. Евро- пол нема надлежност да спроводи истраге независно, али може пружати подршку надлежним органима држава чланица.
Остваривању полицијске сарадње нарочито доприноси то што је према члану 216 УФЕУ Европска унија добила правни суб- јективитет, односно дата јој је могућност закључења споразума с једном или више трећих земаља или међународних организација. С таквим статусом ЕУ може остваривати полицијску сарадњу са државама које нису чланице Уније, као и са међународним орга- низацијама.
Са државама које нису чланице ЕУ и међународним орга- низацијама Европол закључује уговоре о сарадњи на стратешком и оперативном нивоу. Са нашом земљом је првобитно закључио Споразум о стратешкој сарадњи (Службени гласник РС, бр. 38/2009) чија је сврха унапређење сарадње држава чланица Европске уније, које делују кроз Европол, и Републике Србије у спреча- вању, откривању, сузбијању и истрази тешких облика међународ- ног криминала, посебно путем размене стратешких и техничких информација. Он је престао да важи 2014. године, када је ратифи- кован Споразум о оперативној и стратешкој сарадњи (Службени гласник РС, бр. 5/2014). Сврха тог оперативног споразума је успо- стављање сарадње између Републике Србије и Европола како би се помогло Републици Србији и државама чланицама Европске уније у спречавању и борби против организованог криминала, те- роризма и других облика међународног криминала, посебно кроз размену података између Републике Србије и Европола. Његовим потписивањем омогућена је стратешка и оперативна размена ин- формација, као и личних података криминалаца и осумњичених за наведена кривична дела.
Према оперативном споразуму сарадња, поред размене по- датака, обухвата и размену стручног знања, општих извештаја о стању, резултата стратешке анализе, података о криминалистич- ко-истражним поступцима, података о методама превенције кри- минала, као и учешће у обукама и саветовање и подршку у поједи- начним криминалистичким истрагама. Такође, сарадња се односи и на придруживање експерата из Србије активностима аналитич- кихг рупа (у смислу да присуствују састанцима, буду обавештени о развоју дотичних аналитичких радних фајлова, примају резулта- те анализе који се односе на Србију), као и на формирање и рад заједничких истражних тимова. Посебан вид унапређења сарадње представља упућивање официра за везу Републике Србије у Евро- пол.
У МУПРС постоји посебна организациона структура заду- жена за међународну оперативну полицијску сарадњу која у скла- ду са својом надлежношћу и капацитетима, као и припадајућим овлашћењима, поступа стручно и оптимално у односу на задатке који су јој поверени. Управа за међународну оперативну полициј- ску сарадњу јесте оперативна управа у Дирекцији полиције осно- вана 2010. године. Формирана је због неопходности да се у складу са европским интеграцијама образује заједничко тело за реализа- цију и унапређење међународне оперативне полицијске сарадње у вези са сузбијањем криминала. У њеном саставу су: Одељење за послове Интерпола, Одељење за послове Европола, Одељење за управљање информацијама и Одељење за координацију осталих облика међународне сарадње. Одељење за послове Европола је национална контактна та- чка између Европола, држава чланица ЕУ и трећих страна – опе- ративних партнера и надлежних националних служби (полиција, царина, Управа за спречавање прања новца и др.). Најважније ак- тивности Одељења за послове Европола јесу: поступање по захте- вима Европола, држава чланица ЕУ и трећих страна – оператив- них партнера, достављање захтева и информација националних полицијских јединица и других компетентних органа Европола, потпора националним експертима при учешћу у Европоловим аналитичким радним фајловима, координација оперативних акти- вности и координација у оквиру контролисаних испорука и зајед- ничких истражних тимова, као и унос података у аналитичке рад- не фајлове (http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/, 25.2.2019).
У ери отворених граница и развитка дигиталних техноло- гија које омогућавају готово несметану комуникацију и сарадњу организованих криминалних група, неопходна је непрекидна, бла- говремена и ефикасна размена података између националних по- лицијских служби, као и са међународним организацијама попут Интерпола и Европола. Размена информација и комуникација из- међу националних полиција претпоставка је остваривања полици- јске сарадње и предуслов успешних истрага, спречавања и откри- вања кривичних дела, али, пре свега, превентивног деловања. Поглавље 24 – осврт на потребно и остварено у области полицијске сарадње Поглавље 24 – Слобода, безбедност и правда – најважније је за област међународне полицијске сарадње. У складу са препо- рукама Европске комисије из Извештаја о скринингу за области правде, слободе и безбедности, израђен је акциони план који садр- жи препоруке шта Србија треба да измени и уради у законодав- номи и нституционалном оквиру у циљу усклађивања са европс- ким стандардима и приступања ЕУ (http://www.mup.gov.rs/wps/- portal/sr/, 28. 2. 2019). Овде ће бити речи о препорукама за унапређење полицијс- ке сарадње између наше земље и ЕУ, са општим резултатом и показатељима утицаја, као и конкретним активностима које треба предузети за њихово остваривање и статусом спровођења. Те пре- поруке се односе на јачање и развијање неопходних администра- тивних, аналитичких и оперативних капацитета потребних за ос- тваривање полицијске сарадње предвиђене у Поглављу 24.
Прва препорука се односи на обезбеђење ефективне имп- лементације Оперативног споразума са Европолом и постављење официра за везу у Хагу. У циљу испуњења ове препоруке предвиђен је читав низ активности које су или у потпуности реализоване или се спроводе континуирано. На пример, спроведена је анализа тренутне ситуа- ције са аспекта имплементације стандарда у области обезбеђења и поверљивости података. Године 2017. донето је Упутство о посту- пању полицијских службеника Управе за међународну оператив- ну полицијску сарадњу приликом размене података о личности, чији је саставни део Приручник о форми и садржају података о личности, а израђен је и Програмски садржај за реализацију проб- лемске наставе „Међународна оперативна полицијска сарадња“. Такође, постављен је официр за везу полиције у Хагу из Минис- тарства унутрашњих послова. Знатан број активности у оквиру ове препоруке је у току или се континуирано одвија. На пример, у току је изградња капа- цитета националне контактне тачке за сарадњу са Европолом (за сада су попуњена три од укупно девет радних места). У циљу ја- чања административних и техничких капацитета националне кон- тактне тачке за сарадњу са Европолом континуирано се спроводе додатне обуке за запослене за коришћење апликације СИЕНА (Se- cure Information Exchange Network Application – SIENA). Такође, континуирано се спроводе имплементација потписаних радних аранжмана за придруживање аналитичким групама Европола (тре- нутно смо чланица укупно 14 АП), учешће у заједничким истраж- ним тимовима, као и континуирано подношење информација о новоидентификованим психоактивним супстанцама Европолу. Полицијска сарадња у Србији је свеобухватна и одвија се на стратешком, оперативном, специјалистичком и граничном ни- воу, као и путем размене великог броја информација преко разли- читих међународних комуникационих канала. Правни оквир је уг- лавном усаглашен са правним тековинама ЕУ и постоји основа за примену закона по којима полиција поступа на задовољавајући начин. Међутим, неопходно је брзо и интензивно наставити рад на унапређењу институционалних капацитета кроз развој и јачање њених људских и оперативних могућности путем обуке и реорганизације. Комплетним испуњењем ове препоруке доћи ће до пуне ха- рмонизације са правним тековинама Европске уније у области са- радње са Европолом кроз стратешки и оперативни споразум.
Друга препорука указује на потребу да се ојачају кадровс- ки и оперативни капацитети за имплементацију различитих инс- трумената у области ефикасне полицијске сарадње, посебно у пог- леду Шведске иницијативе. Шведска иницијатива је скраћени наз- ив за правни акт којим се успостављају правила за функциониса- ње размене података између органа задужених за спровођење за- кона држава чланица ЕУ (Оквирна одлука Савета бр. 2006/960/- ЈНА о поједностављењу размене информација и обавештајних по- датака између органа за спровођење закона држава чланица Евро- пске уније). Тај документ треба да омогући брзу и једноставну ра- змену информација и обавештења националних полиција, која је увек била оптерећена бирократским и другим формалностима. Као правно обавезујући акт, Шведска иницијатива је поједноста- вила поступак тако да услови за размену података не буду строжи од оних на националном нивоу.
Код ове препоруке већина активности је у току, док су са- мо три у потпуности реализоване. Спроведена је ГАП анализа у погледу неопходних људских ресурса, правног иинституционал- ног оквира за ефикасну међународну полицијску сарадњу, као и у погледу расположивости, доступности и реципроцитету података у циљу имплементације Шведске иницијативе. Активност у пог- леду развоја смернице о међународној оперативној полицијској сарадњи реализована је доношењем Упутства о смерницама за ме- ђународну оперативну полицијску сарадњу које садржи оператив- не процедуре за сарадњу српске полиције са страним полицијским службеницима у Републици Србији, као и оперативне процедуре за рад полицијских службеника Републике Србије у иностранству (01 бр. 1257/18-4 од 27. 4. 2018. усвојено 4. 5. 2018). Приступило се и систему за контролу преласка границе који омогућава интег- рисано коришћење сервиса за приступ Интерполовим базама података. Сервиси су доступни на свим граничним прелазима на ко- јима се користи систем за контролу преласка лица и возила, одно- сно који су повезани на интранет мрежу. Приступ систему има око 500 полицијских службеника.
Активности које се одвијају у континуитету односе се на унапређење кадровских ресурса спровођењем обуке из области међународне оперативне полицијске сарадње (израђен је Програ- мски садржај за реализацију проблемске наставе „Међународна оперативна полицијска сарадња“), јачање капацитета дежурне службе која ради 24/7 за потребе међународне оперативне поли- цијске сарадње и координацију рада домаћих и страних официра за везу полиције као један од инструмената полицијске сарадње. Такође, у току је израда новог Упутства за полицијске службенике Републике Србије који се упућују у иностранство, а очекује се и усвајање Уредбе о официрима за везу. Активно се ради на отвара- њу бироа СИЕНА ради остваривања његове функције у размени информативних података са државама чланицама Европске уније, 24 сата седам дана у недељи.
Иако је правни оквир већином усклађен са Шведском ини- цијативом, ефикасност међународне полицијске сарадње прати се и на основу броја података који су размењени између националн- их полиција и међународних полицијских организација. Због тога се мора радити на даљем унапређењу одговарајућих просторних и техничких услова за рад у области безбедности и поверљивости података како би се ефикасније поступало по захтевима страних полиција. Упоредо са тим, треба наставити са адекватним програ- мима обуке полицијских службеника задужених за овај сегмент полицијске сарадње и континуирано радити на њиховом унапре- ђивању како би размена података била ефикасно остваривана 24 сата седам дана у недељи, по принципу „све на једном месту“. Пуним остварењем ове препоруке успоставиће се усклађе- ност са правним тековинама ЕУ у области полицијске сарадње.
Трећа препорука претежно се односи на Прумски спораз- ум, конкретно на јачање људских ресурса и оперативних капаци- тета за имплементацију разних инструмената у области полицијс- ке сарадње, посебно овог споразума. Прумски споразум (Одлука 2008/615/ЈНА о унапређењу прекограничне сарадње, нарочито у борби против тероризма и прекограничног криминала) има за циљ унапређење размене података и обухвата одредбе које се односе на аутоматизовани приступ подацима у базама ДНК профила, зат- им на размену података из националних аутоматизованих иденти- фикационих система за отиске прстију, као и на размену неких података о регистрацији возила, путем аутоматизованих онлајн претраживача. Главна карактеристика примене Прумске одлуке јесте мо- гућност да полицијски службеник једне државе чланице током ис- траге приступи не само бази ДНК профила своје државе већ и ба- зама других држава чланица које су обухваћене Прумском одлу- ком. Прумском одлуком државе чланице настоје да интензивирају прекограничну сарадњу те она предвиђа и друге начине сарадње, као што су заједничке патроле, размена полицијских и других слу- жбеника и међусобно пружање помоћи надлежних органа у вези са одржавањем јавног реда и мира при масовним јавним окупља- њима или другим догађајима великих размера који настају у слу- чајевима природних непогода или несрећа са озбиљним последи- цама (Ђорђевић et al., 2016: 82).
У спровођењу ове препоруке извршена је анализа законо- давног и институционалног оквира и техничке опремљености за аутоматску размену ДНК података, података о отисцима прстију и података о власницима моторних возила, као и анализа информа- ционог система, чији је циљ да обезбеди техничку опремљеност за испуњавање услова из Прумске одлуке. Дефинисане су оператив- не процедуре за размену података у вези са: 1) јавним редом и ми- ром, 2) тероризмом, 3) спровођењем заједничких операција и 4) другим облицима прекограничне сарадње.
Активности које су у току односе се на законску и подзако- нску регулативу. Донет је Закон о националном ДНК регистру (Службени гласник Републике Србије, бр. 24/2018), а у току је припрема подзаконског акта – уредбе којом ће се уредити начин вођења регистра, као и ближи услови за размену и преношење по- датака из регистра. И у погледу Прумске одлуке постоји делимична усклађен- ост са правним оквиром ЕУ, али је њена пуна примена много зах- тевнија у смислу увођења нових хардвера и софтвера, успостав- љања конекција и спровођења адекватне обуке полицијских служ- беника, уз један период пробног рада. Врло важан корак на том путу јесте доношење Закона о националном регистру ДНК, али неопходна је бржа израда подзаконских аката и њихова имплеме- нтација, за шта је потребно доста времена и финансијских средстава.
Предузимањем активности на остварењу ове и претходне препоруке оснажују се постојећи и стварају нови организациони и информациони капацитети, као и људски ресурси, што ће допри- нети ефективнијој и ефикаснијој међународној полицијској сарад- њи. Истовремено, то доприноси развоју капацитета наше полиције у борби против међународног организованог криминала.
Четврта препорука налаже спровођење Акционог плана за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама, и учествовање у сарадњи на питањима као што су бе- збедност фудбалских утакмица, ауто-криминал и заштита јавних личности. У овој области је најмање урађено, тако да је највећи број активности или делимично реализован или нереализован, нпр.: дефинисање процедуре за аутоматизоване истовремене про- вере у националним, СИС (Schengen Information System –SIS) и Интерполовим базама података украдених моторних возила; надо- градња јединственог информационог система Министарства уну- трашњих послова (ЈИС) у циљу аутоматизоване синхронизације националне и шенгенске/Интерполове базе података о украденим моторним возилима у евиденцији о упису/испису украдених мото- рних возила. Није израђен предлог измена и допуна Кривичног за- кона нити је извршено праћење и вредновање активности дефини- саних Националним акционим планом за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским приредбама. У циљу јачања капацитета Националне канцеларије за размену информација о бе- збедности фудбалских такмичења обуком њених службеника и учешћем у раду међународних радних тела у области борбе прот- ив насиља и недоличног понашања на спортским приредбама пре- дставници Министарства су похађали семинаре, узели учешће у раду међународних радних тела, округлим столовима и конферен- цијама која се баве питањима спречавања насиља на спортским приредбама и сл. Што се тиче јачања капацитета националне кон- тактне тачке за заштиту јавних личности, треба наставити органи- зовање нових обука њених службенике. Активност која је у пот- пуности реализована тиче се дефинисања процедуре и методологије за повлачење и укидање дозвола за регистрацију возила и ре- гистарских таблица возила у случајевима фалсификовања бројева шасије путничких моторних возила и потпуног оштећења возила.
Питања безбедности фудбалских утакмица, ауто-кримина- ла и заштите јавних личности због свог значаја и актуелности мо- рају представљати један од приоритета у раду српске полиције. У циљу ефикасног испуњења ове препоруке ЕУ, треба интензивира- ти рад на испуњавању активности које је сачињавају. То се наро- чито односи на имплементацију Националног акционог плана за борбу против насиља и недоличног понашања на спортским при- редбама (Службени гласник РС, бр. 63/2013), организовање нових обука за полицијске службенике за заштиту личности, с обзиром да се већ један одређени период не спроводе, као и надоградњу информационог система за размену података о краденим возили- ма. Деловање полиције мора бити брзо и ефикасно, уз праћење информација о напретку у спровођењу дефинисаних активности и процену да ли су циљеви остварени.
Пета препорука тиче се активног учешћа у Цеполу кроз реализацију Споразума о сарадњи. Цепол је успостављен 2000. го- дине, прво у форми мреже која се састојала од већ постојећих на- ционалних институција за обучавање, а тек 2005. године као посе- бна агенција (Одлука Савета ЕУ 2005/681/JHA). Она има за циљ да кроз обуку, стицање нових знања и вештина полицијских служ- беника, као и омогућавање размене знања и добре праксе из обла- сти безбедности ЕУ, допринесе јачању полицијске сарадње.
Потписан је радни аранжман са Цеполом и усвојен Закон о потврђивању радног аранжмана између Министарства унутрашњ- их послова Републике Србије и Агенције Европске уније за обуку органа за спровођење закона (ЦЕПОЛ) (Службени гласник Репуб- лике Србије, бр. 2/2018). Примена Споразума потписаног са Цепо- лом одвија се континуирано. Одржавају се онлајн и резиденцијал- ни курсеви, Цепол вебинари, „ЦЕП“ програм размене, годишњи састанци националних контактних тачака за сарадњу са Цеполом и националних Е-нет менаџера, полугодишњи онлајн састанци на- ционалних координатора размене и др. Обуке организоване у сарадњи са Цеполом доприносе изг- радњи капацитета српске полиције путем размене информација, искустава и идеја, упознавања страних полицијских служби, њиховог оперативног деловања, облика и стилова руковођења у по- лицији и сл. Додатан допринос томе дају студијске посете, фору- ми, радионице, семинари и онлајн умрежавање, па треба инсисти- рати на њихов оморганизовању. Испуњење ове препоруке о могу- ћава размену искустава и добре праксе полиције у Европској унији.
Према статистичком приказу МУПРС о спровођењу актив- ности у области полицијске сарадње (у периоду од јула до децем- бра 2018), од укупно 34 активности реализовано је 20 (58,8%), у току је 11 (32,4%), а нису реализоване три (8,8 %) (http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/, 25. 2. 2019).
Иако је Србија доста урадила по питању полицијске сарад- ње, од ње се и даље очекује да ствара нове и ојача постојеће орга- низационе, информационе и кадровске капацитете да би она била успешнија. „Сарадња има огроман значај за наставак реформских процеса, али и за повећање ефективности и ефикасности полици- је. Стога треба тежити ка континуираном унапређењу размене оперативних и тактичких информација на регионалном, европс- ком и међународном плану, перманентном коришћењу међунаро- дних база података, међународним и регионалним обукама, учеш- ћу у међународним оперативним акцијама, као и међународним мировним операцијама и др.“ (Ристовић, 2018: 93). Закључак Историјски развој међународне полицијске сарадње и уче- шће наше земље у њој, од оснивања Међународне комисије кри- миналне полиције па до данас, више су него импресивни. Међут- им, може се рећи да полицијска сарадња још увек није достигла своју пуну ефикасност, пре свега зато што постоји често неслага- ње између оног што је прописано и оног што се остварује у прак- си. Зато постоје и објективни разлози, као што су различита зако- нодавства држава чланица ЕУ и оних које то нису, затим учешће великог броја субјеката и њихова координација, као и неопходно- ст постојања међусобног поверења имајући у виду да актери дола- зе из различитих држава. Не сме се заборавити да је област безбе- дности традиционално била у надлежности једне државе, што више никако није случај, нити може бити, услед бујања међународ- ног организованог криминала.
Србија је препознала главне изазове који су пред њом у процесу прихватања и усклађивања са европским стандардима у области полицијске сарадње. У том смислу она треба да настави са даљим усклађивањем домаћег законодавства са правним теко- винама ЕУ и интензивнијим развијањем административних, ана- литичких и оперативних капацитета потребних за остваривање полицијске сарадње. Предуслови остваривања успешне полицијс- ке сарадње свакако су техничка опремљеност и поседовање савре- мених информационих система, али пре свега адекватни и обуче- ни људски ресурси.
Полицијска сарадња је препозната као постојана вредност српске полиције коју треба континуирано обогаћивати и снажити, јер представља незаменљив начин унапређења борбе против свих облика криминала.
Проф. др СветланаРИСТОВИЋ Литература 1. Бабовић, Б. (1994). Неколико напомена поводом искључе- ња Југославије из Интерпола. Југословенска ревија за међу- народно право, 41(3): 425–450. 2. Бабовић, Б. (1997). Полиција у свјетском поретку. НЕА, Београд. 3. Бајагић, М. (2012). Национални обавештајно-безбедносни системи у борби против савремених претњи безбедности, У Зборник радова „Друштвена реакција на савремене обли- ке угрожавања безбједности“, Факултет за безбједност и заштиту, Бања Лука. 4. Ђорђевић, С. и др. (2016). Водич кроз сарадњу у унутраш- њим пословима у Европској унији. Мисија ОЕБС-а у Србији и Београдски центар за безбедносну политику, Београд. 5. Јањевић, М. (2003). Трећи стуб Европске уније: сарадња у области правосуђа и унутрашњих послова. Службени лист СЦГ, Београд. 6. Кекић, Д. (2010). Интерпол вс. Еуропол: сличности и раз- лике, У Зборник радова „Сузбијање криминала и европске интеграције“, Криминалистичко-полицијска академија и Фондација „Ханс Зајдел“, Београд, стр. 339–349. 7. Лазаревић, В. (1933). Међународна полиција. Издање пиш- чево, Београд. 8. Никач, Ж. (2015). Међународна полицијска сарадња. Кри- миналистичко-полицијска академија, Београд. 9. Пушељић, М., Јелински, М. (2007). Полицијски сустави – реализација полицијске функције кроз устрој. Полицијска сигурност, (1–2): 1–19. 10. Ристовић, С. (2010). О криминалу, полицији и њеној међуна- родној сарадњи: рана схватања у Србији, У Зборник радо- ва „Сузбијање криминала и европске интеграције“, Крими- налистичко-полицијска академија и Фондација „Ханс Зај- дел“, Београд, стр. 350–359. 11. Ристовић, С. (2013). Посвећеност међународној сарадњи– постојана вредност полицијске организације у Србији, У Зборник радова „Структура и функционисање полицијске организације – Традиција, стање и перспективе“, Кримина- листичко-полицијска академија, Београд, стр. 247–266. 12. Ристовић, С. (2018). Реформа полиције заснована на стра- тешким основама, Осврт на Предлог Стратегије развоја Министарства унутрашњих послова 2018–2023. Безбедно- ст, 60(1): 80–98. 13. Wilkinson, P. (1985). European police cooperation in: Police and public order in Europe, edited by Roach, J., andThomanec, J., Beckenham, Croom Helm. 14. Часопис Полиција, 1936 (9–12). 15. Национална стратегија за борбу против насиља и недоли- чног понашања на спортским приредбама за период од 2013. до 2018. године, Службени гласник Републике Срби- је, бр. 63/2013. 16. Закон о потврђивању Споразума о стратешкој сарадњи између Републике Србије и Европске полицијске канцелари- је, Службени гласник Републике Србије, бр. 38/2009. 17. Закон о потврђивању Споразума о оперативној и страте- шкој сарадњи између Републике Србије и Европске полициј- ске канцеларије, Службени гласник Републике Србије–Ме- ђународни уговори, бр. 5/2014 18. Закон о националном ДНК регистру, Службени гласник Ре- публике Србије, бр. 24/2018. 19. Закон о потврђивању радног аранжмана између Министа- рства унутрашњих послова Републике Србије и Агенције Европске уније за обуку органа за спровођење закона (ЦЕ- ПОЛ), Службени гласник Републике Србије – Међународ- ниуговори, бр. 2/2018. 20. Упутство о смерницама за међународну оперативну поли- цијску сарадњу, 01 бр. 1257/18-4 од 27. 4. 2018. усвојено 4. 5. 2018. 21. Акциони план за поглавље 24 – Извештај за период јул–де- цембар 2018, http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/, доступан 28. 2. 2018. 22. http://www.eu-pregovori.rs/srl/pregovaracka- poglavlja/poglavlje-24-pitanja-pravde-slobode-i-bezbednosti/, доступан 8. 2. 2019. 23. http://www.azzk.me/1/doc/Ugovor_o_funkcionisanju_EU.pdf, доступан 8. 2. 2019. 24. http://www.mup.gov.rs/wps/portal/sr/, доступан 25. 2. 2019. Serbian Police and International Police Cooperation From the Beginning to European Integration Abstract: The Serbian police were, from the very beginning of the foundation, dedicated to international police cooperation. Serbia was one of the first countries which initiated international police cooperation, as well as one of the founders and active participants of the International Criminal Police Commission, which laid the foundation for international police cooperation, and later turned into the largest and most famous international police organization - Interpol.Today, in the era of establishing a single market and facilitating free movement within the EU, we are witnessing an increase ininternational organized crime.It is impossible to oppose the rise of crime only at the national level, within the borders of one’s own country, separated from other countries - adequate police cooperation is necessary. Therefore, each country, including our own, is expected to engage in the framework of international police cooperation in the prevention and combating of crime professionally and responsibly.
Even more so because Serbia is in the process of accession negotiations with the EU and for this purpose it has to fulfil certain conditions, including those related to police cooperation. As part of these negotiations, a lot of attention is paid to the development of police cooperation and it has been given an increased importance, but the work on strengthening and developing international police cooperation as a permanent value and an indispensable instrument in the fight against crime should continue regardless of the course and duration of the accession negotiations. Serbia has recognized the major challenges ahead of it in the process of accepting and harmonizing with European standards in the field of police cooperation.In that sense, it should continue to further harmonize domestic legislation with the EU legal attainment and intensively develop the administrative, analytical and operational capacities needed to achieve police cooperation.
This paper focuses on the beginnings of international police cooperation and the role of Serbia in this process, then moves on to the development of police cooperation within the European Union, and eventually gives a review of what is required under Chapter 24 in the area of police cooperation, and what Serbia has done so far.
Key words: police, international police cooperation, crime, Europol, Chapter 24.
Komentar