Прикупљање података путем медија у новије време заузима значајно место у обавештајној пракси. За ову врсту извора информација користи се назив отворени извори (Open Source).
Данас је у јавним изворима информација доступан готово сваки сегмент свакодневног живота, повећавајући како количину, тако и доступност ових информација. Ово је допринело широком признавању отворених извора информација, те су неке процене да они у модерним безбедносним службама обезбеђују 80% информација за стварање обавештајних продуката.
Отворени извори информација су често имали другоразредни статус у обавештајном свету, пре свега због претпоставке да информације о одређеним лицима, стварима или условима који се могу означити као потенцијална претња, односно њиховим намерама, карактеристикама или понашањима, не могу бити доступне у отвореним изворима. Против ове предрасуде можемо навести најмање шест разлога:
- прво, појединци или групе који представљају претњу (било због својих екстремистичких идеологија, подржавања насиља и сл.), обично желе да поделе своја уверења и циљеве, пре свега са намером да друге убеде у своја уверења. Они често остављају такве податке на интернет сајтовима, штампи, електронским медијима;[1]
- друго, криминалци углавном користе интернет као инструмент који им пружа анонимност приликом саобраћаја у криминалним делатностима. Они могу са лакоћом стићи до територије било које земље и њеног тржишта из иностранства, а приликом чега могу и користити технике које би отежале њихово проналажење;
- треће, одређене врсте информација које могу бити од користи у криминалистичкој делатности, укључујући и информације које доводе до идентификације појединаца, доступне су у отвореним изворима информација. То из разлога јер политика, закони или други прописи у појединим државама дозвољавају оном ко их поседује да их прикаже јавно. На пример, поједине јавне базе података садрже информације о регистрованим аутомобилима, имовинском власништву, бирачком списку, сексуалним преступницима, платама запоселним у јавном сектору, као и широк спектар информација за које појединац нема (или има врло мало) могућности контроле за њихово јавно приказивање;[2]
- четврто, људи желе да одређене (селектоване) информације буду јавне. До овога може доћи из више разлога: телефонски бројеви (именик), регистри пословних субјеката и адресе, разни извештаји истраживања, маркетиншке студије и сл., су само неки од примера. Не само да се може извршити увид у појединачне информације, већ се може добити изненађујућа количина нових знања када се укупност таквих информација анализира;[3]
- пето, друге агенције које нису у оквиру агенција за спровођење закона, као што су медијске агенције или удружења која заступају одређене групе (интересе), могу да обављају одређена истраживања (истраге) које у том случају постају отворени извори информација. Ови извори могу да дају личне податке, описе понашања (делатности), личне односе, активности одређене групе као и опис инцидената, како би задовољили циљ или разлог њиховог постојања;[4]
- шесто, информације често бивају отворено доступне због непажње појединаца. На пример, политичари (или други појединци) могу дати непријатну изјаву пред микрофоном или камерама на јавном месту, или личне преписке са информацијама на неким од интернет блогова. У овим случајевима, вредне информације се могу користити у криминалистичкој делатности и често су доступне путем отворених извора информација.
Као што је случај са било којом информацијом, прикупљеном у криминалистичко-обавештајном процесу, од суштинског значаја је да се информације, прикупљене из отворених извора процене у погледу поузданости извора и веродостојности информације. Ово свакако није једноставно, с обзиром да у маси таквих информација сигурно да има оних које су нетачне, постављене ради обмане, али и из сензационалистичких мотива. Такође, да све није баш тако једноставно и без икаквих сметњи у прикупљању и анализи информација из отворених извора, морамо рећи да се службеници и аналитичари суочавају са неколико препрека у ефикаснијем коришћењу медија као отворених извора информација. Неке од таквих препрека јесу: не довољна стручности из ове материје; лична пристрасност против отворених извора информација; тренинг - службеницима и аналитичарима често недостаје обука која је неопходна да би се ефикасније користили отворени извори информација; интернет у радном простору: непознати број (али према процени не мали) службеника и аналитичара и даље немају приступ интернету са рачунара у радним просторијама; количина података: у потрази за информацијама из отворених извора, службеници и аналитичари ће се суочити са огромним обимом информација. Идентификовање, процењивање и анализирање таквих информација захтева пуно времена и значајне ресурсе у људству; алатке: потреба за ефикаснијим аналитичким алаткама; „ехо“ ефекат: такав ефекат се јавља када више медија преноси (чини доступним) исту вест (информацију); језик извора - рикупљање информација у криминалистичкој делатности је активност коју службеници и аналитичари често спроводе приликом истраживања криминалних делатности организованих криминалних група, а које често имају прекограничну димензију. Тако, у пракси се често изостављају информације из отворених извора из разлога што службеници и аналитичари не познају конкретан језик којим отворени извор преноси информације.
[1] На пример, видети медијски фајл подршке за Светски Џихад (e. World Jihad) на сајту: www.memri.org или званични часопис ISIS – тзв. Исламске државе „Дабик“ (Dabiq); [2] На пример, претрага бирачког списка Републике Србије (доступно на итернет сајту Министарства правде и државне управе: www.drzavnauprava.gov.rs/electoralroll.php). [3] На пример, претрага регистра привредних субјеката на интернет сајту Агенције за привредне регистре (доступно на интернет сајту: www.apr.gov.rs). [4] На пример, приче (репортаже) телевизије Б92 – емисије "Инсајдер" о злоупотребама и доношењу лоших одлука у јавним предузећима у Републици Србији (као што су злоупотребе у рударском басену Колубара након којих су спроведене опсежне истраге и утврђене бројне злоупотребе). Доступно на интернет сајту: www.b92.net/insajder/arhiva/serijali.php
Comments