Ова посебна истражна радња може да буде од битног значаја за откривање кривичног дела, учиниоца и обезбеђење личних и материјалних доказа. Примена ове радње може довести и до откривања кривичног дела и учиниоца, односно хватања учиниоца при извршењу кривичног дела (delicto in flagranti), до хватања учинилаца при подели противправно прибављене имовинске користи, до откривања саучесника, до проналажења средстава извршења кривичних дела и предмета прибављених кривичним делом, до утврђивања боравишта и пребивалишта, места састајања и правца кретања лица која су обухваћена тајним праћењем, до проналажења трагова у вези са кривичним делом, до откривања лица која се налазе на вишем хијерархијском нивоу у организованом криминалном деловању, као и до прикупљања других корисних информација у вези са криминалном делатношћу. Поред репресивног, може остварити и превентивни ефекат, односно применом ове радње може се спречити извршење наког другог кривичног дела.
Праћење се састоји у тајном слеђењу и осматрању лица са циљем да се запазе, упамте и фиксирају одређене, криминалистички и кривичнопроцесно релевантне чињенице, и у криминалистичкој пракси може да се предузима као општа-оперативно тактичка мера и радња, односно као радња доказивања. Праћењем се, са много више извесности, могу остварити многобројни циљеви оперативног рада, од којих, као најчешће, треба поменути:
- утврђивање веза и контаката праћеног лица са другим лицима;
- утврђивање идентитета праћеног лица, односно лица са којима оно контактира;
- откривање саучесника праћеног лица;
- уочавање примопредаје предмета кривичног дела;
- проналажење предмета кривичног дела;
- проналажење лица за којим се трага (учиниоца кривичног дела, односно жртве);
- спречавање праћеног лица да изврши кривично дело и његово хватање на делу;
- утврђивање места боравка и откривање тајних склоништа и скровишта лица које се прати, као и лица са којима праћени ступа у контакт;
- прибављање и провера података значајних за припрему, планирање и предузимање дру-гих мера и радњи репресивног карактера (лишења слободе, блокаде, рације, заседе, привреме-ног одузимања предмета, прегледа и претресања лица, стана и осталих просторија, превозних средстава, слободног простора);
- уочавање стварних активности, склоности и навика праћеног лица, значајних за откри-вање и расветљавање криминалне делатности поводом које се поступа;
- проверавање рада оперативне везе.
Упркос томе што не представља сталан метод рада, праћење се, с обзиром на широке могућности примене, често користи у пракси по одобрењу руководства. Први задатак који екипа за праћење мора да реши се састоји у томе да из мноштва лица која излазе из одређеног објекта, или се појављују на одређеном месту, препозна лице – објекат праћења, непосредно га прихвати, тј. преузме, и отпочне, односно настави праћење. Тај циљ може бити остварен на основу филмског снимка или фотографије, на основу прибављеног личног описа, на основу дискретног показивања поверљивог лица, на основу личног познавања лица које треба пратити (подразумева се, наравно, да праћено лице не сме да познаје службено лице које врши радњу), односно комбинацијом наведених начина.
Упркос томе што је тактика праћења веома сложена, и што захтева прилагођавање специ-фичностима сваког појединачног случаја, основни постулати важе за све или већину ситуација. Реализација праћења подразумева не само уочавање, већ и фото и видео документовање релевантних околности, као и извештавање о њима (током вршења радње и непосредно након њеног окончања, односно периодично, ако се праћење предузима у дужем временском периоду).
Бројне специфичности које се везују за реализацију осматрања и праћења препознате су и од стране законодавца који је у Законику о кривичном поступку, као посебну радњу доказивања предвидео и тајно праћење и снимање (чл.171-173).
Comments