По пријему кривичне пријаве јавни тужилац је у обавези да размотри њене наводе и све прилоге и да донесе одлуку о њој. На основу поднете кривичне пријаве јавни тужилац може донети једну од следећих одлука: може одбацити кривичну пријаву; може покренути истрагу доношењем наребе о спровођењу истраге или евентуално непосредно поднети одговарајући оптужни акт; може прикупити потребна допунска обавештења.
Прикупљање потребних обавештења (чл. 282. ЗКП)
По основу поднесене кривичне пријаве јавни тужилац често не може донети одлуку о њеном одбачају нити одлуку о покретању поступка, јер подаци који су достављени не пружају довољно основа за такво поступање. Такође, јавни тужилац понекад и не располаже кривичном пријавом, већ је до њега само допро глас о извршеном кривичном делу или је непосредно сазнао за извршење кривичног дела, али је то лично сазнање недовољно потпуно. У овим случајевима јавни тужилац ће прикупити допунска обавештења како би се или стекао степен основа сумње да је учињено кривично дело и на основу тога тужилац могао да покрене истрагу или како би се донело решење о одбачају кривичне пријаве.[1]
Допунска обавештења јавни тужилац може прикупити тако што ће:
1) сам прикупити потребне податке;
2) позивати грађане и прикупљати обавештења од њих (чл. 288. ст. 1. до 6. ЗКП);
3) поднети захтев државним и другим органима и правним лицима да му пруже потребна обавештења.[2]
Ако није у могућности да сам предузме наведене радње, јавни тужилац ће захтевати од полиције да прикупи потребна обавештења и да предузме друге мере и радње у циљу откривања кривичног дела и учиниоца (чл. 286. до чл. 288. ЗКП).[3]
Јавни тужилац, државни и други органи, односно правна лица дужни су приликом прикупљања обавештења, односно давања података да поступају обазриво, водећи рачуна да се не нашкоди части и угледу лица на које се ови подаци односе.
Одлагање кривичног гоњења (чл. 283. ЗКП)
У складу са начелом опортунитета јавни тужилац може да не предузме кривично гоњење ако сматра да је то сврсисходно и поред постојања доказа неопходних за кривично гоњење. Тако, ЗКП даје овлашћење јавном тужиоцу да може одложити кривично гоњење за кривична дела за која је предвиђена новчана казна или казна затвора до пет година, ако осумњичени прихвати једну или више од следећих обавеза:
1) да отклони штетну последицу насталу извршењем кривичног дела или да накнади причињену штету;
2) да на рачун прописан за уплату јавних прихода уплати одређени новчани износ, који се користи за хуманитарне или друге јавне сврхе;
3) да обави одређени друштвенокорисни или хуманитарни рад;
4) да испуни доспеле обавезе издржавања;
5) да се подвргне одвикавању од алкохола или опојних дрога;
6) да се подвргне психосоцијалном третману ради отклањања узрока насилничког понашања;
7) да изврши обавезу установљену правноснажном одлуком суда, односно поштује ограничење утврђено правноснажном судском одлуком.
О одлагању кривичног гоњења, јавни тужилац доноси наредбу у којој одређује рок у којем осумњичени мора извршити преузете обавезе, с тим да рок не може бити дужи од годину дана. Ако осумњичени у року изврши обавезу, јавни тужилац ће решењем одбацити кривичну пријаву и о томе обавестити оштећеног, који нема право приговора против овакве одлуке јавног тужиоца. У случају да осумњичени не поступи у складу са предузетим обавезама, јавни тужилац може да настави кривично гоњење, односно да покрене кривични поступак.
Одбацивање кривичне пријаве (чл. 284. ЗКП)
Јавни тужилац решењем ће одбацити кривичну пријаву ако из саме пријаве проистиче да:
1) пријављено дело није кривично дело за које се гони по службеној дужности (пријављено дело није кривично дело, или пак јесте кривично дело али није кривично дело које се гони по службеној дужности);
2) је наступила застарелост или је дело обухваћено амнестијом или помиловањем или постоје друге околности које трајно искључују гоњење (смрт осуђеног, пресуђена ствар, недостатак предлога оштећеног за кривично гоњење);
3) не постоје основи сумње да је учињено кривично дело за које се гони по службеној дужности (постојање основа сумње је основни материјални услов за покретање и вођење истраге).
О одбацивању пријаве, као и о разлозима за то, јавни тужилац ће обавестити оштећеног у року од осам дана и подучити га да може да поднесе приговор непосредно вишем јавном тужиоцу у року од осам дана, а ако је кривичну пријаву поднела полиције, обавестиће и њу.
Јавни тужилац се начелом опортунитета може руководити и одбацити кривичну пријаву код кривичних дела за која је прописана казна затвора до три године, ако је осумњичени услед стварног кајања, спречио наступање штете или је штету у потпуности већ надокнадио, а јавни тужилац, према околностима случаја, оцени да изрицање кривичне санкције не би било правично. Против овакве одлуке јавног тужиоца оштећени нема право приговора.
Када су у питању малолетници, примена опортунитета у складу са Законом о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично правној заштити малолетних лица (ЗОМУКД) могућа је у два случаја. 1) За кривична дела за која је прописана казна затвора до пет година или новчана казна јавни тужилац за малолетнике може одлучити да не захтева покретање кривичног поступка иако постоје докази из којих произлази основана сумња да је малолетник учинио кривично дело, ако сматра да не би било целисходно да се води поступак према малолетнику с обзиром на природу кривичног дела и околности под којима је учињено, ранији живот малолетника и његова лична својства. 2) Кад је извршење казне или васпитне мере у току, јавни тужилац за малолетнике може одлучити да не захтева покретање кривичног поступка за друго кривично дело малолетника, ако с обзиром на тежину тог кривичног дела, као и на казну, односно васпитну меру која се извршава, не би имало сврхе вођење поступка и изрицање кривичне санкције за то дело. О овим одлукама јавни тужилац за малолетнике обавестиће, уз навођење разлога, у року од осам дана од пријема обавештења орган старатељства и оштећеног који могу у року од осам дана захтевати од већа за малолетнике непосредно вишег суда да одлучи о покретању поступка. О непокретању поступка јавни тужилац за малолетнике обавестиће и полицију ако је она поднела криивчну пријаву (чл. 58. ЗОМУКД).
4.3.5. ОПТУЖЕЊЕ
Подизање оптужнице (чл. 331. ЗКП)
Оптужба је општи појам за све врсте оптужних аката овлашћених тужилаца у кривичном поступку, а у нашем кривичном поступку постоје четири врсте оптужних аката: оптужница, оптужни предлог, приватна тужба и предлог да се примени васпитна мера или изрекне казна малолетничког затвора малолетнику. У том смислу, оптужница је оптужни акт јавног тужиоца у редовном кривичном поступку, оптужни предлог је оптужни акт јавног тужиоца у скраћеном кривичном поступку, а оптужни акт приватног тужиоца, без обзира на врсту кривичног поступка, зове се приватна тужба. Предлог да се примени васпитна мера или изрекне казна малолетничког затвора малолетнику је оптужни акт јавног тужиоца за малолетнике у поступку према малолетницима.[4]
Јавни тужилац подиже оптужницу када постоји оправдана сумња да је одређено лице учинило кривично дело, тј. када постоје чињенице које непосредно поткрепљују основану сумњу и оправдавају подизање оптужбе. Оптужница се подиже у року од 15 дана од када је завршена истрага, а у нарочито сложеним предметима овај рок се може на основу одобрења непосредно вишег јавног тужиоца продужити за још 30 дана. Ако јавни тужилац не подигне оптужницу предвиђеном року и не изјави да одустаје од кривичног гоњења, окривљени, његов бранилац и оштећени могу у року од осам дана од дана истека рока за подношење оптужнице да поднесу приговор непосредно вишем јавном тужиоцу. Ако оштећени није обавештен о завршетку истраге може да поднесе приговор у року од три месеца од дана када је јавни тужилац донео наредбу о завршетку истраге. Непосредно виши јавни тужилац ће у року од 15 дана од дана пријема приговора донети решење о одбијању или усвајању приговора. Против решења јавног тужиоца није дозвољена жалба ни приговор. Решењем којим усваја приговор јавни тужилац ће издати обавезно упутство надлежном јавном тужиоцу да у одређеном року који не може бити дужи од 30 дана подигне оптужницу.
Ако прикупљени подаци о кривичном делу и учиниоцу пружају довољно основа за оптужење, оптужница се може подићи и без спровођења истраге. Наиме, може се десити да се већ у предистражном поступку, на основу делатности јавног тужиоца и полиције, прикупе подаци и докази из којих произлази оправдана сумња да је одређено лице учинило кривично дело за које се гони по службеној дужности. На основу тога ће јавни тужилац имати овлашћење да подигне непосредну оптужницу, а да не нареди спровођење истраге.
Одредбе о оптужници примењују се сходно и на приватну тужбу, осим ако се она подноси за кривично дело за које се спроводи скраћени поступак.
Садржај оптужнице (чл. 332. ЗКП)
Оптужница је писани и у законској форми састављен акт јавног тужиоца којим се од надлежног суда тражи да одреди главни претрес против одређеног лица за одређено кривично дело и као такав има прописану садржину. Оптужница мора да садржи шест обавезних елемената:
1) име и презиме окривљеног са личним подацима и подацима о томе да ли се и од кад налази у притвору или се налази на слободи, а ако је пре подизања оптужнице пуштен на слободу, онда колико је провео у притвору;
2) опис дела из ког произилазе законска обележја кривичног дела, време и место извршења кривичног дела, предмет на коме је и средство којим је извршено кривично дело, као и остале околности потребне да се кривично дело што тачније одреди;
3) законски назив кривичног дела, са навођењем одредаба закона које се по предлогу тужиоца имају применити;
4) означење суда пред којим ће се одржати главни претрес;
5) предлог о доказима које треба извести на главном претресу, уз назначење имена сведока и вештака, списа и предмета који служе за доказ;
6) образложење у коме ће се према резултату истраге описати стање ствари, навести докази којима се утврђују чињенице које су предмет доказивања, изнети одбрана окривљеног и становиште тужиоца о наводима одбране.
Поред наведених, обавезних елемената, оптужница може да садржи и одређене факултативне елементе: предлог да се окривљеном који се налази на слободи одреди притвор или предлог да се окривљени који се налази у притвору пусти на слободу.
Једном оптужницом може се обухватити више кривичних дела или више окривљених ако се по одредбама ЗКП-а може спровести јединствени поступак и донети једна пресуда.
Подношење оптужнице суду (чл. 333. ЗКП)
Јавни тужилац оптужницу подноси ванпретресном већу надлежног суда у онолико примерака колико има окривљених и њихових бранилаца и један примерак за суд. Уз оптужницу, већу се достављају и списи сачињени током истраге од стране јавног тужиоца.
Одмах по пријему оптужнице веће ће испитати да ли је оптужница прописно састављена, тј. да ли садржи све обавезне елементе, с тим да се у садржину и основаност оптужнице ванпретресно веће не упушта. Уколико оптужница није прописно састављена веће ће је вратити тужиоцу да у року од три дана исправи недостатке. Из оправданих разлога, на захтев тужиоца, веће може продужити овај рок. Ако јавни тужилац пропусти рок веће ће решењем одбацити оптужницу, а у случају да приватни тужилац пропусти поменути рок, сматраће се да је одустао од гоњења и оптужба ће решењем бити одбијена.
ЛИТЕРАТУРА
А. Бошковић, Т. Кесић, Кривично процесно право, Криминалистичко полицијска академија, Београд 2015.
Т. Кесић, Приручник за припремање стручних испита запослених у МУП РС (Кривични поступак), Министарство унутрашњих послова Републике Србије, Криминалистичко полицијска академија, Београд 2013.
УСТАВ И ЗАКОНИ
Устав Републике Србије, Сл. гласник РС, бр. 98/2006.
Законик о кривичном поступку, Сл. гласник РС, бр. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 и 55/2014.
Кривични законик, Сл. гласник РС, бр. 85/2005, 88/2005 - испр., 107/2005 - испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 и 108/2014.
Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично правној заштити малолетних лица, Сл. гласник РС, бр. 85/2005.
Закон о уређењу судова, Сл. гласник РС, бр. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 31/2011 - др. закон, 78/2011 - др. закон, 101/2011, 101/2013, 106/2015, 40/2015 - др. закон и 13/2016.
Закон о судијама, Сл. гласник РС, бр. 116/2008, 58/2009 - одлука УС, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - одлука УС, 121/2012, 124/2012 - одлука УС, 101/2013, 111/2014 - одлука УС, 117/2014, 40/2015, 63/2015 - одлука УС и 106/2015.
Закон о јавном тужилаштву, Сл. гласник РС, бр. 116/2008, 104/2009, 101/2010, 78/2011 - др. закон, 101/2011, 38/2012 - одлука УС, 121/2012, 101/2013, 111/2014 - одлука УС, 117/2014, 106/2015 и 63/2016 - одлука УС.
Закон о организацији и надлежности државних органа у поступку за ратне злочине, Сл. гласник РС, бр. 67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007, 104/2009, 101/2011 - др. закон и 6/2015.
Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела, Сл. гласник РС, бр. 42/2002, 27/2003, 39/2003, 67/2003, 29/2004, 58/2004 - др. закон, 45/2005, 61/2005, 72/2009, 72/2011 - др. закон, 101/2011 - др. закон и 32/2013.
Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала, Сл. гласник РС, бр. 61/2005 и 104/2009.
[1] А. Бошковић, Т. Кесић, Кривично процесно право, Криминалистичко полицијска академија, Београд 2015, стр. 259, 260. [2] За непоступање по захтеву јавног тужиоца одговорно лице се може новчано казнити до 150.000 динара, а ако и после тога одбије да да потребне податке, може се још једном казнити истом казном. [3] Полиција је дужна да поступи по захтеву јавног тужиоца и да га обавести о мерама и радњама које је предузела најкасније у року од 30 дана од дана када је примила захтев. [4] А. Бошковић, Т. Кесић, Кривично процесно право, Криминалистичко полицијска академија, Београд 2015, стр. 327.
Comments