Појам и функција полиције
Законом о полицији (“Службени гласник РС” бр.6/2016), чланом 3. полиција је дефинисана као централна организациона јединица Министарства унутрашњих послова (у даљем тексту: Министарство) која у обављању унутрашњих односно полицијских послова, штити и унапређује безбедност грађана и имовине, поштујући Уставом зајемчена људска и мањинска права и слободе и друге заштићене вредности у демократском друштву, уз могућност на Уставу и закону засноване употребе средстава принуде.
У организационом смислу, полиција се може дефинисати на више начина и то као: посебна организовна снага; уставом конституисана снага; специјализована оружана сила; служба са професионалним особљем; орган формалне социјалне контроле; скуп органа и институција са полицијском улогом; институција власти; државни орган; специфична управна организација и управни ресор са задацима у домену унутрашњих послова.[1]
У функционалном смислу полиција представља одређену делатност државе и друштва; посебну власт за одржавање поретка; власт прописивања, ограничавања и интервенисања у унутрашњим односима; државну функцију; јавну службу и др.[2]
Можемо рећи да је оно што карактерише полицију, без обзира на њене задатке у различитим друштвима, могућност примене физичке силе или принуде.[3]
Кроз надлежности Министарства остварују се његове функције. Члан 11. Закона о полицији дефинише да је Министарство надлежно да:
1) обезбеђује развојне, организационе, кадровске и друге услове за рад Министарства, израђује предлоге, спроводи и прати реализацију стратешких аката, израђује програм и план рада Министарства и редовно, једном годишње, обавештава јавност о његовом спровођењу;
2) спроводи функцију управљања људским ресурсима, у складу са стратешким актима и уз поштовање начела једнаких могућности, уређује, у складу са законом, специфичности рада и радних односа, каријерни развој запослених, ствара услове за напредовање, награђивање и правну заштиту свим запосленима без обзира на различитости из члана 5. овог закона, организује и спроводи стручно оспособљавање и обуку полазника и запослених, спроводи мере здравствене и психолошке превенције запослених;
3) обезбеђује редовну сарадњу са органима и телима који су законом овлашћени за спољашњу контролу Полиције, као и са различитим облицима удружења;
4) организује и обезбеђује услове за независно обављање послова унутрашње контроле;
5) обавља послове заштите и спасавања људи, материјалних и културних добара и животне средине од елементарних непогода, техничко-технолошких несрећа, удеса и катастрофа, последица тероризма, ратних и других већих несрећа;
6) спроводи заштиту од пожара и експлозија;
7) спроводи контролу промета и превоза оружја, муниције, експлозивних и других опасних материја;
8) доноси и спроводи посебне планове о изградњи, коришћењу и одржавању интерног информационог система и информационе безбедности и система видео надзора;
9) доноси и спроводи посебне планове о изградњи, коришћењу и одржавању интерног радиокомуникационог и телекомуникационог система, као и безбедноснозаштитног криптолошког система;
10) утврђује стандарде за опрему за посебне намене и материјалнотехничка средства, врши набавку и одржавање;
11) ради на спровођењу међународне сарадње у области унутрашњих послова;
12) ради на пословима системске подршке за рад Полиције;
13) обезбеђује смештај и исхрану;
14) извршава друге задатке у складу са законом.
Функције Министарства дефинишу се као: заштитно безбедносна, управна, кривична, прекршајна, нормативна, образовна, одбрамбена и социјално – услужна („полиција у служби грађана“)[4].
Заштитно-безбедносна функиција
Полиција остварује заштитно – безбедносну функцију уважавајући начело заштите права грађана и заштите јавног интереса. Ова функицја полиције је синтеза свих осталих функција, јер је њен садржај такав да су њоме обухваћени сви послови који се сматрају полицијским, а који су наведени у Закону о полицији.
Управна функција
Представља обављање управно-инспекцијских и управно-правних унутрашњих послова с циљем остваривања права правних и физичких лица. Управно инспекцијски послови подразумевају управно-инспекцијски надзор, којим се контролише законитост рада органа и организација којима су поверени управни послови, првенствено у домену: безбедности саобраћаја на путевима, производње и промета експлозивних материја и сл. Управно правни послови огледају се у активностима који се односе на држављанством, ЈМБГ грађана, издавањем јавних исправа и др.
Кривична функција
Кривична функција подразумева спречавање, откривање и пријављивање кривичних дела, проналажење и хватање њихових учинилаца.
Прекршајна функција
Прекршајна функција обједињава послове који обухватају спречавање и откривање прекршаја, подношење захтева за покретање прекшајног поступка, кажњавање за одређене прекршаје из области безбедности, проналажење и привођење њихових учинилаца надлежним органима.
Нормативна функција
Представља скуп послова који обухватају припрему и доношење прописа из области безбедности, а донекле и учешће у припреми прописа из осталих области.
Образовна функција
Ова функција подразумева скуп послова којима запослени у полицији стичу знања, вештине и ставове потребне за обављање послова радних места у МУП.
Одбрамбена функција
Министарство приликом остваривања ове функције има јако важну улогу у области одбране и његове дужности огледају се у организовању, припремању и планирању ангажовања полиције у ратном и ванредном стању и за пордршку Војсци Србије у одрбрани Републике Србије, утврђивању бројног састава и организације рада у полиције у ратном и ванредном стању, припремању мера безбедности и заштите објеката од значаја за одбрану и ваздушно осматрање и јављање при обављању послова обезбеђења државне границе.
Социјално - услужна функција полиције
Полиција у заједници је појам који није нов и постоје различита стратешка документа Министарства која ову функцију полиције сврставају у ред најважнијих. Успостављање и развој полиције у заједници мотивисано је намерама да се унапреди сарадња и заједнички рад полиције и заједнице, што доприноси смањењу конфликата, обезбеђује бољу доступност правди и адекватан одговор на безбедносне потребе и захтеве грађана уз њихову подршку полицијском раду.[5]
Појам и врсте полицијских послова
Појам и врсте полицијских послова дефинисани су чланом 10. Закона о полицији, и то:
безбедносна заштита живота, права, слобода и личног интегритета лица, као и подршка владавини права;
безбедносна заштита имовине;
спречавање, откривање и расветљавање кривичних дела, прекршаја и других деликата (у даљем тексту: кривична дела и прекршаји), други видови борбе против криминала и отклањање његових организованих и других облика;
откривање и хватање извршилаца кривичних дела и прекршаја и других лица за којима се трага и њихово привођење надлежним органима;
одржавање јавног реда, пружање помоћи у случају опасности и пружање друге безбедносне помоћи онима којима је неопходна;
регулисање, контрола, пружање помоћи и надзор у саобраћају на путевима;
обезбеђивање одређених јавних скупова, личности, органа, објеката и простора;
заштита државне границе;
извршавање задатака утврђених прописима о странцима;
извршавање других задатака утврђених законом и подзаконским актом донетим на основу овлашћења из закона.
Министар прописује начин обављања полицијских послова и даје упутства и обавезне инструкције за њихово обављање. Прописи морају бити сагласни са законом, а упутства и обавезне инструкције са прописима.
Можемо закључити да се кроз надлежности Министарства остварују његове функције, а да се функције реализују кроз полицијске послове.
Обављање полицијских послова заснива се на начелима професионализма, сарадње, законитости у раду и сразмерности у примени полицијских овлашћења, као и на принципу супсидијарности, односно рада са најмањим штетним последицама.
У обављању полицијских послова могу се примењивати само мере принуде, односно употребљавати само средства принуде која су предвиђена законом и којима се најпрофесионалнији резултат постиже без непотребних штетних последица или губљења времена.
Полицијски послови обављају се са циљем и на начин да се сваком обезбеди једнака заштита безбедности, права и слобода, примени закон и подржи владавина права.
За обављање одређених послова у МУП-у организују се организационе јединице чији делокруг, седиште и подручја за која се образују утврђује министар. Министар прописује начин обављања послова МУП-а и даје упутства за њихово обављање.[6]
У обављању полицијских послова полиција се придржава националних стандарда полицијског поступања, захтева утврђених законима и другим прописима и актима Републике Србије, као и међународним уговорима и конвенцијама које је усвојила Република Србија.
При обављању полицијских послова, полиција се придржава и међународних стандарда полицијског поступања, а нарочито захтева утврђених међународним актима који се односе на: дужност служења људима; поштовање законитости и сузбијање незаконитости; остваривање људских права; недискриминацију при извршавању полицијских задатака; ограниченост и уздржаност у употреби средстава принуде; забрану мучења и примене нечовечних и понижавајућих поступака; пружање помоћи настрадалим лицима; обавезу заштите поверљивих података; обавезу одбијања незаконитих наређења и отпор подмићивању, корупцији.
Полиција обезбеђује да поступање полицијских службеника у пракси не буде испод, нити у супротности са европским стандардима полицијског поступања.
Полиција има свој кодекс етике који доноси Влада.
Детективска делтаност и делатност полиције[7]
Нови облици криминалног понашања и других асоцијалних појава стварају такве ситуације у којима грађани али и правна лица имају потербу за стручном помоћи да би заштитили своје право или интерес. Они не спадају у искључиву надлежност полиције и засигурно су допринели настанку детективске делатности.[8]
Детективска делатност предвиђена је Законом о детективској делатности („Сл.гласник РС“, бр 104/2013). Она се може дефинисати као делатност коју могу да обављају правно лице за детективску делатност и предузетник за детективску делатност, а детективске послове може обављати детектив, ако имају лиценцу за обављање детективске делатности, односно детективских послова издату од стране Министарства.
Овај вид делатности не спада у делатност органа државне управе што представља основну разлику у односу на полицију.
Самим тим, из овога проистичу и даље разлике које се пре свега огледају у обиму, надлежности и овлашћењима полиције чији су послови, поред осталих, уређени Законом о полицији, Закоником о кривичном поступку, Законом о прекршајима и сетом других законских и подзаконских аката, док је детективска делатност искључиво регулисана одговарајућим законом и на основу њега донетим подзаконским актима.
Ова граница је посебно јасна у немогућности употребе полицијских овлашћења од стране детектива. Детектив може, приликом вршења послова, да употреби ватрено оружје и физичку снагу искључиво у сврху заштите сопственог живота и телесног интегритета, само ако на други начин не може да одбије истовремени непосредни противправни напад, што свакако није еквивалент полицијском овлашћењу.
Детективска делатност се у суштини односи на прикупљање података и информација које у одређеним случајевима могу бити од значаја за оперативну делатност полиције.
Иако је разлика између ових двеју делатности прилично јасна, увек се мора водити рачуна о могућности прекорачења овлашћења које има детектив.
Следећа разлика огледа се у чињеници да детективска делатност, односно детективски послови могу се вршити само на основу и у оквиру уговора закљученог у писаној форми између правног лица за детективску делатност, односно предузетника за детективску делатност и корисника услуга. Што ће рећи, не постоји поступање по службеној дужности, које у случају полиције може бити самоиницијативно или по захтеву других надлежних органа. Наиме, детектив/самостални детектив, за разлику од полицајца, опслужује приватне интересе. Ово свакако не значи да су они апсолутно искључени из јавног сектора безбедности.[9]
Одређени детективски послови имају доста сличности са оперативном активношћу полиције која се односи на откривање и расветљавање кривичних дела и прекршаја, али је основна разлика у томе што се при вршењу детективских послова не могу применити сви криминалистички методи – одноносно криминалистичко техничке мере и радње које предузима полиција.
Законик о кривичном поступку (ЗКП) не овлашћује детектива да предузима доказне радње. Такође, докази се не морају увек прикупљати за потребе кривичног поступка, па самим тим, начин њиховог прикупљања не мора бити у форми коју прописује овај Законик.
Уколико детектив који је у току вршења посла сазнао за кривично дело које се гони по службеној дужности, дужан је да о сазнању одмах обавести полицију или надлежног јавног тужиоца. Исто се односи и на доказе, наиме, уколико детектив пружи обавештење полицији о постајању доказа релевантних за вођење кривичног поступка, и притом их полиција прикупи на начин предвиђен ЗКП-ом, они ће имати доказну вредност.
Приступ одређеним подацима је загарантован детективу. Детектив може прикупљати и обрађивати податке о другим лицима у складу са прописима којима се уређује заштита података о личности и слободан приступ информацијама од јавног значаја. Што значи да те податке детектив може прибавити и од полиције. Детектив је дужан да лицу од кога прикупља податке, на његов захтев, покаже детективску легитимацију и овлашћење за вршење посла. Обрада без пристанка је дозвољена у складу са прописима којима се уређује заштита података о личности.
Литература:
1. Бошковић, М, Бошковић, А.: Основи детективске делатности, Факултет за пословни менаџмент, Бар, 2007
2. Живковић, Б.: Наука о полицији, Полицијска академија , Београд, 1997
3. Закон о полицији (“Службени гласник РС” бр.6/2016)
4. Закон о детективској делатности („Сл. гласник РС“, бр. 104/2013)
5. Субашић, Д.: Организација и послови полиције, Кримниналистичко - полицијска академија , Београд, 2013,
6. Стратегији полиције у заједници
[1] Живковић, Б.: Наука о полицији, Полицијска академија , Београд, 1997 ,стр.12 [2] Ibidem [3] Живковић, Б.: Исто, стр.13 [4] Субашић, Д.: Организација и послови полиције, Кримниналистичко - полицијска академија , Београд, 2013, стр.115 [5] Видети више у Стратегији полиције у заједници [6] Видети више у Закону о полицији (“Службени гласник РС” бр.6/2016), глава III –Организација полиције [7] Бошковић, М, Бошковић, А.: Основи детективске делатности, Факултет за пословни менаџмент, Бар, 2007, стр.92 [8] Бошковић, М, Бошковић, А.: Исто: стр. 9 [9] Исто, стр.93
Comentários