У циљу што успешније заштите основних друштвених вредности, изналазе се и изграђују различити механизми. Два су основна вида њиховог испољавања - превенција и репресија.
Превенција (превентивни начин деловања) подразумева предузимање низа мера и радњи различитих субјеката, са заједничким циљем да се отклоне сви непосредни, објективни и субјективни услови који погодују криминалитетету уопште, његовим појединим облицима и криминалном деловању појединих лица. У спровођењу ових мера значајну улогу имају бројне институције и грађани као појединци. Од нарочитог значаја су превентивни ефекти деловања породице, школе и других васпитних, образовних, спортских, културних и сличних институција, а свакако и учинак различитих мера појединих државних органа (пре свега органа правосуђа).
Репресија (репресивни метод деловања) представља други облик антикриминалног деловања који се примењују након јављања сумње о извршењу кривичног дела. Циљ овог облика деловања је да се предузетим мерама и радњама (првенствено државних органа), омогући откривање и расветљавање кривичних дела, проналажење и лишење слободе њихових учинилаца, обезбеђење доказа, покретање и вођење кривичног поступка, и изрицање и извршење изречене кривичне санкције.
Криминалистичка теорија и пракса дефинише основна начела која представљају темеље успешне, ефикасне, али пре свега и етичке криминалистичке делатности. Овде је, пре свега, реч о начелима која су специфична у односу на принципе других органа и институција, али се у основама ослањају на основна начела која су формулисана на „темељу― криминалистике. У том смислу, као основна могу се истаћи следећа начела криминалистичког рада:
1. начело законитости, представља универзално и фундаментално начело како за криминалистичку, тако и за детективску делатност. Начело законитости, поставља пред органе спречавања, откривања, расветљавања и доказивања криминалитета, захтев да у свом раду строго и доследно поштују позитивне законске прописе (Устав, Кривични законик, Законик о кривичном поступку и др.). Инсистирање на доследној примени начела законитости је од посебног значаја код радњи којима се грађанима ограничавају или одузимају слободе и права гарантована, односно код оних чијим се предузимањем обезбеђује чињенични основ (докази) за пресуђење кривичне ствари (радње доказивања). Речју, начело законитости пред рад правних лица, предузетника и физичких лица који врше послове из области делатности пружања детективских услуга поставља задатак да приликом обављања послова воде рачуна о границама својих права и обавеза дефинисаним посебним законима и другим прописима који регулишу ову делатност;
2. начело истине и објективности подразумева да предузимање криминалистичких мера и радњи откривања, расветљавања и доказивања кривичног дела, мора да има увек један исти циљ - потпуно и истинито утврђивање чињеничног стања. Остварењу овог циља доприноси правилан избор криминалистичких мера и радњи, места, времена и начина њиховог предузимања. Истина се може једино и утврдити уколико приступ у криминалистичко-обавештајној делатности од стране обавештајног службеника буде ослобођен субјективизма, пристрасности или сличних ставова и уз поштовање одредаба позитивних законских прописа. Објективност у поступцима сваког обавештајног службеника проистиче из његове тежње за истином и праведности, али и из поштовања закона и других прописа, његове самокритичности, личне и професионалне етике. Суштински, начело објективности подразумева да обавештајни службеник у раду буде ослобођен субјективизма, пристрасности, сујетног поступања или сличних ставова који могу негативно да утичу на коначан резултат његовог рада. Такође, ово начело указује на то да циљ делатности није само у откривању и разобличавању извршиоца, него је исто толико важно да се невино лице заштити од случајног или намерног сумњичења;
3. начело брзине и оперативности представља облик сложеног начела које укључује благовременост поступања, упорност, прилагођавање и брзу адаптацију према стварним приликама. Брзим наступом се вишеструко увећавају могућности откривања и фиксирања предмета и трагова кривичног догађаја, проналаска лица чији искази могу бити кључни за расветљавање кривичног догађаја, откривања, проналаска и лишења слободе извршиоца, спречавања његовог бекства, уништења доказа, припреме лажног алибија и сл. Оперативност у раду подразумева познавање стања, прилика, криминалних жаришта, појавних облика испољавања кривичних дела на одређеном подручју, односно у одређеној области криминалитета, а такође, и коришћење различитих извора сазнања о питањима битним за спречавање и сузбијање криминалитета. Свакако, код појединих ситуација (нарочито оних метода прикривеног рада) брзина није пожељна, те свакако позитивне ефекте начела брзине треба разликовати од брзоплетости.
4. начело методичности и тактичког планирања налаже да се целокупан процес криминалистичке делатности од почетка до краја систематски и континуирано планира. Сва лица, учесници у овом процесу, морају од почетка да изврше детаљну припрему, дефинишу питања на која треба добити одговоре и одреде правце, стратегију и тактику своје делатности (то подразумева и одређивање потребних техничких потенцијала, рокова за предузимање делатности и сл.);
5. начело темељитости и упорности у правом смислу претпоставља одлику криминалистичких службеника и лица која предузимају детективску делатност. Ово начело је у уској вези са начелом методичности и начелом оперативности и брзине. Применом овог начела избегава се површност и брзоплетост у делатностима и треба да допринесе да се са једнаком пажњом испитују све чињенице и околности, како оне које су на први поглед безначајне, тако и оне које су очигледне. Откривање, расветљавање и доказивање кривичног дела, као и проналажење и лишење слободе његовог учиниоца, је сасвим извесно у условима благовремено предузете, квалитетно припремљене и са разумном упорношћу спроведене акције. Постојање малог броја почетних података, сложеност ситуације, и тренутни неуспеси који делују обесхрабрујуће, не смеју бити разлог за олако доношење закључка да у конкретном случају није могуће ништа урадити.
6. начело координације и сарадње или како се још назива – начело јединства акције криминалистичких делатности, полази од чињенице да криминал не познаје просторне, а нарочито административне границе, те сходно томе територијалне, проблемске или административне границе полицијских (али и других агенција) не треба да буду препрека успешној и координираној међусобној сарадњи. Ово начело се манифестује у два вида: први је сарадња и координација између полиције и других субјеката са циљем контроле криминалног деловања, док је други вид координација и међусобна сарадња између две или више полицијских организација. Ово начело је од изванредног значаја за носиоце детективске делатности за чији рад је неопходна координација и сарадња пре свега са полицијским организацијама, али и другим органима;
7. начело јединственог руковођења - предузимање криминалистичких мера и радњи, као и укупан рад на расветљавању сложенијих кривичних дела, односно обимније криминалне делатности, подразумева ангажовање значајнијих кадровских и техничких ресурса органа унутрашњих послова и других субјеката, и јединство акције и синхронизацију у раду свих учесника. Сложеније ситуације ове врсте намећу потребу формирања штаба који, на основу унапред утврђеног плана руководи акцијом, тј. прати резултате до којих долазе поједине екипе (односно њихови чланови), надгледа развој целокупне ситуације, допуњава или мења план, усмерава акцију и даје нове задатке;
8. начело тајности (конспиративности) и чувања службене тајне је од кључног значаја у припремању, планирању, а у појединим случајевима и у њиховом тајном вршењу. Међутим, ово начело не односи се у истој мери на све мере и радње. Неке се у потпуности предузимају конспиративно, док се друге предузимају јавно (као што је прикупљање информација из отворених извора). Ипак, равнотежа мора бити успостављена између потребе за тајношћу и демократског начела контроле рада полиције и обавештајних служби, те заштите основних права и слобода грађана, с обзиром да би објањивање извесних, службеним лицима познатих података, би могло да има за последицу компромитовање појединих лица, и нарушавање њихове части и угледа. Начело чувања службене тајне налаже чување и заштиту информација до којих се дошло у предузимању криминалистичких делатности. Које се информације могу сматрати тајним, ознакама поверљиввости и роковима чувања, али и случајевима и условима под којим се поједине информације могу обелоданити, регулисано је позитивним законским прописима. Правни разлози су садржани у обавези чувања службене тајне чије кршење представља основ за кривични или дисциплински прогон;
9. начело превентивног поступања, посматрано са једног ширег становишта, значи да се предузимање мера и радњи у циљу спречавања кривичних дела чини оправданијим и кориснијим по друштво, од активности које се врше по остварењу криминалне делатности. Због тога, припадници полиције предузимају бројне активности укључујући и: обавештавање грађана у циљу подизања нива безбедносне културе и смањења ризика да постану жртве кривичног дела, позорничку и патролну делатност, потражну делатност, рације и заседе, обезбеђење личности и објеката, спречавање нарушавања јавног реда и мира, криминалистичку контролу итд. Основним делатностима превентивног поступања претходи детаљно проучавање, евидентирање и размена информација о криминалу, учиниоцима кривичних дела, методама извршења и тенденцијама у криминалу и сл., али и проширењу превентивних могућности кроз интеракцију и сарадњу са другим друштвеним субјектима. Ово се посебно односи на криминалистичко-обавештајне службе које своју делатност у великом обиму усмеравају ка оним криминалним делатностима прикривеног карактера и тиме делујући у предпољу криминала;
10. начело стручности и специјализације, односи се на усавршавање, како метода у криминалистичкој делатности, тако и службеника који те методе и технике спроводе. Методе које се користе у криминалистичкој делатности морају се прилагођавати савременим и најразноврснијим облицима криминала, односно криминалцима, односно, стручно усавршавање криминалисте треба да буде усклађено тендецијом развоја криминала уопште. Ово пре свега из разлога интензивне специјализације учинилаца кривичних дела и њихове боље опремљености;
11. начело поштовања и заштите људских права је у уској вези са принципима уставности и законитости и савременим демократским процесима. Ово начело је, пре свега, у функцији заштите права и слободе грађана. Сходно овоме, мере и радње криминалистичко-обавештајне делатности треба предузимати сходно потребама сузбијања криминала и у обиму који је неопходан да би се постигао циљ на рационалан начин како би се заштитила Уставом и законима прописана права и слободе грађана.
Треба напоменути да се, као основна, поред изложених, могу истаћи и нека друга криминалистичка начела, као што су на пример: начело економичности, начело критичности и самокритичности, начело техничко-тактичке слободе и сразмерности.
תגובות