На основу члана 45. став 1. Закона о Влади („Службени гласник РС”, бр. 55/05, 71/05 – исправка, 101/07, 65/08, 16/11, 68/12 – УС, 72/12, 7/14 – УС и 44/14), Влада доноси НАЦИОНАЛНУ СТРАТЕГИЈУ ЗА СПРЕЧАВАЊЕ И БОРБУ ПРОТИВ ТЕРОРИЗМА за период 2017–2021. година РЕЗИМЕ Република Србија препознаје тероризам као претњу по основне вредности на којима почива, као што су владавина права, људска права и демократија, укључујући слободу, мир и безбедност грађана, суверенитет и територијални интегритет, стабилност и безбедност државе и легитимно изабраних власти, као и међународни мир и безбедност међународне заједнице. Национална политика у овој области заснована је на осуди свих дела тероризма, независно од чињенице у каквим околностима, од стране којих снага, где, када и како су извршена. Истовремено, Република Србија се противи повезивању тероризма са било којом верском, етничком или другом групом. Превенција и борба против тероризма представљају значајна питања остваривања спољнополитичких приоритета Републике Србије у настојању да се обезбеди трајна глобална и регионална стабилност и сузбију безбедносне претње које доноси тероризам и друге претње које су са њим повезане. Република Србија препознаје универзални карактер тероризма и екстремизма и неопходност континуиране и широке сарадње држава на глобалном и регионалном плану ради успостављања заједничког приступа, који се приоритетно реализује кроз Уједињене нације и друге међународне организације. У оквиру безбедносне политике и суочавања са актуелним безбедносним изазовима Република Србија, као кандидат за чланство у Европској унији, даје пуни допринос активним учешћем у оквиру европских политика у борби против тероризма, као и на билатералном плану уз поштовање опште прихваћених међународних принципа и стандарда. Национална стратегија за спречавање и борбу против тероризма за период 2017–2021. година (у даљем тексту: Стратегија), дефинише основна и трајна опредељења, вредности и циљеве политике Републике Србије у области превенције и борбе против тероризма и успоставља стратешко-доктринарни оквир свеобухватног одговора на ову претњу, са нагласком на превенцију могућих напада уз подршку и учешће шире друштвене заједнице. Стратегија даје смернице за унапређење постојећих и развој нових метода, мера и инструмената превенције и борбе против тероризма, са циљем да успостави пропорцију између обима ангажованих ресурса и степена претње. Ова стратегија има за сврху заштиту Републике Србије од терористичке претње по њене грађане, вредности и интересе, уз истовремено подржавање међународних напора у борби против тероризма. Између осталог, наведена сврха биће остварена спровођењем циљних и осмишљених мера на доктринарном плану, кроз развијање и подизање безбедносне културе друштва и промовисање одређених вредности, као и на нормативном и институционалном плану, кроз унапређење капацитета за превенцију и борбу против тероризма, посебно капацитета
за супротстављање насилном екстремизму и радикализацији која води у тероризам, као све израженијем феномену. Стратегијски циљеви на подручју превенције биће остварени мерама за спречавање узрока и ублажавање фактора који поспешују радикализацију која води у тероризам, мерама за рану идентификацију радикализације, као и мерама превенције од реализације терористичког акта који се планира или припрема. Мере у области ране превенције биће комплементарно допуњене мерама спречавања ширења радикализације и насилног екстремизма, напорима за дерадикализацију и реинтеграцију радикализованих особа. Сврха Стратегије биће реализована у четири приоритетне области са јасно опредељеним стратегијским циљевима и конкретним активностима за њихово остваривање, које ће бити дефинисане у Акционом плану Националне стратегије за спречавање и борбу против тероризма (у даљем тексту: Акциони план), који је њен саставни део. Приликом изграде Стратегије коришћени су општеприхваћени међународни стандарди и преузете међународно-правне обавезе, посебно они утемељени Повељом УН, Глобалном стратегијом УН у борби против тероризма и Конвенцијом Савета Европе о спречавању тероризма. Такође, Стратегија подржава циљеве и вредности Противтерористичке стратегије Европске уније, као и других основних међународних инструмената за борбу против тероризма, укључујући смернице, приоритете и напоре за превенцију и сузбијање насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам, укључујући и све постојеће и будуће документе релевантних европских институција. Стратегија се заснива на начелима и вредностима утемељеним Уставом и у складу је са важећим прописима Републике Србије. Сврха и циљеви Стратегије усклађени су са основним стратешким документима у Републици Србији из области безбедности и сузбијања тероризма, посебно са Стратегијом националне безбедности Републике Србије. АНАЛИЗА СТАЊА И ИЗАЗОВИ Актуелна процена претње од тероризма, укључујући процену ризика и СВОТ анализу, израђене за сврху припреме ове стратегије, указују да је претња од тероризма Републици Србији реална. Процене и анализа, између осталог, идентификовале су као предност стабилност националног система безбедности и јавно прокламовану и активну политику мира Републике Србије, посебно политику помирења у региону, а као слабост, осетљиву безбедносну ситуацију на Косову и Метохији. Као претња препознат је развој безбедносне ситуације на Блиском истоку и Африци и њен утицај на регион Западног Балкана. Насилни екстремизам и радикализација која води у тероризам, препознати су као актуелни безбедносни феномени, који ће у наредном периоду све више добијати на снази. У погледу ових угрожавајућих безбедносних појава, грађанско друштво, заштита мањинских права у Републици Србији на нивоу највиших стандарда и постојећа верска толеранција између највећих верских заједница, испољили су се у анализи као предност, а недовољна интегрисаност појединих група у друштво, слабљење улоге породице као последица глобалних тенденција и злоупотребе друштвених мрежа за ширење нетрпељивости и екстремних ставова, као слабост. Учешће одређеног броја држављана Републике Србије у оружаним сукобима у иностранству и њихов повратак у земљу, препознати су као претња.
Процес глобализације у свим областима људског деловања, праћен слободним кретањем људи, информација, роба и капитала, представља погодан амбијент за екстремисте да промовишу своје идеје, придобијају нове симпатизере и шире простор сукоба. Чиниоци којима се може утицати на ове појаве и тенденције су вишеструки и разнолики: економски, финансијски, социјални, образовни, институционални, савремене информационе и комуникационе технологије, активности верских и других ауторитета и центара, међуверске, међуетничке или друге тензије, ниво осећања одбачености, фрустрираности, изолације и самовиктимизације грађана и коначно, немогућност проналажења друштвено и демократски прихватљивих механизама за решавање насталих противуречности и сукоба. Измењене глобалне и друге околности довеле су до вишеструке промене природе терористичке претње, у више темељних одлика: - раније безбедносне претње локалног карактера (унутрашњи сукоби, одсуство добре управе, незапосленост, сиромаштво, низак ниво социјалне заштите и образовања), због међузависности савремених друштава, прерасле су у глобалне изазове, погодујући јачању радикализма и насилног екстремизма; - постојање терористичких структура на Блиском истоку и у северној Африци, које су успеле да у кратком временском периоду анимирају и регрутују десетине хиљада бораца и вишеструко већи број следбеника и симпатизера из готово свих држава света, развијајући огроман економски и други потенцијал за подршку терористичким активностима; - развој и доступност савремених комуникационих и информационих технологија увећао је ризик њихове злоупотребе не само за комуникацију, пропаганду, врбовање или терористичку обуку, где су информациони ресурси средство напада. Препознајући доступност савремених информационих технологија, где су информациони ресурси објекат напада, Република Србија је у поступку израде Стратегије за борбу против високотехнолошког криминала, обухвати ће све области које нису предвиђене овим стратешким документом; - тренд децентрализације терористичког деловања оличен у могућности да извршиоци терористичких напада буду и саморадикализовани појединци који су се на извршење напада одлучили самостално; - токови финансијских средстава који могу бити коришћени за финансирање тероризма, укључујући и прање новца и повезивање терористичких организација са организованим криминалом и вршење кривичних дела из области организованог криминала у функцији финансирања тероризма, тешко се контролишу; - масовне миграције становништва, уз порозност граница, могу бити искоришћене за несметано кретање терориста и погодовати развоју екстремизма, како у транзитним тако и у земљама коначног одредишта; - иако терористи начелно бирају мете које су значајни друштвени симболи, у последње време све су чешћи напади на све лако доступне мете, извршени приручним средствима, уз изазивање што више жртава, материјалних разарања и страха; - пролиферација оружја за масовно уништење и илегална трговина свим врстама оружја повећава опасност да оружје, укључујући и оружје за масовно уништавање дође у посед структура над којима држава нема контролу, посебно терористичких удружења и појединаца.
Државе региона, укључујући и Републику Србију, суочавају се са јачањем насилног екстремизма и порастом радикализације одређених појединаца и група које могу водити у тероризам. Република Србија сусреће се и са специфичностима када је у питању претња од тероризма, чији су главни видови испољавања: - етнички мотивисани екстремизам и сепаратистичке тенденције на појединим деловима територије, са могућношћу прерастања у тероризам, посебно у вези са једнострано проглашеном независношћу Косова и Метохије; - деловање припадника и симпатизера радикалних исламистичких покрета и организација, организационо и функционално повезаних са сличним покретима у региону и шире; - континуирано пропагандно деловање радикалних верских проповедника, појединаца или група који тенденциозном интерпретацијом верског учења свесно шире идеологију насилног екстремизма, као и радикализацију младих и конвертита; - повратак терористичких бораца из конфликтних подручја у Србију или државе региона, додатно радикализованих и оспособљених за извршење терористичког напада, који могу да послуже као негативан модел; - опасност од инфилтрације терориста у условима масовног прилива миграната и избеглица који превазилази капацитете Републике Србије за прихват. Сложеност настојања да се пројектују одговарајуће политике и планови, као основ за предузимање мера на нормативном, институционалном и оперативном плану, у циљу супротстављања овој претњи, појачана је чињеницом да је тероризам динамична појава са способношћу трансформације. Коришћење нових стратегија, тактика и метода, са финансијском подршком чије је порекло тешко идентификовати, отежавају откривање активности терориста и предвиђање циљева и начина напада. Процена ризика и процена претњи, заснована на бројним индикаторима и анализи кључних фактора и елемената који утичу на степен претње, указује да су терористичке претње Републици Србији реалне, што се манифестује у спознаји да унутар земље, као и у окружењу постоје лица и групе способни и вољни да припреме, организују и спроведу терористичке нападе на мете у Републици Србији. МЕТОДОЛОГИЈА Стратегија се базира на концепту свеобухватне сарадње свих актера који могу да дају допринос реализацији стратегијских циљева и који су се, у том смислу, профилисали на основу наведених анализа и процена, али и достигнућа научне теорије из ове области. Овај приступ подразумева блиску сарадњу државних и недржавних актера, укључујући представнике цивилног друштва, академску и научну заједницу као партнере1 на националном нивоу, што је претпоставка адекватног одговора на претњу тероризма и насилног екстремизма као вишедимензионалних друштвених феномена. Стратегија дефинише стратегијске циљеве којима се штите основне вредности и сврстава их у четири приоритетне области: (1) Превенција од тероризма, насилног екстремизма и радикализације која води у тероризам; (2) Заштита, уочавањем и отклањањем претњи од 1 Партнери у процесу развијања Стратегије набројани су у анексу број 2.
тероризма и слабости у систему заштите; (3) Кривично гоњење терориста, уз поштовање људских права, владавине права и демократије и (4) Одговор система на терористички напад. Приликом израде Стратегије пошло се од чињенице да се претња од стране терористичких организација, терористичких структура и појединца манифестује као верски инспирисани тероризам, етничко-националистички и сепаратистички тероризам, левичарски и анархистички тероризам и десничарски тероризам. Основни елементи тероризма као друштвене појаве, који се могу препознати у свим облицима и видовима испољавања су насиље као метод; грађани, Влада и инфраструктура као мете – непосредна и посредна жртва; изазивање страха и изнуђивање политичких и социјалних промена; остваривање постављених терористичких циљева – принудити Владу или друштво на конкретно чињење или нечињење – постизање политичких, религиозних или идеолошких циљева; велики број жртава, што све указује на спектакуларност којој теже терористи и његову противзаконитост и друштвену неприхватљивост. Битни узрочни фактори тероризма који утичу на обим и димензије терористичких активности терористичких организација, терористичких структура и појединца су различити, почев од раскорака између очекивања и могућности испуњења циљева друштвених група у условима постојећих друштвених, економских и политичких промена, укључујући сепаратистичке тенденције, постизање етничке монолитности на одређеном простору, економски, социјални и др. Приликом опредељивања стратегијских циљева узети су у обзир сви најбитнији елементи ове методологије, фактори ризика који утичу на развој претње у случају појаве радикализације која води у насилни екстремизам, специфичности са којима се Република Србија сусреће у борби против тероризма, а такође и мандат, мисија и постојећи капацитети снага система безбедности у најширем смислу, укључујући цивилно друштво и приватни сектор. Конкретне активности за остваривање циљева ове стратегије биће дефинисане у акционом плану за њено спровођење и пре свега усмерене на смањење повезаних фактора ризика. СВРХА, ПРИОРИТЕТНЕ ОБЛАСТИ И ЦИЉЕВИ Трајно опредељење Републике Србије је заштита њеног уставног уређења и безбедности и свеобухватна заштита појединаца и заједнице од тероризма, уз афирмацију и промоцију њених основних вредности и интереса. Основне вредности које се штите Стратегијом су: - уставно уређење, суверенитет, територијални интегритет и безбедност Републике Србије; - владавина права и демократија; - људска и мањинска права и слободе; - национална, етничка и верска равноправност и толеранција; - културна, верска и материјална добра, - јавно прокламована активна политика мира Републике Србије. Досезање ове сврхе Стратегија разрађује кроз дефинисање више стратегијских циљева, у четири приоритетне области: Превенција, Заштита, Гоњење и Одговор.
ПРИОРИТЕТНА ОБЛАСТ 1 – ПРЕВЕНЦИЈА ТЕРОРИЗМА, НАСИЛНОГ ЕКСТРЕМИЗМА И РАДИКАЛИЗАЦИЈЕ КОЈИ ВОДЕ У ТЕРОРИЗАМ Превенција, у смислу ове стратегије подразумева рану превенцију тероризма, насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам, уз учешће актера из различитих сегмената друштва. Она претпоставља изграђен систем заштите који омогућава благовремену идентификацију и смањује потенцијалне узроке радикализације и насилног екстремизма који води у тероризам и истовремено демотивише појединца или групу да прибегну акту тероризма или на други начин пруже подршку терористима. Приликом одређивања стратегијских циљева у овој области узети су у обзир узроци који се налазе у корену појаве радикализације, као и посредни узроци који убрзавају сам процес радикализације. Правовремено предузете превентивне мере кључне су у борби против тероризма, с обзиром да се њима утиче на факторе који поспешују насилни екстремизам и радикализацију која води у тероризам, чиме се смањује број појединаца спремних на терористичке нападе или пружање подршке терористима. Унапређење постојећих и развијање напреднијих програма превенције подразумева стварање политичких, друштвених, економских и других околности које не погодују појави радикализације, ширењу екстремистичких идеологија и регрутовању терориста, уз јачање система вредности на коме почива Република Србија. Посебно је важно успостављање интензивне и блиске сарадње и координације између представника власти, цивилног друштва, приватног сектора и породице, ради пружања подршке у случају препознавања радикализације. Стратегијски циљ 1.1 – Изграђена безбедносна култура грађана Изграђена безбедносна култура грађана омогућиће боље разумевање тероризма као угрожавајуће појаве, благовремено уочавање терористичких претњи и њихово избегавање, као и правовремено алармирање надлежних органа како би се спречио терористички напад. Истовремено, постизање овог циља ће омогућити адекватну реакцију појединца, као активног и одговорног грађанина у демократском друштву, на евентуални терористички напад, укључујући мотивисаност и способност за учешће у отклањању његових последица. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напор да се, осмишљеним и планским деловањем на пољу формалног и неформалног едуковања, обуке и опште информисаности, посебно професија које су у свакодневном и непосредном контакту са становништвом, унапреди разумевање шире друштвене заједнице у погледу природе и интензитета претње од тероризма, што укључује проширивање сазнања у јавности, међу појединцима и државним актерима о подстицању и регрутовању насилних екстремиста и терориста. Стратегијски циљ 1.2 – Рана идентификација узрока и фактора који погодују ширењу насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам Рана идентификација узрока који покрећу појединце и групе на тероризам, омогућиће предузимање планских, координираних и циљних активности друштва који ће водити ка стварању политичког, друштвеног и економског амбијента које не погодује радикализацији,
ширењу екстремистичких идеологија и регрутовању терориста, уз јачање основног вредносног система на коме почива ова стратегија. Остварење овог циља биће постигнуто кроз настојања да се координираним ангажовањем свих чинилаца друштва који су укључени у превенцију, најпре адекватно идентификују кључни покретачи радикализације, насилног екстремизма и тероризма, а након тога плански делује на њиховом ублажавању и отклањању активностима на економском и социјалном плану, јачањем вредносног система и препознавањем посебних потреба рањивих група. Статегијски циљ 1.3 – Окружење које демотивише регрутовање младих за учешће у терористичким активностима Предузимањем планских и координисаних мера различитих друштвених чинилаца, укључујући државне органе, локалну самоуправу и институције, на успостављању окружења које демотивише младе за прихватање тероризма као начина за решавање постојећих друштвених конфликата и противуречности, сужава се регрутна база терориста. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се ојача свест код младих о основама и предностима демократије и владавине права, побољша њихова интегрисаност, друштвени и социјални положај и обезбеди подршка цивилног сектора и породице у тим напорима, посебно у случају препознавања радикализације код појединаца. Стратегијски циљ 1.4 – Високотехнолошки системи комуникације и дигиталних мрежа отпорни на ширење радикализације и насилног екстремизма Развој модерних друштава, оличен у снажном високо-технолошком прогресу и убрзаном развоју информатичког друштва, учинио је неопходним пажљиво дефинисање политике супротстављања стављању ових система у службу тероризма, јер појединац може подлећи утицају пропаганде и стећи знања за извршење терористичког акта без непосредног контакта са окружењем. Остварење овог циља биће постигнуто кроз настојања да се ојача свест у друштву о опасностима коришћења високо-технолошких система комуникације за ширење говора мржње и на националном нивоу изграде и имплементирају најбоље политике, законска решења и пракса супротстављању коришћења ових средстава комуницирања за ширење насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам, укључујући пажљиво дефинисање и промовисање ставова који представљају противтежу. Стратегијски циљ 1.5 – Вештина стратешке комуникације Развијање стратешке комуникације, укључујући супростављање злонамерној интерпретацији верског учења и екстремистичким порукама у јавним медијима и на интернету, омогућиће конзистентну политику комуницирања са јавношћу на националном нивоу, осигурати промоцију алтернативних, позитивних порука, као и унапредити приступ за откривање незаконитих садржаја на интернету којима се јавно оправдава тероризам. Остварење овог циља биће постигнуто кроз настојања да се препозна значај и предност вештине стратешке комуникације на плану превенције насилног екстремизма и радикализације који воде у тероризам, и изграде потребни капацитети за њено спровођење.
ПРИОРИТЕТНА ОБЛАСТ 2 – ЗАШТИТА, УОЧАВАЊЕМ И ОТКЛАЊАЊЕМ ПРЕТЊИ ОД ТЕРОРИЗМА И СЛАБОСТИ У СИСТЕМУ ЗАШТИТЕ Заштита од тероризма у смислу ове стратегије подразумева изграђен систем у коме су уређене процедуре и дефинисане активности и мере одговорних актера, чија ће примена смањити претњу од терористичког акта, односно спречити конкретан терористички напад кроз уочавање и отклањање слабости у систему заштите и ограничавање могућности појединца или групе да изврше терористички напад. Способност система да се заштити од тероризма подразумева унапређен механизам благовременог уочавања претње од тероризма, путем ране идентификације терористичких организација и мрежа које им пружају подршку, метода терористичког деловања, као и откривањем планирања терористичких активности, чиме се смањује ризик од терористичког напада и повећавају капацитети за рано откривање кривичних дела тероризма и других кривичних дела повезаних са терористичким организацијама и терористичким активностима, посебно у вези са страним терористичким борцима и финансирањем тероризма, укључујући она кривична дела која су учињена путем друштвених медија. Овако унапређен систем заштите захтева потребан ниво оперативних способности полицијских и обавештајно-безбедносних капацитета, одговарајућу заштиту критичне инфраструктуре, ефикасно интегрисано управљање границом, унапређен систем борбе против финансирања тероризма, као и успостављање система за дерадикализацију и реинтеграцију радикализованих особа. Стратегијски циљ 2.1 – Потпуно разумевање претњи од тероризма у Републици Србији кроз рану идентификацију циљних група и радикалних метода Побољшање разумевања рањивости од тероризма, укључујући и идентификовање слабости система заштите, омогућиће надлежним органима да кроз стратешко планирање, координацију, сарадњу и размену информација, ефикасно и сразмерно расподеле ресурсе и предузму одговарајуће мере и активности које за резултат имају отклањање претњи и ризика од тероризма. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се унапреде постојеће методологије у прикупљању, обради и процени обавештајних информација и података, које ће допринети откривању припремања терористичког напада и идентификовање учиниоца у раној фази. Стратегијски циљ 2.2 – Унапређена координација и сарадња између државних органа надлежних за прикупљање обавештајних података Одговарајући ниво координације и сарадње путем размене, упоређивања и обједињавања обавештајних податка, омогућује поуздано идентификовање појединаца, екстремних група и радикалних метода које користе, укључујући благовремену идентификацију канала за промет оружја, експлозива и других опасних средстава и материјала који би могли бити искоришћени за извршење терористичког напада и допринети његовом спречавању на основу интегрисаних обавештајних података. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се прецизирају улоге, постигне координација, обезбеде одговарајућа овлашћења, изграде механизми за ефикасну размену
информација и унапреди сарадња на националном нивоу, као и са другим државама и међународним организацијама у области борбе против тероризма. Стратегијски циљ 2.3 – Подигнут ниво оперативних способности полицијских и обавештајно-безбедносних капацитета Одговарајући оперативни капацитети полицијских и обавештајно-безбедносних структура, у погледу кадровских и материјалних ресурса, укључујући знања и вештине засноване на искуству и научним методама, путем специјализације и других видова стручног усавршавања, допринеће бољој заштити грађана и имовине од терористичког напада. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се унапреди нормативни и институционални оквир, уз адекватан развој људских и материјалних ресурса полицијских и обавештајно-безбедносних капацитета, како би били способни да ефикасно одговоре претњама од тероризма. Стратегијски циљ 2.4 – Унапређен систем за борбу против финансирања тероризма Спровођењем активности из важеће Националне стратегије за борбу против прања новца и финансирања тероризма и успостављањем механизма координације њених циљева и активности са циљевима и активностима из ове стратегије, унапредиће се систем за борбу против финансирања тероризма у Републици Србији. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се ојача сарадња са финансијским и другим секторима и контрола његовог рада, као и да се унапреде контролни механизми који за циљ имају спречавање финансирања набавке средстава за извршење терористичког напада. Стратегијски циљ 2.5 – Дерадикализација и реинтеграција радикализованих особа Имплементацијом активности из важеће Стратегије развоја система извршења кривичних санкција у Републици Србији до 2020. године („Службени гласник РС”, број 114/13) и успостављањем механизма координације њених циљева и активности са циљевима и активностима из ове стратегије, унапредиће се систем дерадикализације и ресоцијализације у Републици Србији. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се у потпуности развије систем дерадикализације у установама за издржавање кривичних санкција, који има за циљ да дерадикализује радикализоване особе, укључујући и систем њихове ресоцијализације. Стратегијски циљ 2.6 – Подигнут ниво заштите критичне инфраструктуре Рањивост савремених друштава на терористичке нападе повећана је чињеницом да мета напада могу постати објекти и системи од посебног, виталног значаја за функционисање заједнице, чиме се проузрокују разорне последице по живот и здравље људи, привреду и животну средину. То је једно од препознатљивих обележја савременог тероризма – производња страха и поремећај уобичајеног ритма живљења широких слојева становништва. Стога, унапређење система заштите критичне инфраструктуре представља један од најважнијих циљева у супротстављању тероризму.
Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се подигне ниво свести друштва о значају критичне инфраструктуре за функционисање заједнице, уреди нормативни и институционални оквир и подигну кадровски и материјални капацитети органа надлежних за заштиту критичне инфраструктуре који гарантује обезбеђивање ефикасне приправности, чиме се обезбеђује одговарајућа заштита за лица, виталне функције, системе и инсталације. Стратегијски циљ 2.7 – Унапређена ефикасност механизама интегрисаног управљања границом Имплементацијом Стратегије интегрисаног управљања границом у Републици Србији („Службени гласник РС”, број 91/07) и координацијом њених циљева и активности са циљевима и активностима из ове стратегије, унапредиће се ефикасност контроле прелажења и обезбеђења државне границе, у складу са безбедносним стандардима, како би се спречило несметано кретање терориста, приступ камповима за обуку и средствима за извршење терористичког напада, чиме се смањује ризик од терористичког напада у Републици Србији или против интереса Републике Србије у иностранству и коришћење њене територије као базе за подршку терористима. Остварење овог циља биће постигнуто кроз настојања да се имплементирају механизми координације и ојачају капацитети граничних служби, као и унапреди међународна сарадња. Стратегијски циљ 2.8 – Подигнут ниво безбедности у области транспорта, трговине, размене роба и услуга Већи ниво безбедности у области транспорта, трговине, размене роба и услуга, смањиће ризике од недозвољеног трансфера средстава и материјала који могу бити употребљени за извршење терористичког напада и истовремено поспешити укупан економски развој и ефикасну и сигурну комуникацију, како између различитих делова земље, тако и између различитих земаља. Остварење овог циља биће постигнуто кроз настојање да се унапреди безбедност транспорта путника и робе. ПРИОРИТЕТНА ОБЛАСТ 3 – КРИВИЧНО ГОЊЕЊЕ ТЕРОРИСТА, УЗ ПОШТОВАЊЕ ЉУДСКИХ ПРАВА, ВЛАДАВИНЕ ПРАВА И ДЕМОКРАТИЈЕ Кривично гоњење терориста, у смислу ове стратегије, подразумева изграђен систем вођења истрага о актима тероризма и оптужења одговорних за извршење кривичног дела тероризам, односно кривичних дела повезаних са терористичким организацијама и терористичким активностима, који одликује правичност и ефикасност. Овај систем је компатибилан са општеприхваћеним међународним стандардима и преузетим међународним обавезама Републике Србије да ће сви одговорни за тероризам бити изведени пред национални суд и да ће им у ефикасном судском поступку бити суђено уз поштовање људских права и слобода.
Стратегијски циљ 3.1 – Усклађени национални прописи са одговарајућим резолуцијама Савета безбедности Уједињених нација, правним тековинама Европске уније и другим међународним стандардима Национално законодавство Републике Србије, усклађено са међународним стандардима и преузетим обавезама, представља гарант заштите права и слобода грађана Републике Србије од тероризма, као и заштите виталних и трајних вредности и интереса заједнице од ове претње. Остварење овог циља биће постигнуто кроз настојања да се интервенцијама у нормативном уређењу постигне усклађивање позитивног законодавства Републике Србије у овој области са општеприхваћеним правилима међународног права, релевантним резолуцијама Савета безбедности УН и ратификованим међународно-правним инструментима, чиме се, уз поштовање преузетих међународних обавеза, успоставља нормативни оквир подобан за ефикасно откривање, кривично гоњење и суђење терористима и лицима која их подржавају. Стратегијски циљ 3.2 – Унапређен систем откривања, идентификације и кривичног гоњења извршилаца кривичног дела тероризам и кривичних дела повезаних са тероризмом, уз поштовање људских права Ефикасно кривично гоњење извршилаца кривичног дела тероризам и кривичних дела повезаних са овим кривичним делом спроводиће се, уз пуно поштовање људских права гарантованих Уставом, законима Републике Србије и међународним правом. Због природе кривичног дела, кривично гоњење захтева свеобухватност и мултидисциплинарни приступ, уз учешће различитих државних органа и организација који поседују специфична знања и вештине, како би се обезбедило квалитетно вођење кривичног поступка. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се развију кадровски, материјално- технички и стручни капацитети јавног тужилаштва и полиције, ојача међусобна сарадња, оствари пуна координација, те интензивира међународна сарадња, укључујући и сарадњу са ИНТЕРПОЛ-ом, ЕВРОПОЛ-ом и др., као и међународно правну помоћ у кривичним стварима, што представља услов успешног гоњења терориста и лица која чине мрежу подршке. Стратегијски циљ 3.3 – Ефикасно суђење за кривично дело тероризам и друга кривична дела повезана са тероризмом Ефикасно суђење лицима оптуженим за кривично дело тероризам и кривична дела повезаних са тероризмом, уз поштовање принципа правичног суђења, омогућиће да сви одговорни за тероризам буду процесуирани пред надлежним правосудним органима и да им у ефикасном судском поступку буде суђено уз поштовање људских права. Остварење овог циља биће постигнуто кроз настојања да се унапреде кадровски и стручни капацитети судова и ојача поверење јавности у њихову способност да се суоче са извршиоцима кривичног дела тероризам и других кривичних дела повезаних са тероризмом.
ПРИОРИТЕТНА ОБЛАСТ 4 – ОДГОВОР СИСТЕМА У СЛУЧАЈУ ТЕРОРИСТИЧКОГ НАПАДА Одговор на терористички напад, у смислу ове стратегије, подразумева припрему институција и система који пружају виталне услуге грађанима, као и самих грађана за управљање последицама и смањење последица терористичког напада, укључујући и помоћ жртвама напада. Стратегијски циљ 4.1 – Унапређен систем управљања последицама терористичког напада Развијени национални капацитети, стандарди и процедуре у ситуацијама које су изазване терористичким нападима, засновани на претходној анализи стања, расположивих капацитета и оперативној спремности, уз обезбеђивање неопходних предуслова за хитно реаговање, ревитализацију угрожених вредности, минимизирање штете и економичност реакције, омогућиће делотворан и координиран одговор друштва на терористички напад. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се успостави систем који дефинише надлежности, снаге и средства, подигну његови капацитети на ниво који омогућава адекватну приправност и обезбеди координација и комуникација у оквиру система и са актерима изван система, укључујући грађане и јавност. Стратегијски циљ 4.2 – Смањење последица терористичког напада Успостављање система у коме су дефинисане надлежности, снаге, средства и процедуре за смањење последица терористичког напада, који ће омогућити делотворан и координиран одговор друштва, укључујући и помоћ жртвама терористичког напада у складу са релевантним документима ЕУ, омогућиће ефикасан и брз опоравак свих виталних функција друштва. Остварење овог циља биће постигнуто кроз напоре да се прецизно уреде задаци и одговорност и унапреде капацитети надлежних државних органа, организација, установа и институција и мотивише учешће грађана, цивилног друштва и приватног сектора у смањењу последица терористичког напада. СПРОВОЂЕЊЕ, ПРАЋЕЊЕ И КООРДИНАЦИЈА Спровођење Стратегија ће се спроводити реализацијом Акционог плана који је саставни део ове стратегије и представља јавни документ. Акциони план ће садржати активности, индикаторе, носиоце активности, временски рок и финансијска средства. Државни органи и организације наведени у Акционом плану као носиоци активности, у обавези су да у року од шест месеци израде детаљне интерне акционе планове, који ће, у складу са Акционим планом, садржати и потребна финансијска средства за спровођење активности из своје надлежности, и који ће одредити партнере неопходне за реализацију наведених активности.
Буџет за реализацију појединачних акционих планова ће бити у складу са буџетом и лимитима предвиђеним у општем Акционом плану. Интерни акциони планови могу бити у целини или делом одређени за тајне, применом критеријума прописаних законом који уређује заштиту тајних података и подзаконских аката донетих на основу овог закона, у зависности од природе података које садрже. Праћење Да би се обезбедила потпуна примена Стратегије и постигао успех у унапређењу рада успоставиће се механизми за континуирано праћење, што укључује оцењивање реализације и извештавање о спровођењу циљева и активности. Праћењем ће се детаљније анализирати проблеми и препреке које су настале у процесу спровођења Стратегије и идентификовати остварена побољшања у институцијама, али и евентуално предузимање корективних мера. Ефекти планираних и реализованих активности процениваће се једном годишње. Код оцењивања Стратегије пратиће се степен ефикасности, узимајући у обзир реализацију активности из Акционог плана. Основ за праћење спровођења Стратегије ће бити Акциони план. У складу са међународно признатим стандардима, а уколико се укаже потреба, приступиће се ревизији Акционог плана. За потребе спровођења и праћења, као и оцењивања и извештавања Стратегије и Акционог плана, Влада ће формирати Радну групу. Координација У циљу координације активности на превенцији и борби против свих облика радикализма, насилног екстремизма и тероризма на националном нивоу, укључујући осигурање ефикасног спровођења, праћења, оцењивања и извештавања о спровођењу Стратегије, као и успостављања јасне и конзистентне политике у овој области, успоставиће се национално координационо тело. Радна група ће припремати извештај на годишњем нивоу о спровођењу Стратегије за национално координационо тело, које ће извештај достављати Влади. Такође, извештај о спровођењу Стратегије биће јаван и део основе за сачињавање извештаја о напредовању у спровођењу Акционог плана за Поглавље 24 – „Правда, слобода и безбедност“, Потпоглавље - Борба против тероризма. ФИНАНСИРАЊЕ Акционим планом за спровођење Стратегије биће дефинисана средства и извори средстава потребни за реализацију Стратегије. Трошкови Стратегије једнаки су трошковима Акционог плана који је саставни део ове Стратегије. Извори средстава потребни за спровођење Стратегије биће обезбеђени делом из буџета Републике Србије, а делом из међународних фондова, домаћих и међународних донација, као и средстава претприступне помоћи. Трошкови органа државне управе, као носиоца активности и/или учесника у истим су следећи:
Трошкови носиоца активности и/или учесника у истим, у оквиру Акционог плана за имплементацију предметне Стратегије: § Министарство правде: Промовисати међукултурални и међуверски дијалог кроз подршку медијима (активност 1.2.4) 2017 2018 2019 124.400,00 динара 124.400,00 динара Посета Евроџаст - веза АП за Поглавље 24 – Правда,слобода и безбедност (активност 3.2.4) 2017 2018 2019 375.500,00 динара § Министарство културе и информисања: Побољшати општу информисаност целокупне јавности о тероризму, кроз организовање медијских кампања, округлих столова и јавних расправа и других активности, укључујући и сарадњу са цивилним друштвом (активност 1.1.1) 2017 2018 2019 100.000,00 динара 100.000,00 динара 100.000,00 динара Промовисати међукултурални и међуверски дијалог кроз подршку медијима (активност 1.2.4) 2017 2018 2019 124.400,00 динара 124.400,00 динара 124.400,00 динара Подржати медијске садржаје који представљају алтернативу радикализацији и регрутовању на интернету (активност 1.4.4) 2017 2018 2019 200.000,00 динара Јачање вештине стратешке комуникације са јавношћу, слањем позитивних порука које су усмерене ка рањивим групама у друштву, кроз регионалну координацију и сарадњу и остале механизме ЕУ и УН (активност 1.5.1) 2017 2018 2019 62.200,00 динара 248.800,00 динара 248.800,00 динара § Министарство трговине, туризма и телекомуникација:
система комуникације за ширење радикалних ставова (активност 1.4.1) 2017 2018 2019 248.800,00 динара 248.800,00 динара Дефинисати и развити систем за праћење и ограничавање нелегалних садржаја објављених на интернету, а у вези са насилним екстремизмом и радикализацијом који воде у тероризам, у складу са правом на слободу изражавања и на приватност (активност 1.4.6) 2017 2018 2019 124.400,00 497.600,00 248.800,00 динара § Министарство унутрашњих послова: Округли столови, семинари и трибине активности 1.4.6 и 1.4.1 и 2.6.1 2017 2018 2019 497,600.00 497,600.00 Обуке антитерористичких јединица активност 2.5.4 2017 2018 2019 343,000.00 343,000.00 343,000.00 Обуке антитерористичких јединица активност 2.5.4 2017 2018 2019 3,997,600.00 3,997,600.00 3,997,600.00 Опрема за јавну безбеднност активност 2.5.4 – први део 2017 2018 2019 53.927.400,00 динара 53.927.400,00 динара 53.927.400,00 динара Опрема за јавну безбеднност активност 2.5.4 –други део 2017 2018 2019 550.000,00 динара 550.000,00 динара 550.000,00 динара Опрема за јавну безбеднност активност 2.5.4 –донација 2017 2018 2019 36.703.326,00 Службена путовања активност 1.4.6 2017 2018 2019 124,400.00 497,600.00 248,800.00 Официр за везу при Европол-у у Хагу, Краљевина Холандија активност 3.2.4
2017 2018 2019 4.105.200,00 динара 8.210.400,00 динара 8.210.400,00 динара § Безбедносно – информативна агенција Успоставити националну базу података за борбу против тероризма (активност 2.2.3) 2017 2018 2019 373.300,00 динара 373.300,00 динара § Тужилаштво за организовани криминал Ојачати кадровске, материјално-техничке и стручне капацитете јавног тужилаштва у чијој надлежности је гоњење извршилаца кривичног дела тероризам и кривичних дела повезаних са њим (активност 3.2.1) 2017 2018 2019 8.599.700,00 динара 8.599.700,00 динара Ојачати кадровске, материјално-техничке и стручне капацитете јавног тужилаштва у чијој надлежности је гоњење извршилаца кривичног дела тероризам и кривичних дела повезаних са њим (активност 3.2.1) 2017 2018 2019 450.000,00 динара 450.000,00 динара Ојачати кадровске, материјално-техничке и стручне капацитете јавног тужилаштва у чијој надлежности је гоњење извршилаца кривичног дела тероризам и кривичних дела повезаних са њим (активност 3.2.1) – донација, остали извори 2017 2018 2019 4.000,00 евра 4.000,00 евра Унапредити међународну билатералну и мултилатералну сарадњу, посебно са Европолом и Евроџастом, као и међународну правну помоћ у кривичним стварима, кроз одређивање контакт тачака, спровођење препорука за побољшање ефикасности сарадње и кроз размену добрих пракси гоњења терориста (активност 3.2.4) 2017 2018 2019 620.000,00 динара 620.000,00 динара Унапредити међународну билатералну и мултилатералну сарадњу, посебно са Европолом и Евроџастом, као и међународну правну помоћ у кривичним стварима, кроз одређивање контакт тачака, спровођење препорука за побољшање ефикасности сарадње и кроз размену добрих пракси гоњења терориста (активност 3.2.4) - донација, остали извори
2017 2018 2019 3.000,00 евра 3.000,00 евра § Министарство спољних послова Унапредити сарадњу са другим државама и међународним организацијама на сузбијању тероризма, укључујући закључивање нових и допуњавање већ закључених споразума о међународној сарадњи – билатерална и мултилатерална сарадња (активност 2.2.5) 2017 2018 2019 200.000,00 динара 622.000,00 динара 622.000,00 динара Органи државне управе који немају трошкове неопходне за имплементацију активности из Акционог плана за предметну Стратегију: 1. Министарство рударства и енергетике, 2. Министарство привреде, 3. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, 4. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за заштиту биља, 5. Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управа за ветерину, 6. Министарство одбране, 7. Министарство финансија – Управа царина, 8. Министарство финансија – Управа за спречавање прања новца, 9. Канцеларија Савета за националну безбедност и заштиту тајних података, 10. Министарство здравља, 11. Министарство државне управе и локалне самоуправе, 12. Министарство омладине и спорта, 13. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, 14. Министарство просвете, науке и технолошког развоја, 15. Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, 16. Републичко јавно тужилаштво, 17. Државно веће тужилаца, 18. Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом. Јачање комуникације и сарадње државног и цивилног сектора у области спречавања ширења екстремизма и радикализације, коју ће Канцеларија за сарадњу са цивилним друштвом организовати кроз организовање округлих столова, консултација и других активности са организацијама цивилног друштва, из средстава донација, у износима приказаним у Акционом плану, а која ће Канцеларији бити додељена након што Влада усвоји Стратегију и пратећи Акциони план, што је договор између Канцеларије и потенцијалних донатора из земље.
ЗАВРШНИ ДЕО Ову стратегију објавити у „Службеном гласнику Републике Србије”. 05 Број: 337-9655/2017 У Београду, 12. октобра 2017. године В Л А Д А ПРЕДСЕДНИК Ана Брнабић
АНЕКС – 1 ЛИСТА СКРАЋЕНИЦА EU – European Union EUROPOL – European Union Agency for Law Enforcement Cooperation INTERPOL – International Criminal Police Organization FATF – The Financial Action Task Force MONEYVAL - The Committee of Experts on the Evaluation of Anti-Money Laundering Measures of the Council of Europe CTC – Counter-Terrorism Committee EGMONT GROUP – The international gathering of financial intelligence units NATO – The North Atlantic Treaty Organization OUN – Organization of the United Nations OSCE – Organization for Security and Co-operation in Europe OECD – Organization for Economic Co-operation and Development SC – Security Council CoE – Council of Europe CODEXTER – The Committee of Experts on Terrorism
АНЕКС – 2 ПАРТНЕРИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ - министарства, органи управе у њиховом саставу и посебне организације у чијој надлежности је заштита безбедности Републике Србије, као што су министарства надлежна за унутрашње послове и одбрану, посебно полиција, војска и службе безбедности; - друга министарства и органи управе у њиховом саставу, посебно они који у обављању својих послова имају право да користе одређена полицијска овлашћења, као што су министарства надлежна за финансије и правду, односно органи управе као што су царина, пореска полиција, финансијско-обавештајна служба у Републици Србији (ФОС) и службе за извршење кривичних санкција; - друга министарства и органи управе у њиховом саставу у чијој надлежности су послови пољопривреде и заштите животне средине; грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре; трговине, туризма и телекомуникација; државне управе и локалне самоуправе; спољних послова; просвете, науке и технолошког развоја; здравља; рада, запошљавања, борачких и социјалних питања; омладине и спорта и културе и информисања; - тужилаштва; - органи који врше управљање, усклађивање и усмеравање, надзор и контролу над сектором безбедности – Народна скупштина, председник, Влада, правосудни органи, независни државни органи и надзорна тела и тела за усмеравање и усклађивање у области безбедности, посебно Савет за националну безбедност и Биро за координацију рада служби безбедности; - актери из приватног сектора безбедности (приватна безбедносна предузећа и приватне детективске агенције); - актери у области информисања; - служба Владе надлежна за сарадњу са организацијама цивилног друштва; - цивилни сектор и други субјекти друштва који имају утицај на креирање безбедносне политике, између осталог путем јавног надзора сектора безбедности; - академска и универзитетска заједница. Постојећи органи и координациона тела: - Стална мешовита радна група за борбу против тероризма; - Стална координациона група за надзор над спровођењем Националне стратегије за борбу против прања новца и финансирања тероризма; - Национални (међуресорски) тим за хемијске, биолошке, радиолошке и нуклеарне (ХБРН) материјале.
АНЕКС 3 СТРАТЕШКИ И ПРАВНИ ОКВИР Међународни инструменти - Конвенција о кривичним делима и неким другим актима извршеним у ваздухопловима (1963); - Конвенција о сузбијању незаконите отмице ваздухоплова (1970); - Конвенција о сузбијању незаконитих аката уперених против безбедности цивилног ваздухопловства (1971); - Конвенција о спречавању и кажњавању злочина према лицима под међународном заштитом, укључујући и дипломатске агенте (1973); - Међународна конвенција против узимања талаца (1979); - Конвенција о физичкој заштити нуклеарног материјала (1980); - Протокол о сузбијању незаконитих аката насиља на аеродромима који служе међународном цивилном ваздухопловству, којим се допуњује Конвенција о сузбијању незаконитих аката уперених против безбедности цивилног ваздухопловства (1988); - Протокол о сузбијању незаконитих аката уперених против безбедности фиксних платформи које се налазе у епиконтиненталном појасу (1988); - Конвенција о сузбијању незаконитих аката против безбедности поморске пловидбе (1988); - Конвенција о обележавању пластичних експолозива ради откривања (1991); - Декларација ГС УН о мерама за спречавање међународног тероризма (1994); - Међународна конвенција о спречавању терористичких напада бомбама (1997); - Међународна конвенција УН о сузбијању финансирања тероризма (1999); - Међународна конвенција о спречавању финансирања тероризма (1999); - Резолуција Савета безбедности УН 1267 (1999); - Резолуција Савета безбедности УН 1333 (2000); - Резолуција Савета безбедности УН 1373 (2001); - Резолуција Савета безбедности УН 1377 (2001); - Резолуција Савета безбедности УН 1377 (2001); - Резолуција Савета безбедности УН 1452 (2002); - Резолуција Савета безбедности УН 1456 (2003); - Резолуција Савета безбедности УН 1540 (2004); - Резолуција Савета безбедности УН 1566 (2004); - Резолуција Савета безбедности УН 1631 (2005); - Резолуција Савета безбедности УН 1624 (2005); - Резолуција Савета безбедности УН 1631 (2005); - Конвенција Савета Европе о прању, тражењу, заплени и конфискацији прихода стечених кривичним делом и финансирању тероризма (2005); - Стратегија Европске уније за борбу против тероризма (2005); - Међународна конвенција о спречавању аката нуклеарног тероризма (2005); - Протокол уз Конвенцију о сузбијању незаконитих аката против безбедности поморске пловидбе (2005);
- Глобална стратегија Уједињених нација за борбу против тероризма (2006); - Ревидирана Стратегија ЕУ за борбу против радикализације и регрутовања за тероризам (2008); - Конвенција Савета Европе о спречавању тероризма (2009); - Резолуција Савета безбедности УН 1988 (2011); - Резолуција Савета безбедности УН 1989 (2011); - Споразум о стабилизацији и придруживању (2011); - Резолуција Савета безбедности УН 2178 (2014); - Резолуција Савета безбедности УН 2170 (2014); - Резолуција Савета безбедности УН 2178 (2014); - Резолуција Савета безбедности УН 2195 (2014); - Резолуција Савета безбедности УН 2199 (2015); - Резолуција Савета безбедности УН 2249 (2015); - Резолуција Савета безбедности УН 2250 (2015); - Резолуција Савета безбедности УН 2253 (2015); - Резолуција Савета безбедности УН 2255 (2015); - Акциони план Савета Европе за борбу против насилног екстремизма и радикализације за период 2015/2017 година; - Повеља Уједињених нација. Национални стратешки и нормативни оквир - Стратегија за смањење сиромаштва (2003); - Национална стратегија одрживог развоја (2008); - Стратегија националне безбедности Републике Србије (2009); - Стратегија за управљање миграцијама (2009); - Стратегија одбране Републике Србије (2009); - Национална стратегија за борбу против организованог криминала (2009); - Стратегија за супротстављање илегалним миграцијама (2009); - Национална стратегија заштите и спасавања у ванредним ситуацијама (2011); - Национална стратегија запошљавања (2011); - Стратегија интегрисаног управљања границом у Републици Србији 2017-2020. година (2017); - Стратегија развоја образовања у Републици Србији (2012); - Стратегија превенције и заштите од дискриминације (2013); - Стратегија развоја система извршења кривичних санкција (2013); - Стратегија полиције у заједници (2013); - Акциони план за Поглавље 24 – Правда, слобода и безбедност (2016); - Национална стратегија за борбу против прања новца и финансирања тероризма (2014); - Национална стратегија за младе (2015); - Стратегија истрага финансијског криминала (2015); - Национална стратегија за решавање питања избеглица и интерно расељених лица (2015); - Национална стратегија за родну равноправност (2016); - Стратегија за социјално укључивање Рома и Ромкиња 2016–2025. година (2016);
- Стратегија превенције и сузбијања трговине људима, посебно женама и децом, и заштите жртава за период од 2017. до 2022. године (2017); - Устав Републике Србије; - Закон о министарствима („Службени гласник РС”, бр. 44/14, 14/15, 54/15 и 96/15); - Закон о државној управи („Службени гласник РС”, бр. 79/05, 101/07, 95/10 и 99/14); - Кривични законик Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14); - Закон о одговорности правних лица за кривична дела („Службени гласник РС”, број 97/08); - Законик о кривичном поступку („Службени гласник РС”, бр. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 и 55/14); - Закон о међународним мерама ограничавања („Службени гласник РС”, број 10/16); - Закон о спречавању прања новца и финансирању тероризма („Службени гласник РС”, бр. 20/09, 72/09, 91/10 и 139/14); - Закон о ограничавању располагања имовином у циљу спречавања тероризма („Службени гласник РС”, број 29/15); - Закон о платном промету („ Службени лист СРЈ”, бр. 3/02 и 5/03 и „Службени гласник РС”, бр. 43/04, 62/06, 111/09, 31/11 и 39/14); - Закон о платним услугама („Службени гласник РС”, број 139/14); - Закон о Народној банци Србије („Службени гласник РС”, бр. 72/03, 55/04, 85/05, 44/10, 76/12, 106/12, 14/15 и 40/15); - Закон о пореском поступку и пореској администрацији („Службени гласник РС”, бр. 80/02, 84/02, 23/03, 70/03, 70/03, 55/04, 61/05, 85/05, 62/06, 63/06, 61/07, 20/09, 72/09, 53/10, 101/11, 2/12, 93/12, 47/13, 108/13, 68/14, 105/14, 91/15 и 112/15); - Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела („Службени гласник РС”, број 32/13); - Закон о заштити државне границе („Службени гласник РС”, бр. 97/08 и 20/15); - Закон о странцима („Службени гласник РС”, број 97/08); - Закон о азилу („Службени гласник РС”, број 109/07); - Закон о управљању миграцијама („Службени гласник РС”, број 107/12); - Закон о држављанству Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 135/04 и 90/07); - Закон о оружју и муницији („Службени гласник РС”, број 20/15); - Закон о производњи и промету наоружања и војне опреме („Службени лист СРЈ”, 41/96 и „Службени гласник РС”, број 85/05); - Закон о извозу и увозу наоружања и војне опреме („Службени гласник РС”, број 107/14); - Закон о извозу и увозу робе двоструке намене („Службени гласник РС”, број 95/13); - Закон о забрани усавршавања, производње и стварања залиха бактериолошког (биолошког) и токсичног оружја и о њиховом уништавању („Службени гласник РС”, број 87/11); - Закон о промету експлозивних материја („Службени лист СФРЈ”, бр. 30/85, 6/89 и 53/91 и „Службени лист СРЈ”, бр. 24/94, 28/96 и 68/02); - Закон о међународној правној помоћи у кривичним стварима („Службени гласник РС֊”, број 85/05);
- Закон о програму заштите учесника у кривичном поступку („Службени гласник РС”, број 20/09); - Закон о тајности података („Службени гласник РС”, број 104/09); - Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, корупције и других посебно тешких кривичних дела („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04 – др. закон, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11 - др. закон, 101/11 - др. закон и 32/13); - Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције („Службени гласник РС”, број 94/16); - Закон о уређењу судова („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 10/10, 31/11, 78/11, 38/12, 101/11, 101/13, 106/15 и 40/15); - Закон о јавном тужилаштву („Службени гласник РС”, бр. 116/08, 104/09, 10/10, 78/11, 101/11, 38/12, 121/12, 10/13, 111/14, 117/14 и 106/15); - Закон о програму заштите учесника у кривичном поступку („Службени гласник РС”, број 85/05); - Закон о ванредним ситуацијама („Службени гласник РС”, бр. 11/09, 92/11 и 93/12); - Закон о одбрани („Службени гласник РС”, бр. 116/07, 88/09, 104/09 и 10/15) - Закон о Војсци Србије („Службени гласник РС”, бр. 116/07, 88/09, 10/15 и 88/15); - Закон о полицији („Службени гласник РС”, број 6/16); - Закон о спољним пословима („Службени гласник РС”, бр. 116/07, 126/07 и 41/09); - Закона о електронским комуникацијама („Службени гласник РС”, бр. 44/10, 60/13 и 62/14); - Закон о организацији и надлежности државних органа за борбу против високотехнолошког криминала („Службени гласник РС”, бр. 61/05 и 104/09); - Закон о извршењу кривичних санкција („Службени гласник РС”, број 55/14); - Закон о извршењу казне затвора за кривична дела организованог криминала („Службени гласник РС”, бр. 72/09 и 101/10); - Закон о основама уређење служби безбедности Републике Србије („Службени гласник РС”, бр. 116/07 и 72/12); - Закон о Безбедносно-информативној агенцији („Службени гласник РС”, бр. 42/02, 111/09, 65/14 и 66/14); - Закон о Војнобезбедносној агенцији и Војнообавештајној агенцији („Службени гласник РС”, бр. 88/09, 55/12 и 17/13). АНЕКС 4 ДЕФИНИЦИЈЕ Под изразом „тероризам” у овој стратегији се подразумевају кривична дела садржана у Глави 34. Кривичног законика („Службени гласник РС“, бр. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09, 111/09, 121/12, 104/13 и 108/14), од члана 391. до члана 393а, као и друга кривична дела прописана законом или другим законима која су извршена у вези са кривичним делом тероризам.
Други основни појмови коришћени у овом тексту у суштини одговарају значењу која су дефинисана у оквиру тела УН која се баве питањима радикализације, насилног екстремизма који воде тероризму и значења дефинисана у Резолуцији УН 2178.
Радикализација: процес за време чијег трајања се лице доводи у ситуацију да почиње да одобрава екстремистичка уверења, прихвата насилни екстремизам, односно тероризам као могућ и оправдан начин деловања, са могућношћу да на крају овог процеса дели вредности, подржава или учествује у активности терориста.
Насилни екстремизам: екстремизам који подразумева употребу насиља ради реализације политичких циљева, укључујући али неограничавајући се искључиво на тероризам.
Страни терористички борци: лица која врбују, регрутују, припремају, организују, руководе, превозе или организују превоз или обучавају појединца или групу људи у намери њиховог придруживања или учествовања у терористичким оружаним формацијама које делују изван територије Републике Србије или се сама придруже таквим формацијама.
Терористичко удружење: удружење две или више особа, које је основано на дужи временски период и делује организовано ради извршења кривичног дела тероризам и других кривичних дела повезаних са њим.
Comments