Апстракт: Силовање је одувек привлачило пажњу опште и стручне јавности, у првом реду због чињенице да представља најгрубљи вид напада на сексуални интегритет појединца, уз честу употребу насиља високог интензитета. Међутим, у савре- мено доба, општи техничко-технолошки као и фармаколошки на- предак довели су до тога да физичко насиље може бити искључе- но у значајном броју извршених силовања, при чему се отпор жр- тве унапред спречава хемијским супстанцама сензорних својста- ва погодних за примену без знања жртве. Штавише, те супстан- це стварају амнезију код жртава, тако да по правилу изостају и пријављивање дела и даље мере према учиниоцима, што овакав начин криминалног деловања чини још опаснијим. У том светлу, након кратког прегледа својстава тих супстанци и неколико ре- левантних кривичноправних и криминалистичких напомена, ауто- ри износе резултате истраживања везаног за упознатост мла- дих, као најугроженијег дела популације, са постојањем тзв. дрога за силовање, њиховим изгледом и својствима, евентуалним ис- куствима и начинима одбране од потенцијалних напасника. У ис- траживању спроведеном током 2018. године на узорку од преко 200 испитаника анализирани су релевантни ставови студената медицинског и филозофског факултета Универзитета у Новом Саду и Криминалистичко-полицијског универзитета у Београду. Резултати истраживања говоре о начелној упознатости с овим феноменом, уз слабије познавање детаља и значајна одступања у датим одговорима на поједина питања с обзиром на припадност студената одговарајућем факултету, односно универзитету.
Кључне речи: дроге за силовање, ставови младих, рохип- нол, ГХБ, кетамин. Увод Задовољавање човековог полног нагона већ вековима уназ- ад није инстинктивно и заснива се на обрасцима учења и прихва- тања формираних, друштвено прихватљивих модела (Маринков- ић, Лајић, 2016: 88). С друге стране, сексуална делинквенција је комплексна појава која у сексуалном односу превазилази оквире природности и добровољности партнера, а чија суштина произла- зи из посебног понашања учиниоца деликта и односа према жртви (Бошковић, 2007: 417). Сексуално насиље, упркос номинално мал- ом учешћу у структури општег криминала2, одувек је побуђивало изузетну пажњу јавности. Управо примена агресије и насиља по- везаних са нарушавањем сексуалне интиме чине да им се посвећу- је велика пажња у општој и стручној јавности (Фејеш, Лајић, 2014: 59). Из перспективе жртве, силовање је изузетно трауматич- но и понижавајуће искуство, праћено телесним повредама, претњ- ом по живот, нарушавањем здравља, преношењем полних и друг- их заразних болести, а у неким случајевима и смрћу жртве (Мари- нковић, Лајић, 2016: 89). Данас, због супстанци о којима се говори у овом раду, готово свако, упркос одсуству било каквог доприноса властитој виктимизацији, може постати жртвa сексуалног насиља.
У колоквијалном значењу силовањем се означава полно општење над лицем употребом насиља или злоупотребом овлаш- ћења, односно над лицем које није у стању да пружи правно реле- вантан пристанак за сексуални однос. Заштита полне слободе и сексуалног интегритета у сваком савременом друштву почива на моралним основама, односно схватању друштвено прихватљивог, али се сасвим оправдано протеже и кроз сферу кривичноправног система. Наиме, уколико се полно општење или друге полне рад- ње заснивају на принципима добровољности и сагласности воља релевантних субјеката у правном смислу, њихово понашање неће бити интересантно с кривичноправног гледишта. Супротно, уко- лико се задовољавање полног нагона или друге радње у том кон- тексту врше вољом само једног (или више учесника с једне стра- не), без пристанка пасивног субјекта, односно на начин који вређа интересе малолетника, такво понашање улази у подручје кривич-ноправне заштите, одређено кроз кривично дело силовања3 однос- но друга кривична дела из области заштите полних слобода.4 3 У Републици Србији кривично дело силовања одређено је у члану 178 КЗ РС (Службени гласник Републике Србије, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016), као принуда другог на обљубу или са њом изједначен чин употребом силе или претњом да ће непосредно напасти на живот или тело тог или њему блиског лица. Такође, у оквиру истог члана предвиђени су и тежи облици (наступање тешке телесне по- вреде током силовања, вршење дела од стране више лица, или на нарочито сви- реп и понижавајући начин, вршење дела према малолетнику или уколико је де- ло имало за последицу трудноћу, као и најтежи облици, који се састоје у врше- њу дела над дететом или уколико током силовања дође до смрти лица), однос- но привилеговани облик (уколико је дело учињено претњом да ће се за то или њему блиско лице открити нешто што би шкодило његовој части или угледу или претњом другим тешким злом).
Један од основних проблема који се вежу за сексуално на- сиље јесте постављање јасне границе између добровољног сексуа- лног акта и оног који се врши употребом принуде (Стојановић, 2016: 2), што је дилема која има значајне правне и криминалисти- чке реперкусије. Добровољност полног акта, односно примену си- ле у циљу полног општења треба посматрати у склопу конкретних околности сваког појединачног случаја. Наиме, дилема око (не)- добровољности сексуалног акта по правилу неће постојати уколи- ко се ради о изненадном нападу на жртву од стране потпуно непо- знатог лица на неком јавном простору. Такав сценарио, према криминалистичкој литератури, указује на велику вероватноћу да је учинилац вишеструки силоватељ који понавља (или ће тек по- нављати) вршење кривичног дела (Маринковић, Лајић, 2016: 92). Рецидивизам се отуда и помиње као једна од карактеристика сек- суалног насиља (в. Бошковић, 2007: 418), која се не може ограни- чити само на дела са непознатим учиниоцем.
Тако, позивајући се на истраживања других аутора, Марин- ковић наводи да силовање међу познатим особама (партнерима, укућанима, особама у вези или љубавницима) чини 66–76% од ук- упног броја сексуалних деликата, што наводи на закључак да, што је ближа веза између жртве и извршиоца, то се злочин ређе прија- вљује (Маринковић, 2012: 59–60). У таквим се околностима врло често, због немогућности жртве да промени животне или друге околности, понављају обрасци у којима она трпи сексуално наси- ље, те се рецидивизам може сматрати генералном карактеристик- ом сексуалних деликата. Ову тврдњу поткрепљује податак из На- ционалне студије о општим обележјима сексуалног понашања ме- ђу адолесцентима, према којој је чак 5% жена пријавило да је ток- ом живота било силовано или приморано на сексуални однос са сталним партнером (Станковић и сар., 2009: 414). Према другим, иностраним истраживањима јавног мњења, сексуално насиље је још учесталије и чак 20% одраслих жена из шест европских држа- ва пријавило је да је током живота доживело неки облик сексуалн- ог насиља, при чему је стопа пријављених дела на ниском нивоу (Olszewski, 2009: 39). Поред рецидивизма, многи силоватељи поседују и претходну историју насилничког понашања (Баић, Кола- ревић, Ранковић, 2018: 10).
Уско везана за питање добровољности сексуалног акта јес- те и употреба хемијских материја којима се утиче на вољу пасив- ног субјекта. Силовање под дејством психоактивних супстанци, односно силовање олакшано психоактивним супстанцама (енгл. drug-facilitated sexual assault), односи се на случајеве сексуалног напаствовања које је омогућено давањем одређених хемијских су- пстанци жртви, без њеног знања, како би се она учинила неспосо- бном за одбрану (Маринковић, Лајић, 2016: 98). Према Алемпије- вићу, било која супстанца која после уношења у организам снижа- ва праг сексуалне инхибиције и повећава могућност невољног по- лног општења, као што су, на пример, алкохол, марихуана, разли- чити лекови из групе бензодијазепина, кокаин, хероин и амфета- мини, може се сматрати потенцијалним средством за олакшавање насилног полног општења (Алемпијевић и сар., 2007: 241). У ск- ладу са изнетим су и ставови који се изражавају у кривичноправ- ној теорији, где не постоји спор око питања мањивости воље па- сивног субјекта у случајевима употребе супстанци за олакшавање вршења силовања. Наиме, сила која се помиње као конститутивни елемент силовања и код овог кривичног дела обухвата и употребу омамљујућих средстава, под условом да је учинилац дао таква средства жртви без њеног пристанка, тј. принудом, преваром и сл. (Стојановић, 2007: 440).
Као најчешће помињане супстанце које се користе за олакшавање вршења силовања могу се издвојити флунитразепам (фар- мацеутски назив рохипнол), гама-хидроксибутират (ГХБ) и кета- мин. Флунитразепам припада групи бензодијазепина и уопштено гледано изазива психомоторну депресију, праћену амнезијом и с- ном (Алемпијевић и сар., 2007: 240). ГХБ је такође депресор цен- тралног нервног система и изазива амнезију. Обе супстанце су до- ступне у формама које су без мириса, боје и укуса (National Insti- tute on Drug Abuse, 2014: 1). Кетамин припада групи анестетика и аналгетика, без укуса је и мириса, а примењује се у људској и ве- теринарској медицини. Изазива поспаност и губитак памћења, док при вишим дозама може изазвати и халуцинације, поремећај слу- ха и вида, губитак самоконтроле итд. Поменуте сензорне каракте- ристике тих супстанци, као и чињеница да се лако растварају у течностима, чине их подобним за лаку злоупотребу према потен- цијалним жртвама сексуалног насиља. Штавише, амнезија доноси додатну корист за силоватеље, јер уз олакшано савлађивање отпо- ра по правилу изостаје и post festum реакција, односно пријављи- вање кривичног дела и кривични прогон учиниоца, што додатно доприноси ионако високој тамној бројци код ових деликата.
У претходних двадесетак година у научној литератури дошло је до значајног пораста интересовања за употребу дроге са циљем онеспособљавања отпора жртве у сврху сексуалног напада. Тако, почетком овог миленијума у студији објављеној у Аустра- лији изнети су подаци према којима силовање учињено током сас- танка (енгл. Date Rape) чини 16,6% од свих пријављених силова- ња у претходних годину дана или чак 27,8% уколико се учешће таквих дела у укупном броју силовања посматра у периоду од претходних двадесет година (Russo, 2000: 2). Ради се о заиста ве- ликом учешћу, при чему се чини да никада није било лакше извр- шити ову врсту деликата. Психоактивна супстанца која је у Евро- пи и другде уобичајена и традиционално повезана са сексуалним опортунизмом јесте алкохол, али нарастајуће тржиште рекреатив- не употребе дроге нуди нови начин за онеспособљавање жртве, који може бити бржи и јефтинији и од алкохола (Olszewski, 2009: 40).
Према подацима које износи Алемпијевић са сарадницима, позивајући се на истраживања више аутора, алкохол је утврђен као једина супстанца у организму код 37–69% жртава насилног полног општења, док је учесталост присуства дрога за силовање на нивоу од мање од 1% па до 25% пријављених силовања, завис- но од државе и врсте истраживања (Алемпијевић и сар., 2007: 241). Извесно је да се ради о појави која завређује пажњу, чак и када се прихвати податак да је само 1% сексуалног насиља реали- зовано употребом дрога за силовање. Посебно светло на ову поја- ву баца чињеница да се у недавном истраживању о знањима, иску- ствима и ставовима студената различитих факултета једног уни- верзитета у држави из окружења велики број студената правног факултета сложио са тврдњом да је свака особа способна одбити сексуални однос, без обзира је ли у том тренутку под утицајем дроге или алкохола (Slavikovski, 2018: 31).
Забрињава околност да се ради о будућим професионалци- ма који ће радити у полицији, тужилаштву и судству, а који већ имају стереотипне погледе на проблематику насиља у сфери секс- уалног. Ради се о тзв. стереотипу стварног силовања, широко за- ступљеном и међу њиховим старијим колегама (активним поли- цајцима, тужиоцима и судијама), који између осталог подразумева да сексуално насиље увек прати принуда манифестована физич- ком снагом или употребом оружја (в. шире: Маринковић, Лајић, 2016: 100–101). Не треба посебно напомињати какав утицај таква схватања могу имати на третман жртве која је пријавила силова- ње, односно на даљи исход пријаве или поступка, као и општи се- нзибилитет окружења на појаву сексуалног насиља. Имајући у ви- ду околности о којима је било речи у овом делу рада, као и одсус- тво новијих истраживања дате проблематикеу Србији, настојали смо да додатно истражимо ставове студентске популације у вези с познавањем дрога за силовање и перцепцијом обима њихове при- мене и начина супротстављања сексуалном насиљу ове врсте. Метод Узорак и процедура У истраживању је учествовало 207 испитаника (71% женс- ког пола) старости од 19 до 27 година (АС = 21,47; СД = 1,88). Сви испитаници су студенти основних академских студија Фило- зофског факултета у Новом Саду (26,6%), Криминалистичко-по- лицијског универзитета у Београду (41,1%) и Медицинског факул- тета у Новом Саду (32,4%). Највећи број испитаника живи у граду (76,8%), док мањи број испитаника живи у селу (18,4%) или варо- ши (4,8%). Подаци су прикупљени током маја и јуна 2018. године на територији Републике Србије. Истраживање је спроведено ано- нимно и испитаници су потписали сагласност о учешћу у истра- живању. Анкета је дистрибуирана у електронском формату, преко платформе Google Forms. За попуњавање анкете било је потребно око десет минута, а испитаници нису добијали надокнаду за учеш- ће у истраживању.
Инструменти За потребе истраживања конструисана је анкета намењена: 1) прикупљању елементарних социодемографских података (пет питања) и 2) испитивању информисаности и ставова у вези са дро- гама за силовање (девет питања). Формат одговора на питања је мешовитог типа. Анкета је приказана у прилогу 1. План анализе података Подаци су анализирани применом фреквенцијског метода и употребом различитих статистичких тестова. Како би се испита- ле разлике у учесталости фреквенција појединих категорија одго- вора примењен је χ2 тест за једну варијаблу. Релације између пола и других варијабли од интереса испитане су применом χ2 теста. Разлике у односу на старост испитаника у контексту различитих варијабли од интереса испитане су применом Т-теста за независне узорке. Резултати Информисаност о синтагми „дроге за силовање“ Статистички значајно већи број испитаника (χ2 (1) = 154,1, п < 0,001) наводи да је упознат са синтагмом „дроге за силовање“ (92,7%) у односу на број испитаника који нису чули за њу (7,3%). Информисаност о тој синтагми није статистички значајно повезана са полом испитаника (χ2 (1) = 0,6, п > 0,05) нити постоје старос- не разлике између испитаника који су за њу чули и оних који нису (З = 1,52, п > 0,05). Извори информисања о дрогама за силовање Када је реч о изворима информисања, испитаници су се у највећем броју случајева информисали путем интернета (61,8%) и телевизије (47,8%). У нешто мањем броју случајева као извори информација наводе се друштвене мреже (30%), штампа (29%), пријатељи (27,5%) и стручна литература (36%), док су други изво- ри информација веома ретко заступљени (4,8%). Познавање особе која је била изложена дрогама за силова- ње, ефекти и изглед тих дрога Статистички значајно више испитаника (χ2 (1) = 144,6, п < 0,001) не познаје особу која је била изложена ефектима дрога за силовање (91,8%) у односу на број испитаника који познају такву особу (8,2%). Када је реч о ефектима, статистички је значајно ви- ше испитаника (χ2 (1) = 33,3, п < 0,001) упознато са ефектима дро- га за силовање (70%) у односу на испитанике који с њима нису упознати (30,0%). Статистички значајно више испитаника (χ2 (1) = 59,5, п <0,001) није упознато са изгледом дрогаза силовање (76,8%), у односу на број испитаника који јесу упознати с њим (23,2%). Ставови испитаника о распрострањености дрога за сило- вање у контексту старости и иностранства Када је реч о ставовима испитаника у вези с тим да ли су дроге за силовање у Србији распрострањеније међу младима него међу припадницима осталих старосних категорија, као и да ли су распрострањеније у иностранству него у Србији, резултати су приказани графиконом 4. Највећи број испитаника наводи да није сигуран да ли су оне најраспрострањеније међу млађим особама (52,2%), мањи број испитаника мисли да нису (32,9%), а најмање је испитаника који мисле да јесу (15%). Разлике у пропорцијама категорија одговора су статистички значајне (χ2 (1) = 42,9, п < 0,001). С друге стране, када је реч о распрострањености дрога за силовање у иностранству у односу на Србију, статистички значај- но више испитаника (χ2 (1) = 130,2, п <0,001) слаже се с тврдњом да су оне распрострањеније у иностранству (69,6%) у односу на испитанике који нису сигурни (23,2%) или који се не слажу с тим (7,2%). Познавање фармаколошких назива дрога за силовање Статистички значајно више испитаника (χ2 (1) = 30,1, п < 0,001) није упознато са фармаколошким називима дрога за силовање (69,1%) у односу на испитанике који јесу упознати с њима (30,9%). Испитаници који су упознати са називима (АС = 22,2, СД = 1,88) статистички су значајно старији (т (205) = 3,91, п < 0,001) од испитаника који нису упознати с њима (АС = 21,1, СД = 1,79). Када је реч о релацијама пола и упознатости са фармаколошким називима дрога за силовање, ова повезаност је статистички значајна (χ2 (1) = 9,81, п < 0,01). Број мушких испитаника који су упознати са називима (Н = 28) приближно је једнак броју мушких испитаника који нису упознати сњима (Н = 36). С друге стране, број женских испитаника који су упознати (Н= 32) више од три пута је мањи од броја женских испитаника који нису упознати (Н = 111). Упознатост са фармаколошким називима дрога за силова- ње статистички је значајно повезана (χ2 (2) = 11,4, п < 0,01) са фа- култетом на којем испитаници студирају. На медицинском и фи- лозофском факултету је много више испитаника који нису упозна- ти са фармаколошким називима дрога за силовање. На Кримина- листичко-полицијском универзитету је приближно једнак број ис- питаника који јесу и који нису упознати стим називима. Најадекватнији начини одбране од сексуалног искоришћавања Као најадекватније начине одбране од сексуалног искори- шћавања уз помоћ дрога за силовање испитаници у највећем броју случајева наводе све понуђене начине (65,2%), док се од конкрет- них начина издваја избегавање прихватања пића од непознатих особа (26,1%). Преостали начини одбране од те врсте сексуалног искоришћавања наводе се у занемарљиво малој мери (од 1,45% до 2,9%). У односу на факултет на којем испитаници студирају, ста- вови о најадекватнијим начинима одбране од сексуалног искори- шћавања прате готово идентичан образац. На сва три факултета као најбољи начин одбране се наводи „све од наведеног“, а затим „избегавање прихватања пића од непознатих особа“ и „избегава- ње друштва непознате особе“. Преостали начини одбране од сек- суалног искоришћавања се веома ретко наводе.
Дискусија Спроведено истраживање јасно ставља до знања да су мла- ди добро упознати са постојањем дрога за силовање, с обзиром да их је преко 90% упознато да чињеницом да у свакодневном живо- ту могу наићи на супстанце чијом применом се олакшава сексуал- но искоришћавање. У том погледу не постоји статистички значај- на разлика међу испитаницима мушког и женског пола, а ни раз- лика у годинама не игра значајну улогу по питању упознатости испитаника са овим феноменом. У складу с временом у коме жи- вимо и животним стилом испитаника, млади се о овој појави нај- чешће информишу путем интернета (61,8%), као и других мас-ме- дија (ТВ, друштвене мреже, штампа). Значајан фактор информи- сања представља и стручна литература (36%), при чему овде треба имати у виду испитанике медицинске и полицијске струке, код којих се поједини аспекти везани за поменуте супстанце изучавају током праћења студијских програма. Други извори информација слабије су заступљени.
Готово идентичан број испитаника (око 92%) потврдио је да су упознати са феноменом дрога за силовање и да не познају особу која је била изложена њиховим ефектима. Међутим, дубљ- ом анализом података утврђено је да су свих 8,2% (17) испитаника који познају особу која је била изложена ефектима тих дрога ујед- но и испитаници који су упознати са синтагмом „дроге за силова- ње“, што је представљало својеврстан тест веродостојности доби- јених резултата и уједно врло забрињавајућу чињеницу. Наиме, околност да више од 8% испитаника познаје некога ко је био из- ложен утицају оваквих врста хемијских супстанци говори о њихо- вој много већој заступљености у реалном животу од оне која се може перципирати на основу опште информисаности о самој појави.
Када се говори о ефектима дрога за силовање, број испита- ника којима су они познати значајно је мањи од броја испитаника који су на општи начин упознати са феноменом (70% : 91,8%), док број оних који су упознати са изгледом тих дрога чини мање од четвртине од укупног броја упознатих с њиховим постојањем (23,2% : 91,8%). У оба случаја не постоје статистички значајне ра- злике у погледу пола и година испитаника. Из изнетих података се може закључити да су млади начелно упознати с појавом, али да ниво њихове информисаности опада што се више залази у рел- евантне детаље.
На ову тврдњу надовезују се подаци о познавању фармако- лошких назива дрога за силовање, који потврђују претходно изне- ту хипотезу. Наиме, фармаколошке називе познаје свега нешто више од 30% испитаника, с том разликом што у овом случају пол и старост имају статистички значај. Наиме, међу 30% испитаника који познају те називе налазе се углавном старији мушкарци, што би се вероватно могло протумачити вишим степеном заинтересо- ваности за овај феномен и његове техничке детаље у поређењу са женама, код којих је такво интересовање начелне природе. Осим тога, могло би се претпоставити ће фармаколошке називе боље познавати студенти Медицинског факултета, којима је фармако- логија саставни део струке.
Супротно очекивањима, највећи број испитаника који су се изјаснили да познају фармаколошке називе долази са КПУ. Разлози за такво стање могли би се тражити пре свега у чињеници да студенти КПУ бораве у двомилионској мет- рополи познатој по интензивном ноћном животу, и да су самим тим боље упознати с ризицима који су присутни у таквој средини. На основу података из истраживања може се закључити да млади нису сигурни која популациона група је највише погођена употребом дрога за силовање. Наиме, једна трећина (32,9%) смат- ра да су то млади, док више од половине испитаника (52%) није сигурна да је тако. Када се проблем стави у интернационалне раз- мене и пореди примена дрога за силовање у земљи и иностранс- тву, стање је другачије с обзиром да се више од две трећине испи- таника (69,6%) слаже са тврдњом да су те дроге више заступљене у иностранству него у Србији. Тај податак кореспондира с претхо- дно поменутим подацима, у којима домаћи извори указују на 5% женске популације која је пријавила недобровољан сексуални од- нос (Станковић и сар., 2009: 414), односно око 20% женске попу- лације када се говори о узорку из шест других европских земаља (Olszewski, 2009: 39). Наравно, ове податке не би требало узети здраво за готово, при чему треба имати у виду да на њих значајно утиче и схватање сексуалних слобода присутно у конкретном дру- штву, затим укорењене навике, склоности и обичаји, присутна криминална политика – дакле, све оно што бисмо најшире гледано могли назвати друштвеним контекстом. То изнетим подацима и датом резултату даје карактер прелиминарне информације коју би требало додатно продубити посебним, циљаним истраживање.
На крају, када се разматрају подаци о начину супротстав- љања појави овог феномена на индивидуалном нивоу, могло би се рећи да је студентска популација, упркос само начелној упознато- сти с феноменом дрога за силовање, ипак свесна ризика којој је изложена. У складу с тим, студенти располажу и елементарним информацијама о начину на који могу спречити да постану евен- туалне жртвете врсте сексуалног насиља. Наиме, готово две тре- ћине испитаника навело је да сви понуђени одговори представља- ју најбољу заштиту од сексуалног искоришћавања, при чему је од појединачних одговора највише заступљено избегавање прихвата- ња пића од непознатих особа, што у датом контексту и јесте један од најбољих начина спречавања сексуалног искоришћавања.
Закључак Силовање је одувек привлачило пажњу опште и стручне ја- вности, у првом реду због чињенице да представља изузетно груб вид напада на сексуални интегритет појединца, уз честу употребу насиља високог интензитета. У кривичноправној теорији не пос- тоји спор око питања мањивости воље пасивног субјекта у случа- јевима употребе супстанци за олакшавање вршења силовања, с обзиром да сила која се помиње као конститутивни елемент сило- вања и код овог кривичног дела обухвата и употребу омамљују- ћих средстава, под условом да их је учинилац дао жртви без ње- ног пристанка, тј. принудом или преваром. У данашње време фармаколошки напредак довео је до тога да физичко насиље може бити искључено у значајном броју извр- шених силовања, при чему се отпор жртве унапред спречава хе- мијским супстанцама сензорних својстава погодних за примену без знања жртве. Као најчешће помињане супстанце које се корис- те за олакшавање вршења силовања могу се издвојити флунитра- зепам (фармацеутски назив рохипнол), гама-хидроксибутират (ГХБ) и кетамин. Поменуте сензорне карактеристике ових супста- нци, као и чињеница да се лако растварају у течностима, чине их подобним за лаку злоупотребу према потенцијалним жртвама сексуалног насиља. Штавише, амнезија доноси додатну корист за си- ловатеље, јер уз олакшано савлађивање отпора по правилу изоста- је и post festum реакција, односно пријављивање кривичног дела и кривични прогон учиниоца, што додатно доприноси ионако висо- кој тамној бројци код ових деликата. О учесталости оваквих дели- ката постоје различите процене, од тога да она чине око 1% свих силовања, до тога да чине и близу трећине сексуалних деликата. Но, чак и ако је само 1% силовања извршен на овај начин, та чи- њеница несумњиво носи велику друштвену опасности указује на даљу потребу за спречавањем и истраживањем ове појаве. Резултати нашег истраживања указују на релативно задо- вољавајући ниво знања, као и свести студентске популације о дро- гама за силовање, постојећим ризицима и превентивним поступ- цима у циљу спречавања евентуалне виктимизације. Упркос томе, и даље постоји неопходност информисања шире јавности о уче- сталости, узроцима и последицама овог феномена, посебно због чињенице која говори у прилог томе да никада није било лакше извршити ову врсту деликта. Циљ информисања је подизање ин- дивидуалне свести посебно млађе популације, због претпоставке о њиховој директној погођености у случају овог облика сексуалног насиља. У складу са наведеним, било би пожељно радити и на се- нзибилизацији и едуковању мушке популације о неприхватљивос- ти свих облика родно условљеног насиља, као и нужности тзв. нулте толеранције на све облике насиља над женама.
Проф. др Младен МИЛОШЕВИЋ
Проф.др Ненад ПУТНИК Литература 1. Алемпијевић, Ђ., Савић, С., Стојановић, Ј., Спасић, А. (2007). Сексуално напаствовање олакшано супстанцама. Српски архив за целокупно лекарство, 135(3–4): 240–242. 2. Баић, В., Коларевић, Д., Ранковић, М. (2018). Социодемо- графске карактеристике извршилаца кривичног дела сило- вања. Тематски зборник радова „Форензички методи у криминалистици“. Криминалистичко полицијска академи- ја,Београд, 255–272. 3. Бошковић, М. (2007). Криминологија. Правни факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад.
4. Фејеш, И., Лајић, О. (2014). Криминалистичка методика.
Правни факултет Универзитета у Новом Саду, Нови Сад.
5. Маринковић, Д. (2012). Криминалистички релевантне кла- сификације силовања. Наука, безбедност, полиција, 17(2): 53–71.
6. Маринковић, Д., Лајић, О. (2016). Криминалистичка мето- дика. Криминалистичко-полицијска академија, Београд.
7. National Institute on Drug Abuse (2014). Drug facts: Club Drugs (GHB, Ketamine, and Rohypnol), https://www.drugabuse.gov/sites/default/files/drugfacts_clubdrugs_1 2_2014.pdf
8. Olszewski, D. (2009). Sexual assaults facilitated by drugs or alcohol. Drugs: education, prevention and policy, 16(1): 39– 52.
9. Russo, L. (2000). Date rape: a hidden crime. Trends & issues in crime and criminal justice, No. 157. Australian Institute of Criminology, Canberra.
10. Slavikovski, L. (2018). Znanja, iskustva i stavovi studenata/ica relevantnih fakulteta o seksualnom nasilju (diplomski rad), https://urn.nsk.hr/urn:nbn:hr:111:069392.
11. Станковић, М., Миљковић, С., Грбеша, Г., Вишњић, А. (2009). General Characteristics of Adolescent Sexual Behavio- ur: National Survey. Српски архив за целокупно лекарство, 137(7–8): 409–415.
12. Стојановић, З. (2016). Силовање без принуде – усаглашава- ње КЗ Србије са чланом 36 Истанбулске конвенције. Нау- ка, безбедност, полиција, 21(1): 1–23.
Comments