(1) Сведок, вештак, преводилац или тумач, који да лажан исказ пред судом, у дисциплинском, прекршајном или управном поступку или у другом законом прописаном поступку, казниће се затвором до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и странка која приликом извођења доказа саслушањем странака у судском или управном поступку да лажан исказ, а на овом исказу буде заснована одлука донесена у том поступку.
(3) Ако је лажан исказ дат у кривичном поступку или је дат под заклетвом, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.
(4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле нарочито тешке последице за окривљеног, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(5) Учинилац који добровољно опозове лажан исказ пре него што се донесе коначна одлука, може се ослободити од казне.
Циљ инкриминисања давања лажног исказа је сузбијање понашања којим се угрожава правилно утврђивање чињеница не само у поступку пред судом, него и у другим поступцима, чиме се пружа заштита функционисању правног система.
Кривично дело има два основна и два тежа облика. Радња извршења свих облика састоји се у давању лажног исказа.[1] За постојање кривичног дела потребно је да се лажни исказ односи на чињенице које могу бити од утицаја на одлуку у предмету у коме се дају, док је ирелевантно да ли је лажни исказ лажан у целини или само неком свом делу.
Први основни облик (став 1.) предвиђа давање лажног исказ пред судом, у дисциплинском, прекршајном или управном поступку или у другом законом прописаном поступку. Извршиоци овог облика могу бити сведок, вештак, преводилац или тумач.
Други основни облик (став 2.) врши се давањем лажног иказа у парничном, ванпарничном, извршном или управном поступку. Као извршилац овог облика јавља се странка која да лажан исказ приликом извођења доказа саслушањем странака. За постојање овог облика неопходно је да је донета одлука која је заснована на лажном исказу.[2]
Тежи облик (став 3.) постојаће ако је лажни исказ дат у кривичном поступку или је дат под заклетвом. Извршилац овог дела не може бити окривљени.[3]
Најтежи облик (став 4.) постојаће ако су услед дела из става 3. наступиле нарочито тешке последице за окривљеног. Под нарочито тешким последицама сматрало би се доношење правоснажне и извршне осуђујуће пресуде којом је изречена казна затвора. Да ли је постојала нарочито тешка правна последица уколико је изречена нека друга кривична санкција, односно ако је дошло до наступања неке правне последице осуде, требало би утврђивати у сваком поступку понаособ.
Учинилац који добровољно опозове свој лажни исказ, а то је учинио пре него што је донета коначна одлука, може се ослободити од казне (став 5.).
[1] Лажни исказ је изјава којом се потврђују неистините чињенице, односно којом се негирају истините чињенице. [2] З. Стојановић, О. Перић, Кривично право – посебни део, Правна књига, Београд 2009, XIII измењено издање стр. 290. [3] Извршилац не може бити ни лице које је искључено од дужности сведочења (чл. 93. Законика о кривичном поступку - ЗКП). Уколико би суд на предлог окривљеног или његовог браниоца испитао лице које је искључено од дужности сведочења, оно би могло бити извршилац давања лажног исказа. Ако се ради о лицу које је ослобођено дужности сведочења (чл. 94. ст. 1. ЗКП) оно може бити извршилац овог кривичног дела ако је сведочило, а претходно је од стране суда било упозорено да не мора да сведочи.
Comments