Апстракт: Амок представља ситуацију вишеструког уби- ства људи (у затвореном или отвореном простору) без одлагања и уз наглашено афективно стање извршиоца (бес, мржња, очај, велика и неконтролисана раздраженост). Основни циљ учиниоца таквих напада јесте да у што краћем периоду убије и повреди што већи број људи. Овај глобални безбедносни проблем, прису- тан како у неразвијеним и изолованим регионима тако и у најраз- вијенијим срединама са високим стандардом живота, може би- ти узрокован вишеструким разлозима (психолошким, социјалним, политичким, верским). Приметна је учесталост амок напада ши- ром света и повећање броја жртава (убијених и рањених). Карак- теришу га висока непредвидивост, динамичност и брзина деша- вања, због чега се још означава и као напад „активног стрелца“. Управо због тих карактеристика и мултикаузалности, амок пре- дставља сложену друштвену појаву и облик угрожавања безбед- ности који захтева мултидисциплинаран приступ и адекватно реаговање друштвене средине у којој се јавља, првенствено у виду превенције такве врсте насиља. Рано препознавање фактора ри- зика за настанак амока и брзо лечење основног психијатријског стања или поремећаја личности код потенцијално сумњивих особа пружају најбољу прилику за његово спречавање. Кључне речи: aмок, активни стрелац, убилачко лудило, масовно убиство, тероризам. Увод Израз „амок“ потиче од малајске речи „амуко“ (аmucko, ко- ја се пише и mengamuk) чије значење је „лудачки нападати“, „на- падати са неконтролисаним бесом“ или „убилачкo лудило“. Израз run amok (јуришни амок) у модерном значењу и слободнијем пре- воду може се описати и као стање у коме нека особа психички „пукне“ из различитих разлога и крене у убилачко дивљање, при чему се динамички креће кроз одређену просторију, објекат (шко- ла, универзитет, тржни центар, биоскоп и слично) или кроз от- ворени простор (улица, парк, плажа). Сви се слажу да је у питању сложен друштвени, психосоцијални и безбедносни проблем.
Реч „амок“ се први пут појавила у енглеском језику у 16. веку, а доводила се у везу са народима Малезије и Јаве. Први пут је описана у тексту из 1516. године „Књига Дуартеа Барбосе: Оп- ис земаља које се граниче са Индијским океаном и њихови стано- вници“, у којој се наводи да постоје неки Јаванци који изађу на улицу и убију све људе на које наиђу, а они се зову амуко.1 Енгле- ски термин run amok делимично је популаризовао чувени енглес- ки морепловац и истраживач капетан Џејмс Кук 1772. године, ко- ји у свој књизи описује сцену једног таквог напада: „Tрчати као луд и нападати (Тo run amok) значи бити пијан од опијума (…) из- летети из куће, убити особу или особе за које се претпоставља да су повредиле aмока, као и било коју особу која покуша да му пре- пречи пролаз (…) насумично убијање и сакаћење сељака и живо- тиња у лудачком нападу.“
У просеку је било око десет жртава током амока, а напад се завршавао када је учинилац (нападач) савладан или када га сап- леменици „силом зауставе“. Често се дешавало да учинилац буде и убијен. У малајској култури тада се веровало да је стање амока (изненадни напад лудила) изазвао зли дух тигра („ханту белијан“), који „уђе“ у неку особу (запоседне је). Она након тога побесни, напада и покушава убити свакога ко joj се нађе на путу, без свести о томе шта чини. После се та особа, уколико није убијена, опорав- ља и враћа у нормално стање. Због веровања да је све изазвао зао дух, а не особа својом слободном вољом, казне за учиниоце који су преживели налет лудила биле су веома благе, или их није ни било (Saint Martin, 1999: 66). Међутим, у већини случајева особа је била убијена док је нападала и неки спекулишу да је то генерално и смисао таквих на- пада, јер су људи који нападају у бесу често особе које су изне- нада доживеле огромну животну трауму, као што је смрт вољених особа или немогућност издржавања себе или породице. У основи та особа жели да умре, али не жели да изврши самоубиство дирек- тно, већ креће у убилачки поход док је неко не убије. Чак и данас, овакви догађаји се могу често видети у вестима, када неко наме- рно нападне полицајца покушавајући да га овај у самоодбрани убије (suicide by cop). Убрзо након извештаја капетана Кука ис- траживачи, антрополози и психијатри приметили су случајеве амокa и међу примитивним племенима која су живела на Филипи- нима, у Лаосу, Папуи Новој Гвинеји и Порторику. Ти посматрачи су учврстили веровање да су културолошки фактори једини који изазивају амок међу примитивним племенима, чинећи тако култу- ру прихватљивим објашњењем за патогенезу амока код тих гео- графски изолованих али културолошки различитих људи (Saint Martin, 1999: 66).
Међутим, са развојем науке, технологије и цивилизације мењају се друштвене околности, а са њима и људи, па су се про- менили и амок и његови узроци. Он одавно више није само гео- графски и културолошки феномен, већ је глобални проблем узро- кованим вишеструким разлозима (психолошким, социјалним, иде- олошким, политичким, верским), присутан како у неразвијеним и изолованим регионима тако и у најразвијенијим срединама са високим животним стандардом. Дефиниција амока и „активног стрелца“ Амок представља екстремни облик насилничког понашања у коме долази до вишеструког убиства људи (у затвореном или отвореном простору) без одлагања и уз наглашено афективно ста- ње учиниоца (бес, мржња, очај, велика и неконтролисана раздра- женост). Министарство унутрашњих послова Републике Словеније дефинише амок ситуацију као „најопаснији облик угрожавања живота и здравља људи, где учиниоци често без познатог мотива и различитим оружјем (најчешће ватреним) нападају екстремно деструктивно на људе који се у одређеном тренутку налазе у шко- лама, трговинским центрима, насељима или на другим јавним ме- стима.“ (Stopinšek, 2016: 9). Сходно томе, амок ситуација предста- вља „убилачки поход у коме се учинилац налази под утицајем не- контролисаног, лудачког беса, често без познатог мотива, а после- дице таквог догађаја су веома тешке и трагичне“ (Stopinšek, 2016: 9).
Владимир Илић, полицијски експерт из Словеније који се бави проучавањем амока, сматра да је „амок ситуација специфич- на безбедносна појава у којој један или више учинилаца насумич- но али систематично, оружјем (ватреним или хладним) или дру- гим опасним средствима, повреди или убије једну или више особа или то покуша да учини у веома кратком року, при чему учини- лац наставља с тим чином или је очигледно да има намеру да с тиме настави“ (Stopinšek, 2016: 9). Искуства показују да се учини- лац амокa не може упоредити с особом која узме таоце или с пља- чкашем банака, јер је његова намера искључиво убијање или уни- штење других особа, и то у што краћем периоду, при чему и он сам често губи живот. У Сједињеним Aмеричким Државама и другим западним земљама за описивање оваквих ситуација у употреби су и следећи термини: active shooter, run amok, spree killings, mass shootings, school shootings и др. Термин „активни стрелац“ (active shooter) ис- тиче динамичну страну напада, односно чињеницу да приликом извршења злочина и вишеструког убиства нападач у затвореном или отвореном простору напада жртве (најчешће из ватреног ору- жја), које могу бити насумичне или одабране. За овaкву ситуацију постоји још један израз који се чeсто користи широм света – „ју- ришни амок“ (run amok), који се не разликује битније од израза „активни стрелац“, осим што још више наглашава динамичност и брзину дешавања (брзо кретање нападача и настојање да за што краће време убије што више особа).
Министарство унутрашње безбедности САД (The Depart- ment of Homeland Security – DHS) дефинише активног стрелца (аc- tive shooter) као „особу која је активно укључена у убиство или покушај убиства људи у затвореном и насељеном подручју; у ве- ћини случајева, активни стрелци користе ватрено оружје или ору- жја и не постоји шаблон или метода по којем бирају жртве“ (Ke- lly, 2012: 1). С друге стране, полиција Њујорка (NYPD) ограничи- ла је дефиницију активног стрелца само на случајеве који се са циљане жртве преливају на друге особе (у школи, на радном мес- ту, болници). Нa пример, случај притужбе против послодавца мо- же довести до напада незадовољног радника у којем је мета не са- мо директно надређена особа (послодавац) већ и остале особе које су се у тренутку напада затекле на радном месту (Kelly, 2012: 1). Ситуације са активним стрелцима су: 1) непредвидиве, 2) динамичне и 3) брзо се дешавају. Обично се захтева хитно рас- поређивање полиције и тренутна интервенција усмерена директно на учиниоца како би се зауставио напад и прекинуло даље убија- ње људи. Имајући у виду да се ситуације са активним стрелцима дешавају често у периоду од 10 до 15 минута пре доласка полици- је на лице места, особе које су изложене нападу морају се припре- мити и ментално и физички како би се изборили са том ситуацијом. Однос амока и масовног убиства Какав је однос између амок напада и масовног убиства? Да ли се ради о истим или различитим појмовима? Често се ти појмо- ви користе као синоними, иако међу њима постоје разлике, па је потребно укратко изложити како се дефинише масовно убиство и које су његове основне карактеристике. Код употребе термина „вишеструка убиства“ или „вишеструке убице“ појављује се пита- ње шта је то што једног убицу чини вишеструким, о ком броју уб- истава и жртава се ради и да ли поред броја постоје и други кри- теријуми који се морају задовољити да би се неко убиство назвало вишеструким, а његов починилац вишеструким убицом. Убиства се према броју жртава могу поделити у три групе: убиство једног лица, два лица, три или више лица (Ђурђевић, 2014: 112). У зависности од временског оквира, броја жртава, броја ло- кација на којима су радње извршене, мотива и психичког оквира учиниоца, вишеструка убиства су убиства три и више лица. У за- висности од начина извршења, вишеструка убиства се деле на: масовна, помамна и серијска убиства (Đurđević et al., 2012: 68). Проблем је неслагање истраживача и стручњака у дефинисању масовног убиства, јер не постоје договор ни општа сагласност о броју жртава који је потребан да би се говорило о масовном убис- тву. Примера ради, учесници мултидисциплинарног симпозијума посвећеног серијским убиствима који је одржан у организацији ФБИ 2005. године у Сан Антонију усвојили су дефиницију по ко- јој је масовни убица учинилац који убије четири или више лица у току једног догађаја на једној локацији у истом или релативно кратком периоду. С друге стране, Роналд и Стефан М. Холмс де- финишу масовно убиство као убиство три и више лица на једном месту у истом периоду (Ђурђевић et аl., 2012: 100).
Због наведених неслагања не постоји јасна дефиниција. Према дефиницији коју истраживачи најчешће користе, масовно убиство је убиство три или више лица на једној локацији или мес- ту извршења. Једна од чешће коришћених класификација дели ма- совна убиства на: класична масовна убиства, породична масовна убиства и масовно убиство-самоубиство (Ђурђевић, 2014: 112).
Помамно убиство (spree killing) дефинише се као убиство три или више лица на једној или више локација у периоду од неколико сати до неколико дана, под утицајем истог менталног од- носно емотивног стања – без периода емотивног мировања (енгл. emotional cooling-off ) или условно „нормалног понашања“. Једно од значења енглеске речи spree јесте упражњавање неке активнос- ти без контроле, изненадно и импулсивно понашање. У српском језику тој врсти понашања одговара реч „помама“ или „распомам- љеност“ и отуда – „помамна убиства“ (Đurđević et al., 2012: 68). Алтернативни превод могао би да буде „убилачки поход“, што се користи и за описивање и означавање амок напада, и зато би се у Србији уместо термина амок напад или напад активног стрелца могао сасвим оправдано користити термин помамно убиство. Серијска убиства се састоје од убиства три или више лица у три или више одвојених случајева међу којима постоји пауза, тј. период „нормалног“ понашања (30 и више дана). У стручној лите- ратури на енглеском језику наведени период се назива периодом мировања или хлађења – emotional cooling-off period (Đurđević et al., 2012: 68). Неретко се дешава да јавност и медији помешају ма- совна и серијска убиства и сматрају их истим појавама, што је по- грешно јер се ради о различитим категоријама криминала са раз- личитим мотивима и циљевима учинилаца. Убиство више лица и убиство на мах у Кривичном законику Републике Србије Убиство се у правном систему одређује као лишење живо- та другог лица. Диспозиција кривичног дела убиства у Кривичном законику Србије гласи – „ко другог лиши живота“. Према опште- прихваћеној семантици, то је „смрт једног човека проузрокована од стране другог човека“ (Ђурђевић, 2014: 102). Лишење живота може бити извршено на различите начине, различитим делатнос- тима и различитим средствима. Кривична дела убиства прописана су члановима 113–118 Кривичног законика Републике Србије. Ос- им обичног убиства (чл. 113) дефинисани су и тешко убиство и група привилегованих убистава. Према члану 114 (Тешко убист- во), став 1 тачка 11, „онај ко са умишљајем лиши живота више лица, а не ради се о убиству на мах, убиству детета при порођају или лишењу живота из самилости, казниће се затвором најмање десет година или затвором од тридесет до четрдесет година.“6 За то свр- шено дело битно је да су са умишљајем лишена живота два или више лица. Неважно је да ли је последица наступила једном рад- њом или низом радњи (Бећировић, 2014: 204).
С тим у вези је и члан 115 (Убиство на мах), у коме се ка- же: „Ко другог лиши живота на мах доведен без своје кривице у јаку раздраженост нападом, злостављањем или тешким вређањем од стране убијеног, казниће се затвором од једне до осам годи- на.“8 Убиство на мах, које се још зове и провоцирано убиство или убиство у афекту, преставља једно од лакших привилегованих убистава. Да би постојало, неопходно је постојање следећих око- лности: да је учинилац у моменту извршења дела био у стању јаке раздражености, да је у такво стање доведен без своје кривице и да је убиство извршено на мах (Бећировић, 2014: 210). Узроци који доводе до амок ситуација Узроци који доводе до амок ситуација и који код учиниоца изазивају снажна осећања беса, љубоморе, мржње и освете могу се груписати у следеће категорије: 1) психолошки, 2) социјални, 3) идеолошко-политички и 4) верски. У пракси се показало да је у великом броју случајева код амок напада осим примарног узрока био присутан и један или више секундарних узрока, што само по- тврђује да се ради о сложеном феномену (психолошком, социоло- шком, политичком, верском, безбедносном) који захтева мултиди- сциплинаран приступ у тумачењу и третману. Психолошки узроци су ментални поремећаји, измењена ста- ња свести код душевних болесника (параноидна психоза и идеје прогањања, психотична депресија, дисоцијативни поремећај личности, трауматизација) и историја насилног понашања у породици или друштву.
Социјални узроци су губитак посла, материјални разлози, отпуштање из школе због лошег владања, лош положај у друштву (малтретирање и омаловажавање у школи, на радном месту, осе- ћај „грађана другог реда“) и породични разлози (развод брака и прељуба).
Идеолошкo-политички узроци су десни екстремизам (нео- нацисти) и расизам, мржња према људима друге расе или боје ко- же, као и идеолошко-политички разлози у вези са верским разло- зима (нпр. деловање Исламске државе и стварање калифата). Нај- већи број амок ситуација које су узроковане идеолошко-политич- ким узроцима квалификују се и као терористички акти. У њиховој позадини се пре свега налазе одређени политички мотиви и захте- ви (animus terrorandi) повезани са другим (секундарним) узроци- ма (верски, социјални, психолошки) па представљају акте политичког насиља. По томе се и разликују од осталих амок ситуација.
Верски узроци су нетолерантност и мржња према припад- ницима других вера, злоупотреба вере и погрешно тумачење верс- ких књига уз радикализацију појединца и регрутовање за тероризам. Ментални поремећаји као узрок амок ситуација Aмок је први пут класификован као „психијатријско ста- ње“ 1849. на основу извештаја и студија случаја које откривају да је већина особа које су „лудачки“ нападале била ментално болес- на. Пре тога амок се проучавао и о њему се извештавало као о ан- трополошком и културолошком феномену (Saint Martin, 1999: 67). Историјски, психолози су описали два облика амока. Чешћи об- лик, берамок, повезивао се са одређеним личним губитком учиниоца и периодом депресивног расположења и опседнутости црним мислима. Ређи облик, амок, био је повезиван са осветом за увреду која је код учиниоца изазивала јак осећај беса и мржње. На основу тих раних приказа берамок је повезиван са депресивним стањем или поремећајем расположења (опседнутост црним мислима), а амок са психозом, поремећајима личности или суманутим пореме- ћајем (Saint Martin, 1999: 67).
Као најчешће психолошке узроке који утичу на настанак амок ситуација поједини аутори наводе следеће: 1) психопатоло- шко стање помрачења свести и поремећеног доживљаја стварнос- ти; 2) психопатолошко стање маничног беса и мржње или дисоци- јативни поремећај личности; 3) нарцисоидну освету за нанету ув- реду и понижење (Stopinšek, 2016: 9). Рано препознавање фактора ризика за настанак амока и брзо лечење основног психијатријског стања или поремећаја личности код потенцијално сумњивих осо- ба пружају најбољу прилику за његово спречавање (Stopinšek, 2016: 9).
Анализа под називом „Чинови насиља који се приписују менталним и поремећајима у понашању“, коју је 2013. године сп- ровео Центар за размену информација (Central Florida Intelligence Exchange – CFIX) из Флориде утврдила је да су учиниоци 79% ма- совних убистава почињених у САД у периоду од 2011. до јуна 2013. године показивали знакове континуираних поремећаја у по- нашању и менталних болести (психички болесне особе). У тој ст- удији случаја анализирано је 14 масовних убистава у САД и утврђено је да само у три случаја учиниоци убистава нису имали исто- рију менталне болести.
Студија се бави и корелацијом између менталних пореме- ћаја и масовних убистава. Према аналитичарима CFIX, широм САД се „број масовних убистава који укључују учиниоце са поре- мећајима у понашању значајно повећао“ јер су 79% масовних уб- истава у периоду између јануара 2011. и маја 2013. учиниле особе које су показале „континуиране поремећаје у понашању“ и „мен- талну болест“. У истом периоду, једина масовна убиства за која је утврђено да их нису учиниле особе које су претходно имале исто- рију менталних поремећаја јесу убиство у храму Сика у Оук Кри- ку у Висконсину, које је учинио Вејд Мајкл Пејџ 5. августа 2012. и које је окарактерисано као злочин из мржње (расне), и масовно убиство „повезано с послом“ које је учинио Кристофер Дорнер 3. фебруара 2013. године. Мотив је непознат у још једном нападу у Њујорку, који је учинио Курт Мајерс убивши неколико људи у ауто-перионици и берберници у марту 2013. године (мада постоје индиције да је убица имао новчане проблеме). Анализа CFIX корисна је за разумевање везе између мен- талних поремећаја и неразумних чинова насиља великих размера, односно вишеструких убистава, иако спајање менталних пореме- ћаја и менталне болести од стране аналитичара доводи до закљу- чака који се не могу оправдати. На пример, Адаму Ланци, учини- оцу масовног убиства у основној школи Сенди Хук у Њутауну у Конектикату, наводно су били дијагностицирани ментални поре- мећаји (укључујући Аспергеров синдром) који су прилично уоби- чајени и не представљају ментално обољење.
Питање даље компликује чињеница да многи учиниоци ма- совних убистава током живота пате од менталних поремећаја који нису дијагностицирани. Због чињенице да велики број њих извр- ши самоубиство, или их полиција убије током инцидента, дијаг- ноза се никада не успостави и остају само нејасне изјаве пријате- ља и чланова породице о историји необичног понашања учиниоца. Масовни злочини мржње Елемент по ком се масовни злочини мржње разликују од већине класичних јесте присуство патолошке мржње – квалитативно другог типа мржње у односу на ону која се јавља код класич- них злочина. Тако би се масовни злочини мржње могли дефини- сати као акти мотивисани патолошком мржњом заснованом на предрасудама њиховог виновника о друштвеној групи којој при- падају жртве (Трипковић, 2011: 48). Веома мали број учинилаца таквих деликата познаје жртве, а за извршење их опредељује ви- сок степен сигурности да оне припадају друштвеној групи према којој гаје негативна осећања. Иако је код појединих врста масов- них убистава однос између учиниоца и жртве веома близак (нпр. лица која убију више чланова сопствене породице), то је веома ре- тко јер масовне убице углавном бирају „одредиве“ а не „одређе- не“ жртве (Трипковић, 2011: 46). Иако умишљај учиниоца не обу- хвата тачно одређену жртву, избором адекватног места убица по- већава вероватноћу да ће наћи тип жртава који тражи – девојчице у учионицама (Тим Кречмер), Сики у храму (Вејд Мајкл Пејџ), омладина у кампу Лабуристичке партије (Андерс Брејвик).
Већина масовних убица је за собом оставила видео-записе, дневнике, опроштајна писма, блогове, па и манифест (Брејвик). У њима доминирају осећања одбачености, непоштовања и пониже- ности од стране групе која је површна и незаслужено заузима од- ређени положај, због чега заслужује освету и казну. Вероватно је присутна и доза опсесије и параноидног стила мишљења. Три психолога са Универзитета у Британској Колумбији (The Universi- ty of British Columbia) у Ванкуверу, предвођени Доналдом Дато- ном, у стручној анализи под називом „Агресија и насилно пона- шање“ одбацили су прихваћено мишљење да су психички неста- билни и безосећајни млади људи, као што су убице Ерик Харис и Дилан Клеболд који су 1999. године учинили масовно убиство у школи Колумбајн, деловали без кајања. Психолози сматрају да је њихова акција била чин беса и освете. Датон и његове колеге до- шли су до закључка да су неки од најозлоглашенијих масовних убица у историји делали из освете а не хладнокрвно, па се убиства која су учинили могу сматрати масовним злочинима мржње.12 Психолози су прегледали записе Ерика Хариса и Дилана Клеболда, који су 1999. године убили 13 ученика у средњој школи Колумбајн, Кимвира Гила, који је 2006. године убио једну и ранио 20 особа на Досон Колеџу у Монтреалу, студента Чо Сеунг-Хуа, који је убио 32 особе у Вирџинија Тек универзитету 2007. године, и Андерса Брејвика, који је 2011. године убио 77 особа у Норвеш- кој. Датон и његов тим претражили су блогове и дневнике убица и њихова размишљања месецима пре убистава. Открили су дубо- ко укорењену параноју изражену на све могуће начине. Централ- на тема која се провлачи кроз дневнике јесте осећање одбаченос- ти, непоштовања, омаловажавања и обезвређености од стране гру- пе коју учиниоци углавном описују као „спортисте“ и „уштогље- не“, а ту је и жеља за осветом због малтретирања. Те групе су пре- зрене због површности и давања нежељеног статуса убицама, на- води се у анализи. Стања незадовољства и огорчености резулти- рала су осветом као „наплатом“ за неправду за коју убица сматра да је претрпео. Датон и сарадници закључују да су такви људи „танке коже“, или су преосетљиви на омаловажавање и имају зат- ворене системе за обраду информација који их спречавају у при- хватању околине и чињеница супротних њиховом погледу на свет.
Незнатно другачији од осталих убица обухваћених теори- јом о параноји, Андерс Брејвик усмерио је свој бес и мржњу ка муслиманима (био је противник досељавања муслимана у Норве- шку), а не школским колегама или колегама са посла. Он је веро- вао да ће га покољ групе тинејџера учинити „великим господар- ом“, „витезом“ и „командантом“ овлашћеним од тајног удружења да води снаге хришћанства у борби за будућност човечанства. Имао је чак и војне и полицијске униформе направљене да прика- жу његов будући статус псеудокомандоса14, наводе Датон и сара- дници. Ипак, кључни концепт који стоји иза свих масовних убица јесте одступање од стварности. Случајеви амок напада у Србији Лесковац, 22. 7. 2002. Драган Чедић (32) из Лесковца из ау- томатске пушке калибра 7,62 мм, која је била у илегалном поседу, убио је седам особа и тешко ранио четири. Узроци злочина били су психолошко-социјални: нерашчишћени брачни односи, љубо- мора после развода и освета бившој жени, њеним рођацима и но- вом партнеру за „нанету срамоту“. Такође, код Чедића су постоја- ли знаци психичке болести и историја насиља у породици. Злочин је почињен на три локације, а убица је након убистава побегао у непознатом правцу. Тело Драгана Чедића полиција је пронашла месец дана после злочина у оближњој шуми. Обдукцијом је утвр- ђено да је извршио самоубиство.
Јабуковац, општина Неготин, 27. 7. 2007. Никола Радосав- љевић (38) из села Јабуковац код Неготина из ловачке пушке за коју је поседовао дозволу убио је девет особа и тешко ранио две особе. Најстарија жртва имала је 70 година, а најмлађа 15 година. Узрок су били психички проблеми (боловао је од акутне паранои- дне психозе и маније гоњења) због којих се лечио у Аустрији, где је живео са породицом. После масакра Никола је отишао до гроба на ком су његови родитељи, иако живи, подигли споменик, и по- кушао самоубиство из пушке. Тамо су га ухапсили припадници Специјалне антитерористичке јединице (САЈ).
Велика Иванча, општина Младеновац, 9. 4. 2013. Љубиша Богдановић (60) из пиштоља (поседовао дозволу) убио је 13 осо- ба, од којих и једну бебу. Узрок убистава био је психолошко-соци- јални: извршилац је имао историју насилног понашања у породи- ци, био је и на ратишту, остао је без посла, био је склон алкохолу и насиљу у породици, а у периоду пред напад није спавао (тешка депресија). После масакра Богдановић је покушао самоубиство хицем у главу, од чега је касније преминуо у болници.
Мартонош, општина Кањижа, 17. 5. 2015. Раде Шефер (55), дан након венчања свог сина, убио је из ловачке пушке шест особа – ташту, таста, снају, снајине родитеље и своју бившу суп- ругу. Узрок убистава био је психолошко-социјални: извршилац се противио венчању свог сина са снајом и око тога се са бившом су- пругом посвађао ноћ пре убиства, односно на свадби, а био је и љубоморан на бившу супругу од које се развео. Након почињеног масовног убиства, Шефера је у самоодбрани убио младин рођак из Француске који је као гост дошао на свадбу. Житиште, општина Зрењанин, 2. 7. 2016. Синиша Златић (38) убио је из аутоматске пушке калибра 7,62 мм (у илегалном поседу) бившу супругу и још четири особе, а 22 особе ранио у ка- фићу у Житишту у време одржавања туристичке манифестације „Чикен фест“. Најмање осам особа било је у тешком стању. Узрок убистава био је психолошко-социјални (љубомора, развод брака). Нападач је испалио 26 метака пре него што су двојица мушкараца успела да га савладају и узму му пушку. Полицајци из патроле ухапсили су Златића близу кафића док је ишао низ улицу. На та- вану његове куће пронађене су још једна аутоматска и полуауто- матска пушка и муниција у илегалном поседу. У марту 2017. го- дине Виши суд у Зрењанину осудио је Златића на казну затвора од 40 година (чл. 114 Кривичног законика, Тешко убиство). Закључак Скоро свакодневно се у средствима информисања могу прочитати и видети вести о томе да је наоружани нападач (или на- падачи) у стању великог беса, мржње и раздражености, често и као резултат психичких обољења, у веома кратком року убио ви- ше особа у затвореном или отвореном простору. Такве ситуације се још од 16. века означавају термином „амок“, а у новије време и као напади „активног стрелца“. Први израз потиче од малајске ре- чи „амуко“, чије се значење може дефинисати као „убилачко лу- дило“, „лудачки нападати“ или „нападати са неконтролисаним бесом“.
Психијатријска литература дуго је класификовала амок као синдром и облик насилничког понашања карактеристичан за одређену културу и регион, односно као културолошки феномен. Разлог за то била су открића од пре два века у забаченим прими- тивним острвским племенима (Малезија, Јава, Филипини), где се култура сматрала преовлађујућим фактором за патогенезу амока. Међутим, са развојем цивилизације, научно-техничким напретком, индустријализацијом и савременим начином живота, амок је престао да буде само географски и културолошки феномен карак- теристичан за одређене етничке групе и поднебља и постао гло- бални проблем узрокован вишеструким разлозима (психолошким, социјалним, политичким, верским), присутан како у неразвијеним и изолованим регионима тако и у најразвијенијим срединама са високим стандардом. Штавише, случајеви таквог насилничког по- нашања распрострањенији су у данашњим модерним друштвима него што су били у примитивним културама у којима је амок најп- ре примећен.
Амок представља екстремни облик насилничког понашања у коме долази до вишеструког убиства људи (у затвореном или отвореном простору) без одлагања и уз наглашено афективно ста- ње учиниоца. Основни циљ учиниоца таквог напада јесте да у што краћем периоду убије и повреди што већи број људи – најновија статистика показује да у просеку буде осам убијених особа у ми- нути, а жртве могу бити насумичне и одабране. Ситуације су не- предвидиве, динамичне и брзо се дешавају – у већини случајева напади трају од два до пет минута и завршавају се пре доласка по- лиције. Узроци који доводе до њих и који код извршиоца изазива- ју снажна осећања беса, љубоморе, мржње, велике и неконтроли- сане раздражености могу се груписати у следеће категорије: 1) психолошки, 2) социјални, 3) политички и 4) верски. У пракси се показало да је у великом броју амок напада осим примарног узро- ка био присутан још један или више секундарних узрока, што са- мо потврђује да се ради о сложеном феномену (психолошком, со- цио лошком, политичком, верском, безбедносном). У највећем броју случајева учиниоци имају менталне поремећаје и психичка обољења, а масовна убиства су починили из освете за увреду или неправду која је код њих створила патолошку мржњу према одре- ђеним друштвеним групама (због тога ти случајеви представљају масовне злочине мржње). Такође, приметно је да тактику амок напада све више користе и терористи, код којих се у позадини примарно налазе политички мотиви (animus terrorandi), што даје нову и сложенију димензију овом друштвеном проблему.
У нашем кривичном законодавству учиниоци кривичног дела која имају карактеристике амока санкционишу се у већини случајева применом члана 114 Кривичног законика (Тешко убис- тво). Сходно томе, у нашој правној и криминалистичкој пракси зa такве ситуације могао би се користити адекватан термин вишес- труко помамно убиство. Због свих специфичности таквих ситуа- ција, које се разликују од других аката насиља (као што су, реци- мо, талачке или барикадне ситуације), интервенција полиције је усмерена директно на учиниоца, без одлагања, како би се заустав- ио напад и прекинуло убијање људи. Брзина је од пресудне важ- ности у заустављању активног стрелца у његовом убилачком по- ходу. Систем превенције и реаговања захтева мултидисциплина- ран приступ и обухвата читав низ активности у областима: едука- ције грађанства и увежбавања поступања у таквим ситуацијама, примене мера физичко-техничке заштите, мера психолошке и ме- дицинске превенције и правовременог лечења особа са менталним поремећајима које у свом понашању испољавају симптоме који указују на потенцијалног нападача, мера социјалне заштите, као и посебних оперативних процедура припадника полиције приликом интервенција у оваквим ситуацијама.
Спасоје ВУЛЕВИЋ
Министарство унутрашњих послова Републике Србије Литература 1. Active Shooter. How to Respond (2008). U.S. Department of Homeland Security, https://www.dhs.gov/publication/active- shooter-how-to-respond, доступан 7. 8. 2017. 2. А Study of Active Shooter Incidents in the United States Between 2000 and 2013 (2013). U.S. Department of Justice, Federal Bureau of Investigation, Washington D.C. 3. Bećirović, E. (2014). Krivično delo ubistvo u zakonodavstvu Republike Srbije. Pravne teme, 2(4): 200–215. 4. Bonn, S. (2015). How Mass Murder and Serial Murder Differ. Psihology Today, 5. https://www.psychologytoday.com/us/blog/wicked- deeds/201502/how-mass-murder-and-serial-murder-differ, доступан 1. 2. 2018. 6. Fusion Center Study Finds 79% of Recent Mass Shootings Attri- butable to History of Mental Illness (2013). https://publicintelligence.net/mass-shootings-mental-illness/, доступан 20. 5. 2017. 7. Hiskey, D. (2013). Origin of the phrase „Run amok“, http://www.todayifoundout.com/index.php/2013/02/origin-of- the-phrase-run-amok/, доступaн 5. 5. 2017. 8. Ђурђевић, З. (2014). Кривична дела убиства – етиолошке и феноменолошке карактеристике. Службени гласник, Београд. 9. Đurđević, Z., Radović, N., Kolarević, D. (2012). Motivacioni modeli serijskih seksualno motivisanih ubistava. NBP – Žurnal za kriminalistiku i pravo, 17(1): 67–76. 10. Ђурђевић, З., Коларевић, Д., Ивановић, З., Милојковић, Б. (2012). Криминалистичко профилисање. Криминалистич- ко-полицијска академија, Београд. 11. Kelly, R. W. (2012). Active Shooter: Recommendations and Analysis for Risk Mitigation, New York City Police Department. 12. Kривични законик Републике Србије, Службени гласник Републике Србије, 94/2016. 13. Saint Martin, M. L. (1999). Running Amok: A Modern Perspective on a Culture-Bound Syndrome. The Journal of Clinical Psychiatry, 1(3): 66–70. 14. Stopinšek, P. (2016). Ravnanje policije v amok situaciji. Univerza v Mariboru, Fakulteta za varnostne vede. 15.Tripković, M. (2011). Ekspanzija mržnje: osnovna obeležja masovnih zločina mržnje. TEMIDA, Časopis o viktimizaciji, ljudskim pravima i rodu, 14(4): 37–54. 16. Šta se krije u glavama masovnih ubica, http://www.b92.net/zdravlje/mentalno_zdravlje.php?yyyy=201 3&mm=07&nav_id=737714. доступaн 22. 5. 2017. Amok or Active Shooter's Attacks as a Form of Security Threat Abstract: Amok represents the episode of multiple homicide (in an open or a confined space), which is sudden and followed by the pronounced affective state of the attacker (anger, hatred, despair, great and uncontrolled anxiety). The main aim of the perpetrators of these attacks is to hurt as many people as possible in as short a time period as possible. This global security problem is present both in underdeveloped and isolated regions and in the most developed areas with a high standard of living, and can be caused by multiple reasons (psychological, social, political, religious). The main features of amok are unpredictability and dynamism and speed of events, and due to that it is also defined as an “active shooter” attack. Because of all these characteristics and multicausality outcomes, amok represents a complex social phenomenon and the form of security threat which requires a multidisciplinary approach and an adequate response of the society in which it appears, primarily in the prevention of this type of violence. In the situation when amok occurs, police officers are the first people who come to the spot and who must prevent the perpetrators in the most effective way, applying the special operational procedures which require good training.
Key words: amok, active shooter, madness killing, mass murder, terrorism.
댓글