Komunalna policija postala je komunalna milicija.
Za novi naziv, po kazivanju zvaničnika, zaslužan je Zakon o policiji donet prošle godine.
Ovaj zakon propisuje da naziv policija mogu da nose samo pripadnici MUP-a i Ministarstva odbrane.
Takođe, navedeno je da je radna grupa ostala pri nazivu milicija zbog ovlašćenja koja je komunalna policija do sada imala, te da su se opredelili za „tradicionalniji naziv".
Osim toga što će jedinice lokalne samouprave koje budu formirale komunalnu miliciju, same moći da odlučuju o bojama i amblemima na uniformama, komunalnim milicajcima neće uvek biti potrebna uniforma za izlazak na teren - jedna novina ovog zakona je rad u civilu.
Novi zakon predviđa i nova ovlašćenja komunalnih milicajaca:
• Zaustavljanje i pregled vozila
• Upotreba biber sprej
• Pozivanje na informativne razgovore radi prikupljanja obaveštenja
Komunalci su do sada imali pravo da koriste fizičku snagu i službenu palicu. Stiče se utisak da će se više koristiti sila i strah kako bi ljudi počeli da plaćaju gradski prevoz.
________________________________________
Od Komunalne policije do Komunalne milicije
• Zakon o komunalnoj policiji donet je 2009. godine
• Krajem 2010. godine, komunalna policija počela je da radi u osam gradova Srbije
• Dve godine kasnije, načelnica komunalne policije Gorjana Obrenović podnela je ostavku i otišla na penziju. Mesec dana ranije, dogodio se incident u javnom prevozu - Beograđanina bez karte za javni prevoz navodno je pretukao komunalni policajac
• Zaštitnik građana Saša Janković 2015. godine izdao je 32 preporuke komunalnoj policiji - najznačajnije preporuke odnosile su se na nezakonitu i nepravilnu upotrebu fizičke snage, neutemeljeno upozoravanje građana da je snimanje zabranjeno, kao i razrešenje tadašnjeg načelnika komunalne policije Beograda Nikole Ristića
• Zaštitnik građana je reagovao nakon što je komunalna policija zabranila novinarskoj ekipi Istinomera snimanje i pretila novinarima da će im uništiti opremu
• Nikola Ristić ostao je na funkciji načelnika Komunalne policije Beograda do jula 2018. godine kada je na ovo mesto došao Ivan Divac
• Početkom juna 2019. Skupština Srbije usvojila je Predlog Zakona o komunalnoj miliciji
Uvođenje komunalnog reda i zaštita građana od „svih vrsta bahatosti" ciljevi su novog Zakona, rekao je Vesić.
Nelegalna prodaja, bespravno zauzeće javnih površine, nelegalni taksi prevoza i buka u ugostiteljskim objektima - oblasti su u kojima je prekopotreban rad milicajaca u civilu, dodao je.
„Rad u uniformi pokazao se nedovoljno efikasnim jer se prekršioci uočavanjem obeleženih vozila i milicionara na terenu udaljavaju sa lica mesta, utišavaju preglasnu muziku ili drugi izvor buke, čime onemogućavaju patroli da zatekne i konstatuje na licu mesta činjenje prekršaja, što je osnovni uslov da budu sankcionisani", rekao je Vesić.
Komunalni milicajci će biti opremljeni tabletima koji će biti povezani sa gradskim servisom i kojima će snimati bahato parkirane automobile, bacanje smeća, puštanje glasne muzike i druge prekršaje.
Osim snimanja, komunalni milicajci imaju pravo da prekršiocu daju nalog da postupi na određen način.
Ukoliko građani odbiju da postupe po nalogu, komunalnim milicajcima sada je na raspolaganju i biber sprej.
Novina je i to što se u komunalnoj miliciji uvodi unutrašnja kontrola, kao posebna organizaciona jedinica koja će kažnjavati svakog milicionara koji bude prekršio zakon ili pravila službe.
Pre stupanja na dužnost, svaki komunalni milicajac će morati da prođe bezbednosnu proveru.
Ovo do sada su bili političko pravni razlozi koje je predlagač ovakvog zakona naveo, koji čine ovaj zakon neophodnim. Da li je to zaista tako? Hajdemo polako da analiziramo stavku po stavku.
Počnimo od imena - „milicija“. Opravdanje za uvođenje baš takvog naziva je odredba stava 2. člana 3. Zakona o policiji, koja predviđa da pravo na upotrebu naziva „policija” imaju isključivo MUP i Ministarstvo odbrane. A izmenama iz „Sl. glasnika RS“, broj 24/2018, kojima je citirana odredba uneta u tekst navedenog zakona, predviđeno je da će se zakoni kojima su ustanovljeni organizacioni oblici koji u svom nazivu imaju reč „policijaˮ, uskladiti sa navedenim u roku od tri godine.
Problem sa ovim nazivom je u prirodi formacije koja se njime označava.
Reč „milicija“ ima latinske korene, dolazi od reči „miles“ – vojnik, a u izvornom značenju „militia“ označava vojnu službu. Istorijski, milicije su neregularne vojne jedinice (paravojne formacije), koje su nastajale u raznim periodima u i sa različitim namenama, što opet zavisi od specifičnosti država na čijoj teritoiji su formirane i istorijskog trenutka u kom se pojavljuju.
Najgeneralnije rečeno, milicija je vojna formacija organizovana od civilnog stanovništva kao podrška ili zamena regularnim vojnim jedinicama. Ovaj termin je upotrebljavan i za pobunjeničke formacije koje su ratovale protiv regularne vojske i za dobrovoljačke jedinice koje su bile podrška regularnim trupama, te za delove regularne vojske koji imaju tačno određene zadatke i reon delovanja (teritorijalna odbrana). Negde se čak pod ovim terminom podrazumevaju i svi vojni obveznici koji mogu biti pozvani u vojnu službu u slučaju nužde. Ono što je zajedničko za sve vojne formacije zvane milicijama, je, da su pozivane i formirane samo u kriznim (ratnim) situacijama.
Milicije iz skorije istorije su i razne dobrovoljačke jedinice, formirane manje ili više zakonito uz podršku države za vreme ratova na teritoriji bivše Jugoslavije. A u šta dobrovoljačke vojne formacije mogu izrasti, govori primer nemačkog Wafen SS (oružani SS – Schutzstaffeln – zaštitni odredi) iz vremena Drugog svetskog rata, koji je bio prava vojska (ideološka), sa skoro milion pripadnika, sa sopstvenom organizacionom strukturom, rangovima, činovima i komandom u odnosu na regularnu nemačku vojsku (Wehrmacht).
Sredstva prinude
Komunalni milicionar ima pravo da nekog zaustavi, legitimiše i bilo šta drugo (samo kada zatekne to lice u vršenju komunalnog prekršaja). U drugim slučajevima ne. Na pitanje da li komunalni milicionar ima ovlašćenje da legitimiše putnicu bez karte i da preduzme radnju u cilju kažnjavanja. Da, ima.
Da li ima ovlašćenje da uradi bilo šta drugo? Ne.Nije ovlašćen zakonom, a zakonodavac nije dobro uredio postupak. Inače, istovetan problem postojao je i sa Zakonom o komunalnoj policiji.
Zakon je dao ovlašćenje komunalnom milicionaru da izvrši dovođenje nadležnom organu (MUP – policija) radi utvrđivanja identiteta lica zatečenog u kršenju propisa iz delokruga komunalne milicije za koje ne može da utvrdi identitet. Ali, nije mu dao način ni mogućnost za to.
Citiranim članom 26. Zakona komunalnom milicionaru u suštini dao pravo na samoodbranu (da može da se brani od napada), a koje pravo inače ima svako fizičko lice. Krivični zakonik („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005-ispr., 107/2005-ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019)- u daljem tekstu:KZ, u članu 19. i ZoP, u članu 13, govore o nužnoj odbrani, u slučaju čijeg postojanja nema kažnjavanja iako je učinjeno kazneno delo. Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga (ili od sebe ili drugog lica) odbije istovremen protivpravan napad. Pravo na samoodbranu nije ograničeno čak ni time ko vrši protiv protivpravni napad. Pravo na samoodbranu postoji i kada napad vrši policajac, vojnik ili bilo koje drugo službeno lice, ako je taj napad mimo zakonskih ovlašćenja. Uniforma, službena legitimacija, zvanje, položaj i sl. ne daju nikakva prava niti ovlašćenja sami po sebi, pogotovo ne na upotrebu sile i sredstava prinude. Ovlašćenje za upotrebu sile postoji samo u propisanim situacijama, pod određenim uslovima i na određeni način.
Komunalnom milicionaru su data ovlašćenja za primenu sredstava prinude i radi savladavanja otpora, odnosno sprečavanja pokušaja bekstva, ali mu nije dato pravo na zadržavanje lica i privremeno ograničenje slobode kretanja, što automatski potire ovlašćenje za primenu sile kod sprečavanja pokušaja bekstva. A ako neko lice ne pruža otpor onda ne sme da primeni sredstvo prinude.
Na osnovu svega gore navedenog, postavlja se pitanje, da li komunalna milicija može da izvrši „hapšenje“ odnosno zadržavanje lica i privremeno ograničenje slobode kretanja. Ne može, jer nema takvo ovlašćenje. Može da izvrši samo „dovođenje nadležnom organu“ (što nije jasno na koji način) ali uz napred izneta ograničenja i poroceduru. A svako zadržavanje mimo zakona je protivpravno lišenje slobode koje je propisano kao krivično delo iz člana 132. KZ, koje čini svako ko drugog protivpravno zatvori, drži zatvorenog ili mu na drugi način protivpravno oduzme ili ograniči slobodu kretanja.
Zabunu dodatno unosi i član 52. Zakona, koji kaže komunalni milicionar u obavljanju službene dužnosti ima status službenog lica i uživa krivičnopravnu zaštitu propisanu zakonom., što nikako nije sporno. Ali, opet se zaboravlja da status slubenog lica ne daje automatski nikakva ovlašćenja (pogotovo ne za primenu sile i lišavanje slobode), već su ona posebno propisana za svaku vrstu službenog lica. Krug službenih lica (lice koje vrši javna ovlašćenja) je inače veoma širok, i ne smemo da razmišljamo šta bi bilo ako bi svi imali pravo da upotrebaljavaju fizičku silu i lišavaju slobode.
Nadležnost za saobraćaj
Prema odredbama tačke 5) stava 1. člana 18. istava 1. člana 23. Zakona, komunalni milicionar ovlašćen je da izvrši zaustavljanje vozila zatečenog u kršenju propisa iz delokruga komunalne milicije, kao i pregled vozila, lica i predmeta koji se u njemu nalaze.
Neposredno regulisanje i kontrola saobraćaja nije komunalna delatnost. Kretanje, zaustavljanje i kontrola vozila i vozača spada u oblast saobraćaja na putevima, jer tačka 1) stava 1. člana 7. ZOBS kaže, saobraćaj je kretanje vozila i lica na putevima, čije je ponašanje uređeno u cilju njegovog bezbednog i nesmetanog odvijanja.
Put, ulica, trotoar (i sve ono što je u njihovom sklopu, uključujući i obeležena parking mesta) saobraćajne površine, te da se na kretanje i zaustavljanje vozila na ovim površinama primenje ZOBS.
Dakle, komunalna milicja ima nadležnost samo za parkiranje na javnim površinama koje nisu predviđene za saobraćaj (zelene povšine i sl.). Nema čak nadležnost ni u pešačkim zonama, jer i kretanje pešaka je saobraćaj jedne grupe učesnika u istom, jer tačka 25) stava 1. člana 7. ZOBS kaže, pešačka staza je put koji je namenjen isključivo za kretanje pešaka. Dalje, tačka 26) kaže da je biciklistička staza put namenjen isključivo za kretanje bicikala, a tačka 26a) da je pešačko-biciklistička staza put namenjen za kretanje pešaka i biciklista, tako da nema nadležnost ni za biciklističke ni kombinovane staze.
Da zaključim, šta može da učini komunalni milicionar ako zatekne neko lice u saobraćajnom prekršaju (recimo nepropisno parkirano vozilo na kolovozu)? Može jedinoda obavesti drugi nadležni organ da preduzme mere iz svoje nadležnosti, što znači da pozove saobraćajnu policiju, i ništa više.
A osim što se bavila onime za šta nema nadležnosti, komunalna policija nije radila ono što je po zakonu morala, već samo onime čime se moglo najlakše i najviše puniti budžet. Dakle, nije kontrolisala održavanje komunalnog i drugog zakonom uređenog reda od značaja za komunalnu delatnost i lokalnu samoupravu (recimo bacanje smeća, buku, odvođenje otpadnih voda i sl.), zaštitu životne sredine, kulturnih dobara, lokalnih puteva, ulica (ne kotroliše se osvetljenje ulica, ne prijavljuju oštećene saobraćajnice niti saobraćajne znakove i sl.). Ne kotroliše se ni lepljenje plakata po fasadama, iako to jeste direktno nadležnost ove službe.
Yorumlar