1) Osumnjičeni, okrivljeni tvrdi da je baš u kritično vreme bio sam, npr. u bioskopu, cirkusu, baru, gostionici, restoraciji, čekaonici, biblioteci, na obali reke ili na bilo kom javnom i prometnom mestu, a to ne može ničim dokazati.
2) Prisutnost osumnjičenog, okrivljenog na nekom drugom mestu pre ili kratko vreme posle dela načelno ne isključuje njegovu prisutnost na mestu izvršenja u kritično vreme, pri čemu treba uzeti u obzir razdaljinu i raspoloživa prevozna sredstva.
3) Osumnjičeni, okrivljeni izlaže da je u kritično vreme bio doduše u blizini, ali ne na licu mesta (mogućnost prelaženja kratke razdaljine peške ili sa mogućim raspoloži vim prevoznim sredstvom prema brzini i snazi (fiskultumik, lakoatletičar, fizička kondicija).
4) Osumnjičeni, okrivljeni tvrdi da je u vreme izvršenja krivičnog dela zapažao na trećem mestu neki događaj, koji se doduše sa lica mesta ne može zapaziti, ali njegov prikaz događaja ne sadrži i one detalje koji bi posvedočili da on o događaju nije slušao od očevidaca.
5) Osumnjičeni, okrivljeni iznosi da je kritične noći spavao u sobi sa rođacima, sustanarima, ljubavnicom ili drugim licima, koji doduše tvrde da se on iz sobe nije udaljavao, ali su i oni spavali.
6) Osumnjičeni, okrivljeni objašnjava da je u kritičnom periodu toliko puta menjao mesto boravka da je efikasno proveravanje njegovih navoda veoma otežano ili onemogućeno.
7) Osumnjičeni, okrivljeni u ovom opširnom izlaganju daje opise bavljenja i delat- nosti, a nije u stanju da za to navede svedoke, ili izmišlja lažna imena, poziva se na umrle i nedostižne svedoke, ne navodeći pri tome okolnosti, čija bi se tačnost mogla da utvrdi.
8) Sumnja da je alibi iskonstruisani rezultat dogovora (koluzije) javlja se i pojačava ako okrivljenik (osumnjičenik) nije odmah ponudio alibi (što bi bilo najprirod nije), nego iznosi dokaze za ovaj alibi tek posle dužeg vremena od prvog ispitivanja. Bliska je sumnja: ranije se branio na druge načine, a na alibi se poziva tek posle uspelog dogovora (na slobodi ili iz pritvora). Logički i psihološki je, naime, potpuno ubedljivo da će lice koje za vreme izvršenja dela nije bilo prisutno, po pravilu odmah, na prvom ispitivanju sasvim spontano to i ustvrditi. Stoga svako tek docnije pozivanje na alibi mora da bude u najvećoj meri sumnjivo.
9) Alibi je sumnjiv kada upadljivo protivreči ustaljenim životnim navikama osumnjičenog, okrivljenog.
10) Osumnjičeni, okrivljeni iznosi alibi za najmanje vremenske odsečke, a da u vreme zbivanja nije imao baš nikakvog razloga da svoje pamćenje opterećuje činjenicama koje onda nisu izgledale važne niti se moglo pretpostaviti da će kasnije dobiti na važnosti. Takav je alibi, po pravilu, unapred pripremljen.
' Bivši šef policije u Parizu, Goron duhovito piše u svojim memoarima: osumnjičeni je zapitan gde je bio izvesnog dana u određeno vreme. Ne ume da odgovori, zbog čega je sumnjiv. Neko vreme iza toga osumnjičeni je saslušavan po drugoj stvari. Poučen iskustvom, vodio je zabeleške o svom kretanju. Iz beležnice čita, čas po čas, program kritičnog dana. Sada je sumnjiv upravo zbog te evidencije.
11) Svedok iznosi da je načinio neverovatna zapatanja,9) po stvari se seća detalja kojih se čovek obično ne priseća (jer po principu ekonomičnosti pamćenja nije bilo razloga za njihovo memorisanje), daje i o najmanjim vremenskim odsečcima vrlo precizna obaveštenja, premda se, ni uz najbolju volju, ne može naći ni najmanji povod za pamćenje tih stvari. Takav svedok daje odmah podatke u okrivljenikovu korist, premda je kritični dan davno protekao i za svedoka nije u celini imao baš nikakvo značenje, a tada se dalekosežnost „zapamćenih činjenica" nije mogla nikako ni da nasluti.
12) Da je iskaz istinit, na moć zapažanja svedoka alibija bili bi postavljeni toliko enormni zahtevi daje opravdana sumnja da je iskaz uvežban, mehanički naučen napamet i izrecitovan kao stihovi iz školske pesmice.
13) Alibi je sumnjiv ako iskazi svedoka po interpretaciji potpuno liče, kao jaje jajetu, pri čemu se svedoci služe jednakim, stereotipnim izrazima, istovetnim rečeničnim obrtima i formulacijama, koje se, na upadljiv način poklapaju, iako su ličnosti svedoka veoma različite.
14) Dobronamerni i verodostojni svedoci mogu da budu raznim trikovima obma nuti, zbog čega daju u najboljoj veri (bona fide) neistinit alibi, pa se sami pojavljuju kao žrtve obmane, koje baš stoga zrače sugestivnošću iskrenosti i sa svoje strane, ubcdljivo obmanjuju istražnog sudiju.
Na primer: izvršilac pode od kuće, a sat neprimetno tako namesti da su ukućani obmanuti, i verno svom zapažanju, svedoče da se okrivljeni u kritično vreme nalazio na svom radnom mestu i sl. Krivac, posle povratka sa mesta izvršenja, opet tačno namesti sat. Ili, krivac koristi javni časovnik ili časovnik u nekom lokalu, koji pogrešno pokazuje časove. Ili, iskoristio je rođendan ili priredio gozbu drugim povodom, svoje društvo napio, neprimetno iščezao, izvršio provalu, potajno se vratio. Svi su svedočili u njegovu korist, ali su ga odali tragovi na licu mesta.
Kada je okrivljeni zapitan gde je bio 6. maja uveče, rekao je da je bio u bioskopu od 20 do 22 h sa dvojicom svojih poznanika. Posle bioskopa su otišli kući jednog od svedoka, igrali šah, pa pošto je krivcu pozlilo, prenoćio je u toj kući. Svedoci nisu bili bliski okrivljenom i verovatnost lažnog svedočenja isključenaje unapred. Ipak, oni su potvrdili njegov alibi. Od kritičnog dana prošlo je četiri meseca. Ispitan je veći broj meštana. Većina je izjavila da su ih oni zaista videli te večeri u bioskopu, ali su nekolicina izrazila sumnju u pogledu tačnosti datuma. Dvojica su iskazala da je to bilo 5. maja, ali bez kategoričnosti. Oba svedoka su uporno tvrdili da su baš 6. maja bili u bioskopu. U stvari, kada je posle 4 meseca korisnik alibija okrivljen rekao je svojim svedocima: «Zamislite, sreća je što smo 6. maja bili zajedno u bioskopu i posle u kući, inače bi me mogli nabediti". Tako im je uzgred sugerirao taj datum i fiksirao ga u njihovom pamćenju.
15) Francuski književnik i kriminalista — Emile Gaboriau (1836—1873) u noveli
„Starčić iz Batignolles-a" izražava misao, koja se lepo da primeniti i na alibi: „Ako je slučaj isuviše inteligentan i sa mnogo spretnosti dolazi u pomoć nekoj stvari mora se poverovati da je on nekako veštački izveden". Istražni sudija će sumnjati u alibi ako su neobične okolnosti ispale kao naručene da dokažu odsutnost sa lica mesta upravo u vreme izvršenja krivičnog dela.
Dr Vladimir Vodinelić
Comments