Uticaji kriminogenih faktora na javljanje kriminaliteta veoma su složeni i raznovrsni. Posmatrano sa stanovišta mnogostrukih uticaja ovih faktora, može se reći da u raznim slučajevima kriminalnog ponašanja deluju mnogi uslovi i elementi u različitim vezama, odnosima i kombinacijama. Od objektivnih i subjektivnih okolnosti konkretnog slučaja zavisi koji će od faktora biti dominantan i odlučujući, a kome pripada sporedna uloga.
Prema intenzitetu dejstva i uticaju pojedinih kriminogenih faktora na javljanje kriminalnog ponašanja, kriminogeni faktori mogu da se jave kao uzroci, uslovi i povodi.
Uzrok (lat. causa) se definiše kao objektivna, realna promena koja nužno i najneposrednije dovodi do neke druge realne promene (posledice), a koja opet, u daljem redosledu kretanja u prirodi i društvu, dovodi do dalje promene. Svaka objektivna promena u uzročnom nizu istovremeno je uzrok nekoj posledici i svaka posledica uzrok novoj posledici. Ovaj niz neprekidnog delovanja opisuje se kao uzročni lanac ili uzročni niz, nesagledivo zamršen i beskrajan splet u kome neki uzroci deluju postepeno, u vremenskom redosledu, dok drugi deluju istovremeno ili trenutno. Uzroci kriminaliteta se određuju kao odlučujući i presudni kriminogeni faktori koji u datoj situaciji izazivaju kriminalno ponašanje. Njihovo dejstvo na javljanje kriminaliteta je najneposrednije i direktno. Uzroci kriminaliteta su mnogobrojni i mogu da budu podeljeni u različite grupe i prema različitim kriterijumima. Postoje opšti i konkretni uzroci, uzroci prvog i drugog reda, glavni i sporedni, subjektivni i objektivni, kompletni i specifični. direktni (neposredni) i posredni. Uslovi kriminalnog ponašanja definišu se kao aktivnosti i uticaji koji omogućavaju i olakšavaju javljanje kriminalnog ponašanja ili preduzimanje kriminalnih akcija. Uslovi ubrzavaju dejsto neposrednih uzroka, oni doprinose da do kriminalnog ponašanja dođe i zbog toga se često zovu doprinosećim ili dopunskim okolnostima kriminalnog ponašanja. Oni sami po sebi ne mogu izazvati kriminalno ponašanje, ali ga omogućavaju i stimulišu, zbog čega su veoma značajni. Avanesov (1982) svrstava uslove u sledeće grupe: prateći uslovi (događaji vezani za okruženje, mesto i vreme), neophodni uslovi (bez njih ne bi bilo događaja), dovoljni uslovi (svi ostali uslovi). Kao uslovi kriminalnog ponašanja najčešće se navode: nedovoljna preventivna borba protiv kriminaliteta, situaciona pogodnost za izvršenje kriminalne aktivnosti, slabo čuvana imovina, negativan uticaj sredstava masovne komunikacije, slaba organizacija slobodnog vremena, odsustvo lične odgovornosti itd.
Povodi su izvesni spoljni uticaji vezani za situaciju izvršenja kriminalne aktivnosti, koji utiču na donošenje konkretne odluke za preduzimanje kriminalne aktivnosti. Šire posmatrano, povodi imaju dejstvo uslova i zavise kako od spoljnih okolnosti tako i od svojstava ličnosti. Neznatni povodi mogu da lica sa kriminalnim sklonostima navedu na kriminalno ponašanje, te je stoga saznavanje povoda značajno sa stanovišta etiologije, utvrđivanja krivične odgovornosti, tretmana i resocijalizacije. Kao povodi mogu da deluju: izazivanje i vređanje od strane žrtve, prêtnje, nagovaranja, podstrekavanje, pomaganje itd. Dejstvo uzroka, uslova i povoda ne ispoljava se uvek i u svakom konkretnom slučaju na isti način; oni mogu da menjaju svoja mesta i da se javljaju sa različitim dejstvom. U literaturi se najčešće navodi primer alkoholizma kao kriminogenog faktora da bi se ilustrovalo primarno i sekundarno dejstvo uzroka, uslova i povoda. Alkoholizam se smatra jednim od neposrednih uzroka kriminalnog ponašanja, naročito kriminaliteta nasilja i saobraćajne delinkvencije. Neko lice može direktno pod uticajem prekomerne upotrebe alkohola da izvrši krivično delo. De Gref ističe da u nekim slučajevima gneva kriminalac namerno uzima alkohol, da bi u stanju pijanstva uklonio svaku prepreku i kolebanje za izvršenje određenih delinkventnih aktivnosti.173 Međutim, alkoholizam može imati i sekundarno dejstvo uslova na javljanje kriminalnog ponašanja jer može da dovede do niza drugih negativnih pojava, kao što su: nezaposlenost, siromaštvo, napuštanje porodice, loši porodični odnosi, skitničenje i sl. a svaka od tih pojava može da se javi kao uzrok kriminalnog ponašanja. Ovaj primer pokazuje da se ne može praviti neka stroga, opšta podela na uzroke i uslove kriminalnog ponašanja. Može se govoriti samo o tome da se neki faktori češće javljaju kao uzroci, a drugi kao uslovi kriminalnog ponašanja (Milutinović). Uzroci i uslovi svakako nisu jedinstvene kategorije, ali nemaju ni sasvim suprotne koncepcije jer se uzroci delimično iskazuju kroz uslove, ispoljavajući određen uticaj. U javljanju jednog kriminalnog ponašanja bilo koji uzrok može biti uslov, kao što uslov može postati uzrok nekog drugog kriminalnog ponašanja.
Prihvatajući koncepciju makro i mikro uzročnosti i kompleksno delovanja kriminogenih faktora kao uzroka, uslova ili povoda, u narednim poglavljima analiziran je jedan broj činilaca koji ostvaruju svoj uticaj na kriminalnu aktivnost. Činioci koji imaju uticaj na kriminalnu aktivnost proizilaze iz sredine (socijalni, egzogeni činioci) i ličnosti i njenih osobina (unutrašnji, endogeni faktori). Sredina, međutim, nije statički elemenat, već dinamički fenomen, koji se nalazi u stalnoj interakciji sa pojedincem. Pod uticajem sredine pojedinci se menjaju, ali i pojedinci menjaju sredinu svojim delovanjem. Na taj način sredina ne samo da predstavlja objektivnu činjenicu već ima subjekltivno značenje za pojedinca. Uticaj opšte socijalne sredine, koju čine svi opšti uslovi jednog društva stvarajući za sve građane zajedničke okolnosti (političke, ekonomske, socijalne, kulturne), na kriminalitet proučava makrokriminologija. Uticaj neposrednog okruženja, okoline individue, na kriminalno ponašanje, predmet je interesovanja mikrokriminologije (Gassin, 1990). Napominjemo da navedeni socijalni (egzogeni) i individualni (endogeni) kriminogeni faktori nisu jedini koji ispoljavaju svoje dejstvo na kriminalno ponašanje. Pored njih postoji još niz drugih, nepomenutih faktora, koji svi zajedno i povezano deluju na ispoljavanje kriminalne aktivnosti. Kako je taksativno nabrajanje svih kriminogenih faktora nemoguće, izabrali smo jedan broj, po našem mišljenju, najznačajnijih faktora za javljanje kriminaliteta.
Dr Vesna Nikolić-Ristanović
Dr Slobodanka Konstantinović-Vilić
Comments