Tragovi papilarnih linija

Važna osobina papilarnih linija jeste njihova sposobnost da prilikom dodira sa predmetima, ostavljaju na njima tragove. Ti tragovi ostaju usled dodira plastičnog predmeta, ili što je površina papilarnih linija obojena ili vlažna od znoja.

S obzirom na način njihovog nastanka, sve tragove papilarnih linija delimo na:

• vidljive

  • obojene – površinske – koje ostaju ako je papilarna linija bila obojena krvlju, bojom i sl.

    • fiksiraju se putem direktnog fotografisanja uz upotrebu specijalno konstruisane kamere za direktno snimanje tragova otisaka prstiju

• reljefni koji ostaju u mekim i plastičnim podlogama i fiksiraju na jedan od sledećih načina:

  • fotografisanjem pod kosim osvetljavanjem

  • mulažiranjem

  • zaprašivanjem praskom za fiksiranje latentnih tragova

  • pomoću crne štamparske boje i bele hartije

• latentne – nevidljive – koji ostaju na čvrstim i glatkim površinama usled znojavosti papilarnih linija

  • prilikom njihovog pronalaženja treba posvetitit posebnu pažnju

  • najbolje se pronalaze ako se prostorija zamrači pa se površine na kojima se pretpostavlja da se nalaze, koso osvetljavaju pomoću slabe baterijske lampe

Najpoznatije fizičke metode za pronalaženje i fiksiranje latentnih tragova jesu:

1. zaprašivanje pomocu argentorata

   • argentorat je fino mleveni aluminijumski prah, svetlosive boje, koji ima osobinu da veoma dobro prijanja na površinama na kojima se nalaze nevidljivi tragovi otisaka papilarnih linija.

   • zaprašivanje se vrši pomoću četkice od vrlo fine dlake i to se čini vrlo pažljivo i postepeno

   • nakon toga se čistom četkicom od vrlo fine dlake, otkloni višak praha, tako da ostane samo prah koji se nalepio na tragove papilarnih linija

   • on se fiksira pomoću tzv. Šnajderove folije, koja je crne boje

     • jedna strana ove folije premazana je želatinskom smešom koja je lepljiva

     • ta strana se polako nalepi na izazvani trag i ravnomerno se pritisne da bi se na nju preneli svi delići argentorata koji su se nahvatali na papilarne linije

1. zaprašivanje pomoću grafita

   • vrši se na isti način kao i argentoratom, s tim što se za fiksiranje koristi transparentna folija

     • njome se dobija pozitivni trag, jer je ova folija providna pa se može posmatrati i sa neotisnute strane

1. izazivanje pomoću magnetne četkice

   • novija metoda, pogodna da se njome fiksiraju otisci na relativno grubim i poroznim površinama

   • magnetna četkica je spravica nalik naliv-peru

     • šuplja magnetna cevčica u čijoj šupljini je montiran klip koji se pomera naniže i naviše

     • kad se klip pomera na dole on se namagnetiše a pomeranjem nagore se razmagnetiše

     • namagnetisani vrh naprave prinosi se sudu u kojem se nalazi prah

• magnet privlači fine čestice praha i na vrhu napravice se stvara neka vrsta četkice kojom se prevlači polako preko površine

• čestice praha se lepe na tragove papilarnih linija, a višak praha se vraća u sud

1. izazivanje pomoću plamena

   • predmet nadnosimo nad mali glineni sud u kojem sagorevaju kristali kamfora

   • predmet držimo dok ne očadji

   • sasušena supstanca znoja i masnoća na tragu omekšaće od toplote i postati prijemčiva za taloženje čađi

   • zatim se otkloni višak čađi, pomoću četkice

Među hemijskim metodama za fiksiranje latentnih tragova otisaka papilarnih linija, najpoznatije su sledeće:

1. izazivanje jodnim parama

   • kristali joda pri blagom zagrevanju brzo prelaze iz čvrstog u gasovito stanje

   • pare koje se dobijaju mogu biti mrko-žute ili ljubičaste boje, a imaju osobinu da se athezijom vezuju za masne i vlažne supstance znoja na latentnim tragovima papilarnih linija i da bojadišu te tragove

   • postupak:

     • kristali joda se stave u plitku posudu i blago zagrevaju

     • nad posudom se postavi hartija na kojoj želimo da izazovemo otiske, pa se sve to pokrije zvonom, da bi se postigla željena koncentracija para joda

     • koncentracione jodne pare kruže po površini hartije i vezuju se za tragove papilarnih linija bojadišući ih

1. izazivanje srebronitratom

   • srebronitrat se u ovom smislu koristi u obliku vodenog rastvora

     • reaguje sa hloridima, pri čemu prvo nastaju beli talog srebrohlorida koji se pod uticajem svetlosti redukuje prvo u okside srebra a zatim u elementarno crno srebro

• izazvani otisci imaju oštro ocrtane papilarne linije

• postupak:

  • materijal na kojem treba izazvati otisak se potopi u 5%-ni vodeni rastvor srebronitrata na nekoliko minuta u mračnoj prostoriji

  • materijal se vadi i suši, takođe u mračnoj prostoriji

  • posle se izlaže sunčanoj ili jakoj veštačkoj svetlosti

1. izazivanje ninhidrinom

   • ninhidrin je reagens koji veoma osetljivo reaguje sa alfa-aminokiselinama i drugim organskim jedinjenjima koja sadrže alfa-amino grupu, dajući crvenoružicasto obojenje

   • posto se u znoju luče minimalne količine ovih jedinjenja, ova metoda je jako pogodna

   • postupak:

     • površina na kojoj se traže otisci se premaže blagim zamotuljkom vate namočenim u rastvoru (0,8 g kristalnog ninhidrina u 100 ml acetona)

     • posle 15-20 minuta premazivanje se ponovi a zatim se površina blago zagreva do pojave ružicastih tragova

Kada se tragovi pronađu i fiksiraju, potrebno je da se u zapisniku o uviđaju tačno fiksira mesto i položaj pronađenog traga.

Preuzeto sa bloga Pravnik