U kriminologiji postoje različite klasifikacije i tipologije kriminaliteta. Klasifikovanje se u metodologiji definiše kao određivanje mesta nekog pojma u sistemu pojmova ili kao sređivanje pojmova u nekom području stvari ili prava.61 Na osnovu klasifikacije stvaraju se određene tipologije. Tipologije imaju za cilj da odrede u skupu jedinki određene izdiferencirane tipove radi utvrđivanja pripadnosti jednog subjekta određenom tipu. Sva krivična dela imaju neke zajed- ničke elemente - protivpravnost, društvena opasnost, štetnost za pojedinca i društvo, po kojima se svrstavaju u istu kategoriju negativnih društvenih pojava – kriminalitet. Navedeni kriterijumi osnovni su za pravne tipologije, koje su od zna- čaja u okviru makrokriminološkog proučavanja. Međutim, ovi kriterijumi nisu dovoljni za dalju klasifikaciju sa stanovišta mikrokriminologije. Zbog toga se nalaze drugi kriterijumi za tipologije i klasifikacije, tako da u literaturi postoji veliki broj različitih podela po tipovima i grupama u okviru kriminaliteta.
Prema kriterijumu težine i stepena društvene opasnosti krivična dela se dele na: teška krivična dela (na primer, ubistva, teške telesne povrede, silovanja, krađe sa obijanjem i provaljivanjem, falsifikovanja, prevare), manje teža (krađe, lake telesne povrede, pretnje, lakša krivična dela u saobraćaju), laka (sitne krađe, utaje ili prevare, uvrede, klevete). Razlika između navedenih grupa krivičnih dela je u kažnjavanju - za teža krivična dela, predviđene su teže krivične sankcije. Ovoj podeli se prigovara da nije dovoljno jasna i precizna, jer se može dogoditi da lakše krivično delo ima teže posledice ili da lica koja izvrše “lako” krivično delo spadaju u grupu recidivista ili opasnih profesionalnih kriminalaca.
Drugi kriterijumi za podelu i klasifikovanje su: priroda izvršenih krivičnih dela, karakter i vrsta zaštitnog objekta, mesto i vreme izvršenja itd. Takođe, postoji podela na klasičan kriminalitet i noviji kriminalitet. Klasičan kriminalitet obuhvata krivična dela kojima se napadaju dobra i vrednosti koja se štite u svim društvenim sistemima (život i telo, dostojanstvo ličnosti i moral, imovina i sl.), dok noviji kriminalitet obuhvata inkriminacije nastale usled određenog razvoja društvenih odnosa i promena u tim odnosima (privredni ili ekonomski kriminalitet, saobraćajna delinkvencija). Slična ovoj podeli je podela na običan (konvencionalni) i organizovani kriminalitet.62 Sa običnim (konvencionalnim) kriminalitetom se najčešće srećemo, o njemu najviše znamo i njega se najviše plašimo, dok se o organizovanom kriminalietu, koji obuhvata kriminalnu delatnost zločinačkih udruženja, raspolaže sa mnogo manje znanja i podataka. Jedna od tipologija, istina malo prihvaćena, odnosi se na razlikovanje zločina sa žrtvama i zločina bez žrtve.
Od kriminoloških tipologija treba pomenuti Pinatelovu tipologiju prema kriterijumu preovlađujućih motiva prilikom vršenja krivičnih dela. Pinatel razlikuje četiri tipa zločina: primitivni zločin (nastaje iz trenutnog ispoljavanja kriminalne aktivnosti, bez kontrole, u izlivu besa), zločin iz koristi (kriminalna aktivnost se sagledava kao jedini mogući način zadovoljavanja ličnog interesa), zločin iz pseudo opravdanih razloga (vrši se radi ostvarivanja “pravde” u oblasti javnih ili privatnih odnosa; kod ove vrste zločina postoji uvek manje ili više izražen motiv osvete. pomešan sa altruizmom i ideološkim razlozima)63 i organizovani zločin. Organizovani zločin, koji se, prema Pinatelu, odlikuje se voljom i namerom za vršenje krivičnih dela i manifestuje se kroz tri oblika: a) organizovan zločin brutalnog i agresivnog karaktera (reket, provala), b) ilegalne unosne aktivnosti kojima se dolazi do zarade korišćenjem tuđih poroka (tajno držanje kockarnica, podvođenje, trgovina drogom), c) “zločin belih okovratnika” čiji su izvršioci pripadnici viših društvenih slojeva (utaja poreza, korupcija, kršenje zakona o kompanijama i sl.).
Podelu kriminaliteta prema Milutinoviću moguće je izvršiti na sledeće oblike kriminaliteta: privredni kriminalitet, politička delinkvencija, saobraćajna delinkvencija, recidivizam, profesionalni kriminalitet i maloletnička delinkvecija.
U ovom udžbeniku analizirani su sledeći tipovi kriminaliteta: kriminalitet nasilja (krvni delikti, nasilje u porodici, seksualna delinkvencija, proganjanje), politički kriminalitet, terorizam, imovinski kriminalitet, privredni (ekonomski) kriminalitet, korupcija, saobraćajna delinkvencija, profesionalni kriminalitet, „kriminalitet belog okovratnika”, organizovani kriminalitet, trgovina ljudima, maloletnička delinkvencija, recidivizam i kriminalitet žena.
Dr Vesna Nikolić-Ristanović
Dr Slobodanka Konstantinović-Vilić
留言