Odredbama čl.204. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 i 35/2019), u glavi „Krivična dela protiv imovine“, definisamo je krivično delo Teška krađa:
(1) Učinilac dela krađe (član 203) kazniće se zatvorom od jedne do osam godina, ako je krađa izvršena:
1) obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka;
2) od strane grupe;
3) na naročito opasan ili naročito drzak način;
4) od strane lica koje je pri sebi imalo kakvo oružje ili opasno oruđe radi napada ili odbrane;
5) za vreme požara, poplave, zemljotresa ili drugog udesa;
6) iskorišćavanjem bespomoćnosti ili drugog teškog stanja nekog lica.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i učinilac dela krađe ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od četristopedeset hiljada dinara.
(3) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i učinilac dela krađe, bez obzira na vrednost ukradene stvari, ako ukradena stvar predstavlja kulturno dobro, odnosno dobro koje uživa prethodnu zaštitu ili prirodno dobro ili ukradena stvar predstavlja javni uređaj za vodu, kanalizaciju, toplotu, gas, električnu ili drugu energiju ili uređaje sistema javnog saobraćaja i veza, odnosno delove tih uređaja.
(4) Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe ili ako vrednost ukradenih stvari prelazi iznos od milion i petsto hiljada dinara,
učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina.
Pod navedenim kvalifikatornim okolnostima i prema vrednosti pribavljene imovinske koristi, krivično delo krađa postaje krivično delo teška krađa. Dakle, prema nabrojanim načinima izvršenja, vremenu izvršenja, vrsti i vrednosti ukradenih stvari.
Kod krađe na naročito drzak način, drskost prelazi uobičajenu meru koja po pravilu postoji kod obične krađe. Potrebna je naročita drskost, koja predstavlja faktičko pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju, imajuči u vidu sve okolnosti izvršenja krivičnog dela.
Drskost se izražava u upornosti, bezobzirnosti učinioca u njenom vršenju, kao i njegovu spremnost da uz veliki rizik izvrši delo ili da iskoristi situaciju kada se najmanje očekuje da bi se mogla izvršiti krađa. Naročita drskost prevazilazi redovnu upornost ili bezobzirnost koja se ispoljava u vršenju krađe.
Kao primeri krađe izvršena na naročito drzak način u sudskoj praksi smatra se krađa izvršena od strane lica koje se predstavilo kao policajac i tražilo isprave iz kojih je izvadilo i zadržalo novac za sebe; trzanje sa vrata oštećenih zlatnog lanca, skidanje obuće sa nogu lica koje po danu spava na javnom mestu; istrzanje torbe iz ruku lica, krađa izvšena za vreme dok vlasnik pokretnih stvari spava i dr. U odnosu na tkzv. džepnu krađu smatra se da je ista učinjena na naročito drzak način ukoliko je pri njenom izvršenju ispoljena posebna odlučnost ili bezobzirnost.
Izvor: Izvodi iz propisa preuzeti su iz programa „Propis Soft“, Redakcija Profi Sistem Com-a.
Comments