TAJNO POSMATRANJE(specijalna opservacija)

Posmatranje (opservacija) deli se na: 1) obično (opšte) i 2) posebno (tajno).

1. Opšte posmatranje

Redovna služba radnika uniformisane policije i drugih operativnih radnika javne bezbednosti sastoji se u opštem posmatranju na određenim mestima. Oni treba da usmere svoju pažnju na sva ona čvorišta gde se obično izvršavaju krivična dela i sastaju izvršioci. To važi osobito za ulice, trgove, sajmišta, železničke stanice, lokale i uopšte sva mesta na kojima se sakuplja svet. Posebna pažnja posvećuje se licima koja su već kažnjavana, lišavana slobode, notornim alkoholičarima, kockarima, prostitutkama, seksualno perverz- nim tipovima i po raznim drugim osnovima sumnjivim ljudima. Ljude ove vrste treba kriminalista dobro da poznaje. Posmatranje jeste metod za prikupljanje činjenica, koje će biti korištene tek u bližoj ili daljoj budućnosti. Da ne bi ovako, sa velikim trudom, prikupljena zapažanja pala u zaborav, treba ih fiksirati u beležnicama, eventualno i kartotekama. Osnovu za posmatranje kažnjenih i sumnjivih lica čine kriminalističke evidencije.

Posmatranje jeste istodobno represivna i preventivna delatnost.

2. Specijalno (tajno posmatranje)

Specijalno posmatranje jeste tajno sleđenje pojedinaca ili grupe lica sa određenim ciljem. Naučna definicija specijalne opservacije naglašava njen preventivno — represivni karakter. Specijalno (tajno) posmatranje jeste neupadljivo, sistematsko motrenje osoba, stvari i mesta radi sprečavanja i otkrivanja krivičnih dela.

Specijalna opservacija je, međutim, izuzetno, i javno preduzeta operativno- taktička mera (japansko praćenje).

U ovoj definiciji smo na prvo mesto stavili predupređivanje, što nije slučajno.

«Sistematsko" naglašavamo, jer je bez njega kriminalističko-operativna delatnost pre- puštena slučaju.

U praksi se, na žalost, isuviše često, odlučuju za ovu operativno-taktičku meru kada ostale mere i sredstva nisu dale uspeha. Ovakvo polazište je načelno pogrešno i mora dovesti do pogrešnih taktičkih odluka. Naime, čitav rad Službe bezbednosti nije zamisliv bez posmatranja. U trenutku kada je ona dobila preventivne zadatke, dat joj je ujedno nalog da pazi i posmatra. Posmatranje je imanentno delatnosti SB i nalazi se na početku svakog njenog rada.

Tako, na primer, pozornik ili auto-patrola posmatraju na svojoj patrolnoj stazi u svom patrolnom rejonu sumnjive osobe, sumnjiva ponašanja i mcsta. Relevantna opažanja dostavljaju operativi i kriminalističkim evidencijama, koji ta saznanja uporeduju s poznatim delima i poznatim učiniocima. Svi podaci koji će biti sačuvani da bi se pre ili kasnije „zahvatilo" počivaju na opservaciji. Sposobnost uniformisanog policajca i operativaca u civilu treba ocenjivati po tome koliko može da pazi i uočava. Osnovni organizaciono-taktički princip glasi: svakoj delatnosti (inventivno-preventivnoj) organa unutrašnjih poslova mora prethoditi opservacija.

Svaki razgovor s građanima (potencijalnim okrivljenicima i potencijalnim svedo- cima; informatorima, čl. 151. ZKP) mora biti tako voden da osigura informacije za buduću opservaciju. To isto važi i za preduzimanje drugih operativno-taktičkih mera, kao i istražnih radnji (na primer, uviđaja, pretrage, saslušanja svedoka, ispita okrivljenika, itd.).

Ako osumnjičeni priznaje važno je da što iscrpnije kaže tačno vreme izvršenja, puteve dolaska i odlaska, odakle potiču sredstva izvršenja, kako su bila čuvana (sakrivena), gde je ostavljen plen, kako je i gde sve proturan, pod kojim okolnostima su corpora delicti pokazivana zainteresovanim osobama, ko je sve bio informisan o tome (kriminalci, prostitutke, taksi-šoferi itd.).

Taktika i tehnika opservacije polaze od fundamentalnog kriminalističko-krimino- loškog saznanja da je svako konkretno krivično delo:

— ljudska radnja = delo

— na određenom mestu = lice mesta

— u određeno vreme = vreme izvršenja

— na određeni način = modus operandi

— iz određenog motiva = motiv dela

— s određenim sredstvima = sredstvo izvršenja

— od određene osobe = učinilac i saučesnik

— protiv napadnog objekta = lica ili stvari.

Pri tome treba stalno imati u vidu da se kriminalno ponašanje ne iscrpljuje u deliktnoj radnji nego ima:

— svoju predistoriju;

— kriminogeno-viktimahii kompleks;

— širinu delovanja;

— uzgredne pojave i rezultate objektivne i subjektivne prirode;

— naknadno dejstvo itd.

Otkrivanje obuhvata, ako se na stvari gleda "policijskim očima", ne samo priku- pljanje toliko i takvih podataka da se može podneti krivična prijava, odnosno takozvani posebni izveštaj JT, nego i pitanja:

— motiva dela;

— psihičkih osobitosti učinioca u vreme i posle izvršenja dela;

— kriminološke prognoze.

Praksi SJB nije uvek svojstven kompleksni prilaz heurističke kriminalistike: tj. ne neguje se stalno u potrebnoj meri i kvalitetu sistematska delatnost:

— traganja;

— pronalaženja;

— osiguranja;

— vrednovanja;

— proveravanja dokaznih informacija.

Isto tako ne neguje se u potrebnoj meri silogistička kriminalistika:

— dokazne informacije ne dovode se uvek u logički kauzalni niz;

— tok kriminalnog događaja ne rekonstruiše se sistematski u mislima;

— ne dokazuje se ispravnost misaone rekonstrukcije.

Pošto se često ne kombinuju sve potrebne operativno-taktičke mere i operativne informacije po principu individualiziranja, nije čudo što se onda opservacija ne gradi organski.

Opservacija može biti ofanzivna (radi razjašnjenja prilikom delatnosti i veza neke osobe ili razjašnjenja o tome koje osobe dolaze u (na) neki objekt, ali i defanzivna (radi uspešnog prikrivanja vlastitih snaga opserviranjem i protivopserviranjem). I kriminalci vrše opservaciju. Njihova opšta opservacija odnosi se na ponašanje SJB uopšte (da li i gde aktivira pozorničku službu, a gde auto-patrole, koje je vreme smena, hoće li SJB usled dolaska naših rukovodilaca ili stranog državnika biti zaokupljena negde drugde, koja vozila stoje SJB na raspolaganju, mogu li se neki radnici SJB korumpirati i sl.) Događa se da su pri izvršenju npr. provalnih krađa njihove straže povezane sa neposrednim izvršiocima putem toki-voki aparata.

Opštu opservaciju kao javnu delatnost obavljaju policajci u uniformama, a speci- jalnu u pravilu operativci potajno, jer se radi o nadziranju određenog kruga osoba ili određenog lokaliteta (objekta).

Cilj represivne opservacije (tajne pokretne nepoznatih i poznatih lica i tajne nepokretne — stacioniranih mesta i stvari) sastoji se u:

— otkrivanju veza neke osobe;

— otkrivanju mesta i vremena sastajanja kriminalaca;

— otkrivanju krivično-pravno relevantnih činjeničnih stanja;

— utvrđivanju osoba sumnjivih zbog poznatih ili još neodređenih krivičnih dela;

— utvrđivanju suizvršioca, pomagača, prikrivača, jataka i sl.; potpunom zatva ranju tog kruga;

— otkrivanju pojedinih momenata iz ličnog života (na primer, trošenja novca);

— pribavljanju dokaznih sredstava, posebno materijalnih dokaza;

— tajnom fotografisanju kriminalaca;

— pripremanju i izvršenju pretresa; utvrđivanju skrovišta;

— pripremanju i sprovođenju privremenog oduzimanja predmeta;

— upoznavanju sa sadržajem telegrama ili telefonskog razgovora,

— uzimanju prepiske;

— pripremanju i sprovođenju diskretnog neupadljivog lišenja slobode;

— pripremanju razgovora s osumnjičenicima;

— pripremanju ispita okrivljenih;

— pripremanju i izvršenju suočenja;

— proveravanju alibija;

— hvatanju odbeglih osoba;

— ustanovljenju skrovišta za plen, oruđa dela i osobe;

— potvrdi ili obeskrepljenju osnova sumnje, odnosno osnovane sumnje;

— otkrivanju kontraposmatranja;

— potpunom obuhvaćanju kruga učinioca;

— proveri anonimnih dostava i prijava, kao i iskaza kojima nije poklonjena vera.

Preventivna opservacija (tajna i (ili) javna — pokretna i stacionirana — nad mestima, stvarima i licima) ima za cilj da:

— spreči izvršenje krivičnih dela u pogledu kojih postoje pretpostavke ili saznanja;

— nadzire kriminogena žarišta, punktove, sastajališta krivaca, lokale, tajne sta nove („kuntove");

— nadzire ugrožene objekte (banke, značajne radne organizacije, mesta na kojima se ponovljeno vrše dela, transport novca i sl.);

— nadzire potencijama lica mesta;

— osigurava visoke državne rukovodioce;

— osigurava druge osobe (ucenjene, iznuđene, osobe kojima se pred, ugrožene svedoke i saučesnike);

— sprečava "rad na dve tezge" vigilanata i drugih informatora;

— nadzire određene kriminalce iz navike i profesionalne delinkvente;

— neposredno motri na opasne kriminalne grupe (ubacivanjem operativaca s ulogom);

— posmatra kriminalce otpuštene s izdržavanja kazne;

— priprema zasede, racije, posebne patrole i značajne operativne zahvate speci jalnog posmatranja.

Postoji i neželjena, spontana opservacija, koja je izazvana iznenadnim događajima. Tada se opserviraju osobe, objekti i stvari bez ikakvog plana i pripreme. Rizik od neuspeha je golem.

Za našu temu je od bitne važnosti podela na opservaciju, koja se odnosi na prostor i mesto, opservaciju koja je vezana za delikte i opservaciju koja je vezana za osobe.

Učenje o ličnom opisu, prirodno-naučne kriminalističke metode i specijalna opser- vacija moraju se uklopiti u kompleksnu kriminalističku strategiju i taktiku.

Na osnovu saznanja iz naših studijskih putovanja u inostranstvu plediramo za stvaranje većih, specijalizovanih jedinica s širokim akcionim radijusom, koje bi bile ugrađene u SUP regionalnog i republičkog značaja. Otvorenost naših granica, međuna- rodno povezivanje kriminalaca, rastuća specijalizacija, motorizacija i tehnizacija, stva- ranje jakih kriminalnih grupa i bandi, kao i sve veći zahtevi ZKP u pogledu strogosti dokaza teraju, po našem mišljenju, na sve veću i stručniju primenu specijalne opservacije. Moguće je odrediti početak jedne opservacije, ali ne i njen radijus i završetak. Serijski „tranzitni" kriminalci krenu poput skakavaca i vrše krivična dela u raznim mestima, ne vodeći ni najmanje računa o geografskim ili administrativnim podelama.

Uniformisana policija i operativci su danas okovani u svoje smene i mesnu (staničnu) nadležnost. 1' Operativci ne smeju postati "stratezi za pisaćim stolom". Ovde se nužno pojavljuje potreba za profinjenom podelom rada.

Uspeh opservacije nije uvek odmah merljiv. Često se uopšte ne da izmeriti. Saznanja stečena tom delatnošću uprkos tome su plodonosna za sva područja suzbijanja i razjašnjavanja kriminaliteta. Kriminalitet se mole ozbiljno zahvatiti samo kompleksom potražnih mera, opservacija i upotrebe informatora.

Ako se želi efikasna SJB, jedinica za opserviranje mora raspolagati snažnim automobilima (patrolna kola ne zadovoljavaju), koji nisu razaznajni kao milicijska kola. Za stacioniranu opservaciju nužna su posebna kola (kombi s prikrivenim radio uređajem), fingirana npr. kao poštanska ili kola nekog preduzeća (velike fabrike ili velike trgovačke kuće). Najbolje je prikazati ih kao neka radna kola (npr. za popravak električne mreže), jer ona mogu onda stajati satima a da ne izazovu sumnju.

Specijalno obrazovanje radnika SJB u opserviranju obuhvatalo bi:

— taktiku opserviranja;

— tehniku opserviranja;

— prikrivanje opserviranja;

— veštinu posmatranja;

— učenje o geografskim kartama i skiciranju;

— vožnju kola za opservaciju;

— vežbanje u opserviranju i

— sastavljanje izveštaja.

Rukovodilac opservacione jedinice ne vrši osobno opservaciju nego se zadržava u svom uredu, odn. prati u svom vozilu („pokretni ured") opservacije unutar dometa radio-veze. On usmerava snage i sredstva i, što je posebno važno, odmah koristi dobijene podatke. Odlučuje o primeni procesnih mera i završetku, odn. prekidu opservacije (ako postoji sumnja da je dekonspirisana). Rukovodilac je povezan i s rezervom, kao i s inspektorom koji vrši kriminalističku obradu.

Plan opservacije sadrži: opštu situaciju, posebnu situaciju, nalog opserviranja, planiranje taktike opserviranja, sastav ljudstva, materijalnu opremljenost, rezervu, veze izveštavanja i podatke o osobi kojoj će jedinica javljati o toku i rezultatu opserviranja (ukoliko to nije sam rukovodilac opservacione jedinice).

Žene — opservanti spadaju obavezno u opservacione jedinice.

Uspeh opservacije zavisi u prvom redu od sposobnosti za pravimo kriminalističko opažanje i mišljenje.

Sposobnost kombiniranja, logičko rasuđivanje, izdržljivost, okretnost, hrabrost da se odlepi od pisaćeg stola i krene putem operativnosti, korištenje svih tehničkih mogućno- sti, intenzivno školovanje (obrazovanje, permanentno obrazovanje i specijalističko obra- zovanje), kolektivni duh (razvijanje vlastite inicijative, ali u okviru malog kolektiva) — odlučuje o uspehu opservacione delatnosti.

Velika jedinica bolje odgovara principu ekonomičnosti i procesu integracije, kao i taktičkim zahtevima, jer su opservanti anonimni Prigovor nepoznavanja terena dade se kompenzirati proučavanjem specijalnih karata, čestim studijskim putovanjima, praksom i povezivanjem s lokalnim radnicima SJS.

79

Jedan od osnovnih pojmova kriminalističke geografije može se formulisati na sledeći način: prostor i delikt su stalno i uvek u uskoj međuzavisnosti.

Polazište kriminalističke geografije jeste prostor, a ne kriminalac ili grupe krimi- nalaca. Ona doživljava prostor kao strukturalnu, funkcionalnu i vremensku posebnost neke geografski omeđene površine. Elementi pojma prostora su takozvani deskriptori (gustina stanovanja, gustina stanovništva, gustina radnih mesta, privredna, upravna i kulturnakoncentracija, vrsta korišćenja površina i sl.), koji i daju konkretnu karakteristiku prostoru. Dok kriminalistička topografija proučava uže lice mesta, prostor u smislu učenja kriminalističke geografije jeste javna površina na kojoj su moguće masovne kriminalne pojave. (Kod otrovanja prostor je npr. irelevantan, ali kod razbojništva i silovanja izvanredno značajan). Ova nauka dalje izučava mobilitet kriminalaca (stanuje u jednom rejonu, a dela počinja drugde), istražujući mesno i vremensko opterećenje nekog prostora deliktima koji su relacioni u odnosu na taj prostor, stanovanje i mobilnost krivaca između raznih prostora, statistički ih obuhvata i prikazuje na kartama. Dobijene statističke mase dovodi u odnos sa strukturalnim i funkcionalnim pojmom prostora kako bi se iznašli pojedini deskriptori ili njihov snop, koji objašnjavaju kriminalnu privlačnost (atraktiv- nost) prostora. Kriminalistička geografija povezuje prostor, lice mesta i vreme izvršenja (noć, dan), lice mesta i mesto stanovanja, prostor i vrstu krivičnog dela, broj učinilaca, godišnje doba i prostor, vreme u nedelji i u danu (gustina kriminaliteta po tom kriteriju), odnose kriminaliteta medu raznim prostorima, vremenska i mesna težišta kriminaliteta. Zasluga je H. Herolda2) da je shvatio i izložio osnove kriminalističke geografije i tako postao jedan od njenih tvoraca.

Planiranje i organizovanje opservacije zasnovano je na rezultatima kriminalističke geografije.

Prostor navodi na vršenje određenih vrsta krivičnih dela, a izvršenje delikta može uslediti samo na sasvim određenim mestima i u određenom prostoru i biti s nj ima u relaciji.

Kriminalistička geografija povezuje opservaciju vezanu za delikte s opservacijama vezanim uz prostor.

Opservacija mesta, odnosno prostora nadzire prostor u kritičnim trenucima (npr. kada na tom mestu ima najviše kriminalaca ili u vremenu kada se najčešće vrši određeno delo). Vrsta, broj i individualnost krivaca su nepoznati. Veština i jeste u tome da se u velikom broju lica uoče i prate oni koji će učiniti delo. Stacionirani opservant je putem radija u vezi sa opservantima, koji su prikriveni na ulici (npr. radi lišenja slobode), obaveštava ih o zbivanjima i daje upute. Opservanti primenjuju noću noćne dalekozore i infracrvene uređaje za gledanje i snimanje u mraku (UHV 104 npr.), a danju npr. u robnim kućama foto-klopke i viziofone).

Opservacija vezana uz delikte orijentira se prvenstveno na delikt, a zasnovana je na perseveranci — činjenici da jedan te isti učinilac ili krug osoba naginje ponavljanju krivičnih dela. U velikom broju slučajeva kriminalac se odlučuje za istovrsni ili sličan delikt, izvršava ga na isti ili sličan način ili bar s nekim istim odnosno sličnim elementima, bira mesta koja su s obzirom na vrstu delikta, povoljan položaj i zbog poznavanja mesnih prilika i napadnog objekta za to prikladna. Kod ove vrste opservacije verovatno je da će se ponavljati sasvim određeni delikt, a moguće je eventualno pretpostaviti mesto i objekt napada. Time kriminalistička jednačina sa toliko nepoznatih dobija bar neke poznate veličine.

Opservacija vezana uz mesto ipak polazi od saznanja da je nesigurno hoće li se nešto dogoditi, niti se zna šta će se zbiti, dok kod opservacije vezane za delikt neizvesno je hoće li biti izvršeno delo, a verovatna je i vrsta dela.

Opservacije vezane uz delikt treba sistematski vršiti kod raznovrsnih krivičnih dcla, a naročito kod:

a) provalnih krađa svih vrsta;

b) krađa vozila i iz vozila;

c) oduzimanje motornih vozila;

d) džepnih krađa;

e) drskih krađa (otimanja torbica na primer);

f) razbojništava;

g) seksualnih delikata;

h) paljevina;

i) falsifikata novca;

j) prevara;

k) učena i iznuda;

1) nedopuštene trgovine opojnom drogom, vatrenim oružjem, itd. Ona može biti stacionirana i (ili) pokretna.

Opservacija vezana uz osobu polazi od potrebe da se motri na poznatu osobu. U pravilu se ne zna da li ona namerava izvršiti određeno delo (niti gde). Zna se samo opšta kriminalna usmerenost te osobe (imovinski, nasilni ili seksualni delikti).

Povod za opservaciju jesu ranije kazne, način življenja ili drugi osnovi sumnje koji daju verovatnoću da će on i dalje vršiti krivična dela. Nadalje, takva opservacija se vrši i kada postoji sumnja da je kriminalac izvršio neotkrivena, odnosno nerazjašnjena krivična dela pa se posmatranjem može doći do daljih indicija npr. kruga druženja, skrovišta plena ili identiteta saučesnika. Tu spada i svaka ona opservacija koja treba da pripremi lišenje slobode, pretres ili oduzimanje predmeta. Ovde pripada i nadziranje grupa osoba poveza- nih načinom života i životnim navikama, socijalnim položajem, nazorom o svetu (skitnice, čergari, profesionalni delinkventi, politički krivci, krivci iz navike, podvodači, narkoma- ni i drugi asocijalni ljudi). Vrlo važan vid ove vrste opservacije jeste pojačani nadzor kriminalaca.

Jedno polazište opservacije može biti stan kriminalca. Njega treba pratiti pri svakom izlaženju. Pri susretu sa novim licima treba ove pratiti u najmanju ruku do njihovog stana. Svako novo lice treba fotografisati. Kriminalci su vrlo dinamični i komunikativni. Njihov način života odudara od načina života neporočnih ljudi; danju spavaju, u kasnoj noći izlaze i odlaze na mesta na kojima nemaju šta da traže. Ovde se kombiniraju stacionirana i pokretna opservacija. Ako je stacionirani opservant registrovao noćni izlazak i povratak provalnika, a te noći je upravo u tom vremenskom intervalu izvršena provama krađa, pa još na njegov modus operandi, ostvarena je osnovana sumnja dovoljna za njegovo lišavanje slobode i otvaranje istrage ili bar kriminalističku obradu. Zahvaljujući opservaciji, može biti uhvaćen na svežem činu (in flagranti) ili sa plenom u svom stanu.

Kada se samom aktu lišenja slobode pristupa bez prethodne opservacije, realna opasnost za slučaj da krivac ne bude zatečen u stanu ili na radnom mestu uvek je akutna. On će tada po pravilu biti upozoren, uništiće dokaze, pribaviti lažan alibi ili pobeći.

Značajno je posmatranje kriminoloških povratnika, koji odmah ili ubrzo posle puštanja s izdržavanja kazne ponavljaju istovrsna ili vrše nova krivična dela (viša kvalifikacija ili prekvalifikacija na kriminalnom univerzitetu, što je često KPD). Oni se ubrzo povezuju sa svojom starom kriminalnom sredinom i novostečenim poznanicima iz zatvora, planiraju i izvršavaju nova dela. Stalno i svrhovito posmatranje ovih dispozicio- nih delinkvenata, koji ne misle ni na šta drugo nego na vršenje krivičnih dela, osigurava pun uspeh hvatanja na izvršenju dela. U kombinovanju sa upotrebom vigilanata, fiksiraće operativac brojne indicije, sve dok ne sazre vreme za lišenje slobode.

Ovde se počinje sa stacionarnom noćnom opservacijom stana, koja se kombinuje sa pokretnom noćnom, a prema kriminalističko-taktičkoj situaciji, i sa pokretnom dnev- nom opservacijom.

Ponovna kriminalna delatnost opservata mora biti uočena pravovremeno, što je usko vezano sa postavljanjem pravilne kriminološke prognoze o društvenoj opasnosti ličnosti učinioca. Vrlo često su to povratnici, ali je sasvim moguće da negativnu krimi- nološku prognozu dobije i primarni krivac (npr. seksualni ili politički delinkvent). Operativci i uniformisani policajci treba da raspolažu njihovim ličnim opisom (signale- ment), generalijama, podacima o sklonostima i fotografijom.

Osobe koje nisu socijalno integrisane, neradnici i svi drugi koji se asocijalno ili antisocijalnim načinom života izdvajaju od prosečnog građanina ugrožavaju javnu bez- bednost isto tako permanentno kao i ona lica koja se brojem i vrstama izvršenih krivičnih dela obeležavaju kao potencijalni učinioci. Pošto su takve osobe vrlo mobilne i dinamične, one se stalno seljakaju i kreću iz mesta u mesto, pa je njihovo učešće u kriminalitetu često nepoznato organu mesne nadležnosti. Deskriptor »učešće u kriminalitetu", „kažnjava- nost", ovde često ne pomaže, ali je zato jasno ispoljen jedan drugi ne manje važan deskriptor: neintegrisani način života, poseban životni stav koji mora pasti u oči lokalnim organima SUP-a, ako su dobro organizovali sistem specijalne opservacije.

U tu "mrežu" će se uplesti i svi oni koji nemaju kontinuirano radno mesto, a žive pristojnim ili čak luksuznim standardom.

Prostitutke i podvodači stalno su u kontaktu sa drugim prestupnicima, o njima i izvršenom kriminalitetu znaju mnogo, a i sami vrše krivična dela, pa su odlični vigilanti koje treba opservirati. Racije, patroliranje i kontaktiranje, upotreba džepnih fotografskih albuma (u vidu knjige) sa slikama navedenih kategorija odlično se sinhroniziraju sa specijalnom opservacijom.

Praćenje služi za: 1) skupljanje dokaza o sumnjivom licu pre pokretanja krivičnog postupka, 2) skupljanje dokaza o okrivljenome, dakle, posle pokretanja krivičnog postup- ka i 3) hvatanje krivca, koji se nalazi u bekstvu ili krivca koji je službi još nepoznat. Praćenje se primenjuje u sastavu i usklađenosti s ostalim operativno-taktičkim merama i u kombinaciji sa istražnim radnjama. Na primer, postoji obaveštenje (osnov sumnje) da se neka osoba bavi vršenjem pobačaja, da je neko jatak, da se tu i tu nalazi tajna kockarnica, da se u nekome stanu obavlja prostitucija, da je XY falsifikator novca itd., a dokaza za to nema u dovoljnoj meri. Čestom ili stalnom opservacijom treba stvoriti dokaze. Neki put treba preduzeti poštansku opservaciju (čl. 214. ZKP). Na primer, nepoznati ucenjivač dopisuje se putem pošte s ucenjenim. Ili, krivac u bekstvu dopisuje se sa roditeljima ili ljubavnicom.

Praćenje se često primenjuje kada u konkretnom slučaju služba nema informanata, ali to nipošto ne isključuje njihovu primenu i u potvrdnom slučaju. Krivci iz navike i profesionalci veoma su pokretni, stalno menjaju radius operandi, njihov je način življenja dinamičan. Iz toga proizlazi potreba da ih se stalno prati dok ne dođe momenat za lišenjc slobode. Bez obzira na to što je aktiviran vigilant ili druga kategorija informanata.

Za pravimo i uspešno izvršavanje kriminalističkog praćenja potrebni su fizičko i mentalno zdravlje, izdržljivost, strpljivost, hladnokrvnost, veliko životno i stručno iskustvo i niz sasvim određenih duševnih svojstava. Operativni radnici moraju biti veoma inteligentni, a to, pre svega, znači sposobni za munjevito shvaćanje iznenadnih situacija i isto toliko za munjevito odlučivanje3'. Njihovo je delovanje uslovljeno gipkim i brzim mišljenjem (rezonovanjem), logičkom ocenom date situacije kao i svih mogućnosti i verovatnih rešenja, koja bi mogla da proizadu upravo iz te i takve situacije. Iz psihologije iskaza znamo da posmatranje zamara usled neophodnosti najoštrijeg usredsredivanja pažnje, zbog čega se pretpostavlja jaka volja i sposobnost pažnje. Potrebno je vrlo precizno poznavanje topografije mesta u kome će se vršiti posmatranje. Operativac ne srne da bude upadljivog izgleda, a pogotovo da ima razne osobene znakove (bude debeo ili preterano mršav, previsok ili prenizak, da nosi naočare). Louwage, Bauer, Meixner, Philippe, Köhn smatraju da je bolje ako je on nešto nižeg rasta nego da je visok, kada se već mora birati između dva zla. Sasvim je razumljivo da mora imati odličan vid i sluh. Brkove i bradu može nositi samo u sredini koja je na to navikla. Izgled operativnog radnika i njegovo odevanje treba da budu prilagođeni sredim u kojoj će se vršiti posmatranje. Opservant mora biti neupadljivo obučen i mora imati neupadljiv pogled. On ne sme ničim skretati pažnju na sebe. Kao i kriminalac, on se mora „utopiti", iščeznuti u anonimnosti mase. Grčevito traganje i uznemiren ili ukočen pogled odaće ga i laiku, a kamoli ne kriminalcu, koji vreba.

Pod prerušavanjem shvatamo u kriminalistici imitiranje određenog "tipa" ne samo u držanju nego i u izgledu i odevanju. To je u stvari glumljenje određenog tipa, vrste ljudi (nosača, prosjaka, trgovačkog pomoćnika, akvizitera, švercera, bandita, deklasiranog buržuja, hohštaplera, bonvivana, džepara itd.). Uloga, kada se na to odluči, mora biti najsavesnije prostudirana i verno izvedena do u najsitniji detalj. Po našem mišljenju, trebalo bi u nastavi i pri spremanju uloge koristiti pomoć pozorišnog čoveka sa realističkim smerom glume. Prema šminkanju, nošenju lažnih brada i brkova treba biti skeptičan, iako se te metode katkada primenjuju u praksi.

Dr Vladimir Vodinelić