Izraz „seksualno nasilje“ sveobuhvatni je pojam koji se odnosi na zločine poput seksualnog napada, silovanja i seksualnog zlostavljanja. Kako se zakonske definicije razlikuju od države do države, pokušaću ovde da prikažem na najoštiji način ovu pojavu, uključujući ono što su generalno zajednički elementi ovih dela. Seksualni napad može imati mnogo različitih oblika, ali jedno ostaje isto: nikada nije kriva žrtva. Šta je seksualni napad? Izraz seksualni napad odnosi se na seksualni kontakt ili ponašanje koji se dešavaju bez izričitog pristanka žrtve. Neki oblici seksualnog nasilja uključuju: 1. Pokušaj silovanja 2. Maženje ili neželjeno seksualno dodirivanje 3. Prisiljavanje žrtve na seksualne radnje, poput oralnog seksa 4. Prodor u telo žrtve, takođe poznato kao silovanje Šta je silovanje? Silovanje je oblik seksualnog napada, ali nisu svi seksualni napadi silovanje. Termin silovanje se često koristi kao zakonska definicija da bi posebno obuhvatio seksualni prodor uz upotrebu sile, bez pristanka. Šta je sila? Sila se ne odnosi uvek na fizički pritisak. Izvršioci mogu upotrebiti emocionalnu prisilu, psihološku prisilu ili manipulaciju da bi žrtvu prisilili na seks bez pristanka. Neki izvršioci će koristiti pretnje da bi žrtvu prisilili da se povinuje, kao što je pretnja da će povrediti žrtvu ili njihovu porodicu ili druge taktike zastrašivanja. Ko su izvršioci? Većina izvršilaca pripada katekoriji lica koje žrtva poznaje. Otprilike osam od 10 seksualnih napada izvrši neko koga žrtva poznaje, na primer u slučaju seksualnog nasilja intimnog partnera ili silovanja u okviru poznanstva. Termin „silovanje sa datumom“ ponekad se koristi za silovanje poznanika. Izvršioci silovanja mogu biti biti kolege, drug iz razreda, komšija…. Važno je imati na umu da zabavljanje, slučajevi bliske prošlosti ili drugi postupci poput ljubljenja ne daju nekome saglasnost za povećani ili kontinuirani seksualni kontakt.
U drugim slučajevima žrtva možda uopšte ne poznaje počinioca. Ova vrsta seksualnog nasilja ponekad se naziva silovanje stranca. Ovo silovanje može se dogoditi na nekoliko različitih načina: 1. Brzi seksualni napad: kada izvršilac brzo i brutalno napadne žrtvu bez prethodnog kontakta, obično noću na javnom mestu 2. Kontaktirajući seksualni napad: kada izvršilac kontaktira žrtvu i pokuša da stekne njeno poverenje koketiranjem, namamljivanjem žrtve do automobila ili na drugi način pokušavajući da natera žrtvu u situaciju da se dogodi seksualni napad 3. Seksualni napad kod kućne invazije: kada stranac provali u kuću žrtve da izvrši napad Preživeli i kod silovanja stranaca i silovanja poznanika često krive sebe za ponašanje koje je ohrabrilo izvršioca. Važno je zapamtiti da žrtva nikada nije kriva za postupke izvršioca.
Seksualno nasilje najčešće izvršava neko koga žrtva zna, a to uključuje i intimne partnerske veze. Postoji mnogo različitih pojmova koji se odnose na seksualno nasilje koje se događa u intimnim partnerstvima, uključujući: seksualno nasilje intimnog partnera, nasilje u porodici, silovanje intimnih partnera, silovanje u braku i silovanje supružnika. Bez obzira koji se pojam koristi ili kako je veza definisana, nikada nije u redu pribeći seksualnoj aktivnosti bez nečijeg pristanka. Na koga utiče seksualno nasilje intimnih partnera? Seksualno nasilje intimnog partnera može se desiti u svim vrstama intimnih odnosa, bez obzira na rodni identitet ili seksualnu orijentaciju. Seksualno nasilje intimnog partnera nije definisano rodom ili seksualnošću, već nasilnim ponašanjem. Kako se seksualno nasilje intimnih partnera odnosi na druge vrste zlostavljanja? Seksualno nasilje u vezi je retko izolovan incident. Često se dešava zajedno sa drugim oblicima nasilničkog ponašanja, uključujući fizičko i emocionalno zlostavljanje. Na primer, većinu žena koje je fizički napao intimni partner seksualno je napao taj isti partner. Seksualno nasilje intimnih partnera često započinje kontrolom ponašanja koje može eskalirati do daljeg emocionalnog, fizičkog i seksualnog zlostavljanja. Znakovi upozorenja uključuju partnera koji manifestuje sledeće aktivnosti:
1. Pokušaji da vas odseku od prijatelja i porodice; 2. Izuzetno je ljubomoran ili uznemiren ako vreme provodite daleko od njih; 3. Vređa vas, ponižava, kaže da nikada ne možete učiniti ništa kako treba; 4. Pokušava da vas spreči da pohađate posao ili školu; 5. Pokušava da vas spreči da sami donosite odluke; 6. Uništava vašu imovinu i pokušava naškoditi vašim kućnim ljubimcima; 7. Preti da će naškoditi vašoj deci ili će vam je oduzeti; 8. Kaže vam da ste bezvredni i da vas niko drugi nikada ne bi mogao voleti; 9. Kontroliše vaše finansije. Kada izvršilac namerno napadne maloletnika fizički, psihološki, seksualno ili zanemarivanjem, zločin je poznat kao zlostavljanje dece. Sada se posebno fokusiramo na seksualno zlostavljanje dece i znakove upozorenja za ovaj zločin. Šta je seksualno zlostavljanje dece? Seksualno zlostavljanje dece je oblik zlostavljanja dece koji uključuje seksualnu aktivnost sa maloletnikom. Dete ne može pristati na bilo koji oblik seksualne aktivnosti, tačka. Kada se počinilac na ovaj način poveže sa detetom, oni čine krivično delo koje može imati trajne posledice na žrtvu godinama. Seksualno zlostavljanje dece ne mora da uključuje fizički kontakt između izvršioca i deteta. Neki oblici seksualnog zlostavljanja dece uključuju: 1. Egzibicionizam, ili izlaganje maloletniku; 2. Fondling; 3. Snošaj; 4. Masturbacija u prisustvu maloletnika ili prisiljavanje maloletnika na masturbaciju; 5. Nepristojni telefonski pozivi, tekstualne poruke ili digitalna interakcija; 6. Proizvodnja, posedovanje ili deljenje pornografskih slika ili filmova dece; 7. Seks bilo koje vrste sa maloletnicom, uključujući vaginalni, oralni ili analni; 8. Trgovina seksom; 9. Svako drugo seksualno ponašanje koje je štetno za mentalno, emocionalno ili fizičko blagostanje deteta. Kako izgledaju izvršioci seksualnog zlostavljanja dece? Većina izvršilaca je neko koga dete ili porodica poznaju. Čak 93 posto žrtava mlađih od 18 godina zna nasilnika. Izvršilac ne mora biti punoletan da bi naneo štetu detetu. Oni mogu imati bilo kakav odnos sa detetom, uključujući starijeg brata ili sestru za igru, člana porodice, nastavnika, trenera ili instruktora, staratelja ili roditelja drugog deteta. Seksualno zlostavljanje deteta je rezultat nasilničkog ponašanja koje iskorišćava ranjivost deteta i ni na koji način nije povezano sa seksualnom orijentacijom nasilnika. Nasilnici mogu manipulisati žrtvama da ćute u vezi sa seksualnim zlostavljanjem koristeći brojne i različite taktike. Često će nasilnik koristiti svoj položaj moći nad žrtvom da bi prinudio ili zastrašio dete. Mogli bi reći detetu da je aktivnost normalna ili da je odo (dete) uživalo. Zlostavljač može pretiti ako dete odbije da učestvuje ili planira da kaže drugoj odrasloj osobi. Seksualno zlostavljanje dece nije samo fizičko; ono predstavlja kršenje poverenja i / ili autoriteta. Kako mogu zaštititi svoje dete od seksualnog zlostavljanja? Veliki deo zaštite vašeg deteta odnosi se na stvaranje dijaloga. Razgovarajte sa detetom ako sumnjate na seksualno zlostavljanje. Zaštita dece od seksualnog zlostavljanja Koji su znakovi upozorenja? Nije uvek lako uočiti seksualno zlostavljanje dece. Izvršilac može biti neko koga dugo poznajete ili mu verujete, što može biti još teže uočiti. Uzmite u obzir znakove upozorenja. Fizički znaci: 1. Krvarenje, modrice ili otok u području genitalija; 2. Krvavo, pocepano ili umrljano donje rublje; 3. Teškoće u hodanju ili sedenju; 4. Česte infekcije urina; 5. Bol, svrab ili peckanje u predelu genitalija.
Znakovi ponašanja:
1. Promene u higijeni, poput odbijanja kupanja ili prekomernog kupanja;
2. Razvija fobije;
3. Pokazuje znake depresije ili posttraumatskog stresnog poremećaja;
4. Izražava misli o samoubistvu, posebno kod adolescenata;
5. Ima problema u školi, poput izostanaka sa nastave ili pada ocena;
6. Neprikladno seksualno znanje ili ponašanje;
7. Noćne more ili mokrenje u krevetu;
8. Previše zaštitnički nastrojen i zabrinut za braću i sestre ili preuzima ulogu čuvara;
9. Vraća se regresivnom ponašanju, poput sisanja palca;
10. Beži daleko od kuće ili škole;
11. Samopovređivanje;
Ako ste doživeli seksualno zlostavljanje člana porodice, niste sami - i to što vam se dogodilo nije vaša krivica. Iako je možda teško razgovarati o tome, trebalo bi da znate da je to problem koji pogađa mnoge ljude. Većina maloletnih žrtava poznaje izvršioca, a približno 34 procenta izvršilaca u slučajevima seksualnog zlostavljanja dece su članovi porodice. Na žalost, incest se često podcenjuje.
Šta je incest?
Termin incest odnosi se na seksualni kontakt između članova porodice. Zakoni se razlikuju od države do države u pogledu toga šta čine zločini incesta, seksualnog zlostavljanja dece, seksualnog napada i silovanja. Bez obzira na zakone, neželjeni seksualni kontakt člana porodice može imati trajni efekat na žrtvu.
Zašto je teško nekome reći o seksualnom zlostavljanju člana porodice?
Pojedincu može biti teško da otkrije seksualno zlostavljanje ili zlostavljanje kada poznaje izvršioca. Još je to teže ako je izvršilac član porodice.
Šta može sprečiti žrtvu seksualnog zlostavljanja člana porodice da to nekome ne kaže?
1. Najčešće im je stalo do nasilnika i plaše se šta će se dogoditi sa nasilnikom ako to kažu;
2. Takođe mogu biti zabrinuti zbog reakcija drugih članova porodice, bojeći se da im se neće poverovati ili će biti optuženi da su učinili nešto pogrešno;
3. Možda su već pokušali nekome da kažu šta se dogodilo, ali zlostavljanje je ignorisano ili bagatelizovano;
4. Izvršilac im je rekao da je ono što se dešava normalno ili se dešava u svakoj porodici i ne shvataju da je to oblik zlostavljanja;
5. Možda ne znaju da je pomoć dostupna ili ne znaju kome da veruju;
6. Možda se plaše da ne budu u problemu zbog kazivanja ili da će nasilnik nastaviti sa pretnjama.
Kako pomoći nekome ko je doživeo seksualno zlostavljanje
Ako sumnjate da je dete zlostavljano, razgovarajte sa detetom direktno koristeći ove savete za razgovor:
1. Ako je žrtva maloletna ili ranjiva odrasla osoba, možete to prijaviti Službi za socijalni rad ili policiji.
2. Ako vam neko kaže da je zlostavljan, shvatite njegove reči ozbiljno. Obavestite ih da im verujete i zahvalite im se što su došli kod vas.
3. Ako ste dete, recite odrasloj osobi kojoj verujete i koja nije član porodice žrtve, poput učitelja, verskog vođe ili porodičnog prijatelja.
Seksualni napad se može dogoditi bilo kome, bez obzira na vašu starost, seksualnu orijentaciju ili rodni identitet. Muškarci i dečaci koji su seksualno zlostavljani ili oni mogu imati ista osećanja i reakcije kao i druge žrtve seksualnog napada, ali mogu se suočiti i sa nekim dodatnim izazovima zbog socijalnih stavova i stereotipa o muškarcima i muškosti.
Česte reakcije
Muškarci i dečaci koji su seksualno napadnuti mogu iskusiti iste efekte seksualnog napada kao i ženski pol, a mogu se suočiti i sa drugim izazovima koji su jedinstveni za njihovo iskustvo.
Neki muškarci koji su seksualni napad preživeli kao odrasli osećaju sram ili sumnju u sebe, verujući da je trebalo da budu „dovoljno jaki“ da se odbrane od nasilnika. Mnogi muškarci koji su tokom napada doživeli erekciju ili ejakulaciju mogu biti zbunjeni i zapitati se šta to znači. Ovi normalni fiziološki odgovori ni na koji način ne podrazumevaju da ste želeli, pozvali ili uživali u napadu. Ako vam se nešto dogodilo, znajte da niste vi krivi i niste sami.
Muškarci koji su seksualno zlostavljani kao dečaci ili tinejdžeri takođe mogu reagovati drugačije od muškaraca koji su seksualno zlostavljani kao odrasli. Sledeća lista uključuje neka od uobičajenih iskustava koja su delili muškarci i dečaci koji su preživeli seksualni napad. To nije potpuna lista, ali možda će vam pomoći da znate da i drugi ljudi imaju slična iskustva:
1. Anksioznost, depresija, posttraumatski stresni poremećaj, „flešbekovi“ i poremećaji u ishrani;
2. Izbegavanje ljudi ili mesta koja vas podsećaju na napad ili zlostavljanje;
3. Zabrinutost ili pitanja o seksualnoj orijentaciji;
4. Strah od najgoreg što se događa i osećaj za uskraćenu budućnost;
5. Osećate se kao „manji čovek“ ili da više nemate kontrolu nad sopstvenim telom;
6. Osećate se napeto, ne možete se opustiti i imate poteškoće sa spavanjem;
7. Osećaj krivice ili srama zbog nemogućnosti zaustavljanja napada ili zlostavljanja, posebno ako ste imali erekciju ili ejakulaciju;
8. Povlačenje iz veza ili prijateljstva i povećan osećaj izolacije;
9. Brinete zbog otkrivanjaiz straha od osude ili neverice.
Ko su izvršioci seksualnog napada na muškarce i dečake?
Izvršioci mogu biti bilo kojeg rodnog identiteta, seksualne orijentacije ili starosti i mogu imati bilo kakav odnos sa žrtvom. Kao i svi izvršioci, mogli bi da koriste fizičku silu ili taktiku psihološke i emocionalne prinude.
Da li napadi mogu da utiču na seksualnu orijentaciju?
Seksualni napad ni na koji način nije povezan sa seksualnom orijentacijom izvršioca ili preživelog, a seksualna orijentacija osobe ne može biti uzrokovana seksualnim zlostavljanjem ili napadom. Neki muškarci i dečaci imaju pitanja o svojoj seksualnosti nakon što su preživeli napad ili zlostavljanje - i to je razumljivo. Ovo može biti naročito tačno ako ste tokom napada doživeli erekciju ili ejakulaciju. Fiziološki odgovori poput erekcije su nehotični, što znači da nemate kontrolu nad njima.
Ponekad će izvršioci, posebno odrasli koji seksualno zlostavljaju dečake, koristiti ove fiziološke odgovore da bi održali tajnost koristeći fraze poput: „Znaš da ti se svidelo“. Ako ste bili seksualno zlostavljani, niste vi krivi. Erekcija ni na koji način ne poziva na neželjene seksualne aktivnosti, a ejakulacija ni na koji način ne opravdava napad.
Kako podržati preživele muškarce
Nekom može biti teško reći da je doživeo seksualni napad ili zlostavljanje. Možete se bojati da ćete se suočiti ili vam neće verovati. Mnogim preživelim muškarcima stereotipi o muškosti takođe mogu otežati otkrivanje prijateljima, porodici ili zajednici. Muškarci i dečaci takođe se mogu suočiti sa izazovima verujući da je nemoguće da postanu žrtve seksualnog nasilja, posebno ako ga izvrši žena. Evo nekoliko predloga kako možete podržati muškarca ili dečaka koji vam otkrije da je doživeo seksualno zlostavljanje:
1. Slušaj. Mnogi ljudi u krizi se osećaju kao da ih niko ne razume i da ih se ne shvata ozbiljno. Pokažite im da su važni pružajući mu nepodeljenu pažnju. Mnogim žrtvama je teško da otkriju napad ili zlostavljanje, posebno ako se plaše da im se ne veruje zbog stereotipa o muškosti.
2. Potvrdite njihova osećanja. Izbegavajte davanje previše pozitivnih izjava poput „Biće bolje“ ili pokušaja upravljanja njihovim emocijama, poput „Isključi to“ ili „Ne bi trebalo da se osećaš tako loše“. Dajte izjave poput „Verujem ti“ ili „To zvuči kao stvarno teška stvar koju treba proći“.
3. Izrazi zabrinutost. Recite im na direktan način da vam je stalo do njih tako što ćete reći nešto poput „Stalo mi je do tebe“, „Brinem za tebe“ ili „Ovde sam za tebe“.
4. Ne pitajte za detalje napada. Čak i ako vas zanima šta se dogodilo i osećate da želite da to potpuno razumete, izbegavajte da tražite detalje o tome kako se dogodio napad. Međutim, ako žrtva odluči da podeli te detalje sa vama, potrudite se da saslušate na podržavajući i neosuđujući način.
Nadam se da ovaj kratak tekst može poslužiti kako žrtvama, tako i njihovim najbližima da prepoznaju i da blagovremeno reaguju na ovu vrstu zločina.
Advokat Zoran J. Minić
Comments