Razgovor smislu čl. 151. i 153. ZKP-a je akt neformalne prirode, bez procesne vrednosti, ali je po pravilu, izvanredno značajan za čitav kasniji postupak i njegov ishod. Materijalno posmatrano nema bitne razlike između razgovora i saslušanja, zbog čega ga treba obavljati uz primenu onih istih taktičkih pravila, koja — uz razumljive modifikacije u skladu sa njihovim različitostima, — važe i za saslušavanje svedoka i ispitivanje okrivljenih. Saznanja i preporuke psihologije iskaza, empirička pravila o pripremi i planiranju saslušanja, devet zlatnih pitanja kriminalistike, učenje o formi saslušanja (slobodno izlaganje i odgovaranje na pitanja), čisto određenim pitanjima i sugestivnim pitanjima, forenzičkoj zbunjenosti, pravilo da je važno navesti saslušanika da govori i pustiti ga da sve iznese, iskustvo da je najkorisnije saslušavanje na licu mesta itd. važe podjednako i za razgovor koji vode ovlašćene službene osobe organa unutrašnjih poslova.
Štaviše, nestručno voden razgovor predstavlja (često nesagledanu) veliku opasnost zbog moguće nesmetane i nekontrolisane sugestije, potpuno realne mogućnosti postavlja- nja po volji sugestivnih i kapcioznih pitanja, nesvesnog nametanja jedne verzije (predu- beđenja) u skladu sa gledištem ispitivača, zanesenog i zadovoljnog prikupljenim osnovima sumnje, — ispitivačeve verzije (koja svakako nije uvek ni tačna), razumu u sećanju osobe sa kojom se razgovor vodi. Postoji široka mogućnost nesagledanog, nesvesnog zajed- ničkog falsifikovanja budućih iskaza. Kao što je najvažniji prvi učitelj tako je i razgovor osnova svih kasnijih saslušanja, a da toga ne mora biti svestan nijedan akter.
Pošto je razgovor po svojoj suštini „prvo saslušanje", on je izvanredno podoban da usmeri i opredeli sve buduće — procesno važeće — iskaze.
Poznato je iz psihologije iskaza da se samo na prvom saslušanju (u ovom slučaju je to razgovor) iskazuje iz neposrednog sećanja o doživljaju, dok su svi kasniji — procesno važeći — iskazi samo nesvesna reprodukcija prvog iskaza (ovde razgovora, sa svim njegovim izvorima grešaka, zabluda i sugestija), a ne više prvobitno sećanje o događaju.
„Voda" sećanja ne teče više sa izvora, čista i nepomućena, a toga nije niko svestan. Iako je razgovor nesumnjivi temelj svim kasnijim saslušanjima (jer se neposredno ukotvio u strukturi ispitanikova sećanja), nema nikakvog vidljivog traga o njegovom toku, sadržaju, postavljenim pitanjima i odgovorima, čak ni tako nesigurnog kao što je zapisnik o saslušanju. (Sastavlja se samo službena zabeleška.)
Greške koje su načinjene na prvom saslušanju (čitaj: razgovoru) najčešće se ne mogu više isključiti. Vrlo često se ne može čak ni utvrditi da su one prilikom razgovora načinjene.
Prve razgovore treba da obavljaju iskusni i stručni kriminalisti. Suvereno pozna- vanje i najšire primenjivanje kriminalističke taktike i psihologije iskaza je neophodno upravo pri obavljanju razgovora.
Dr Vladimir Vodinelić
Comments