Kriminolog Dobrivoje Radovanović povodom nastavka serije kriminalnih obračuna na ulicama prestonice, ali i drugih gradova Srbije, kaže da je Beograd jedan od najnebezbednijih gradova jer je jako veliko tržište narkotika. Poslednji obračuni su, kaže, neobični po tome jer se ne vodi računa o mogućim žrtvama na ulici. Odaje priznanje Državnoj bezbednosti u borbi protiv terorizma, ali smatra da DB "nije mrdnula prstom da razotkrije slučajeve Krušika ili Jovanjice" i da su to "veliki minusi u radu".
"Kada kriminal bude uspostavio ravnotežu u raspodeli poslova, teritorija, sredstava, ljudi, oni će početi da rade na profesionalan način, onako kako danas to rade na Zapadu, poštujući neke neformalne norme koje kriminal nosi i koje kažu da treba sačuvati moguće nevine žrtve. Za sada mi to nemamo i Beograd spada u jedan od najnebezbednijih gradova jer je jako veliko tržište narkotika", kaže Radovanović za N1.
Upitan da li je u pitanju nastavak serije obračuna ili ne, on kaže da i "imamo i nemamo nastavak niza" i da smo imali u prošlosti, posle 90-tih godina svakodnevne obračune raznih mafija, uključujući i ljude koji su došli iz inostranstva i sa ratišta, pa je došlo vreme zatišja, pa onda ponovo vreme obračuna.
"Kriminal ima običaj da primenjuje nasilje u cikličnim intervalima, čas češće, čas ređe. Ovih dana možda je vrhunac onog što imamo na ulicama sa obračunima koji su neobični po tome jer se ne vodi računa o mogućim žrtvama na ulici", kaže kriminolog.
Na pitanje koliko su građani bezedni, odgovara da kada god imate organizovani kriminal postoji opasnost od mogućih obračuna raznih organizacija i smanjena je bezbednost građana.
Radovanović kaže da je nasilje jedna od metoda organizovanog kriminala, a da je narkokriminal taj koji najčešće primenjuje nasilje.
Ističe i da se u Srbiji dešava prva faza obračuna među raznim organizacijama i da su u pitanju obračuni kao rezultat prevara u poslu, otimanja teritorije i novca.
"Mi dodatno imamo i narko organizacije u navijačkim grupama što komplikuje problem pa nije čudo da imamo nasilje svaki dan na ulicama", kaže.
On je kazao i da je bilo hapšenja raznih kategorija prestupnika, pa i narkodilera, ali da ih očigledno ima mnogo više nego što država može da savlada.
Ocenjuje i da kada god državni organi kažu da će nasilje prestati "uočava se da nasilje raste na ulicama" i da postoji nesklad između intenziteta nasilja i izjava zvaničnika.
Na pitanje šta država da uradi da bi obuzdala nasilje i kriminal, kaže da se mora postupati po pravilima nauke da bi imali uspešnu borbu protiv kriminala a to znači da - morate imati nezavisno sudstvo, tužilaštvo i policiju podređenu tužilaštvu jer u protivnom, ako imate zavisno sudstvo od partija i države kriminal se svede na borbu protiv tuđeg a ne svog organizovanog kriminala.
Osnovni princip je, dodaje i to da ta borba ne sme da se radi kampanjski, već u kontinuitetu i da "ako imate sumnju da ljudi rade zabranjene poslove onda ne smete da najavljujete njihovo hapšenje jer tako im skrećete pažnju".
"Princip kaže i da ne smete odmah da intervenišete, već da pritite, otkrijete ceo lanac, ne samo običnih dilera već onih koji snabdevaju te dilere i otkijete ko je centralni snabdevač droge i eventualno političari koji stoje iza toga, činovnici policije koji štite - i tek onda hapsite bez ikakve selekcije i ne vodeći računa ko kojoj partiji pripada.
Ocenjuje i da svaka najava predsednika da će se pokrenuti žestoka borba protiv mafije je dobra ukoliko se ona sprovede do kraja i ako ne služi nekoj političkoj svrsi.
Dodaje i da nije posao predsednika ni ministra da najavljuju tu borbu, i da bi trebalo da se radi tiho, a ne da se obaveštavaju oni koji se bave trgovinom narkotika.
"Da se tiho pronalaze čvorišta, nabavljači, dobavljači, trgovci droge i da se ljudi hapse i skupljaju materijalni dokazi, najvažniji su materijalni dokazi da bi se jako brzo dobio proces na sudu, jer ako ima dokaza ne možete da sabotirate sudski proces, policija može da ne daje podatke i da hapsite sve redom i da proces traje najviše godinu dana. Ako traje 10- 20 godina to znači da je unutra upletena politika, da postoje kopče sa organima gonjenja i pravosudnim organima i ko zna kako će se ti sudski procesi završiti", kaže Radovanović.
Ocenjuje i da će u slučaju Jovanjica, pošto postoji kopča sa državom jer su pohapšeni i ljudi iz policije i drugih službi, "to da ide traljavo i da se otegne toliko dugo i da se razvodni dok ne padne polako u zaborav kao i drugi slučajevi sa velikom količinom zaplene droge".
"I onda će doći do nekog kažnjavanja, ali to će biti blaže kazne", kaže Radovanović i dodaje da u ovom slučaju postoje jaki materijalni dokazi da je droga bila u pitanju.
On navodi i da je Boška Radonjića, koji je bio glavni čovek podzemlja i kod nas i u SAD saznao da u svakoj državi Državna bezbednost ima početni korak u organizovanju organizovanog kriminala.
Ispričao je da su tako 90tih ljudi koji su van zakona bili na Zapadu pozvani u Srbiju da učestvuju u kršenju sankcija i snabdevanju Srbije deficitarnom robom i da je to cena koju je Srbija žestoko platila i da su ti ljudi bili vođe pojedinih jedinica na ratištima, a da je "to toliko bilo zaokupljeno zločinima da ti procesi i danas traju".
"Država 90-tih pozvala je organizovani kriminal da dođe u Srbiju jer je imala interes ne samo da se krše sankcije već da se i pomogne ljudima na vlasti u sticanju ilegalnih sredstava", rekao je.
Kao pozitivan rezultat srpske DB navodi efikasno rešavanje problema terorizma.
"Nemojte misliti da nije bilo pokušalja i namera da se ovde izazovu teroristički akti, i za to DB može da se čestita", rekao je Radovanović, ali je dodao da DB ima zadatak da se bori protiv kriminala, a da nije mrdnula prstom da razotkrije slučajeve Krušika ili Jovanjice - i to su veliki minusi u radu DB, kaže.
コメント