Psi se koriste kao čuvari-pratioci za zaštitu službenika, čuvanje lica lišenih slobode, čuvanje predmeta, pronalaženje skrivenih lica i izgubljenih ili neobičnih predmeta, pri progonu i lišavanju slobode krivca koji se nalazi u bekstvu i na kraju, za sleđenje tragova.
1) Policijski pas služi tamo gde nema nikakvih tragova izvršioca. Pretraga uže i šire okoline lica mesta može dovesti do pronalaženja dokaznih sredstava. Pretres velikih površina, šuma, obala, kamenoloma, itd., u cilju pronalaženja izgubljenih, unesrećenih lica, zakopanih leševa vrši se tako da policijski psi sistematski pretražuju teren. Psi se tako dresiraju da na lica laju, a predmete donose. Službenici slede psa i zaključuju iz njegovog ponašanja o događajima. Kada pas na primer oseti promenu mirisa na tlu on će grebati i čeprkati. Ako nađe leš ili delove leša leći će i valjaće se, itd. Policijski psi se koriste sa velikim uspehom i pri patroliranju, zasedi, raciji.
2) Pas tragač. Vrlo je važna mera obezbedenja lica mesta. Kada je lice mesta obezbeđeno od radoznalih ljudi i službenika, sprečeno je mešanje raznih mirisa i uništenje mirisa izvršioca krivičnog dela. Nije potrebno da postoje neki vidljivi tragovi, pa da se uspešno primene psi tragači. Provalnik mora ostaviti svoj miris na predmetima koje je dodirivao. Ako se najhitnije dovede pas tragač on će više puta pronaći krivca.
Identifikacija može biti: I a) sa traga na krivca, b) sa predmeta na krivca, II obrnuto sleđenje traga (sa krivca na trag ili predmet) i III sa traga na trag, sa predmeta na predmet. Prepoznavanje mora uvek da bude izborno. Predmeti se uzimaju u ruke sa gumenim rukavicama a pomoću pincete i zatim stavljaju u iskuvane, hermetički zatvorene staklene posude. Da li će traganje i identifikacija uspeti zavisi u prvom redu, pored individualnih sposobnosti psa i vodiča — od situacije na tlu i starosti putića hoda. Povoljno tle predstavljaju polje, livade, njive, peskovito tle, šumovito tle, sneg, neuhodani ili rctko upotrebljavani poljski i šumski putevi itd. Nepovoljno tle predstavljaju asfaltirane ulice, prometne ceste i kamenito tle. Povoljne su atmosferske prilike: magla, vlažno vreme, hladno vreme, sneg, slana pod uslovom da nisu jaki mrazevi (—20°C). Duga kiša, jako sunce, jaki vetrovi, velika prašina, ledeno tle deluju nepovoljno. Ako pada lagana kiša ona ne smeta traganju. Kada visina snega ne prelazi 2 cm, i vetar ne zaspe putanju hoda, padanje snega neće škoditi mirisu na putiću hoda. Pri sledenju putića hoda operativni radnici treba da prate vodiča sa psom na većoj udaljenosti. Kada vodič naiđe na putiću hoda na corpora delicti, tragove stopala i sl., obeležiće to mesto zastavicama, grančicama itd., ali se neće zaustavljati, nego će fiksiranje izvršiti kriminalistička službena lica. Vodiču psa se ne smeju saopštiti verzije o smeru kretanja krivca da bi se izbegla svaka sugestija, koju bi onda vodič mogao preneti i na psa. Suprotno proširenom shvatanju, ne otežava sledenje praksa krivaca da sipaju po tlu biber, papriku ili druge jake mirise.
Kvalitetan pas tragač sledi miris i od 18—24 časa, a bilo je slučajeva da je identifikacija izvršena i posle 48 časova. Ova identifikacija nema procesnu vrednost.
U SSSR-u se stvara nova grana kriminalistike, sudska odorologija. Stvorene su sprave pomoću kojih se mirisi mogu konzervirati na dugo vreme. Ovaj aparat, slično usisivaču za prašinu, „usiše" miris sa odeće nekog predmeta, odnosno traga ili tela. Uviđajem je sada moguće fiksirati i trag mirisa. U slučaju pronalaženja osumnjičenog, moguće je dati psu tragaču da pomiriše konzervirani sadržaj sprave i identifikuje učinioca.
Dr Vladimir Vodinelić
Comments