Proganjanje predstavlja kompleksan obrazac ponašanja koji se ponavlja i koji vodi do kontinuirane, višestruke viktimizacije žrtve. Proganjanje kojem su izložene slavne ličnosti (eng. celebrity stalking) je skrenulo pažnju na ozbiljnost ovog problema i potrebu bavljenja njime. Definicije proganjanja uključuju dva ključna elementa: 1. način ponašanja koji se ogleda u ponavljanom slanju poruka, pozivanju, praćenju, slanju poklona i slično, osobi koja to ne želi i kod koje ta ponašanja izazivaju uznemirenost i remete njen svakodnevni život; 2. posledice koje takvo ponašanje ostavlja na žrtvu a koje se ogledaju u osećaju bespomoćnosti, intenzivnom strahu i zabrinutosti za sopstvenu bezbednost i život.192 Shodno tome, proganjanje podrazumeva ponavljanje postupaka prema drugoj osobi kojima se ostvaruje fizička ili vizuelna blizina, komunikacija bez pristanka, verbalne, pisane ili implicitne pretnje, ili svi postupci kombinovano, a koji kod razumne osobe mogu da izazovu strah.
Istraživanja su pokazala da proganjanje u potpunosti okupira celokupni život žrtve, izaziva parališući osećaj bespomoćnosti i dovodi do socijalne izolovanosti, kao i finansijskih gubitaka usled promene radnog mesta, preseljenja, menjanja broja telefona i slično. Pokazalo se da strah koji žrtve osećaju nije neopravdan, s obzirom da je proganjanje povezano sa povećanim rizikom od ubistva žrtve, seksualne viktimizacije, fizičkog napada, oštećenja imovine i sl.194 Takvo ponašanje može trajati nekoliko dana, nedelja ili godina. Ukoliko se proganjanje vrši upotrebom sredstava informaciono-komunikacione tehnologije (mobilni telefon, e-mail, računar, društvene mreže i slično) govorimo o sajber proganjaju.
Proganjanje se dovodi u vezu sa nasiljem u porodici, i to posebno sa partnerskim nasiljem. Kao oblik partnerskog nasilja ono predstavlja najveći rizik za žrtvu, naročito po okončanju veze ili braka. Istraživanja pokazuju da su žene žrtve ubistva od strane partnera često prethodno bile izložene proganjanju. Naime, u tim slučajevima, bivši partneri progonitelji su koristili više različitih obrazaca ponašanja sa ciljem zastrašivanja žrtve, uz česte pretnje ili upotrebu oružja. Pri tome, proganjanju je najčešće prethodilo teže fizičko, psihičko i/ili seksualno nasilje, kao i upotreba kontrolnih taktika, nanošenje povreda i nemogućnost ili nespremnost partnera-progonitelja da prihvati da gubi kontrolu i moć nad partnerkom.
Sa ciljem usklađivanja našeg krivičnog zakonodavstva sa Istanbulskom konvencijom, Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koji je stupio na snagu 1. juna 2017. godine uvedeno je novo krivično delo - proganjanje (čl. 138a KZ). Ovo krivično delo nalazi se u grupi krivičnih dela Protiv sloboda i prava čoveka i građanina. Radnja izvršenja se sastoji u neovlašćenom praćenju ili preduzimanju drugih radnji u cilju fizičkog približavanja drugoj osobi protivno njenoj volji; nastojanju uspostavljanja kontakta sa osobom koja to ne želi, neposredno, preko trećeg lica ili sredstvima za komunikaciju; zloupotrebi podataka o ličnosti neke osobe ili njoj bliskog lica, a u cilju nuđenja robe ili usluga; pretnji po život, telo ili slobodu neke osobe ili njoj bliskog lica; preduzimanju drugih radnji prema nekoj osobi na način kojim se ugrožava njen lični život (čl. 138a, st. 1 KZ RS). Teži oblik krivičnog dela postoji ukoliko je preduzimanjem pomenutih radnji izazvana opasnost po život, zdravlje ili telo žrtve proganjanja ili njoj bliske osobe (čl. 138a, st. 2 KZ RS) i ukoliko je nastupila smrt žrtve proganjanja ili njoj bliske osobe (čl. 138a, st. 3 KZ RS). I žrtva i progonitelj mogu biti osobe oba pola, a progonitelj može progoniti poznatu i nepoznatu osobu.
Commentaires