Profesionalni kriminalitet

Profesionalni kriminalitet se sastoji u vršenju različitih vrsta krivičnih dela, najčešće imovinskih, u vidu stalnog zanimanja, koje služi kao izvor stalne ili povremene, osnovne ili uzgredne zarade, prihoda. Profesionalno mogu da se vrše krađe, prevare, falsifikati, da se organizuje prostitucija, trguje opojnim drogama i sl. Krivična dela u okviru profesionalnog kriminaliteta vrše se brzo, vešto i spretno, uz veliku sposobnost prostornog manevrisanja, zbog čega je teško otkriti profesionalnog kriminalca. Profesionalni kriminalci imaju za cilj sticanje velikih novčanih dobiti i mogu da se “specijalizuju” za vršenje samo određenih krivičnih dela. Kod profesionalnih kriminalaca razvile su se sklonosti i navike da se kriminalno ponašaju, oni ne osećaju grižu savesti, ne kaju se zbog toga što zaradu stiču vršenjem krivičnih dela. Karijera profesionalnog kriminalca se opisuje kao karijera veoma talentovanog čoveka, ona ima svoj poseban sjaj, zbog čega se profesionalni kriminalci smatraju “prvorazrednim zločincima” u svetu kriminala ili “kriminalcima sa stilom”. Oni preziru amatere, odbijaju da se sa njima identifikuju, traže prihvatanje od strane ostalih profesionalnih kriminalaca, odnosno prihvatanje “u profesiji”. Superiornost profesionalnih kriminalaca proizilaze iz njihove sposobnosti da izbegnu otkrivanje ili ako baš i budu otkriveni da izbegnu kažnjavanje. Profesionalni kriminalci se regrutuju iz legitimnih službi, iz priznatih zanimanja. Najčešće ranije u mladosti oni nisu bili delinkventni i nemaju postepenu “kriminalnu karijeru”. Odlikuje ih visoka profesionalnost, usavršenost metoda, dinamičnost i prilagođavanje. Među profesionalnim kriminalcima postoje razlike. Ima takvih profesionalnih kirminalaca koji često obavljaju svoju delatnost na granici između zabranjenog i dozvoljenog, tzv.”sitnih lopova”, ali i surovih i naoružanih gangstera. Prema Reklesu340 (Reckles, W., 1950) postoji podela profesionalnih kriminalaca na tri kategorije:

1. sitni prestupnici koji vrše krivična dela bez primene nasilja. To su džeparoši, koje karakteriše veština i prisebnost prilikom vršenja krivičnih dela. 2. profesionalci - varalice, koji krivična dela vrše putem prevare pojedinih lica i primenom raznih varalačkih tehnika.

Prema pisanju Maurera341 (Maurer, D. 1940) prevaranti čine “aristokratiju ili elitu zločinaca”. Njihov uspeh zavisi od veštine i spretnosti, primena nasilja uopšte ne dolazi u obzir. Veliki prevarant, kako opisuje Maurer, otvara svoju službenu kancelariju, njegovi posrednici dovode žrtvu koja prihvata “veliku transakciju”. Prave se lažne kladionice, duple kancelarije u koje se dovodi žrtva od koje se uzima novac, posle čega tih prostorija kao da nikada nije bilo. Oni su čas “ljudi u nevolji” koji traže trenutnu pomoć i obećavaju da će uzeti novac brzo i sa kamatom vratiti, čas ljudi sa izvanrednom poslovnom šansom sa kojima vredi rizikovati. Veoma je teško razlikovati velikog prevaranta od uspešnog biznismena - veliki prevaranti se lepo oblače, imaju pristojne manire, koriste za boravak najluksuznje hotele, što sve ostavlja određen uticaj na okolinu. U svetu kriminala imaju veliki ugled, pa se ostali profesionalni kriminalci ugledaju na njih. Najveći prevaranti postaju od malih prevaranata, oni “ulaze u igru” veoma mladi, imaju prednost što “uče zanat' od “dobrih” učitelja. Karakteristično je da prevaranti ne smatraju da je njihov “posao” nedozvoljen i nepošten. Oni ističu da je žrtva sama pristala da im preda novac uverena da će napraviti veliki posao ili dobiti opkladu. Pri tome, žrtva je svesna da želi da postigne nešto na nezakonit način, pa, kada u tome ne uspe, priznaje sebi da je htela da postigne nešto što je propisima zabranjeno. Zbog toga što je svesna zabranjenosti ovog “posla”, žrtva često i ne pokušava da zatraži da joj se vrati novac.342 3. teški kriminalci - odlikuje ih primena nasilja, koriste oružje kada nemaju drugog načina da ostvare svoje kriminalne akcije.

Posebnu kategoriju u grupi profesionalnih kriminalaca čine profesionalni lopovi. Na osnovu priče profesionalnog lopova Šika Konvela, tip profesionalnog lopova opisao je Edvin Saderland u knjizi “Profesionalni lopov” (Sutherland, E. 1937).343 Prema Saderlandu, profesionalni lopov krade profesionalno, on “pravi posao” od krađe, svu energiju posvećuje krađi brižljivo planirajući svaku akciju (izbor mesta, planiranje bekstva, rasturanje ukradene robe, osiguranje alibija u slučaju da ga uhvate). Profesionalne lopove odlikuje prostorno manevrisanje, posebna tehnika, veština i znanje u vršenju krivičnih dela, umešnost, sposobnost, razvijene govorne mogućnosti, manipulisanje ljudima, poseban način govora. Među profesionalnim kriminalcima profesionalni lopovi imaju poseban status. Lopov ne može biti profesionalac dok ga takvim ne prihvati grupa profesionalnih lopova. Samo onaj koji je prihvaćen u “članstvo” profesionalnih lopova, odnosno primljen u grupu i prepoznat kao profesionalni lopov, može da bude profesionalni lopov. Znanja raznih metoda i situacija jednog profesionalnog lopova postaju “zajednička imovina”profesije.

Profesionalni lopovi se regrutuju iz zvaničnih zaposlenja, službi, kao što su prodavci, hotelski službenici, portiri, kelneri i sl. Osoba koja ulazi u grupu profesionalnih lopova ne napušta svoj legitimni posao i ne postaje profesionalac preko noći. Obično stvara veze između svoje zvanične službe i zanimanja profesi- onalnog lopova, počinje da se kreće po mestima koja posećuju profesionalni lopovi, dok ne naiđe na profesionalnog lopova kome treba pomoćnik. Najvažnije u karijeri profesionalnog lopova je da “prođe školovanje” za profesionalnog lopova, savlada sve neophodne veštine u ovom poslu, da ga prihvate ostali profesionalni lopovi i da, najčešće podkupljivanjem policije, izbegne hapšenje. Profesionalni lopovi imaju stalan status u oblasti kriminala, koji se zasniva na njihovom velikom znanju, velikoj veštini, vezama, uticajima, lepom oblačenju i manirima. S druge strane, kako je objasnio Saderland, profesionalni lopovi nisu izolovani od strane društva. Oni imaju prijatelje u društvu koji ih cene i prihvataju, imaju kontakte sa organima vlasti, posebno policijom, sudom, političarima, ali, takođe i sa izvesnim ljudima zaposlenim u mas-medijima i sportu.

Različiti su načini prestanka karijere profesionalnog lopova: neki umiru; postaju suviše stari da rade i odlaze u starački dom; počinju da rasturaju drogu; prekrše etička pravila profesije i budu izbačeni; promene grad; postignu veliki “uspeh” u kockanju; postanu narkomani ili alkoholičari; počinju da se bave legalnim zanimanjima.

Profesionalni kriminaltet se ispoljava u dva oblika: kao kriminalitet “belog okovratnika” i kao organizovani kriminalitet.