Privredni (ekonomski) kriminalitet

Privredni (ekonomski) kriminalitet je složena kriminološka i pravna pojava nastala u savremenom društvu sa razvojem privrede. Ovaj oblik kriminaliteta obuhvata određenu grupu delikata protiv društveno-svojinskih odnosa i ekonomskog sistema. Oblast privrede i ekonomskih odnosa su područja veoma podložna za javljanje kriminaliteta. Otpornost privrednog kriminaliteta prema preduzetim merama prevencije, snalažljivost njegovih nosilaca, adaptivnost i istrajnost i, pre svega, prodornost, poznata iz njegove istorijske prošlosti, ukazuju na to da ne postoje društveno-ekonomski uslovi, koje kriminalitet ne može uspešno iskoristiti za stvaranje ilegalnog, neoporezovanog profita, neslućenog bogaćenja i eksploatacije slabih.282 Hronologija privrednog razvoja u različitim periodima u svim zemljama pokazuje ne samo uspone, zastoje, krize već i nastupanje konflikata, protivurečnosti, stimulaciju za sve složenije oblike kriminaliteta povezano sa privrednim i ekonomskim razvojem. Zbog toga, istorijski posmatrano, već prvi krivičnopravne norme i sistemi štitili su imovinu i materijalno ekonomska dobra društva/države od ponašanja kojima se ova dobra napadaju. Međutim, privredni (ekonomski) kriminalitet kao krivičnopravna i kriminološka kategorija javlja se u vezi sa pojavom privrednog prava. Od početka sedamdesetih godina, postepeno se razvija obiman privredno kriminološki istraživački koncept, koji stavlja u centar interesovanja analizu ove pojave i mera za njeno suzbijanje. Ipak, mnoga pitanja i problemi u vezi sa privrednim kriminalitetom ostala su nedovoljno proučena i razjašnjena (pojam privrednog kriminaliteta, pojavni oblici, struktura, uzroci, svojstva delinkvenata itd.), pored ostalog i zbog ograničenih mogućnosti empirijskog proučavanja. Za označavanje ove pojave postoje različiti termini: privredni kriminalitet, privredno prestupništvo, prestupništvo u ekonomiji, ekonomski kriminalitet, poslovni kriminalitet, povreda privrednih pravila, povreda finansijske delatnosti, zloupotreba poverenja, kriminalitet belog okovratnika i sl.

Bitna karakteristika privrednog kriminaliteta je dinamičnost, sposobnost prilagođavanja promenama u privrednom i finansijskom poslovanju i pravilima tog poslovanja. U vreme radikalnih reformi u ekonomiji, kada se menjaju tradicionalni mehanizmi njenog delovanja i uvode novi oblici, ali nedostaje odgovarajuća pravna regulativa, dolazi do porasta kriminaliteta u raznim privrednim oblastima. Druga karakteristika privrednog kriminaliteta je prikrivenost, odnosno, postojanje takvih načina izvršenja koji onemogućavaju ili otežavaju otkrivanje kako krivičnih dela tako i izvršilaca. Zbog postojanja velike brojke neotkrivenog kriminaliteta u ovoj oblasti, teško je utvrditi tačan obim privrednog kriminaliteta. S obzirom na ovu okolnost, ono što statistike pokazuju o privrednom kriminalitetu više je pokazatelj efikasnosti organa gonjenja i pravosuđa, nego indikator o njegovoj rasprostranjenosti.

U kriminološkoj literaturi postoje različita shvatanja o pojmu privrednog kriminaliteta.283Iako se konstatuje da je potrebno stvoriti definiciju ovog pojma koja bi bila što prihvatljivija i omogućila jednostavnije komuniciranje prilikom raspravljanja o fenomenološkim i etiološkim karakteristikama, postoji veliki broj različitih definicija. Prema Pihleru (Pihler, 1979.) zavisno od prirode pojedinih delikata kojima se mogu posredno ili neposredno napadati privredni odnosi, moguće je razlikovati kriminalitet u vezi privrede kao širi pojam i privredni kriminalitet kao uži pojam.

Kriminalitet u vezi privrede obuhvata sva kriminalna ponašanja kojima se neposredno ili posredno napada privreda, privredni odnosi, procesi i aktivnosti. Formalnopravno određeno ovaj pojam obuhvata krivična dela (protiv privrede, jedinstva tržišta, službene dužnosti, državnih finansija, ustavnog uređenja – sabotaža u privredi), privredne prestupe i privredne prekršaje.

Privredni kriminalitet, kao deo kriminaliteta u vezi privrede, obuhvata krivična dela kojima se neposredno napadaju privredni odnosi, procesi i aktivnosti. Ova kriminalna ponašanja nastaju u okviru privrednih odnosa i vrše ih subjekti – pravna i fizička lica, nosioci određenih ovlašćenja u pogledu nastanka, trajanja, menjanja ili prestanka tih odnosa, kao i mogućnostii posrednog ili neposrednog raspolaganja imovinom. Ovim pojmom obuhvataju se krivičnopravne inkriminacije kao suštinski, najspecifičniji deo privrednog kriminaliteta koji ugrožava privredu. Prema užem definisanju privrednog kriminaliteta, saglasno važećem krivičnom zakonodavstvu, privredni kriminalitet obuhvata niz krivičnih dela:

1. U Krivičnom zakoniku Republike Srbije (Glava XXII) inkriminisana su kao krivična dela protiv privrede: · falsifikovanje: novca (čl.223), hartija od vrednosti (čl.224), znakova za vrednost (čl.226), znakova za obeležavanje robe, mera i tegova (čl.245), · falsifikovanje i zloupotreba platnih kartica (čl.225), · pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za falsifikovanje (čl.227), · izdavanje čeka i korišćenje platnih kartica baz pokrića (čl.228), · poreska utaja (čl.229), · neuplaćivanje poreza po odbitku (čl.229a), · krijumčarenje (čl.230), · pranje novca (čl.231), · zloupotreba monopolističkog položaja (čl.232), · neovlašćena upotreba tuđeg poslovnog imena i druge posebne oznake robe ili usluga (čl.233), · nesavestan rad u privrednom poslovanju (čl.234), · prouzrokovanje stečaja (čl.235), · prouzrokovanje lažnog stečaja (čl.236), · oštećenje poverioca (čl.237), · zloupotreba ovlašćenja u privredi (čl.238), · narušavanje poslovnog ugleda i kreditne sposobnosti (čl.239), · odavanje poslovne tajne (čl.240),

· onemogućavanje vršenja kontrole (čl.241), · nedozvoljena proizvodnja (čl.242), · nedozvoljena trgovina (čl.243), · obmanivanje kupaca (čl.244).

Pored navedenih krivičnih dela, kriminalitet u vezi privrede ili kriminalitet u širem smislu obuhvata privredne prestupe i privredne prekršaje predviđene zakonskim i podzakonskim aktima u različitim oblastima: unutrašnji poslovi, finansiranje, državna uprava i lokalna samouprava, poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda, privreda, rudarstvo i energetika, saobraćaj, građevinarstvo i urbanizam, trgovina, turizam i usluge, ekonomski odnosi sa inostranstvom, rad, zapošljavanje i socijalna politika, nauka i zaštita životne sredine, prosveta i sport, kultura, zdravlje i dr. Privredni prestupi i prekršaji su antidruštvene pojave, štetne aktivnosti, protivzakonito poslovanje privrednih organizacija kojima se ozbiljno narušava privredni i ekonomski sistem i remeti njegovo pravilno funkcionisanje, što može da ima ekonomske, političke i druge posledice. Najčešće se javljaju u carinskom i deviznom režimu, kod investicionih ulaganja i izbegavanja plaćanja poreza i doprinosa.

Istraživanja privrednog kriminaliteta su pokazala da su pojavni oblici i struktura privrednog kriminaliteta raznovrsni i brojni, da u njima učestvuje veći broj međusobno povezanih izvršilaca, da oni deluju u dužem vremenskom periodu i da ostvaruju veoma visoku dobit. Kriminalitetom najugroženije privredne oblasti su unutrašnja i spoljna trgovina i ugostiteljstvo, zatim industrija, rudarstvo, saobraćaj i veze. Pojavni oblici kriminaliteta u ovim privrednim oblastima ispoljavaju se u sferi robnog prometa i proizvodnje. Kako je nemoguće navesti sve oblike ispoljavanja privrednog kriminaliteta, navešćemo samo neke koji se najčešće javljaju:

a) delikti kojima se narušava i ugrožava jedinstvo tržišta (sporazumevanje privrednih organizacija o podeli tržišta i cenama radi postizanja monopolističkog ili drugog povlašćenog položaja), izazivanje nelojalne konkurencije (na primer: zloupotreba tuđeg imena, firme, žiga, oznake ili drugog spoljnog obeležja; stavljanje u promet robe sa neistinitim oznakama o poreklu, proizvođaču, kvalitetu ili drugim svojstvima robe; dovođenje u zabludu potrošača u pogledu cene robe oglašavanjem rasprodaje ili prividnim sniženjem cena; iznošenje ili pronošenje neistinitih tvrđenja o drugom preduzeću i njegovom poslovanju i proizvodima; podmićivanje radnika radi odavanja poslovne tajne itd.), nepoštovanje poslovnog morala, prouzrokovanje stečaja i oštećenja subjekata nesavesnim radom, posredovanjem, zloupotrebom ovlašćenja, zaključenjem štetnih ugovora, falsifikovanjem novca itd.; b) prisvajanje neevidentnih viškova robe, sirovina, proizvoda, koje ne uočava kontrolni mehanizam i zaštitni sistem i koji se javljaju u skladištima, proizvodnji, trgovinskim radnjama, ugostiteljstvu; c) obmanjivanje kupaca (prevare o količini, ceni, marki i kvalitetu robe) nastaju zbog koncentracije funkcija: blagajne, skladišta i prodaje, odnosno spajanjem naturalnog i novčanog oblika, najviše kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji; d) poslovanje “za sopstveni račun” javlja se uglavnom u maloprodaji kod trgovinskih i ugostiteljskih radnji i “prisvajanje sa posledicom manjka” na radnim mestima kao što su skladišta, trgovinske i ugostiteljske radnje, eventualno proizvodnja, gde se manipuliše novcem. Izvršilac nastoji da prikrije “manjak” falsifikovanjem dokumentacije ili knjiženja. U strukturi otkrivenog kriminaliteta “prisvajanje sa posledicom manjka” čini najveći deo, 70-80%, tako da zapravo reprezentuje privredni kriminalitet. e) delikti povezani sa raspolaganjem određenih ovlašćenja, položaja i moći pojedinaca u privrednim organizacijama ili delikti koruptivnog karaktera, ispoljavaju se kroz zloupotrebu službene dužnosti, položaja ili ovlašćenja, prekoračenje granica vršenja službene dužnosti, proneveru i ostvarivanje nezakonite dobiti korišćenjem položaja i ovlašćenja, primanje mita, falsifikovanje javnih isprava i sl. f) kriminalna ponašanja uslovljena monopolističkim položajem privredne organizacije, beneficijama u nekim oblastima poslovanja (premije, regresi, stimulacije), kao i velikim društveno-ekonomskim uticajem, manifestuju se u formi tzv. “korisnih malverzacija” kod prodaje i nabavke robe, u lancu posredovanja, spoljnotrgovinskom prometu, valutnoj transakciji, nedozvoljenoj trgovini i sl. g) nemarno i nesavesno poslovanje, upravljanje i manipulisanje imovinom preduzeća, posebno društvenom imovinom u onim privrednim sistemima u kojima je ona postojala ili još uvek postoji. Pored navedenih oblika privrednog kriminaliteta, u zemljama u kojima dolazi do prelaska sa administrativno-birokratskih na tržišne mehanizme privređivanja, postoje i drugi oblici stimulisani ekonomskom reformom. To je pre svega uzimanje kredita od banke prevarom, što se realizuje na različite načine: fiktivno, nerealnim povećanjem cene imovine koja je garancija za uzimanje kredita, nekoliko puta stavljanje hipoteke na istu imovinu i sl. Načini na koje se zloupotrebom dolazi do kredita su mnogobrojni, najčešće je to prevara ili korupcija službenika državne banke, korišćenje garancija državnih firmi zloupotrebom ličnih i porodičnih veza.

Na međunarodnom planu privredni kriminalitet se ispoljava u obliku različitih finansijskih transakcija i prisvajanja kapitala siromašnih zemalja od strane firmi i korporacija razvijenih zemalja: obaranje cena izvozne robe, transakcije u vezi sa zajmovima i prenosom kapitala preko nezakonitih mahinacija finansijskih menadžera, povećanje cena prilikom uvoza i sniženje cena za izvoz, izbegavanje oporezivanja robe, falsifikovanje bilansa u odnosu na prikazivanje profita i sl.286 Kada se u ove aktivnosti uključe i međunarodni sindikati kriminala, onda privredni kriminalitet dobija formu organizovanog i međunacionalnog kriminaliteta.

Poslednjih godina u Srbiji, koja se smatra “zemljom u tranziciji”, došlo je do radikalnih promena u privredi, ekonomskom sistemu i ekonomskoj politici, posebno u pogledu transformacije društvene svojine i transformacije društvenih preduzeća u preduzeća sa mešovitom svojinom i privatna preduzeća. Ovaj proces se odvijao u uslovima socijalne i ekonomske krize, krize etike i morala u mnogim oblastima, pa i u privredi. Društveno ekonomske i privredne promene nisu bile praćene istovremenom promenom pravnih propisa, pa su postojale ogromne mogućnosti za povećanje obima privrednog kriminaliteta i promene u strukturi i oblicima njegovog javljanja. Transformacija društvene svojine u mešovitu i privatnu dovela je do prodaje društvene imovine ispod njene vrednosti kako domaćim tako i stranim fizičkim i pravnim licima, namerno slabljenje društvene imovine koje ima za posledicu smanjivanje njene vrednosti i takozvani “namerni” stečaj preduzeća.288 Pojedina preduzeća, koja su bila zahvaćena kriminalnom privatizacijom, ukupnim merama privređivanja, poreskim i drugim opterećenjima bila bi dovedena u bezizlaznu situaciju, da bi se zatim izvršila svojinska transformacija potpuno obezvređenog društvenog preduzeća.

Subjekti privrednog kriminaliteta su lica zaposlena u privrednim organizacijama, na različitim radnim mestima - poslovođe, magacioneri, skladištari, blagajnici, ali i lica koja imaju odgovorne funkcije i određena službena ovlašćenja. Karakteristično je da u određenoj kažnjivoj delatnosti učestvuje veći broj izvršilaca međusobno povezanih kroz duži vremenski period, ostvarujući ogromnu dobit. Osnovni motiv njihovog kriminalnog ponašanja je koristoljublje.

Dr Vesna Nikolić-Ristanović

Dr Slobodanka Konstantinović-Vilić