Policijski službenici MUP‐a R Srbije, sa pravom na primenu ovlašćenja (OSLP) imaju na raspolaganju, zakonom predviđeno, dvadeset i jedno ovlašćenje sa ciljem mogućeg i kvalitetnog obavljanja poverenih im policijskih poslova. Kao dvadeset i prvo, Zakonom o policiji (ZoP), predviđeno je ovlašćenje u vidu upotrebe sredstava prinude a u odviru istog, jedanest sredstava prinude, pa i pravo na upotrebu vatrenog oružja. Jedan od osnovnih poslova policjije je bezbednosna zaštita života kao osnovnog, zagarantovanog ljudskog prava. U isto vreme, OSLP imaju pravo da, u zakonom predviđenim uslovima, upotrebe smrtonostu silu. Specifične kompetencije OSLP su od izuzetnog značaja za zakonitu primenu svih ovlašćenja pa i ovlašćenja u vidu upotrebe stedstava prinude (Arlov, 2011). Prepoznavanje konkretne – pojedinačne, problemske situacije u okviru izvršenja konkretnog službenog zadatka, je od izuzetnog značaja u profesionalnom obavljanju policijskih poslova. Obaveza OSLP je da se pre primene svakog policijskog ovlašćenja, pa i ovlašćenja u vidu upotrebe sredstava prinude, uveri da su ispunjeni svi zakonski uslovi za primenu ovlašćenja i odgovorno je za svoju procenu.3 Prethodno značajno utiče na primenu diskrecionog prava OSLP i isto ne bi smelo negativno uticati na kvalitet izvršenja službenog zadatak u okiviru obavljanja odredjenog policijskog posla. Zakonom o policiji, predviđeno je da OSLP mogu primenjivati samo mere prinude, kao i upotrebljavati samo sredstva prinude koja su predviđena zakonom, kao i da se njima postiže najprofesionalniji rezultat bez nepotrebnih štetnih posledica i gubljenja vremena, svakako, suzdržano i srazmerno opasnosti koja preti zakonom zaštićnom dobru i vrednosti ili težini dela koje se sprečava ili suzbija. Obaveza OSLP je da uvek upotrebi najblaže sredstvo prinude koje jamči uspeh a na način kojim se konkretna problemska situacija u okviru službenog zadatka izvršava, reši bez nepotrebnih štetnih posledica. Vatreno oružje je najteže sredstvo prinude koje je na raspolaganju OSLP, predviđeno za upotrebu samo ako se upotrebom drugih sredstava prinude ne može zaštititi ljudski život koji je neposredno ugrožen, i time postići pozitivan rezultat u izvršenju zadatka. Obim primene ovlašćenja u vidu upotrebe vatrenog oružja je značajno manji u odnosu na druga sredstva prinude (Arlov, Milosavljević, 2011) (Pavić, 2010). Nivo specifičnih kompetencija u vidu kvaliteta upotrebe službenog oružja, između ostalog, značajno zavisi i od profesionalnog odnosa službe uopšte, policijskog službenika pojedinačno, ali i kvaliteta – adekvatnosti, samog službenog oružja (Arlov, 2011). Vatreno oružje Posebno važno za ovaj rad s obzirom na temu prepoznavanja postojanja problemske situacije koja ukazuje na neposrednu ugrožnost života a time i prava na upotrebu vatrenog oružja. Oružje kao uzrok neposredne ugroženosti života je sasvim moguć, ali u isto vreme postoje mogućnosti različitih stanja vatrenog oružja (definisani različitim stanjima – pozicijama tehničkih rešenja svakog konkretnog vatrenog oružja, u ovom slučaju kratkog vatrenog, pištolja, ispitanicima nepoznatog) uz istovremeno različite nivoe pretpostavljene opasnosti. Vatreno oružje kao sredstvo prinude OSLP
Na osnovu Zakona o policiji (ZoP) R Srbije, podzakonskim aktima su definisane tehničke karakteristike i načini upotrebe pojedinih sredstava prinude, pa i vatrenog oružja, ali i predviđene vrste oružja kojima su OSLP naoružani. Tako se predviđa da u osnovno naoružanje OSLP spadaju poluautomatski pištolj kalibra 9 mm, poluautomatski pištolj kalibra najmanje 9 mm i levorver kalibra najmanje 38 specijal kao i repetirajuće, poluautomatsko i automatsko, kratko i dugo vatreno oružje kalibra do 20 mm, kao posebno naoružanje OSLP kojim se zadužuju organizacione jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP‐a).
Pištolj CZ 99, je najčešće zastupljeno kratko vatreno oružje OSLP MUP‐a R Srbije, kao poluautomatsko oružje kalibra 9 mm, ali i oružje sa drugim značajnim kvalitetnim tehničkim karakteristikama, bitnim za kvalitet izvršenja službenih zadataka. Za ovaj rad od posebnog su značaja sledeće:
- pištolj ima dvostruko dejstvo obarače, - sila pri dvostrukom dejstvu iznosi 5,5 daN sa hodom obarače od 14 mm, - sila pri jednostrukom dejstvu iznosi 2 daN sa hodom obarače od 5 mm, - udarač je spoljašnji – vidljiv, i može se povući u zadnji ili vratiti u prednji i bez kretanja navlake, - poseduje pokazivač – indikator, metka u cevi na gornjoj strani navlake, - većina neophodnih komandi sintetizovana je u jednoj poluzi, rešenoj obostrano. Uslovi za upotrebu vatrenog oružja definisani su u ZoP, članovima od 100 do 109. U članu 100. navedeno je da ovlašćeno službeno lice, pri obavljanju službenog zadatka, može upotrebiti vatreno oružje samo ako upotrebom drugih sredstava prinude ne može postići rezultat u izvršenju zadatka i kada je apsolutno nužno da se zaštiti život ljudi, spreči bekstvo lica zatečenog u izvršenju odredjenog krivičnog dela, spreči bekstvo lica zakonito lišenog slobode4, da od sebe odbije neposredan napad kao i da odbije napad na objekat ili lice koje obezbeđuje, ali uvek samo ako postoji neposredna opasnost po ljudski život.
Oblik postupanja OSLP prilikom upotrebe vatrenog oružja ograničen je definisanjem u Pravilniku na način da tek ako okolnosti ukazuju na postojanje uslova za zakonitu upotrebu vatrenog oružja, pripremanjem za upotrebu, tako što će „staviti“ metak u cev. Ovo znači da trenutno, i na ovim prostorima OSLP nemaju pravo da oružje nose sa metkom u njegovom ležištu u cevi, iako takvu mogućnost, tehničke karakteristike pištolja CZ 99, omogućavaju.
Vatreno oružje kao sredstvo neposrednog ugrožavanja života
Pretnja vatrenim oružjem je moguća, posebna problemska situacija u kojoj se mogu naći svi ljudi pa i ovlašćena službena lica policije. Kako je definisano u članu 4 Posebno problematično definisanje s obzirom da se govori o licu zakonito lišenom slobode, što ukazuje na činjenicu da je takvo lice već bilo pod „kontrolom“ policije, ali je nivo kvaliteta kontrole konkretnom licu dao priliku da beži i nakon toga neposredno ugrozi život ljudi i time se stvori osnov za primenu uvlašćenja u vidu upotrebe vatrenog oružja radi sprečavanja bekstva takvog lica.
ZoP, u funkciji pojašnjenja uslova za upotrebu vatrenog oružja, kao sredstva prinude u funkciji odbrane od neposrednog napada na OSLP kojim se ugrožava njegov život, napadom se smatra i samo potezanje vatrenog oružja ili pokušaj da se ono potegne. Pod potezanjem se smatra pokret vatrenim oružjem radi njegovog donošenja ili stavljanja u položaj za upotrebu, a pod pokušajam potezanja smatra se i sam pokret učinjen prema vatrenom oružju. Obim i oblici napada na OSLP, kao opšta problemska situacija, kao i napadi kratkim vatrenim oružjem kao posebne problemske situacije, na prostorima R Srbije, autorima nisu poznati. Ipak, opravdanje za bavljenje ovom temom, autori su našli u činjenici postojanja pojedinačnih problemskih situacija u vidu pretnje OSLP kratkim vatrenim oružjem sa različitih distanci, ne toliko zbog poznavanja broja i načina takvog oblika ugrožavanja života ljudi, koliko zbog obima5 koji se ovim problemskih situacijama daje kroz različite oblike edikacije budućih i postojećih ovlašćenih službeni lica u Republici Srbiji.
S obzirom da je osnovni uslov za upotrebu vatrenog oružja, neposredna ugroženost života, ne može se zanemariti i činjenica postojanja različitih nivoa te ugroženosti upotrebom određenog vatrenog oružja. Samo vatreno oružje je različito opasno po život, u zavisnosti od stanja određenih tehničkih rašenja svakog konkretnog vatrenog oružja. Specifične kompetencije OSLP bi morale biti takve, da isti prepoznaju navedene različite nivoe neposredne ugroženosti pretnjom ili napadom (u svim fazama predviđenim za tumačenje u zakonu) i da donesu kvalitetnu odluk o upotrebi vatrenog oružja, (ali i mogućnosti upotrebe drugih sredstava prinude kao adekvatnih za konkretno stanje određenog vatrenog oružja kojim se preti‐napada) u rešavanju konkretne problemske situacije. Moguće posebne problemske situacije uz upotrebu vatrenog oružja
Samo posedovanje ili neposredna prisutnost vatrenog oružja, od strane određenog lica,6 ukazuje na mogućnost njegove upotrebe, ali i činjenicu različitih nivoa „spremnosti“ takvog oružja za neposredno ugrožavanje života OSLP. U fazi postojanja vatrenog oružja u posedu ili njegovog neposrednog prisustva i dostupnosti bez pokreta ka istom, može se definisati kao oblik aktivnog otpora u vidu stavljanja u izgled da će se OSLP napasti.7 Isto tako je opravdano definisati i scene u kojima lice pokušava da uzme ili drži vatreno oružje a za koje se sa sigurnošću može tvrditi da nije napunjeno, u uslovima kada je OSLP na dohvatnoj ili osnovnoj distanci,8 kao oblik aktivnog otpora u vidu stavljanja u izgled da će se ono napasti. Ovakve konkretne problemske situacije, opravdano je rašavati upotrebom alata iz prostora fizičke snage zadovoljenjem sledećih principa: o sklanjanje sa pravca usta cevi i/ili sklanjanje usta cevi sa pravca na kome se nalazi OSLP, o skraćenje distance, o obezbeđenje osećaja bola kod lica koje pruža navedeni oblik akativnog otpora i o obezbediti kvalitetnu kontrolu nad tim licem. Upotreba različitih alata iz prostora fizičke snage kao sredstva prinude, u funkciji zadovaoljenja svakog od navedelnih pojedinačnih principa, daje mogućnost OSLP da realizuje veći broj različitih, individualnih rešenja konkretne problemske situacije – aktivnog otpora, stavljanjem u izgled da će se OSLP napasti. Kvalitet svakog od pojedinačnih alata, direktno utiče na kvalitet rešenja problemske situacije.9 Zaključak Kompetencije u vidu prepoznavanja izvora neposredne opasnosti po život OSLP, kao osnov za primenu ovlašćenja – upotrebe vatrenog oružja u funkciji otklanjanja te opasnosti, pripadaju specifičnim kompetencijama OSLP. Promene problemskih situacija, protokom vremena od započete komunikacije OSLP i lica koje svojem stanjem ili delovanjem stvara te konkretne problemske situacije, utiču i na opravdanost i pravilnost upotrebe sredstava prinud u funkciji uspešnog rašavanja svake od njih. Rezutati realizovanog istraživanja ukazuju da rano zaključivanje o postojanju neposredne ugroženosti života OSLP, (bez dovoljno kvalitetnih inforamacija o stanju konkretnog oružja kao izvora ugrožavanja) kao osnov za upotrebu vatrenog oružja može bitno uticati na ishod utvrđivanje opravdanosti i pravilnosti takve upotrebe. Permanentnom edukacijom OSLP potrebno je uticati na njihove kompetencije, tako i na specifične kompetencije u vidu zaključivanja o ugroženosti života pretnjom različitim vrstama oružja, ali i različitog stanja istog tog oružja.
Prof.drDragan Arlov
Dragan Mitrović
Literatura 1. Arlov, D. (2005). Relacije izmedju odredjenih motoričkih sposobnosti žena policajaca i efikasnosti gadjanja iz pištolja, 13-ti Medjunarodni interdisciplinarni simpozijum »Sport, fizička aktivnost i zdravlje mladih«, Univerzitet u Novom Sadu, Novosadski maraton, 2. Arlov, D. (2007), Relacije između nekih motoričkih sposobnosti učenika policije i efikasnosti upotrebe pištolja CZ 99. VIII dnevi varstoslovija – Univerzitet u Mariboru, Visoka škola unutrašnih poslova, Ljubljana 3. Arlov, D. (2011). Kompetencije ovlašćenih službenih lica kao pozitivan ishod kvalitetne edukacije, Medjunarodni naučni skup „Dani Arčibalda Rajsa“, Kriminalističko‐policijska akademija, Beograd 4. Арлов, Д. (2011). Руковање службеним пиштољем, без бојевих гађања, у функцији вишег нивоа стручне оспособљености, Међународна научна конференција - Безбедност на постконфликтном (западном) балкану, транзиција и изазови за Р Македонију, Охрид, Факултет за безбедност, Скопје. 5. Arlov D., Milosavljević S. (2011), Pravo ovlašćenih službenih lica policije Republike Slovenije i Republike Srbije na upotrebu sredstava prinude, Zbornik radova: Pravni izazovi na početku XXI veka, Univerzitet u Novom Pazaru, Novi Pazar, UDK: 351.746.2.085(497.11) 351.746.2.085(497.4); ISSBN 978‐86‐ 84389‐33‐8, str. 43‐54. 6. Arlov, D.; Janković, R.. (2013). Veštačenje primene ovlašćenja u vidu upotrebe sredstava prinude kao neophodnost u spoznaji istine, „Nove sigurnosne ugroze i kritična nacionalna infrastruktura“ III medjunarodna znanstveno‐stručna konferencija u organizaciji Policijske akademije MUP‐a R Hrvatske, Zagreb 7. Arlov, D.; Milosavljević, S.; Petkovski, D. (2013). Udarci kao zakonito sredstvo prinude ovlašćenih službenih lica, 5. Medjunarodna konferencija društvenih nauka na Balkanu, u organizaciji Sakarya University iz Turske i Internacionalnog Univerzitete u Novom Pazaru, 4‐5. jun Novi Pazar. 8. Kesić, Zoran. Prekoračenje i zloupotreba policijskih ovlašćenja u senci diskrecione moći policije, Bezbednost (Beograd) 2/2011, str. 66‐89 9. Maričić, S.; Bogdanović, B. 1991. Savremeni revolveri i pištolji, Beograd 10. Maršić, M.; Ljubin, Tajana,; Britvec, Anita. Evaluacija dvije metode nastave za sigurnost rukovanja vatrenim oružjem, Policija i siguranost (Zagred), godina 17. (2008), broj 1‐2, str. 16‐26 11. Milidragović, Dragan. Milić, Nenad 2011. Neposredna opasnost po život kao poseben uslov za upotrebu vatrenog oružja. Časopis Bezbednost, Beograd, god. 53. broj 2; str 197‐218 12. Pavić, Robert. Uporaba vatrenog oružja kao sredstvo prisile, Policija i siguranost (Zagred), godina 19. (2010), broj 2, str. 163‐173 13. Pravilnik o tehničkim obeležjima i načinu upotrebe sredstava prinude, „Sl. glasnik RS“ br. 19/2007
14. Šantek, M. O uvjetima za uporabu vatrenog oružja, Policija i siguranost
(Zagred), godina 14. (2005), broj 1‐6, str. 159‐190
15. Zakon o policiji, „Sl. glasnik RS“ br. 101/2005.
Comments