PRANJE NOVCA I FINANSIJSKI KRIMINALITET U SRBIJI I REGIONU

SRBIJA

Srbija nije finansijski centar. Nalazi se na raskršću Evrope, na „balkanskom putu“ i suočava se sa trgovinom droge, oružja, trafikingom i švercom robe. Srbija nastavlja da bude crno tržište. Ilegalne radnje su objedinjene trgovinom droge, korupcijom i organizovanim kriminalom kao i drugim kriminalnim aktivnostima. Sredstva se ulažu u nekretnine. Pranje novca se najčešće obavlja kroz trgovinu. Kroz plaćanje roba i usluga značajna količina novca ide na Kipar. Prema zvaničnim podacima NARODNE BANKE SRBIJE (NBS) registrovano je preko milijardu dolara u 2005. godini za plaćanje roba i usluga na Kipru što ga svrstava među prvih pet izvoznika Srbiji. Registrovano je, prema grubim procenama, oko 40 miliona dolara uvoza sa Kipra u 2005. godini. Prema Vladi Republike Srbije velika disproporcija se javlja zbog plaćanja usluga treće jurizdikcije (ruska nafta) na Kipru. Bankarski sektor Srbije je 80% strano vlasništvo. Ne postoji mogućnost u zakonu za otvaranje ofšor banaka, kompanija ili dobara. Ne postoje dokazi o alternativnom sistemu kao ni o finansijskim institucijama uključenim u poslovanje vezanim za trgovinu drogom. Srbija ima 14 slobodnih zona, od kojih su 3 u izgradnji. Osnovane su da privuku strane investitore obezbeđujući bescarinska područja kompanijama koje posluju u okviru njih. Kao rezultat referenduma 21. maja 2006. godine Državna Zajednica Srbija i Crna Gora više ne postoji i Crna Gora je nezavisna država. Vlada Srbije postaje punopravan član Saveta Evrope i Ujedinjenih nacija. U Srbiji se sada primenjuju Konvencija o drogama UN iz 1988. godine i Konvencija protiv međunarodnog kriminala. Vlada je članica svih 12 konvencija UN i protokola koji se tiču terorizma. U decembru 2005. godine Vlada je verifikovala Konvenciju UN protiv korupcije. Septembra 2005. je usvojena proširena definicija pranja novca u Krivičnom zakoniku, što omogućava policiji više fleksibilnosti pri gonjenju počinilaca čime se teži međunarodnim standardima. Maksimalna kazna je 10 godina zatvora, što ga svrstava u kategoriju ozbiljnih zločina, omogućava se i uzajamna pravna pomoć, čime se informacije prosleđuju i van države. 28. novembra 2005. godine usvojen je reviziran zakon protiv pranja novca koji je zamenio zakon iz jula 2002. godine. Ovaj zakon omogućava prikupljanje informacija o svim transakcijama većim od 15.000 eura (19.800 dolara) kao i izveštaja o istim koji se prosleđuju finansijskom odelenju. Sve sumnjive transakcije moraju biti prijavljene. Zakon je proširen na advokate, bankare, carinske službenike, menjačke poslove, poslove osiguranja, kazina, brokerske kuće, kao i dilere robe visoke vrednosti i turističke agente. Podaci se moraju čuvati 5 godina. Zakon obavezuje ustanove i pojedince da prijave sumnjive poslove, a eliminiše ranije teritorijalno ograničenje vezano za Srbiju. Protok informacija kroz Finansijsko odelenje je u stalnom porastu. 2006. godine je usvojen Zakon o menjačkim poslovima. Inkriminiše se upotreba lažnih valuta ili dokumenata kako bi se uticalo na transfer sredstva van zemlje. Svi su obavezni da carini prijave iznose veće od 5.000 eura. NBS ima nadzor nad bankama, menjačim poslovima, poslovima osiguranja i lizingom. NBS je propisala pravilo zajedničkog poznavanja potrošača u cilju identifikovanja vlasnika novih računa. U junu 2006. godine to je prošireno čuvanjem podataka o visoko rizičnim potrošačima i političkim aktivistima. Slično je i sa osiguravajućim društvima. Zakon o NBS-u omogućava da NBS ukine licencu banci koja učestvuje u pranju novca i finansiranju terorizma. Do danas se to nije desilo. Zakonski okvir postoji, ali NBS-u nedostaje kadar za ekspertize, ali te službe su u razvoju. Bezbednosne agencije nadgledaju bankare i investitorske fondove. Zakon o investiranju sredstava i Zakon o sigurnosti i drugim finansijama obezbeđuje autoritet da se ispitaju sredstva i izvore sredstava zakapitalne investicije. Takođe su nadležne i kod Zakona protiv pranja novca. Služba za prevenciju pranja novca je Finansijsko odelenje. Finansijsko odelenje je sektor pri Ministarstvu finansija. Time je omogućena veća autonomija. Važna promena je to što ovo odelenje ima svoj budžet. Zaposleno je 24 ljudi. Prema zakonu ovo odelenje formira listu sumnjivih aktivnosti za banke, menjačnice, osiguravajuća društva, brokerske kuće i lizing kompanije. Odelenje ima mogućnost zamrzavanja sredstva na 72 sata. Odelenje je potpisalo Povelju o razumevanju i razmeni informacija sa NBS i carinom, a u toku su pregovori sa službom za administrativne takse. Odelenje je primilo 270 dojava o sumnjivim transakcijama u 2005. godini i 361 do septembra 2006. godine. Sve prijave su vezane za poslovanje banaka. Menjačnice su prijavile 7 izveštaja 2003. godine, ali ni jednu u 2005. i 2006. godini. Od osnivanja 2003. godine odelenje je otvorilo 240 slučajeva, 74 na osnovu primljenih dojava o sumnjivim transakcijama i 166 na osnovu izveštaja o transakcijama od drugih službi. 103 slučaja su prosleđena organima reda zbog dalje istrage. Od 2004. godine vlasti su podnele 41 prijavu protiv 48 lica za pranje novca. 18 ih je trenutno pod istragom, 6 je prekinuto, 14 je osuđeno i 3 sudske odluke su zastarele. Najčešći zločin je zloupotreba položaja. 2005. godine Srbija je uvela porez na dodatu vrednost i potpun povraćaj od prevara i administracije poreza na dodatu vrednost još nije jasan. Poreska uprava manjka sa kapacitetima za istraživanje velikog broja sumnjivih transakcija prosleđenih od finansijskog odelenja. Sve to dodatno opterećuje poresku upravu i omogućava kriminalcima slobodno ponašanje bez straha od poreske uprave. Avgusta 2005. godine Vlada Srbije je ustanovila Stalnu koordinatorsku grupu, orginalno oformljenu grupu za pitanja razvoja i primene „MONEYVAL-a” u prvom krugu procene oktobra 2003. godine. Podgrupa se bavila procedurama neophodnim za poređenje sa rezolucijom UN-a koja se tiče zamrzavanja, potrage i zaplene pretpostavljene imovine terorista i podnosi izveštaj finansijskom odelenju o pretpostavljenim transakcijama o finansiranju terorista. Vladi je i dalje neophodna bolja integracija kako bi se poboljšala razmena informacija, čuvanje podataka i statistika. Po srpskom zakonu, dobra proistekla iz kriminalnih radnji, ili se sumnja da se tim dobrima finansira terorizam, mogu biti konfiskovana pod optužbom. Finansijsko odelenje je zaduženo za primenu UNSCR 1267 koja se tiče liste sumnjivih. Nacrt zakona o finansiranju terorizma čeka odobrenje parlamenta kako bi se primenjivao na sve odredbe Zakona protiv pranja novca i finansiranje terorizma i uvrstiće mehanizam zamrzavanja prema UNSCR. Iako odelenje redovno šalje UN-u listu o terorističkim organizacijama među bankarima, istraga o sumnjivim računima nije obezbedila dokaze o bankarskom finansiranju terorizma. Specijalna antiteroristička jedinica, Žandarmerija, MUP su sprovodioci zakona, a odgovorni su i za planiranje i sprovođenje najkompleksnijih antiterorističkih operacija. Iako je Srbija inkriminisala finansiranje terotizma, zamrzavanjem, potraga i zaplena imovine terorista prema rezoluciji UN-a još nije zakonski utvrđena i zavisi od procene Antiterorističke finansijske legalizacije. Srbija nema zakon o kooperaciji sa drugim vladama koji se tiče narkotika, terorizma i finansiranja istog. Osnovu saradnje čine članstvo u Interpolu, bilateralni ugovori o saradnji i ugovori o međunarodnoj pravnoj pomoći. Srbija nema međusobnu pravnu pomoć sa SAD-om, ali pismena razmena informacija je uobičajena. Ugovor o ekstradiciji iz 1902. između Kraljevine Srbije i SAD-a je još na snazi. Vlada Srbije ima bilateralni sporazum o međusobnoj pravnoj pomoći sa 31 zemljom. Kao član Savete Evrope, aktivni je član saveta MONEYVAL. U julu 2003. godine finansijsko odelenje je postalo član Egmont grupe i aktivno učestvuje u razmeni informacija. Takođe su potpisali protokol sa Makedonijom, Rumunijom, Belgijom, Slovenijom, Crnom Gorom, Albanijom, Gruzijom, Ukrajinom, Bugarskom i BiH. Srbija treba da nastavi svoj rad na eliminaciji zloupotrebe položaja, korupcije što sprečava pranje novca i finansijski kriminal. Da bi bila kompatibilna sa pravne strane, Srbiji nedostaju zakoni koji bi pokrivali i nebankarske institucije, legalizacija imovine, legalizacija pretrage i razmene dobara. NBS-u i drugim nadzornim organima su potrebni obuka i novi radni kadar. Vlada Srbije treba da nametne propise o novčanim biznisima kao i obavezan posao i profesije. Nadzorna šema treba da se kompletira, propisi treba da se primenjuju na osiguranje i sektore obezbeđenja. Obuka je potrebna i za organe reda i sudije.

CRNA GORA

Republika Crna Gora je proglasila nezavisnost 3. juna 2006. godine. Nalazi se na Balkanskom poluostrvu u jugoistočnom delu Evrope grničeći se sa Jadranskim morem na zapadu, dok zemaljske granice deli sa Srbijom, Hrvatskom, BiH i Albanijom. Crna Gora ima oko 630.000 stanovnika. Crna Gora nastavlja da bude crno tržište krijumčarene robe. Ilegalne radnje čine trgovina drogom, zvanična korupcija, invazija poreza, organizovani kriminal i drugi tipovi finansijskog kriminala. Prihodi se ulažu u nekretnine. Izgradnja i renoviranje komercijalnih zgrada kao što su kancelarije, stanovi, lične rezidencije svedoče da je Podgorica kao i drugi glavni gradovi. Investicije stranih ulagača duž crnogorske obale su podigle cene i podigle strepnju oko izvora i porekla ovih sredstava. Izbegavanje poreza, što je prediktor pranja novca, i pranje novca kroz trgovinu su uobičajeni načini pranja novca. U Crnoj Gori sledeće su teškoće da bi se osudio neko za pranje novca: ne postoji mogućnost za osudu za orginalno krivično delo, kao i nevoljnost suda da prihvati posredne dokaze o pranju novca ili izbegavanju plaćanja poreza što sprečava predstavnike zakona u istrazi ilegalnih radnji i efikasnoj primeni zakona protiv pranja novca. Avgusta 2002. godine Centralna banka Crne Gore izdala je dekret koji obavezuje banke i druge finansijske institucije da prijave sumnjive transakcije, ali je i ustanovila program protiv pranja novca i obučila ljude da prepoznaju pranje novca. Centralna banka je razrešila sve ofšor banke koje nisu uspele da se registruju kao regularne. Ministarstvo finansija nije objavilo kompletne informacije o poziciji 400 ofšor filijala čija su imena prijavljena Centralnoj banci. Trenutno ni ofšor filijale ni slobodne zone ne postoje u Crnoj Gori. Pranje novca je inkriminisano 2002. godine i krivično pravo je juna 2003. godine onemogućilo vladu da konfiskuje novac i imovinu koje su uklječene u kriminalne radnje. Dodatno, prema krivičnom pravu, poslovne licence mogu biti ukinute ukoliko se utvrdi da je osoba kriva i za kriminalne radnje, uključujući trgovinu drogom i finansiranje terorizma. Aprila 2004. godine Crna Gora je usavršila Krivični zakonik prema standardima saveta Evrope. Vlada Crne Gore je usvojila Zakon protiv pranja novca 24. septembra 2003. Zakon obavezuje banke, pošte, državne ustanove, kazina, lutrije i kladionice, osiguravajuća društva, juvelirnice, turističke agencije, prodavce automobila i brodova, menjačnice da prijavljuju izveštaje o transakcijama većim od 15.000 eura (19.800 dolara). Finansijske institucije su obavezne da prijave sumnjive transakcije, bez obzira na sumu transakcije. Svi bankarski izveštaji se elektronskim putem šalju crnogorskom finansijskom odelenju koje se naziva Odelenje za prevenciju pranja novca. Nepodnošenje izveštaja, prema zakonu, rezultuje novčanom kaznom do 26.000 dolara, kao i kaznom do 12 godina zatvora. Proširivanjem zakona u 2005. godini on obuhvata advokate, menjačnice. Novoformirana radna grupa diskutuje i razvija amadmane za ovaj zakon kako bi ga prilagodili trećoj direktivi Evropske unije o pranju novca. Finansijsko odelenje, Odelenje za prevenciju pranja novca i finansiranje terorizma su nezavisne agencije koje imaju autoritet da sakupljaju, analiziraju i rašire finansijske izveštaje adekvatnim vlastima na dalje razmatranje. Finansijsko odelenje je počelo sa radom novembra 2003. godine, a prve izveštaje prima jula 2004. godine. Nisu još uvek razvili šablon šta je sumnjiva transakcija. Finansijsko odelenje je postalo član Egmont grupe juna 2005. godine. Potpisan je protokol o razumevanju u cilju razmene informacija sa najelitnijim finansijskim odelenjima u regionu, kao i sa Rusijom i Ukrajinom. Odelenje za prevenciju pranja novca je potpisalo protokol o saradnji sa predstavnicima Ministarstva pravde i carina, poreskim vlastima i centralnom bankom. Ipak, Evropska komisija je utvrdila da Crna Gora mora znatno da unapredi svoju koordinaciju i razmenu informacija kako bi sve efikasnije funkcionisalo. U prvih devet meseci 2006. godine Finansijsko odelenje je primilo preko 100.000 sumnjivih finansijskih izveštaja i 152 o sumnjivim transakcijama. Preko 70.000 finansijskih izveštaja je podneseno od strane akcionarskih društava; skoro 30.000 banke. Finansijsko odelenje je analiziralo 106 transakcija i oko 20 je prosleđeno nadležnim organima. To je rezultiralo time da je u 15 slučajeva blokiran bankarski račun na 72 sata zbog dalje istrage. U 2005. godini u Crnoj Gori je blokirano 10,9 miliona dolara. Tokom prvih osam meseci u 2006. godini ta cifra je poprasla na 23,4 miliona dolara. Određenim institucijama u Crnoj Gori dato je ovlašćenje da pod zaknskim uslovima zaplene imovinu. U septembru 2004. godine zaplenjeno je preko milion dolara ne prijavljene valute pri hapšenju dvojice Kineza pri ulasku u Crnu Goru. Daljom istragom utvrđeno je da su ova lica „provukli“ preko 4 miliona eura kroz crnogorske banke. U septembru 2006. godine osuđeni su na godinu dana zatvora. Crna Gora je pogodna za krijumčarenje, naročito kradenih automobila, droge i cigareta. Carina i druge državne instance su izrazili zabrinutost oko pranja novca kroz trgovinu. Carina je zahtevala izveštaje o prenosu sredstava preko granice: novca, vrednih metala i dragog kamenja preko 15.000 eura. Crna Gora je inkriminisala finansiranje terorizma i u martu 2005. godine je usvojila veliki broj amadmena kako bi se približili evropskim standardima. Odgovornost za otkrivanje i prevenciju finansiranja terorizma je u julu 2004. godine sa centralne banke na Finansijsko odelenje. Finansijsko odelenje je prosledilo bankama i drugim finansijskim ustanovama imena terorista i njihovih organizacija sa UNSCR 1267 LISTE. Crna Gora je uočila mali broj slučajeva finansiranja terorizma, ali nisu prosleđeni Savetu UN-a. Po raspadu Državne zajednice sa Srbijom Crna Gora još nije članica UN ni Saveta Evrope. Zbog toga Vlada Crne Gore je pod posmatranjem izbornog komiteta Saveta Evrope za procenu mera protiv pranja novca (MONEYVAL). Crna Gora priprema izveštaj o napretku posle prve posete u 2003. godini koji će biti prezentovan po prijemu koji se očekuje početkom 2007. godine. Takođe, Vlada Crne Gore ide ka ratifikaciji međunarodnih konvencija. 23. oktobra 2006. Crna Gora je postala članica Konvencije o drogama iz 1988. godine, Međunarodne konvencije o finansiranju terorizma, Međunarodne konvencije o međunarodnom organizovanom kriminalitetu i Međunarodne konvencije protiv korupcije. Crna Gora treba da nastavi da poboljšava rad vezan za sve gore rečeno.

BOSNA I HERCEGOVINA

Ekonomija Bosne i Hercegovine bazirana je na novcu i BiH nije međunarodni, regionalni ni ofšor finansijski centar. Strani posmatrači veruju da je finansijski kriminal široko rasprostranjen. Uglavnom zbog loše obezbeđenih granica sa susedima i nedostatka službenika BiH je značajno tržište i tranzitni centar za ilegalnu trgovinu. Vlasti BiH-a su nedavno imale uspeha pri blokiranju pranja novca kroz bankarski sistem što rezultiralo time da nevladine organizacije povećaju upotrebu direktnih novčanih transfera iz inostranstva kao sredstva finansiranja. Vlast je podeljena na više nivoa u BiH-u uključujući i vlasti dva odvojena entiteta, tj. dve odvojene države (Federacija BiH i Republika Srpska) i distrikt Brčko. Federacija je podeljena u deset kantona. Procedure su harmonizovabe 2003. godine, a nadležnost je ostala individualna. Iako je povećan autoritet i nadležnost i dalje ostaje konfuzija između ovih celina i državnih institucija. Ako nije drugačije naglašeno, bitni zakoni i institucije su na državnom nivou. Pranje novca bilo koje vrste je inkriminisano u svim državnim i pokrajinskim zonama. Na državnom nivou, Zakon o prevenciji pranja novca stupio je na snagu decembra 2004. godine. Njime su određene mere i odgovornost za otkrivanje, prevenciju i istragu vezanu za pranje novca i finansiranje terorizma. Zakon propisuje mere i odgovornost vezane za međunarodnu saradnju i ustanovljava Finansijsko odelenje u okviru državne agencije za istragu i zaštitu. Zakonom se zahtevaju bankarski izveštaji o sumnjivim finansijskim transakcijama. Takođe je i tužilaštvo obavezano da prosledi informacije o pranju novca i finansiranju terorizma. Zakon o prevenciji pranja novca apeluje na svakoga ko „prihvati, razmeni, šuva, raspolaže, koristi; ili na drugi način sakrije ili pokušada sakrije takav novac ili vrednost: ili ako takav čin ugrozi ekonomiju BiH ili ima značajne posledice na funkcionisanje ili finansiranje institucija BiH-a “. Za pranje novca u količini od 30.000 dolara propisana je kazna zatvora od 1 do 10 godina. Državna agencija za istragu i zaštitu, Federacija, kao i Republika Srpska su odgovorne za istragu finansijskog kriminala. BiH nema sigurnosne bankarske zakone koji sprečavaju i približavaju klijenta i vlasništvo istog banci, supervizorima i predstavnicima zakona. Banke i druge finansijske institucije treba da znaju, čuvaju i prijave identitet potrošača koji imaju velike transakcije uključujući novčane transakcije u vrednosti od 18.000 dolara. Ustanove su bavezne da čuvaju podatke 12 godina u slučaju potrebe predstavnika zakona. Zakon se odnosi na sve individue i nekoliko finansijskih institucija, ali ne i pošte, ulagačke i penzione fondove, akcionarska društva i agencije, osiguravajuća društva, kazina, menjačnice i posrednike kao što su advokati i računovođe. Bez obzira na sva dešavanja ne postoji zvanični organ za bankarske ustanove i posrednike. Obavezno je za sve banke i finansijske institucije da izveste o sumnjivim transakcijama. Bankarski sektor ima nadzor nad svim sektorima, ali je zato oskudan nadzor nad nebankarskim institucijama i posrednicima. Zakon obavezuje carinika da prijave prenos preko granice u vrednosti preko 6.000 eura Finansijskom odelenju. Poreska služba koja ima vlast nad carinom kao i drugim agencijama BiH-a je u nedostatku sredstava i stručnom osoblju. Bankari sarađuju sa predstavnicima zakona kako bi ušli u trag nelegalnim sredstvima i time zamrzli račune. Iako ne postoji agencija na državnom nivou , agencije na nivou pokrajina nadziru i kontrolišu finansijske institucije u skladu sa Zakonom protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Finansijsko odelenje BiH-a prima, skuplja, čuva, analizira i prosleđuje informacije vezane za pranje novca i finansiranje terorizma državnom tužilaštvu. Takođe obezbeđuje i stručnu podršku tužilaštvu, finansira ga i zaduženo je za međunarodnu saradnju vezanu za pranje novca. Finansijsko odelenje ima ima uvid u podatke drugih država i razmena informacija uspešno funkcioniše. Imaju ovlašćenje da zamrznu bankarski račun na rok od 5 dana; kada je preliminarna analiza gotova mogu proslediti slučaj tužilaštvu. Tada se zamrzavanje može produžiti. Izveštaji govore o 1 468.604 dolara zamrznutih sredstava u prvih 9 meseci 2006. godine. Septembra 2006. godine Međunarodni monetarni fond za procenu stabilnosti finansijskog sistema izvestilo je o napretku od prve posete MONEYVALA-a 2005. godine. Ipak, prema izveštaju Evropske komisije manje od polovine mesta u finansijskom odeljenju je popunjeno. Prijavljeni su problemi pri razmeni informacija, komunikacije kao i nadležnosti između finansijske policije i drugih državnih agencija. U prvih devet meseci 2006. godine Finansijsko odelenja je primilo 145.071 izveštaj o stanju od banaka i finansijskih institucija. Od navedenih 14 je identifikovano kao sumnjivo i oko 9 je pokrenuta istraga. Od dva se odustalo, četiri je prosleđeno tužilaštvu, a u vezi ostala tri istraga je u toku. Od stupanja na snagu Zakona protiv pranja novca i finansiranja terorizma sudilo se za 19 slučajeva pranja novca i samo je jedan proces presuđen. BiH nema zakon u vezi sa zaplenom imovine, osim onog o zapleni imovine osoba osumnjičenih za ratne zločine i osobama koje su im na neki način pomagle. Članovi 110 i 111 Krivičnog zakona BiH-a su jedini koji se mogu primeniti pri zapleni imovine. Oni autorizuju konfiskovanje materijalnih dobara (ili novčanu vrednosti imovine) proisteklih iz kriminalnih aktivnosti. Način izvršenja krivičnog dela nije od presudnog značaja. Konfiskacija se može izvršiti samo u sklopu pesude u krivičnom postupku i sprovodi se od strane suda. Sud odlučuje da li će imovina biti prodata na licitaciji, smeštena u kriminološki muzej ili biti na neki drugi način upotrebljena ili uništena. Zarada od prodaje usmerava se u budžet BiH-a. Tužilaštvo i sud nemaju službe za zaplenu i čuvanje imovine ili prosleđivanje daljim vlastima. Imovina se može zapleniti za krivična dela za koja su propisane zatvorske kazne u rasponu od 5 godina i više. Ne postoji ni zakon o deljenju zaplenjene imovine sa drugim vlastima i vladama. Bankarske agencije imaju mogućnost da zamrznu imovinu bez odlaganja. Finansiranje terorizma je inkriminisano članom 202 Krivičnog zakona. BiH je članica Konvencije o finansiranju terorizma iz 1999. godine. Banke imaju mogućnost da sankcionišu individue sa liste UNSCR 1267. U julu 2006. BiH je usvojila strategiju za borbu protiv terorizma. U 2006. godini, posle zajedničke istrage BiH i vlasti nekoliko zemalja Evropske unije, BiH je započela suđenje protiv petoro osoba osumnjičenih za terorizam. U 2004. godini Vlada je prekinula operacije Al Furkan, Al Harmen i Al Masaje fondacije – organizacija na spisku UNSCR 1267 koje su u direktnoj vezi sa Al Kaidom. U vezi sa navedenim, vlasti su nastavile dalju istragu. Nebankarske finansijske trnsakcije se teško saznaju od strne vlasti, a sama vlast se suočava sa teškoćama koje se odnose na pomenuti nedostatak izveštaja kao i metodologijom saznavanja o dešavanjima u sivoj ekonomiji. Trenutno ima 6 slobodnih zona u BiH, samo 3 su aktivne i uglavnom se odnose na protok trgovine vozila i tekstila. BiH nem ugovor o međunarodnoj pomoći i saradnji sa SAD-om iako je na snazi sporazum sa Kraljevinom Srbijom iz 1902. godine; pojedini finansijski zločini su ovim sporazumom pokriveni, ali ne i forme vezane za pranje novca. Ne postoji ni ugovor o razmeni informacija sa SAD-om, ali se vlasti trude da unaprede saradnju. BiH je članica Konvencije UN-a o drogama iz 1988. godine, Konvencije UN-a o međunarodnom organizovanom kriminalu i Konvencije o finansiranju terorizma. Na žalost, BiH nije uspela da prođe implementaciju potpisanih konvencija. Vlada BiH treba da nastavi da jača institucije naročito na državnom nivou. Zbog nedostatka sredstava i birokratije Finansijskog odelenje, kao i druge državne institucije, ostaju nefinansirane i bez sredstava. Treba uložiti napore ka povećanju sredstava za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Tužilaštvo, finansijki istražitelji, poreski službenici imaju obuke u vezi sa pranjem novca i finansijskim kriminalitetom, ali je neophodna dodatna obuka. Čuvari zakona i carinici u BiH treba bolje da kontrolišu granicu i smanje šverc robe. Odgovarajući koraci treba da se preduzmu i po pitanju korupcije.

MAĐARSKA

Uzimajući prednost lokacije u centralnoj Evropi, ekonomiju vezanu za novc i dobro razvijene finansijske institucije, kriminalne organizacije iz Rusije i Ukrajine su se učvrstile u Mađarskoj. Pranje novca je u vezi sa različitim kriminalnim aktivnostima, gde su uključeni narkotici, prostitucija, trafiking i organizovani kriminal. Finansijski kriminal nije u porastu poslednjih godina, iako je bilo nekoliko izolovanih slučajeva. Mađarska unapređuje borbu protiv pranja novca još od 2003. godine kada je sklonjena sa liste zemalja za saradnju. Od tog trenutka se trudi da inplementira zakon o finansijama i 40 preporuka, kao i 9 posebnih preporuka vezanih za borbu protiv finansiranja terorizma. Početkom 2005. Međunarodni monetarni fond u saradnji sa Savetom Evrope izabrao je komitet eksperata za procenu mera protiv pranja novca. Rezultate su objavili juna 2005. godine. Mađarska je usvojila Akcioni plan i novi nacrt Zakona protiv pranja novca koji će parlament usvojiti septembra 2007. godine. Ovaj nacrt stavlja Mađarsku u nivo sa Bečom i Palermo sudom proširujući kaznu za pranje novca i na transfere sa trećom stranom kroz nebankarske i nefinansijske institucije. Nacrt zakona smanjuje kaznu sa 3 na 2 godine zatvora za nepodnošenje izveštaja. Maksimalna kazna za za pogreške u izveštaju je smanjena na 1 godina zatvora ili društveno korisnog rada. Trenutno, Krivični zakon Mađarske inkriminiše teroristički čin počinjen samo od strane grupe. Nacrt uključuje i individualna dela. Nacrt predviđa i definitivnu osnovu za prijavljivanje sumnjivih transakcija. Carini mora biti prijavljen prenos novca preko 10.000 eura. Nacrt predviđa i elektronsku bazu podataka za podatke iz carinskih prijava. Mađarska je zabranila ofšor centre planom 112 iz 1996, kao i ofšor kazina. Mađarska više ne dozvoljava funkcionisanje slobodnih zona. Prvi zakon protiv pranja novca koji je pokrivao sve ozbiljne zločine zatvorskom kaznom donet je 1994. godina (član 24). Aprila 2003. godine, članom 303. Krivičnog zakona inkriminisano je samopranje. Takođe, iste godine donesenim Zakonom protiv pranja novca članom 15 obuhvaćeni su: ulagački poslovi, osiguranje, berza, pošta, agencije za nekretnine, računovođe, poreski službenici, kockarnice, trgovci metala velike vrednosti, privatni penzioni fondovi, advokati i javne beležnice. Organ MFNO – Mađarski finansijski nadzorni organ je zaduđen za nadzor nad finansijama izuzev „keš“ novca koji je pod nadzorom Nacionalne banke Mađarske. Najrasprostranjenije nefinansijske profesije (kazina, advokati, knjigovođe) nadziru sopstvene asocijacije. MFNO 2005. godine sproveo je 169 inspekcija i izdao 62 slučaja. 2006. godine MFNO je oformio novo odelenje za borbu protiv pranja novca i finansijski kriminal, koje je odgovorno za koordinaciju i dužnosti vezane za pranje novca i finansiranje terorizma. Zakonom se takođe zahteva identifikacija mušterija pri sklapanju određenih poslova koje treba da proprati MFNO. Banke, finansijske institucije i druge ustanove su obavezne da čuvaju podatke najmanje 10 godina. Svi su obavezni da prijave sumnjive transakcije policiji. Predviđena je zaštita za lica koja prijave slučajeve koji su uključeni u finansiranje terorizma, u okviru tužilaštva. Od 2001. godine samo banke i autorizovani agenti mogu menjati valute. U Mađarskoj postoji oko 300 firmi za razmenjivanje valuta – menjačnica. One su predmet duplog nadzora, gde je njihov odnos sa bankama interni. Kao zadatak stavljeno im je da moraju identifikovati pojedince koji menjaju novac u iznosu od 300.000 forinti (1.500 dolara). Obavezni su i da podnesu izveštaje u vezi bilo kakve sumnje. Do sredine 2003. godine Mađarska je uspela da 90% anonimnih računa identifikuje. Pojedinci sada moraju imati odobrenje policije da bi im imali pristup. Finansijsko odelenje ispituje pranje novca i zahteva i prenosi informacije i u inostranstvu. Leta 2004. godine nacionalna policija je izvršila reorganizaciju i uključila Istražni biro koji je odgovoran za otkrivanje i istragu korupcije i pranje novca. U okviru njega je oformljeno odelenje za ekonomski i finansijski kriminal. Ovde je zaposleno 134 radnika. Do juna 2006. godine finansijskom odelenju dostavljeno je 5195 sumnjivih izveštaja odčega su 80% dostavile banke, a 16% menjačnice. Ono što je sledilo je razvoj elektronskog sistema prijavljivanja. Tokom prvih 6 meseci 2006. godine bilo je 20 istraga pranja novca gde je bilo uključeno 26 osoba. Kod 5 slučajeva (sa 14 osoba) čeka se presuda. Član 19 iz 1998. godine zamenjen je članom 2 iz 2003. godine koji se tiče zaplene imovine. Sva svojina povezana sa kriminalnim radnjama u periodu kada je vlasnik učestvovao u istim može biti zaplenjena. Osobe koje pomognu terorizam na bilo koji način suočavaju se sa kaznom od 5 do 15 godina zatvora. Policija je u mogućnosti da zamrzne sredstva i u roku od 24 sata od zamrzavanja obaveštava banku da li će doći do istrage. Sama istraga može trajati najduže dve godine. U posebnim slučajevima sredstva mogu biti odmrznuta, a to je prevashodno za finansiranje zdravstvenih usluga. Nakon istrage sredstva idu vladi. U prvih 6 meseci 2006. godine vlasti su zaplenile sredstva u vrednosti od 435.000 eura. Mađarska je inkriminisala sve oblike terorizma članom 2 Krivičnog zakona iz 2003. godina, čime je predviđena kazna zatvora od 5 do 15 godina. U ovom periodu postojala su 2 slučaja povezana sa finansiranjem terorizma. Krivični zakon Mađarske drugačije tretira teroristički kriminal. U slučaju otkrivanja dela dolazi do zaplene imovine povezane sa finansiranjem terorizma. Vlada prosleđuje finansijskim institucijama imena terorista sa UNSCR 1267 zajedničke liste i liste SAD-a. Mađarska i SAD imaju dogovor o uzajamnoj pravnoj pomoći. Maja 2000. godine su udružile snage snage protiv ruske grupe. Sa 41 zemljom je potpisan dogovor o dvosmernoj saradnji u borbi protiv terorizma, trgovine drogom i organizovanog kriminala. Mađarska je članica Saveta Evrope i MONEZVAL-a. Finansijsko odelenje je član Egmont grupe od 1998. godine. Članica je: Međunarodne konvencije UN-a za borbu protiv finansiranja terorizma od 1998. godine, Konvencije UN-a o drogama od 1988. godine, Konvencije UN-a protiv korupcije. Decembra 2006. godine ratifikovala je Konvenciju UN-a o organizovanom kriminalu. Mađarska je napravila pomak u razvoju njene borbe protiv pranja novca. U svakom slučaju Vlada Mađarske mora da radi poboljšanju, unapređivanju i povezanosti institucija.

RUMUNIJA

Geografski položaj Rumunije čini je položnom za kriminal. Nacionalna banka Rumunije procenjuje oko 1 milijardu do 1,5 milijardi dolara finansijskog kriminala godišnje. Krijumčarenje roba preko granica, lažni bankroti, poreske prevare su dodatni prekršaji. Rumunija takođe ima i najveći procenat prevara sa kreditnim karticama na svetu. Oprani novac dolazi od međunarodnih sindikata koji obavljaju kriminalne radnje u Rumuniji, zatim od šverca cigareta, alkohola i kafe, što olakšava i visok stepen korupcije. Aprila 1999. godine u Rumuniji stupa na snagu kao aktivan Zakon protiv pranja novca koji zahteva identifikaciju, čuvanje podataka, izveštaje o sumnjivim transakcijama i transakcijama preko 10.000 eura. Obuhvata banke, nebankarski sektor, advokate, računovođe, knjigovodstvo i beležnice. U decembru 2002. godine došlo je do modifikacija zakona koji počinje da obuhvata sve pristupe zločinu, proširuje se broj i vrsta zločina. Sada su uključeni i galeristi, turističke agencije, pošte, agencije nekretninama. Iako su nebankarske institucije pokreivene zakonom, nadzor nad njima je slab i ni malo strog. U julu 2005. godine dolazi do nove izmene, a tiče se modela za borbu i prevenciju pranja novca i finansiranja terorizma. Tokom 2006. godine izmenama je povećana visina kazni u skladu sa inflacijom, došlo je do upotrebe tajnih agenata, šalju se izveštaji od strane finansijskog odelenja tužilaštvu; učestalija je konfiskacija imovine proistekla iz kriminalnih radnji, a zakonom se produžuje vremenska dužina zamrzavanja bankovnih računa na do mesec dana. U skladu sa internacionalnim standardima, Rumunija razvija takozvani „know-yourcustomer (KYC)“ – poznavanje mušterija, program identifikacije. To je program identifikacije klijenata pri otvaranju računa, i kada jedna ili više transakcija pređu 10.000 eura. Centralna banka Rumunije – upoznajte mušteriju – pomaže širenju informacija i obavezuju banke da znaju ime, adresu i račun lica koje ga otvara. 2006. godine su proširili program i na sektor nebankarskih institucija koje su pod njihovim nadzorom, a godinu ranije, 2005. sličan program je uveden kod osiguravajućih društava. 1999. godine osnovani su Finansijsko odelenje i Nacionalna kancelarija za prevenciju i kontrolu pranja novca. Svi izveštaji se podnose Finansijskom odelenju, koje nadgleda sprovođenje zakona i obezbeđuje adekvatnu obuku. U julu 2006. godine uveli su program su progam „upoznajte mušteriju“ i za nefinansijske agencije koje nisu pod nadzorom vlasti. U 2006. godini Finansijsko odelenje je primilo 46.725 izveštaja kao domaćih, kao i 6.054 stranih banaka. Sagledano iz 2005. godine u 2006. godini dolazi do opadanja broja izveštaja. U prvih 10 meseci 2006. godine suspendovane su transakcije gde se radilo o svoti novca od 9,65 miliona dolara. Broj daljih istraga od strane tužilaštva takođe opada 2006. godine, kao i od strane Nacionalnog odelenja za borbu protiv korupcije. Finansijsko odelenje nije poslalo ni jedan izveštaj o finansiranju terorizma. Nedostatak stručnosti i znanja, loša saradnja među službama ograničava rad suda . Nacionalna kancelarija za prevenciju i kontrolu pranja novca se suočila sa brojnim političkim promenama. U februaru 2006. godine Vlada je postavila novog direktora Finansijskog odelenja, a radilo se i na poboljšanju izveštaja koji se šalju tužilaštvu. Povećan je i broj zaposlenih u ovim institucijama (sa 84 na 120). Aprila 2002. godine Vrhovno veće odbrane zemlje usvojilo je strategiju odbrane koja uključuje Protokol organizacije i funkcionisanje nacionalnog sistema za prevenciju i borbu protiv terorizma. On spaja i povezuje brojne agencije, gde je uključeno i 14 ministarstava, kancelarija državnog tužioca, centralna banka i Finansijsko odelenja. Vlada je uspostavila komitet koji ispituje potencijalnu upotrebu rumunskog finansijskog sistema od strane terorističkih organizacija. Vlada i centralna banka su efikasne pri identifikovanju i zapleni imovine terorista. U 2005. godini je produžen vremenski rok na koji može biti zamrznut račun – Finansijsko odelenje može zamrznuti račun na tri dana, a kada se slučaj prosledi u tužilaštvo taj rok se može produžiti. Centralna banka dobija liste sa imenima pojedinaca i terorističkih organizacija od strane SAD-a, UNSCR 1267 listu, listu EU i prosleđuje ih drugim institucijama. Novim zakonom omogućena je zaplena imovine, ali do danas nije bilo hapčenja, zaplena, a samim tim ni suđenja teroristima. Rumunija je član Južno-istočne evropske inicijativeza borbu sa međunarodnim kriminalom – SEEGROUP, delom NATO-a. Rumunski i bugarski ministri unutrašnjih poslova su jula 2002. godine potpisali dogovor o borbi protiv organizovanog kriminala, trgovine drogom i terorizma. Finansijsko odelenje je član Egmont grupe i član Saveta Evrope MONEZVAL. Rumunija je takođe član Konvencije UN-a o drogama iz 1988. godine, Dogovora o prevenciji i borbi sa međunarodnim kriminalom, Konvencije UN-a o međunarodnom kriminalu, Saveta Evrope, Konvencije UN-a o korupciji. Dvosmerne dogovore je potpisala sa Italijom, Belgijom, Poljskom, Češkom, Austrijom, Hrvatskom, Slovenijom, Španijom, Srbijom, Grčkom, Bugarskom, Ukrajinom, Turskom, Južnom Korejom i Tajlandom. Rumunija treba da uloži više napora i truda u pogledu razvoja zakonodavstva, samih zakon i vlasti, carinskih vlasti kod prepoznavanja i suzbijanja pranja novca. Neophodni su i veći napori za suzbijanje krijumčarenja. Rumunija takođe treba da preduzme specifične korake u borbi protiv korupcije u privredi i drugim organima vlasti.

BUGARSKA

Iako je Bugarska glavna raskrsnica trgovine u Zapadnoj Evropi, ne zna se da li je to glavni vid kriminala i pranja novca. Prisutno je dosta finansijskog kriminala, različitih vidova prevare, krijumčarenja ljudi i roba, ali i drugih vidova organizovanog kriminala. Bankarske prevare i prevare vezane za kreditne kartice su i dalje ozbiljan problem. Organizovane kriminalne grupe funkcionišu vrlo slobodno. Od 203. godine rad „fri-šopova“ prati ministarstvo finansija kao deo rada na sivoj ekonomiji. Fri-šopovi igraju važnu ulogu pri krijumčarenju cigareta, alkohola, parfema, ali i druge luksuzne robe. Pokušaj zatvaranja radnji je bio neuspešan. Nema povezanosti fri-šopova sa slobodnim zonama i finansiranjem terorizma. Agencija carina pri Ministarstvu finansija ima nadležnost nad fri-šopovima. Postoji nedostatak dobrih procedura za nadgledanje ilegalnih aktivnosti. Član 253 bugarskog Krivičnog zakona inkriminiše pranje novca. Amandmanima iz 2006. godine su povećane kazne, pojasnili su da zločin van bugarske teritorije može doprineti pranju novca u Bugarskoj, te dozvoljavaju i krivično gonjenje bez prethodne osude. Zakon o merama protiv pranja novca izmenjen je 2006. godine i predstavlja kičmu bugarske borbe protiv pranja novca. Bugarska ima širok spektar odredbi koje ograničavaju razmenu finansijskih informacija bez naloga suda. Finansijsko odelenje odgovara svim vladinim institucijama. Amandmani iz 2006. godine olakšavaju istragu dajući tužilaštvu mogućnost da zahteva informacije koje su mu potrebne. Bugarska primenjuje program (što je slučaj i sa Rumunijom) „upoznajte mušterije“. Svi su od 2003. godine obavezni da ispitaju izvor sredstava kod transakcija većih od 19.000 dolara ili stranih transakcija većih od 6.500 dolara. Finansijsko odelenje mora biti obavešteno o „keš“ uplatama većim od 19.000 dolara. Podaci se čuvju 5 godina. 2003. godine proglašeni Krivični zakon smatran je u potpunom skladu sa Evropskom unijom. U 2006. godini Ministarstvo unutrašnjih poslova, tužilaštvo i agencija za finansije ustanovili su nove procedure za bolju saradnju. Od januara do novembra 2006. godine agencija za finansije je primla 310 izveštaja u vrednosti od 175miliona dolara, na osnovu kojih je otvoreno 276 slučajeva; 74 je završilo u tužilaštvu, 207 u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Maja 2006. godine u izveštaju Evropske unije je zabeležen problem pranja novca kao ozbiljan problem, što je i odložilo ulazak Bugarske u Evropsku uniju. Raznim amndmanima iz 2006. godine proširena je definicija pranja novca i lista ustanova; Finansijskom odelenju je omogućeno da uzme bankarske podatke bez sudskog naloga; širi se definicija „valute“; zahteva širenje izvora finansijskih izveštaja. Ovim bi trebalo da se ojačaju istraživački kapaciteti i stručnaci procenjuju da je to u skladu sa standardima. Prema njemu, 30 ustanova, uključujući advokate, agente nekretninama, akcionare, poreske savetnike – svi su dužni da podnose izveštaje. Iako se pranje novca krivično goni, sve do nedavno nije bilo presuda vezano za ovaj oblik kriminaliteta. U oktobru 2006. godine izrečene su dve presude. Osuđeniku je presuđeno 11 meseci zatvora i tri godine uslovne slobode pošto je priznao da je 350.000 eura primio u 2004. godini. Kod drugog slučaja, osuđeni je dobio 18 meseci zatvora i novčanu kaznu od 2.600 dolara za rasturanje droge. Član 108a Krivičnog zakona inkriminiše terorizam i finansiranje istog. U februaru 2003. godine Vlada je donela Zakon o merama protiv finansiranja terorizma, koji obavezuje sve ustanove da predaju izveštaje o finansiranju terorizma ili će biti novčano kažnjeni u proseku sa 15.000 dolara. Zakonom je omogućeno Vladi da zamrzne sredstva na 45 dana. Finansijsko odelenje i Nacionalna banka Bugarske poseduju listu terorista i sumnjivih organizacija dostavljenu od strane UNSCR-a 1267, kao i liste SAD-a i oni označenih od strane Evropske unije. Do danas nije ustanovljena, zamrznuta ili zaplenjena imovina koja je pod sumnjom. U globalu, kontrola nad nebankarskim ustanovama još nije zadovoljavajuća, pa je u 2006. godini Vlada pojačala kontrolu kazina i menjačnica. Do oktobra 2006. godineizvršena je kontrola u 23 kazina i 548 menjačnica, gde je izrečeno 12 kazni. Bugarski Krivični zakon propisuje načine za zaplenu sredstava koji su stupili na snagu marta 2005. godine. Njime je omogućena zaplena imovine u prosečnoj vrednosti od 36.000 dolara ako je vlasnik uključen u bilo kakvu kriminalnu aktivnost. SAD nema dogovor o međunarodnoj pravnoj pomoći sa Bugarskom. 2005. godine je ratifikovana Konvencija EU o međunarodnom organizovanom kriminalu. Trenutno, Finansijsko odelenje ima protokol o međusobnoj razmeni informacija sa 29 zemalja. Bugarska je potpisala međunarodni dogovor sa Rusijom koji promoviše kooperaciju protiv pranja novca. Bugarska je član Saveta Evrope i MONEZVAL organizacije. Finansijsko odelenje je član Egmont grupe. Bugarska je takođe član Konvencije UN-a o drogama iz 1988. godine, Konvencije Saveta Evrope o pranju novca i zapleni imovine, Konvencije UN-a o međunarodnom kriminalu, Konvencije UN-a ofinansiranju terorizma, Konvencije UN-a o korupciji. U 2005. godini parlament je usvojio amandman o prekršajima i kaznama koje počine zaposleni, koji je u skladu sa evropskim standardima i omogućuje primenu brojnih međunarodnih pravila. Joč uvek je problem nedostatka stručnog kadra u službi. Vlada mora unaprediti i ojačati sistem izveštavanja, naročito u nebankarskom sektoru. Takođe mora pojačati funkcionisanje carinskog sistema i da ustanovi procedure za utvrđivanje porekla sredstava. Ona mora da obezbedi sredstva za rad odgovarajućim institucijama, kao i tehničku podršku.

ALBANIJA

Kao tranzitna zemlja u trgovini narkoticima, oružjem i ljudima, Albanija je visoko rizična zemlja za pranje novca. Organizovane kriminalne grupe koriste je kao bazu za sprovođenje kriminalnih radnji u drugim zemljama. To jeveoma lako zbog nedostatka jake ekonomije i slabe kontrole od strane Vlade. Pranje novca se vrši kroz investiranje, nekretnine i slično. Carinska kontrola novčanih transfera je vrlo slaba. Ekonomija je bazirana na „keš“ novcu, elektronske transakcije su vrlo retke, ali sa unapređenjem tehnologije bitrebalo da budu u porastu. Do kraja 2005. godine sve vladine institucije su pokrivene elektronskim plaćanjem. U Albaniji je prisutno svega 17 banaka, od čega je je svega 5 od nacionalnog značaja. Prema Centralnoj banci 25% novca cirkuliče van bankarskog sistema, u poređenju sa 10% u ostalim delovima Evrope. Iako zakon dozvoljava funkcionisanje slobodnih zona, Vlada nije dozvolila funkcionisanje ni jedne. Visok nivo strane trgovinske aktivnosti, zajedno sa slobodnom carinskom kontrolom predstavlja izlaz za pranje novca, u formi lažnog uvoza-izvoza. Crno tržište je i dalje prisutno, posebno u Tirani, uprkos radu Vladinih institucija zaduženih na radu na tome. Članom 287 Krivičnog zakona Albanija inkriminiše pranje novca, mada je zakon prilično neefikasan pri podnošenju dokaza i presuda. Orginalni Zakon protiv pranja novca ili broj 8610 (maj 2000. godine) je ojačan brojem 9084. Novi zakon je usklađen sa evropskim standardima. Promenjena je definicija pranja novca, onemogućeno je otvaranje anonimnih računa, a omogućena konfiskacija. Finansijske institucije moraju da prijave sve transakcije koje prelaze 200.000 dolara kao i sumnjive. Pri prelasku granice svaka suma veća od 10.000 dolara mora biti prijavljena. Ustanove moraju da čuvaju podatke 10 godina, da prijave (u roku od 48 sati) sve transakcije kojima se ne može utvrditi poreklo, ali nemaju obavezu identifikovanja korisnika (mušterija) pri otvaranju računa; po zakonu identifikacija je obavezna samo kod suma koje prelaze 20.000 dolara. Prema MONEZVAL-u od septembra 2005. godine, Albanija se suočila sa dva slučaja pranja novca, što je kao rezultat imalo 5 osuđenih sa još 5 slučajeva u tužilaštvu. Posrednike nadgleda odgovarajući organ (Ministarstvo pravde beležnike, a Ministarstvo finansija računovođe). Beleži se povećanje broja izveštaja sa unapređivanjem bankarskog sektora, iako većina dolazi od poreske uprave, carine i stranih izvora. Zakonom je uspostavljena Agencija za koordinaciju Vladinih institucija zbog pranja novca. Finansijsko odelenje i direktorat za prevenciju protiv pranja novca je pod kontrolom Ministarstva finansija koje pregleda izveštaje finansijskih ustanova. Ako postoji ikakva sumnja slučaj se prosleđuje tužilaštvu. U 2006. godini od 46.630 primljenih 15 je bilo sumnjivih izveštaja. Zakon 9084 ističe ulogu Finansijskog odelenja i povećava mu odgovornost, definiše saradnju Finansijskog odelenja i tužilaštva, saradnju policije i tehničkog osoblja. Vlada je prijavila novi nacrt zakona protiv pranja novca i finansiranja terorizma. Albanski zakon dozvoljava zamrzavanje ili blokadu finansijskih transakcija vezanih za pranje novca. 2004. godine je donet Anti-mafija zakon, broj 9284 koji ima strogu politiku zaplene i konfiskacije imovine. Ministarstvo finansija je glavni organ za zaplenu sredstava. Ono donosi odluku koju sprovode nadležne institucije. Zaplenjena imovina osoba sa liste UNSCR-a ostaje zaplenjena sve dok je ime osobe na listi, kada je u pitanju pojedinac, imovina ostaje zaplenjena do odluke suda, a ako se utvrdi krivica sredstva se prebacuju u državni budžet. Između 2001. i 2005. godine Vlada je zaplenila 4,72 miliona dolara novca i oko 5 miliona dolara u nekretninama. U 2005. godini desilo se 8 zaplena koja su uključila 56 bankarskih računa u 6 različitih banaka. 54 su povezana sa finansiranjem terorizma. Od 2006. godine odgovarajuće organizacije kontrolišu poreske kancelarije. Albanija je član MONEZVAL-a, Egmont grupe, Konvencije UN-a o finansiranju terorizma, Konvencije UN-a o organizovanom kriminalu, Konvencije UN-a o drogama iz 1988. godine, Konvencije UN-a o korupciji.

Iz svega, izvodi se prost zaključak da je potrbno jačanje pravnih institucija, ali i dodatna poboljšanja i obuka zaposlenih.

LITERATURA (izvor)

izveštaj – „United States Department of State, Bureau for International Narcotics and Law Enforcement Affairs, International Narcotics Control Strategy Report, Volume II, Money Laundering and Financial Crimes, March 2007 “