O kriminalitetu, njegovim uzrocima, pojavnim oblicima i načinu sprečavanja razmišljalo se od početka razvoja ljudskog društva, od pojave prvih ekscesnih ponašanja kojima se povređivala ili ugrožavala homogenost zajednice. Zbog toga se često kaže da "kriminologija ima doduše kratku naučnu istoriju, ali dugačku prošlost".5 Počeci kriminoloških misli javljaju se još u antičko doba, kada se jedan broj mislilaca, posebno filozofa (Platon, Aristotel), fragmentarno bavio pitanjem karaktera zločina i kažnjavanja za zločin. U radovima srednjovekovnih pisaca (sv. Augustin, Toma Akvinski) misli o zločinu bile su prožete misticizmom pod uticajem crkve. U vreme humanizma i renesanse pojavljuje se veliki broj autora značajnih po svojim razmišljanjima i predlozima, pre svega za reformu krivičnog prava i poboljšanje uslova života u zatvorima, ali i zbog ukazivanja na ličnost prestupnika. Isticanje principa "istraživanja materijalne istine" predstavljalo je jedan od bitnih podstreka za kriminološka istraživanja. Kod Morus-a (1516) pored kritike engleskog krivičnog prava, obrađena su i interesantna pitanja o "poreklu lopova". Kriminalnopolitičke studije Monteskjea (Montesquieus,1721), Bekarija (Beccarias 1764), sakupljeni sudski slučajevi Pitavala (1734), shvatanja Fojerbaha (Feuerbach), kao i klasična krivičnopravna škola krajem 18. i početkom IX veka, značajno su doprineli razvoju krivičnopravne nauke, ali i uticali da se na osnovu kritike određenih koncepcija od strane pozitivista, učini veliki napredak u izučavanju izvršilaca krivičnih dela.
Sva navedena razmišljanja o kriminalitetu bila su izložena uz filozofska, opšteteorijska i pravna shvatanja. Tek od druge polovine IX veka, zahvaljujući pokretu pozitivista, počelo je naučno proučavanje kriminalnog fenomena zasnovano na empirijskoj analizi. Kriminološke teorije se stoga razlikuju od krivičnopravnih doktrina, koje su u stvari intelektualne konstrukcije, više manje racionalne i koje izlažu kakvo bi krivično pravo trebalo da bude, a ne kako objasniti kriminalnu stvarnost, kao i od političkih ideologija.
Dr Vesna Nikolić-Ristanović
Dr Slobodanka Konstantinović-Vilić
Comentarios