POTRAŽNA DELATNOST

POTRAGA

Pojam potrage nije jedinstveno određen u kriminalistici. Potraga u širokom smislu te reči predstavlja celinu svih mera koje imaju za cilj da otkriju izvršioca krivičnog dela i obezbede njegovo privođenje krivičnim sankcijama. Prema tome, u potragu bi ušle kriminalistička taktika i tehnika sa pomoćnim naukama. Tu bi se posebno isticala identifikaciona delatnost. Međutim mi polazimo od užeg pojma reci "potraga". Pod potragom podrazumevamo sve one operativno-taktičke mere koje služe za utvrđivanje izvršioca o čijoj su ličnosti poznati izvesni podaci2' i njegovo hvatanje u cilju sprovođenja krivičnog postupka.

Pored potrage za licima postoji i potraga za stvarima (predmetima žive ili mrtve prirode) koje su nosioci informacija o krivičnom delu i učiniocu (corpora delicti, dokazna sredstva, nosioci tragova) i kao takva od važnosti za krivični postupak.

Potražna delatnost je posebna aktivnost organa unutrašnjih poslova, kojoj je cilj pronalazak lica nepoznatog boravišta ili nestalih stvari, kao i prikupljanje i pružanje obaveštenja o pojedinim okolnostima i stvarima od važnosti za krivični postupak.

Potražnu delatnost obavljaju radnici službe JB (ovlašćena službena lica u civilu i pripadnici uniformisane policije po stanicama, u jedinicama za pratnju vozova, brodova, radnici organa unutrašnjih poslova po lučkim, aerodromskim i pograničnim organizacio- nim jedinicama) i radnici prijavno-odjavne službe i sl.

Organ unutrašnjih poslova vrši raspitivanje o boravištu lica u pogledu koga postoje osnovi sumnje da je izvršilo krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, a ne zna se gde se ono nalazi, ali se pretpostavlja da se zadržava na teritoriji nadležnosti odnosnog organa UP-a.

Ukoliko raspitivanje o boravištu ostane bez uspeha, mesno nadležan organ unu- trašnjih poslova obratiće se, u skladu sa taktičkom ocenom, organima unutrašnjih poslova na užoj ili široj teritoriji, pa čak i na području čitave zemlje sa zahtevom da pronađu učinioca krivičnog dela. Uz pismeni zahtev za obavljanje operativno-taktičke potražne delatnosti dostaviće se lični opis (portrait parle), sinjaletičke ili u njihovom nedostatku druge fotografije, daktiloskopski fiš, podaci o lažnim imenima, životopis, a naročito kriminalna biografija itd. Raspis ima interni karakter i organi unutrašnjih poslova mogu preduzeti ovu operativno-taktičku meru po vlastitoj inicijativi i oceni. Svi organi unu- trašnjih poslova obavezni su da izvrše zahtevanu kriminalističku delatnost. Raspis može inicirati i sud (čl. 550. ZKP).

Pored raspitivanja o boravištu i raspisa, u potragu spadaju još poternica i objava.

Izdavanje poternice može u prvoj taktičkoj situaciji narediti samo sud i to kada se okrivljeni, protiv koga je pokrenut postupak zbog krivičnog dela za koje se goni po službenoj dužnosti i za koje je u zakonu predviđena kazna od tri i više godina zatvora, nalazi u bekstvu, a postoji naredba za njegovo dovođenje ili rešenje za stavljanje u pritvor (čl. 551. ZKP). Druga je taktička situacija kada osuđeni pobegne sa izdržavanja kazne i poternicu izdaje upravnik kazneno-popravne ustanove. Ako je verovatno da se lice za kojimje izdata poternica nalazi u inostranstvu, Savezni sekretarijat za unutrašnje poslove može raspisati međunarodnu poternicu (čl. 554. ZKP).

Potrage se dele na lokalne, centralne i međunarodne. Poznato je da se krivci pri vršenju krivičnih dela i sakrivanju, ne zadržavaju samo na jednom mestu. Oni mogu da se sakrivaju na užem i širem području, pa čak beže i preko granice. Prema ovakvom kretanju krivaca organizuju se i potrage, zbog čega i vršimo gornju podelu.

Prilikom izdavanja, raspisivanja i organizovanja potraga primenjuju se ona taktička pravila, koja smo upoznali kada je bilo reči o glavnim taktičkim načelima. Bilo bi nekorisno pokrenuti u potragu i one organe unutrašnjih poslova na čijem području se krivac ne nalazi i nema verovatnosti da će tu doći. Tako, kada je rukovodilac potrage prikupio indicije da se potraživano lice kreće na području tri opštine, poslaće sve snage da tragaju na tom području. Bilo bi neekonomično i nesrazmerno kada bi se raspoložive snage slabile raspoređivanjem na područjima za koja nije verovatno da se krivac tamo nalazi. Zbog toga se često, ali uvek u skladu sa taktičkom ocenom, prvo preduzima lokalno traganje, a tek pošto je ono ostalo bez rezultata, vrši se centralna potraga.

Posebnu vrstu potraga čine objave. Objava se raspisuje: a) kada treba tragati za podacima u vezi corpora delicti, b) za samim corpora delicti i c) kada treba identifikovati nepoznati leš, odnosno pronaći nestalo lice (čl. 552. ZKP).

Radi pronalaženja predmeta krivičnih dela i identifikacije nađenog leša, odnosno nestalog lica, organi unutrašnjih poslova mogu, prema taktičkoj oceni, objavljivati njihove fotografije i opis preko sredstava informacija i na taj način mobilisati javnost u traganju (čl. 554. ZKP).

Dok se sa centralnom poternicom može istovremeno da raspiše i lokalna poternica, objave se vrlo često raspisuju samo u lokalnom razmeru ili na nekom užem području. Ovo, naravno, ne znači da nema taktičke potrebe i za raspisivanjem izvesnog broja centralnih objava.

Mada ne možemo govoriti o beznačajnim potragama, ipak imaju u okviru značaj- nosti razne potrage i različitu „specifičnu težinu". Sa stanovišta zaštite javnog poretka svakako postoji razlika u nužnosti i obimu traganja za razbojnikom — profesionalcem koji je izvršio seriju teških razbojništava u raznim mestima i utvrđivanju identiteta umrlog lica za koje je izvesno utvrđeno da nije žrtvom krivičnog dela. Otuda i jasno razlikovanje poternica i objava. Poternica se može izdati jedino ako se okrivljeni nalazi u bekstvu i to samo ona vrsta okrivljenog koju predviđa čl. 551. ZKP, dok su raspitivanja o boravištu zamišljena vrlo široko. U vezi s tim su i posledice pronalaženja traženog lica: kod raspitivanja o boravištu može se nađenom licu dostaviti poziv u smislu čl. 151. ZKP-a, pa tek ako se ne odazove, može se prinudno privesti. Lišenje slobode dolazi u obzir samo ako postoji neki od razloga iz čl. 191. ZKP. Raspis se izdaje radi pronalaženja lica koje će pozvati ili eventualno lišiti slobode. Poternica se pak izdaje uvek kad postoji naredba za dovođenje ili rešenje za stavljanje u pritvor odbeglog lica. Objekt objave može biti nestalo lice, leš, stvar (ali nikada okrivljenik), pa će se eventualno izvršiti privremeno oduzimanje predmeta (čl. 211. ZKP).

Samo je po sebi razumljivo da je postupak po potragama vrlo hitan. Potragu treba odmah izdati i raspisati. Traganje se vrši odmah posle primanja lokalne ili centralne potrage. Ako je za beguncem raspisana lokalna poternica odložiće se raspisivanje centralne potrage samo na kratko vreme, a taj se rok (propisom tačno određen) može prekoračiti samo kada se beguncu ušlo u trag.

Poternica se prenosi na organe traganja po pravilu posredstvom najbržih veza (zatvoreni i poštanski telefoni, telegrafske šifrovane i obične depeše, radio-mreža, tele- printeri).

Težište organizovanja, iniciranja, održavanja potrage leži po pravilu na rukovo- dećem organu potražne službe one teritorije sa koje je izvršeno bekstvo. Tu se najpotpunije mogu prikupiti mnogobrojni tragovi i drugi podaci, koji će ukazivati na izvesne, moguće, verovatne smerove bega. Tu su lica koja odlično poznaju životne prilike i veze begunca. Pored toga, begunac sa određene teritorije najčešće pre ili kasnije uspostavlja ili oživljava vezu sa određenim licima koja su ostala tu da žive (roditelji, bračni drug, srodnici, saučesnici, prijatelji, istomišljenici itd.). Cilj ovog kontaktiranja može da bude različit:

a) ispituju se mogućnosti potajnog povratka, b) traži se pomoć u sakrivanju (novac, roba, hrana, isprave itd.), c) pružaju se podaci o svom kretanju i živovanju itd. Pravilnim operativnim delovanjem ovlašćenih službenih osoba organa unutrašnjih poslova mogu se saznati ti podaci i kontrolisati kontakti.

Idealno sastavljena poternica sadrži:

— podatke o identitetu — porodično i rođeno ime, nadimak i lažno ime, rođeno očevo ime, dan, mesec i godina rođenja, mesto, opština i republika prebivališta ili poslednjeg boravišta, zanimanje, narodnost, državljanstvo stranog državljanina;

— lični opis sa brižljivo razrađenim osobenim znacima;

— daktiloskopsku formulu (fiš);

— sinjaletičku fotografiju, odnosno najnoviju običnu fotografiju;

— naznačenje datuma bekstva;

— naznačenje izvršenog krivičnog dela sa kratkim opisom izvršenja;

— naznačenje drugih korisnih podataka, na primer pravca bekstva, adrese ljubav nice, srodnika, veza, za koje se pretpostavlja da se kod njih krije;

— broj, seriju i datum izdavanja lične karte;

— naznačenje broja i datuma akta pod kojima je izdata poternica;

— broj i datum naredbe za dovođenje, odnosno rešenje za stavljanje u pritvor, kao i naziv suda koji je doneo naredbu za dovođenje ili rešenje za stavljanje u pritvor;

— odredbu o postupanju u slučaju pronalaska odbeglog lica (staviti lisice, paziti pri lišenju slobode jer pruža otpor, služi se lukavošću, sklon samoubistvu itd.)

Centralne poternice i objave štampaju se u Glasniku MUP-a. Da bi se prikupilo što više podataka o odbeglom licu koriste se daktiloskopske zbirke, kriminalistički album, kaznena evidencija, MOS kartoteka, kriminalne lične liste, lične liste kazneno-popravnih ustanova, evidencija vidnih osobnih znakova, evidencija nadimaka, kartoni za evidenciju ličnih karata, prijavno-odjavna kartoteka, knjige hotel- skih portira itd.

Bitnu pretpostavku dobre poterničke delatnosti čine stručno i savesno uređene operativne evidencije i, po našem mišljenju, centralizovano rukovođenje poterom. Niti vešto ispredene mreže moraju se nalaziti u jednoj ruci, koja će koordinirati sav taj obimni i komplikovani rad.

Potražna delatnost samo koristi, kao pomoćnu, administrativnu metodu traganja (raspisivanje potrage, uvid u kartoteke, uporedivanje poternice sa prijavno-odjavnom kartotekom). Njena je suština u stvaralačkom primenjivanju operativno-taktičkih mcra (zasede, prismotre, informativno raspitivanje, kriminalističke kontrole, korišćenje infor- manata, kontrole prepiske, racije, pretresi, redovna kontrola na sredstvima javnog saobraćaja itd.) u najrazličitijim kombinacijama.

Zahtev za brzinom postupanja nije u suprotnosti sa zahtevom za planskim traga- njem. Traganje bez brzine i brzina bez planskog rada ne obezbeduju uspeh.

MOS — EVIDENCIJA

Karakteristike za ovu evidenciju utvrđuju se danas po:

1) samom načinu izvršenja krivičnog dela;

2) vrsti i individualnosti sredstava izvršenja;

3) mestu izvršenja;

4) objektu radnje krivičnog dela;

5) vremenu izvršenja.

U MOS kartoteci evidentiraju se krivična dela i izvršioci onih krivičnih dela koja se ponavljaju, a sam način izvršenja ima individualnosti, svoju »marku", npr. polna (seksualna) krivična dela, provalne krađe, krađe bicikla, džepne krađe, razbojništva, prevare, falsifikovanje novca, itd.

Karton: Sadrži najvažnije podatke o krivičnom delu i izvršiocu (ako je poznat). U karton se ubeležavaju modusi: mesto izvršenja, posebne okolnosti izvršenja, predmet krivičnog dela (plen), upotrebljena sredstva i oruđe, tragovi, motivi, osnovni podaci o izvršiocu, oštećeni — (to sve na prvoj strani), veze izvršioca (saizvršioci, pomagači, prikrivači itd.), lični opis izvršioca, detaljniji opis krivične radnje, datum ispunjavanja kartona i potpis lica koje je ispunilo karton — (to na dragoj strani kartona).

Svaka od grupa se deli na dva dela:

a) poznati izvršioci

b) nepoznati izvršioci,

Poznati izvršioci se odlažu u kartoteku po strogom abecednom redu, a nepoznati hronološki po datumu izvršenja dela. Ukoliko se otkrije izvršilac, karton se premešta.

Ne treba brkati MOS evidenciju i evidenciju krivičnih dela sa nepoznatim učinio- cima. Ako služba JB želi da uspešno i savesno obavlja svoje dužnosti po čl. 151. ZKP, ona mora voditi i evidenciju krivičnih dela sa nepoznatim učiniocima, pogotovu takvih dela koje obično izvršavaju krivci iz navike i profesionalni delikventi.

EVIDENCIJA NADIMAKA

Krivci iz navike i profesionalci, čim u svom životnom krugu zauzmu izvesnu poziciju, dobijaju nadimak3'. Ovaj je običaj prastar, a važan za traganje i otkrivanje. Krivac je često u svom svetu poznat samo pod lažnim imenom i nadimkom, a ne pod pravim imenom i ostalim generalijama. Oni su, na primer, poznati kao „Ćopa", "Ćora", "Cici- ban", „Majmun", "Grof", "Atom", itd. Vigilant (informator iz redova prestupnika) će češće moći da kaže samo toliko da se u organizaciji nalazi "Atom" ili da je u Beograd stigao "D'Artanjan", poznati provalnik. Kada okrivljeni priznaje i odaje saučesnika često će kazati samo njihove nadimke. Sva ta saopštenja i izjave nije moguće shvatiti i koristiti bez evidencije nadimka. Interesantno je da nadimak često vrlo pogođeno karakteriše svog nosioca po duševnim ili fizičkim osobinama. Doduše, sa razvojem događaja i pramenom životne sredine ponekad se menjaju i nastaju novi nadimci. Dešava se da neki nadimak nosi više krivaca. Sve to ne umanjuje vrednost ove evidencije, koju treba ispravljati i upotpunjavati na osnovu rezultata operativne delatnosti. Za svako lice koje ima jedan ili više nadimaka, ispunjavaju se kartoni u onom broju koliko ima i nadimaka, što omogućuje

— vezom sa dosijeom, ličnim podacima, fotografijom i s ostalim evidencijama — identifikaciju čoveka koji se krije iza nadimka.

Treba poznavati životne navike i psihologiju krivaca klasičnog kriminaliteta, koji se skitaju, tumaraju, seljakaju, opet vraćaju, pa da se shvati koliko greše oni koji potcenjuju važnost ove operativne kartoteke.

EVIDENCIJA LAŽNIH IMENA

Lažna imena služe za sakrivanje ranije kriminalne delatnosti. U slučaju hvatanja krivca na izvršenju jednog dela, odgovaraće pod lažnim imenom, a posle izdržavanj a kazne ili bekstva, uzeće on drugo lažno ime i živeti kao „neporočan" čovek. Na taj način će izbeći nadzor operativnih radnika, a u slučaju hvatanja na delu biće blaže kažnjen kao "čovek koji je prvi put izvršio krivično delo". On je "brod" koji putuje pod lažnom zastavom, koju može svaki čas da promeni, ali su uvek novoistaknute zastave lažne kao i ona koju je baš ovog časa skinuo. Na primer, varalica može da obiđe celu zemlju, predstavljajući se jednim lažnim imenom, sve dok ga ne otkriju. Pošto je izdržao kaznu, on menja dotadašnje lažno prezime.

Pomoću evidencije lažnih imena utvrđuje se identitet lica koje se krije pod lažnim imenom. Ispisuje se onoliko kartona koliko ima lažnih imena, čemu se dodaje jedan karton sa pravim imenom. Ova evidencija se povezuje sa opštim abecednim indeksom.

ALBUM FOTOGRAFIJA KRIVACA

U ovoj kartoteci čuvaju se fotografije krivaca koji ponavljaju izvršenje dela: iz navike, profesionalaca, iz ubeđenja, strasti itd. Merilo je opasnost ponavljanja i naviknu- tost. Princip je da se fotografije uvršćuju u zbirku ako je krivac uhvaćen na delu ili priznaje i, naposletku, kada je pravosnažno osuđen. Slika se uklanja posle krivčeve smrti. Album treba da živi, a to znači: zastarele slike treba zamenjivati novima. Što je album manje savremen, prepoznavanje će biti teže i nepouzdanije. Tada može svedok preći preko zastarele slike stvarnog izvršioca. Što je ličnost starija, slabija je vrednost slike.4)

Fotografije krivaca raspoređuju se po dva osnovna kriterija: prvo po polu i drugo, po osnovnoj podeli krivičnih dela kao kod MOS-a. Prilepljuju se ili pričvršćuju na određenim kartonima, odvojeno za muškarce, a odvojeno za žene. Svaka od ovih dveju glavnih grupa deli se dalje na podgrupe prema vrsti krivičnog dela i specijalizaciji. Te se podgrupe dalje razvrstavaju prema godinama starosti i, zatim, po visini. Nalepljeni portreti nisu snabdeveni generalijama nego samo foto-brojem, koji ukazuje na poseban popis imena. Na taj se način predupreduje uplivisanje i zloupotreba. Službenik će po popisu imena da utvrdi prepoznatog krivca. Slika treba da sadrži podatke o veličini tela, boji kose i očiju.

Postoje vrste krivičnih dela čiji je način izvršenja takav da delu obavezno prisu- stvuje oštećeni, pa i drugi svedoci. Kod drugih dela može se slučajno desiti da oštećeni i drugi svedoci primete izvršioca na delu, mestu dolaska i odlaska ili im se on po bilo čemu učini sumnjiv. U svim takvim slučajevima podnose prijavu, daju manje ili više određen lični opis, pa se prilazi pokazivanju slika odgovarajućeg pola i kategorije.

Moramo biti svesni da je slika samo nužno pomoćno sredstvo za pronalaženje i prepoznavanje krivca. Čovek se vremenom menja. Na slici nisu uhvaćena sva obeležja ličnosti, naročito mimika. Ipak, ona je korisna kao orijentacija i podupirač za davanje ličnog opisa. Fotografije se upotrebljavaju bez desnog profila, jer nestručnjaci u svaki- dašnjem životu obično gledaju ljude sa lica (en face). Kriminalista godinama uvežbava da utvrđuje krivčevu ličnost bez poznanstva i neposrednog dodira, na osnovu opisa i slika. Kod ličnog opisa traži osobene znake (ožiljke, bradavice, mladeže, mrlje, tetuaže, telesne nedostatke), a po slici donosi zaključak o opštim obeležjima kao na primer: obliku nosa, usta, podbratka, uva. Zbog toga je njemu potreban desni profil, a za nestručnjake lice en face, sa i bez kape, kao i čitava figura.

Često informanti operative iz krugova krivaca ne mogu odmah da daju bliže podatke o izvršiocu, ali zato mogu da daju dobar lični opis i mogu krivca sigurno da prepoznaju po fotografiji. Službenici koji su određeni da prate nekog krivca treba da dobiju kopiju slike iz fototeke kriminalaca.

Vrlo je korisno da službe JB razmenjuju slike onih kriminalaca koji putuju, naročito u turističkoj sezoni.

EVIDENCDA OSOBENIH ZNAKOVA

Po prirodi same stvari uzimaju se u obzir samo vidljivi osobeni znaci. Svedoci i informanti najpre i najlakše uočavaju i pamte takve znake. Kartoni se vode po delovima tela na kojima se nalazi osobeni znak, a zatim po vrsti osobenog znaka.

Dr Heindl preporučuje za potrebe potrage i praćenja uvođenje kriminalne fototeke. Kartoni sa slikama leže u bazenima po kategorijama u vodoravnom nizu, a po veličini tela u uspravnom nizu. Tako su u najgornjem nizu slike najviših, a u drugom slike niskih rastom. U svakom ormanu stvorene su podgrupe po starosti, obliku nosa i antitragusa (protukozlaca).

EVIDENCIJA UKRADENIH I NESTALIH STVARI

Traganje se vrši na osnovu opisa ukradenih ili drugim krivičnim delom otuđenih Corpora delicti. Kartoni su sređeni po abecedi i prema nazivu vrste i podvrste stvari. Sasvim je očigledno da se evidentiraju samo takvi predmeti koji su podesni za identifika- ciju.

EVIDENCDA NEPOZNATIH LEŠEVA I NESTALIH OSOBA

Obe se evidencije dopunjuju. Kartoni se dele prema polu, starosti, visini, boji kose i očiju, osobenim znacima, odeći itd. Kada se podnosi prijava o nestanku lica i prilikom pronalaska neidentifikovanog leša u obe evidencije se traži po elementima ličnog opisa, da li to lice nije evidentirano.

EVIDENCIJA PROFESIONALNIH DELINKVENATA KLASIČNOG KRIMINALITETA

Radi efikasnog otkrivanja povratnika profesionalaca, krivaca iz navike uopšte, kao i krivaca iz strasti (seksualno abnormahiih) neophodno je, po našem mišljenju, da služba JB vodi operativnu evidenciju profesionalnih delinkvenata klasičnog kriminaliteta i ostalih uporednih povratnika (u širokom smislu te reči), koje treba držati pod kriminalističkom kontrolom. U toj evidenciji nalaze se takva lica koja su dosadašnjom svojom kriminalnom biografijom pokazala toliki stepen kriminalne perseverance (upornosti) i okorele društve- ne opasnosti, da je ponovno izvršenje krivičnog dela ako ne potpuno izvesno, onda svakako vrlo verovatno.

Dr Vladimir Vodinelić