Pokretanje i sprovodenje prethodnog postupka vezano je za uslov da se pojave osnovi sumnje o postojanju krivičnog dela, kao i da ta sumnja bude dovoljno opravdana. Za krivično delo i učinioca treba doznati. Prema zakonima i činjenicama realnog života, služba javne bezbednosti je osnovni državni organ za doznavanje o izvršenom ili planira- nom krivičnom delu. Procesna delatnost je isuviše spora i sama za sebe nedovoljno efikasna, kad se traži takva intervencija državnih organa koja bez odlaganja i sa potrebnom elastičnošću nastupa već prilikom same pojave sumnje da je izvršeno krivično delo, da se ono priprema ili da je određeno lice učinilac krivičnog dela.
Neposredno, brzo, često munjevito, dinamično reagovanje jedino može obezbediti da se spreči izvršenje krivičnog dela, da se sačuvaju tragovi krivičnog dela koji su po pravilu kratkotrajni i prolazni, da se utvrde okolnosti slučaja u što manje izmenjenom stanju, da se od očevidaca i drugih lica prikupe podaci u trenutku kada su oni još svezi u njihovom pamćenju, da se onemogući sakrivanje ili uništavanje tragova i predmeta krivičnog dela, kao i da se učiniocu spreči mogućnost bekstva, sakrivanja i drugih načina zamračenja stvari. Iz tih razloga (vidi čl.
151. ZKP) postoji duboka potreba da radi otkrivanja dela i njihovih učinilaca dođe do planske i kontinuirane primene posebne vrste delatnosti organa unutrašnjih poslova koja
—sto je moguće više oslobođena od procesnih formi i ograničenja — prethodi redovnom postupku i priprema uslove za njegovo pokretanje, odnosno prati ga (pre, u vreme i posle pokretanja krivičnog postupka).
Ta operativna delatnost dobila je svoj pravni osnov u čl. 151 ZKP-a.
Operativna delatnost stavljena je u dužnost prvenstveno organima unutrašnjih poslova (kod otkrivanja klasičnog kriminaliteta isključivo), što je sasvim u skladu sa njihovim zadacima, organizacijom i mogućnostima delovanja pri zaštiti prava i sloboda građana, javnog reda, društvenog i državnog poretka.
Pokretanje operativne delatnosti ne zavisi od posebnog zahteva JT ili bilo kakvog formalnog uslova, već započinje po vlastitoj inicijativi organa unutrašnjih poslova ili po nekoj drugoj inicijativi. Povod za preduzimanje ove inicijative jeste doznavanje za osnove sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti. Radi planskog i sistematskog doznavanja za osnove sumnje o delu i učiniocu služba javne bezbednosti mora — ako hoće da bude aktivna i dinamična, a samo onda izvršava poverene joj zadatke
—da primenjuje i izgrađuje najprikladniju metodiku i tehniku sredstava rada i da raspolaže celokupnim registrom izvora informacija. Kao što je poznato, za indicije organi unu trašnjih poslova doznaju vlastitim zapažanjem i drugim operativnim radom, ili po saopštenju od strane građana, državnih organa, radnih i društveno-političkih organiza - cija itd.
Prema svojoj sadržini, operativna delatnost se sastoji u:
a) preduzimanju mera za otkrivanje krivičnih dela, otkrivanju i fiksiranju tragova i predmeta krivičnih dela;
b) u preduzimanju mera za pronalazak učinilaca krivičnih dela i sprečavanje njihovog bekstva ili sakrivanja, kao i njihovo pronalaženje i hvatanje;
c) u prikupljanju svih obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka.
Sistem operativno-taktičkih mera je izvanredno podesan za:
— utvrđivanje veza prestupnika koje se najčešće ne mogu otkriti istražnim putem;
— otkrivanje drugih krivičnih dela i saučesnika, koji nisu obuhvaćeni istragom;
— pronalaženje objekata koji će u postupku figurirati kao dokazi, a do pokretanja postupka su samo nosioci „dokazne informacije";
— utvrđivanje uslova koji su omogućili i pogodovali izvršenju dela i prikrivanju učinioca;
— pravovremeno uočavanje, hvatanje učinioca i saučesnika itd.
ZKP i OZOUP-a ne određuju pobliže mere koje je moguće primeniti niti preciziraju načine prikupljanja obaveštenja. Radi se o merama i radnjama koje nemaju procesualni nego operativni karakter i koje su, prema svojoj prirodi, u potpunom skladu sa zadatkom uočavanja, doznavanja i otkrivanja činjenica koje opravdavaju rađanje sumnje da je izvršeno krivično delo i da je neko lice učinilac krivičnog dela kao i sa mogućnostima traganja za korisnim podacima i obaveštenjima. Efikasna operativna služba zahvata u krivičnu stvar dok se ona nalazi u svojoj početnoj manifestaciji (prekrivena velom neizvesnosti i kriminalne tajne), na osnovu duboke društvene potrebe da se krivično delo spreči ili da se utvrdi i pronađe njegov učinilac. Te su mere i radnje zasnovane na generalnim klauzulama policijskog prava i čl. 151. ZKP. To su u stvari kriminalističko-- taktičke operativne mere i sredstva, koja proučava i usavršava operativna kriminalistika (naprimer, neposredno posmatranje na pozorničkoj liniji, patrolni obilasci, zasede, racije, legitimisanje, vršenje proveravanja i prikupljanja obaveštenja informativnim raspitiva- njem kod oštećenog i drugih lica, praćenje i drugi oblici kontrole kretanja, korišćenje informanata, uvid u operativne evidencije, upotreba psa tragača, prethodna kriminali- stičko-tehnička ispitivanja).
Operativna delatnost organa unutrašnjih poslova ne može i ne sme da se poklapa i zadovolji sa stihijskim, spontano nastalim i slučajnim uočavanjem indicija, niti treba da prestane momentom pokretanja prethodnog postupka, nego je često trajnijeg karaktera. Prema taktičkoj potrebi, njenoj primeni ima mesta i u paralelno kasnijim stadijumima krivičnog postupka. Doznavanje za postojanje ili pripremanje krivičnih dela je jedan od najvažnijih organizaciono-taktičkih zadataka službe javne bezbednosti. A jedan od bitnih kriterijuma za ocenjivanje vrednosti organizacionih oblika, metodike rada i efikasnosti te delatnosti jeste, po našem mišljenju, upravo odnos između broja samoinicijativno raz- jašnjenih krivičnih dela i broja krivičnih dela koja se nalaze u grupi kod kojih je učinilac odmah bio poznat.
Sasvim je izvesno da služba javne bezbednosti neće u operativnom radu primenji- vati mere i postupke, koji se ne bi slagali sa dostojanstvom sudije i javnog tužioca. Na čvrstini ovog stava ne menja ništa ni činjenica da unutrašnji poslovi vode borbu sa kriminalitetom u prvoj borbenoj liniji gde vladaju najsuroviji uslovi. Zadatak otkrivanja kriminaliteta i zaštite društva od zločina i zločinaca ne sadrži u sebi opravdanje povrede zakonitosti, morala i humanizma.
U pravnoj državi operativna delatnost mora biti prožeta duhom etike za koju cilj ne opravdava sredstvo. Otuda vrhovni cilj operativne delatnosti u pretkri vičnom postupku nije da se krivično delo otkrije i dokaže pod svaku cenu, nego samo takvo otkrivanje koje je u skladu sa principom zakonitosti, čak i uz realnu opasnost i rizik da krivac izbegne kaznu i izvrši nova krivična dela.
Kriminalistička operativna delatnost može da otpočne i pođe a) od potencijalnog ili poznatog učinioca, od kriminogenih žarišta i faktora, kriminogene i patogene sredine ili pak b) od krivičnog dela, pa da ide prema nepoznatom učiniocu.
U pogledu oba medijuma: učinioca i kriminogene odnosno patogene sredine primenjuje se kriminalistička kontrola. To je sistem svih operativno-taktičkih mcra kojima se Služba JB obaveštava (drži u toku) o raznim društveno-opasnim pojavama, uzrocima i posledicama tih pojava i stanja, udesima (katastrofe u javnom saobraćaju, elementarne nepogode, nesreće pri radu itd.), posrnulim i sumnjivim licima (šatrovačka sredina), nepoznatim problematičnim osobama i si. Tu spadaju i nadziranje i osmatranje rada i kretanja osuđivanih i uslovno otpuštenih, okorelih neradnika, skitnica, kockara, pijanica i narkomana. U ovaj pojam ulaze: dnevni i noćni obilasci (patroliranje), zasede, racije, nadzor puteva, ulica, trgova, sajmova, „buvljih" pijaca, železničkih i autobuskih stanica, parobrodskih pristaništa, aerodroma, graničnih prelaza, prevoznih sredstava, javnih lokala, stadiona, većih skupina i gomila ljudi, pojedinih zgrada, ilegalnih prenoćišta („kuntova") itd.
Nama se čini da je za kontrolu karakteristična OPŠTA SUMNJA u pogledu određene sredine, mesta ili lica da bi se u toj sredini i na tom mestu MOGLA dešavati krivična dela ili da bi određeno lice (npr. profesionalni džepar koji je izdržao kaznu u kazneno-popravnoj ustanovi) MOGLO da izvrši krivično delo. Tu se radi o OPŠTOJ INDICIJI, a ne postoje određene, konkretne indicije o konkretnom krivičnom delu, koje je izvršeno ili se priprema. Služba JB zna da je određeni noćni lokal stecište prestupnika, da se u njemu vrše krivična dela nedopuštene trgovine, da tu privredni kriminalci troše krivičnim delima stečeni novac, da se na »buvljoj" pijaci redovno prodaju kradene stvari itd., pa stoga vrši nad tim mestima i nad tom sredinom kriminalističku kontrolu.
Za razliku od kriminalističke kontrole, kriminalistička obrada je sistem svih operativno-taktičkih mera usmerenih na to da se otkrije i utvrdi određeno krivično delo, otkrije i utvrdi određeni učinilac krivičnog dela i privede krivičnom progonu.
Obrada se vrši kada se pojavi određena SUMNJA u pogledu ODREĐENOG krivičnog dela i (ili) određenog učinioca. Na primer kontrolom noćnog lokala uočen je direktor preduzeća Petar Petrović iz unutrašnjosti, koji je u toku noći potrošio sa.deviznim" prostitutkama nekoliko stotina hiljada dinara. Zatim se prelazi u višu fazu kriminalističke operativne delatnosti. Ispituje se da li je Petrović dobio na lutriji, nasledio imovinu, imao neku veliku legalnu zaradu, utvrđuju se njegovi ukupni legalni prihodi itd. Ta se faza naziva kriminalističkom obradom.
Koja je razlika između obe faze pretkrivične kriminalističke delatnosti?
U operativno-taktičkim merama ne možemo naći tu razliku. Ono sto je zajedničko ne može da bude kriterij za razlikovanje. U obe faze se vrši tajno posmatranje, korišćenje informanata, rešerširanje itd.
1) Ako posumnjamo da Petrović vrši proneveru ili razne malverzacije otvaramo kriminalističku obradu. Pratimo ga (specijalna opservacija) u lokale i rcgistrujcmo njegov utrošak. Ili,
2) Pavlović je izdržao kaznu zbog neovlašćene prodaje opojnih droga. Nad njim se vrši operativno-taktička mera nadziranja. To je kriminalistička kontrola. Kada infor- manti jave da on sprema novu pošiljku opijuma, otvara se kriminalistička obrada. Po nama, razlika (Differentia specifica) nije u intenzitetu i dijapazonu operativno-taktičkih mera nego u nečem drugome.
I. U prvoj taktičkoj situaciji postoji OPŠTA SUMNJA da bi moglo doći do izvršenja krivičnog dela.
II U drugoj taktičkoj situaciji postoje određeni osnovi sumnje (indicije) a) da je određeno lice izvršilo određeno krivično delo (ili ga priprema) ili pak b) da je doduše nepoznato lice izvršilo određeno krivično delo. Mislim da je u ovome jedino sigurno razgraničenje između ove obe faze. Intenzitet i dijapazon operativno-taktičkih mera isuviše su promenljiva i nesigurna veličina da bi mogli poslužiti kao kriterijumi razlikovanja.
Kontrola je vremenski gledano trajnija faza. Preko nje je služba JB „oči i uši društva".1' Obrada je po pravilu kratkog daha, jer se radi o pretkrivičnom postupku.
Kriminalistička obrada izrasta iz kontrole (ali do nje često dolazi i bez te prethodne faze), zatim prerasta u istragu, ali se, prema potrebi, nastavlja i za vreme sudskog postupka, izdržavanja kazne, pa eventualno čak i posle puštanja na slobodu osuđenog lica.
Kriminalističku obradu paralelnu prethodnom postupku karakteriše kombinovanje operativno-taktičkih mera sa istražnim radnjama.
Obrada uveliko doprinosi ekonomisanju dokaznog postupka. Na primer, umesto da istražni sudija saslušava pola sela o tome da li su oni imali konkretna krivično-pravna relevantna zapažanja, informativnim raspitivanjem kao jednim od metoda obrade (čl. 151,
152. i 153. ZKP) pronalaze se i utvrđuju lica koja su u stanju da posvedoče.
Dr Vladimir Vodinelić
Comments