PATROLIRANJE, OSMATRANJE, ZASEDA I RACIJA

PATROLIRANJE I OSMATRANJE

Pod patrolnom delatnošću podrazumeva se plansko i sistematsko obilaženje određenog područja od strane sluibe javne sigurnosti u manje ili više pravilnom periodu vremena, naročito noću, sa ciljem lišavanja slobode krivaca i predupredivanja krimina- liteta uopšte. Patroliranje je represivno-preventivna delatnost.

Patrolna služba treba da kontroliše čitav teren grada ili sela, a osobito zabačcnije i ugroženije krajeve. Potrebno je da se celokupnom patrolnom službom jedinstvene administrativno-teritorijalne jedinice (grad, selo) rukovodi iz jednog centra. Centar određuje broj i jačinu patrole, odakle će koja da pode, koji put da koristi, vreme patroliranja, u koje vreme i na kojoj tački će doći do sjedinjavanja patrola itd. Patrole treba da budu po mogućnosti u stalnoj radio vezi sa centrom. U patrolni list upisuju se svi zadaci.

Patroliranje se deli na spoljašnje i unutrašnje. Unutrašnje patrole obilaze zgrade, ustanove, preduzeća, sve zatvorene prostorije, a spoljašnje, kao što sam naziv kaže, kontrolišu šume, obale, ulice, ceste, saobraćajnice i sl. Članovi patrole idu u civilu i uniformi, grupno i pojedinačno (u prikrivenoj grupi), prema zadatku i taktičkoj situaciji.

Velika patrola jeste jedan od najznačajnijih taktičko-organizacionih instituta, bez kojeg nije zamisliva savremena služba javne bezbednosti. Brojne i jake snage vrše istovremeno patroliranje po svim sumnjivim oblastima, jazbinama, gostionicama, hoteli- ma, barovima itd. Ona se često preliva u raciju. Racija je jedna vrste opšte (velike) patrole. Ta se mera primenjuje s vremena na vreme, u nepravilnim vremenskim razmacima, radi realizacije načela iznenađenja. Naročito se primenjuje kada se poveća broj krivaca za kojima je raspisana poternica. Ona podupire čitav tehničko-taktički plan napada na sakrivene krivce, koji se kreću pod pravim ili lažnim imenom.

Postoje razne vrste patrola manjeg brojčanog sastava: 1) patrola za lišavanje slobode; 2) potražna patrola (1. i 2. se mogu kombinovati); 3) patrola za suzbijanje profesionalnih i naviknutih krivaca opšteg kriminaliteta, koja je prilagođena životnim uslovima i načinu rada najgrubljih oblika kriminaliteta (provalnici, razbojnici, jataci, ubice, nasilnici itd.); 4) specijalizovana patrola na primer za hvatanje džepara, nadzor homoseksualaca itd. Patrole pod 3. i 4. imaju vrlo često priliku da krivca uhvate na delu ili preduprede planirana dela; 5) patrole sa službenim psima kontrolišu veliki teren: šume, gustiš, obalu reke, krajnju periferiju i sl.; 6) patrole po starinarnicama i komisionim radnjama tragaju za corpora delicti (predmetima krivičnog dela); 7) patrole po bolnicama, klinikama i zavodima za ispitivanje duševnih bolesnika imaju zadatak da pronađu izvršioce krivičnog dela koji se tamo kriju. To je poseban vid potražne patrole, ako se traga za

određenim licima; 8) patrole po hotelima i gostionicama posebna su forma potražne patrole, ako tragaju za određenim krivcima, ali (kao i patrola pod 7) mogu imati samostalni kontrolni značaj; 9) patrole na železničkoj stanici i autobusnim stanicama vrlo su važne iz sasvim očiglednih razloga.

Članovi navedenih patrolnih grupa kreću se peške ili se za prebacivanje služe javnim saobraćajem. Ovde mislimo na civilne operativne radnike, koji pretražuju sve lokale, gostionice, novogradnje, napuštene zgrade, pažljivo posmatraju sve glavne i sporedne ulice, zagledaju radnje, dvorišta, mračne ćoškove itd. Oni zadržavaju, legitimišu i lišavaju slobode lica koja su sumnjiva iz bilo kog razloga, uzapćuju sredstva izvršenja i ostale predmete krivičnog dela. Isto tako oni su dužni da zapaze sva društveno-opasna stanja i pojave, o čemu će referisati u svome izveštaju, po mogućnosti sa konkretnim predlozima. Važno je da članovi brižljivo pregledaju okolinu mesta na kome su zatekli sumnjiva lica na primer, izlaze i ulaze u radnje i stanove. Na taj će se način često otkriti tragovi krivičnog dela, na primer provalne krade. Lica lišena slobode treba transportovati automobilom.

Vrlo je korisno takvo kombinovanje civilnih patrola i patrola sastavljenih od uniformisanih lica da se mogu brzo naći i prići u pomoć jedni drugima.

Dežurni centar uprave javne bezbednosti u većim gradovima ima moderno organi- zovanu radio-patrolnu službu. Čim centar primi obaveštenje od građana ili službenih lica, on će alarmirati patrolna kola sa radio-vezom, koja kruže po ulicama. Ti su automobili u stalnoj vezi sa centrom od koga primaju naređenja i koga izveštavaju o svome kretanju i događajima. Dežurni centar začas obaveštava sva svoja kola, milicijske stanice, stanice za hitnu pomoć, vatrogasnu službu itd. U dežurnom centru nalazi se detaljna mapa kontrolnog područja tako da šef dežurne smene ima jasnu sliku o trenutnom rasporedu radio-patrolnih kola zbog čega može uvek da izda hitan nalog najbližim kolima da podu na lice mesta. Zahvaljujući napretku tehnike stvoreni su uslovi za maksimalnu realizaciju načela operativnosti (brzina i iznenađenja).

Pozornička slulba vrši se na pozorničkom rejonu, koji se deli na pozorničke staze i mesta. Stanično područje podeljeno je na više pozorničkih rejona. Kada isti milicioneri dugo vremena vrše svoju dužnost na jednom rejonu, oni će obično upoznati i teren i ljude, a to je prva neophodna pretpostavka vršenja dužnosti. Oni će tada voditi računa o preduzećima, ustanovama, mestima gde se skupljaju sumnjiva lica, umeće da koriste kuće sa više ulaza, razne dvorišne prolaze i druga mesta da bi presekli put i iznenada se stvorili na potrebnom mestu, kontrolisaće napuštene kuće, kanale, podrume, jazbine koji služe kao skrovišta prestupnika za lično prikrivanje i smeštaj predmeta krivičnih dela, svraćaće pažnju na privatne stanove u kojima se sumnjiva lica zadržavaju do u kasnu noć, posmatraće budnim okom prevozna sredstva i od taksi-šofera saznati dragocene podatke, jednom rečju, znaće kako područje »diše". Kada noću obilazi svoj rejon pozornik-mili- cioner treba da se kloni osvetljenih mesta kako bi mogao da zapazi što više činjenica, a da što manje bude sam zapažen. O svim pojavama koje odstupaju od uobičajenog i normalnog reda stvari treba da podnese pismeni izveštaj.

ZASEDA

Zaseda je tajni ili prikriveni (maskirani) raspored operativnih radnika na mestu kojim će proći krivac, a moguće je da se iznenada liši slobode, s obzirom na mesne prilike.

Zaseda se postavlja na onim mestima za koje se zna da ih krivci redovno, često ili u određeno vreme posećuju. Zasede se organizuju u slobodnoj prirodi i prostoru, i u zatvorenom prostoru. Mesto zasede može biti: a) legalan, neprijavljen i tajan stan; b) na putu krivca prema mestu izvršenja dela; c) na putu krivca od mesta izvršenja dela; d) prema taktičkoj ocem na svakom mestu.

Zaseda se određuje u cilju: a) lišavanja slobode krivaca koji pripremaju izvršenje dela na mestu zasede; b) lišavanja slobode krivaca koji se vraćaju sa mesta izvršenja; c) lišavanja slobode krivaca koji se nalaze u bekstvu, pa je za njima raspisana poternica; d) lišavanja slobode svih saučesnika koji posećuju određenog krivca (na primer, falsifikatora, jataka, provalnika, trgovca stranom valutom i devizama, krijumčara opojnih droga itd.);

e) zadržavanja i proveravanja svih lica koja posećuju određeno mesto (kao što su tajna kockarnica, mesto sastanka špijuna itd.).

Zaseda je tesno vezana sa pridržavanjem načela brzine i iznenađenja, kao i načela konspirativnosti. Mesto zasede treba tako da se izabere da su operativni zadaci sakriveni ili maskirani ne samo za krivce nego i za svakoga. Oni moraju da budu nevidljivi ili da psihološki ubedljivo opravdaju svoju prisutnost; npr. obučeni su kao tucači kamena, železničari koji se kreću po ulicama blizu železničke stanice itd. Na mesto zasede treba doći u tačno određeno vreme i to uglavnom pojedinačno, a ako je zaseda prikrivena najbolje pod zaštitom mraka. Ako se zaseda postavlja na selu operativni radnici treba da idu do mesta zasede u seljačkom odelu i to u malim grupama, obično po dvojica. Kada je zaseda sakrivena treba da pazi da se ne oda govorom, dimom cigarete, žarom cigarete i svetlošću baterija, kašljem, raznim šumovima itd. Zapazilo se da milicionerska uniforma nije podesna za zasedu. Zbog toga su se pripadnici Milicije presvlačili na selu i u šumi u vojnička odela. Na taj su način bili najmanje uočljivi, pošto vojničko odelo ima boju kamena. Pošto se u seoskoj zasedi obično leži ili kleči, najuočljiviji su glava i vrat. Zbog toga se za cmomanjaste ljude šiju naročite kape. Iskustvo je pokazalo da krivci osete dim cigarete na 50 metara. Eksperimentalno je utvrđeno da se vatra u polju vidi na udaljenosti od 6 do 8 km: da se zapaljena cigareta i šibica zapažaju sa udaljenosti od 300 m; da se svetlost džepne lampe zapaža na razdaljini od 1—1,5 km; da se grupa ljudi u intenzivno- mračnoj noći razabira na udaljenosti od 10 metara, u još uvek tamnoj noći na rastojanju od 50 do 70 m, a pri mesečini na 200—300 m i da sjajni predmeti (nož, čuturica, cev pištolja itd.), ako je mesečina, stvaraju odsjaj koji će lako odati članove zasede ili pak kriminalce. Prilikom dolaženja na mesto zasede i za vreme trajanja zasede kašljanje ljudi predstavlja veliku brigu. U štali npr., dok kašlje operativac može da zvoni klepetušom kao da se ovca češe. Najbolje je uzimati tablete koje odmah spreče kašljanje. Noću se zvuk i svetlost prenose na velike daljine; zabranjeno je spavanje u zasedi, pa ma i na smenu ukoliko to objektivne okolnosti ne dopuštaju.

Prilikom postavljanja zaseda u slobodnom prostoru treba voditi računa o tome da se zatvori što više pravaca, a da se pri tome jedan isti pravac ne zatvori na više mesta. Postavlja se ili jedna zaseda ili više manjih zaseda. Odluka o tome zavisi od konfiguracije zemljišta i vremenskih prilika i od cilja zasede. Kada je smanjena vidljivost danju (sneg, magla, kiša) i noću korisno je da se postavi više manjih zaseda. Prednost je ove druge vrste zasede u tome što mreža jača i postoji veća verovatnost da će krivci naići na koju od zaseda, a nedostatak je u tome što se zasede lakše otkrivaju. Najpodesnija mesta za postavljanje zaseda u slobodnom prostoru jesu sva ona mesta preko kojih se mora proći: gazovi na reci, useci, tesnaci, klisure, planinski prevoji i sedla na ivici šume, jaruge, kamenolomi, nasipi, na groblju, raskrsnice, ceste i tako dalje.

Dešava se da je krivac izvršio krivično delo u zabačenom kraju. Pošto i on želi da iznenadi operativce koji ga gone neće ići poprečnim putem nego baš glavnim drumom.

Zbog toga, kada se za izvršioca sazna neposredno posle izvršenja dela, treba postavljati zasede u svim pravcima. Pri tome se ne smeju propustiti ni prometna mesta. Krivci vrebaju i na taj način sakupljaju iskustvo o prirodi mesta na kojima se postavljaju zasede. I oni imaju svoju taktiku. Često prolaze na onim mestima gde se operativci ne bi nadali. Tako je u jednom slučaju zaseda obezbedivala reku. Zasede su bile postavljene na svim mogućim gazovima i manjim mostovima. Krivci su usred grada prešli preko najvećeg mosta. U drugom slučaju zasede su bile postavljene na malom potoku koji može svuda da se pregazi. Na jednom mestu nalazi se most. Prešli su preko mosta.

Zasede se dele na obične i dubinske: u običnoj učestvuje mali broj ljudi (2—5), jer se očekuje manji broj krivaca ili čak jedan izvršilac. Raspored zasede vrši se u jednoj liniji. Ova vrsta je u praksi češća. Dubinske zasede obuhvataju veći broj operativnih radnika, raspored je složen (obično u obliku potkovice, makaza ili kvadrata bez jedne strane). Ne bi bilo dobro da se menja zauzeti raspored zasede. Oblik zasede zavisi od taktičke situacije i tla.

Svaki operativni radnik mora unapred da zna svoju ulogu u zasedi: ko će zaustav- ljati, ko razoružavati, ko legitimisati, ko pretresati, ko vezivati. Svi oni moraju dobro da zapamte i uvežbaju ugovorene znakove. Ekipa mora složno i brzo da radi. Svako u zasedi mora da ima svoj tačno određeni pravac gađanja za slučaj potrebe. Iako nije moguće davati šablone, obično se krivci puštaju bliže, operativci se brzim skokovima pojavljuju oko njih i naglo ih razoružavaju. Ako je zaseda razrađena (rasporedilo se više operativaca po raznim mestima) dozvoljeno je saobraćanje pomoću neupadljivih znakova, ali da se vrši retko, samo u slučaju najveće potrebe. Prilikom postavljanja zasede treba da se pazi, ukoliko se ima posla sa opasnim krivcima, na dve stvari: 1) da se izabere takvo mesto i napravi takav raspored, koji onemogućuje efikasan otpor i bekstvo. Prilikom postavljanja više zaseda treba voditi računa da između njih bude dovoljno razmaka, kako se ne bi desilo da krivci pobegnu, a članovi zasede otvore vatru jedni na druge. Svaka zaseda treba da pozna tačno mesto ostalih zaseda i tačno vreme u koje svaka od njih treba da dejstvuje; 2) da se radnici zasede rasporede na takav način da ostavljaju utisak da ima mnogo ljudstva u zasedi.

Kada je zaseda na otvorenom prostoru korisno je postaviti osmatrače sa zadatkom da obaveste zasedu o približavanju opasnih elemenata. Zaseda u zatvorenom prostoru često se kombinuje sa prismotrom, koja se vrši na ulici. Operativci u zasedi, pošto su preduzeli sve mere da se ne bi otkrio njihov boravak u stanu, rasporediće se, prema određenim zadacima. Jedan ili dvojica operativaca puštaju svakoga (ukoliko nije poštar ili slično) da uđe. Lica se razoružaju i pretresaju. Vrlo je korisno da se odmah saslušavaju dok su još zbunjena. Treba da se onemogući svaki razgovor i dogovor sa drugim zadržanim licima. Operativni radnik odmah će da prouči pronađene stvari, jer će one često pomoći da se dođe do istine.

Ako se zaseda drži duže vremena na otvorenom prostoru, preti ozbiljna opasnost da se otkrije putem tragova. Već sam dolazak na mesto zasede treba da bude dobro pripremljen. Seljaci u nekim krajevima ne nose cipele nego opanke. Dovoljan je dolazak na mesto zasede u cipelama, pa da zaseda bude dekonspirisana. Kada ljudi stoje, sede i leže na jednom mestu, ostavljaju tragove. Kada se zaseda povlači, radnici treba da uzmu zelene grane i povlače za sobom. Otpaci hrane ne treba da se ostavljaju. Dešavalo se da psi iskopaju zakopanu konzervu. Razbojnici odmah znaju da je tu bila zaseda, jer seljaci najčešće ne jedu konzerviranu hranu. Desilo se da je na mestu zasede zaboravljeno pero od mladog luka. Kako u blizini nigde nije rastao luk, zaseda je dekonspirisana. Zgužvana kutija cigareta „Morava" rekla je razbojnicima da je tu bila zaseda i oni nisu više nikada prošli tim putem. Kiša pogotovo olakšava otkrivanje zasede, jer omogućava ostavljanje idealnih otisaka stopala.

Kada se zaseda obavlja u seoskoj kući, postoji opasnost da će promenjeni način života da otkrije zasedu ili bar da izazove podozrenje. U takvoj situaciji, kada zaseda mora da se drži u kući (na primer, očekuju se razbojnici, jer je vlasnik kuće primio skupocene pakete) raspored mora biti takav da potpuno sačuva normalan način života u tom domu. Ako to nije moguće, treba da se organizuje posmatranje sa tavana, štale, plasta sena itd. U kući se ne sme ništa menjati. Povećano kupovanje životnih namirnica, pića, veš koji se suši, može da otkrije zasedu. Najednom se u toj kući čita "Borba", kupuju cigarete, i to je dovoljno za dekonspiraciju. Posebnu pažnju treba posvetiti održavanju veza sa zasedom. Zaseda treba da dobije vesti o tome da krivci mogu u najskorije vreme da navrate. Tada će članovi zasede pojačati svoju budnost. Održavanje veze sa zasedom čini nju daleko odgovornijom i predstavlja psihološku pomoć zasedi. Zasedi treba skretati pažnju da joj preti opasnost dekonspiracije, zahvaljujući njenim određenim postupcima, ili joj treba javiti da se jedna zaseda dekonspirisala na takav i takav način. Veza se mora održavati po nekom od ukućana, pomoću psa u određenim uslovima, pomoću malih radio-stanica. Stalno treba proveravati da li se zaseda dekonspirisala. Ako su zasede u slobodnom prostoru može se na dogovorenom mestu (u šupljini vrbe npr.) u određeno vreme ostavljati pismeni izveštaj.

Često se ne može znati trajanje zasede. Pošto ona može da traje danima važno je da operativni radnici budu snabdeveni hranom, vodom i prikladnom odećom. Po trajanju, zasede možemo da podelimo na stalne i povremene. Bilo je slučajeva da su razbojnici došli na mesto zasede posle 93 dana. Kada je zaseda izašla iz skrovišta, nije u prvo vreme umela da hoda.

Zaseda se može obustaviti: 1) po naređenju rukovodioca akcije koji je odredio zasedu, 2) ukoliko je potpuno izvršen cilj zasede, 3) stvar je taktičke ocene da li će članovi zasede sami napustiti zasedu u slučaju dekonspiracije.

Obično se mesto zasede napušta pred zoru, pošto su brižljivo otklonjeni svi tragovi boravka. Kada će zaseda da se povuče zavisi i od udaljenosti koju treba da pređe. Nije isključeno da će se jednom opet na istom mestu postaviti zaseda, zbog čega treba čuvati i tajnost tog mesta.

Zaseda se može kombinovati sa postavljanjem raznih klopki (zamki) na primer, kod domaćih krađa sa klopkom pomoću signalnih uređaja.

Zaseda spada medu operativno-taktičke mere sa represivno-preventivnim značenjem.

RACIJA

Racija je dobro pripremljena, munjevita operativna akcija, koja se najčešće prostire na veću površinu (kompleks zgrada, ulice) a sastoji se u zatvaranju svih odstupa sa određenog mesta u cilju lišavanja slobode određenih lica i kategorija lica.

Racija se poduzima na osnovu obavesti da se na mestu racije redovno, često ili u određeno vreme nalaze tražena lica. Važno je izabrati vreme kada su oni svi na okupu. Lica koja se zadržavaju i lišavaju slobode jesu:

a) poimenično određena (članovi bande za kojima se traga, odbegla lica za kojima je raspisana poternica),

b) krivci iz navike i profesionalci,

c) lica bez isprava ili sa sumnjivim dokumentima,

d) lica koja poseduju sredstva izvršenja,

e) nezakoniti posednici oružja,

f) posednici vrednosti koje nisu u skladu sa njihovom ličnošću,

g) skitnice, prostitutke, tapkaroši,

h) kupci ukradene stvari, itd.

Danas su osobito aktuelne racije po problematičnim lokalima, tajnim kockarnica- ma, na železničkim stanicama i „buvljoj" pijaci.

Da bi racija uspela potrebno je odlično poznavanje topografije mesta racije. Razlikujemo dve vrste racije: na slobodnom i u zatvorenom prostoru. Mreža racije mora biti tako rasprostrta da ne dopušta bilo kakvu rupu, kroz koju bi se mogao provući krivac. Kada se racija sprovodi u prostoriji moraju se poznavati okolina zgrade, prelazi iz ove prostorije u susedne, otvori na ogradama, dvorišne zgrade, mogućnost prelaženja preko krovova, kuće sa dva i više izlaza, slepe ulice i na svim osetljivim tačkama postaviti operativce. Pre nego što se uđe u stan ili zgradu vrši se spolja opkoljavanje i zaposedanje ključnih tačaka. Posle toga prodire se u stan ili prostoriju, uz preduzimanje mera koje su potrebne da se onemogući oružani otpor. Treba težiti da se prethodno upozna unutrašnjost prostorije, ali ako to nije moguće ili je prolaz tako tesan da može da prođe samo jedno lice, ili su se krivci povukli na tavane i u podrume, ne bi valjalo upasti u tesno grlo nego je pravilno zahtevati sa oružjem u ruci da sva lica izađu napolje sa rukama dignutim uvis. Baš za ovakve situacije mnogo znači učestvovanje službenog psa u raciji. Osim pretresa lica treba obavezno izvršiti i pretres prostorija.

Opkoljavanje mesta racije treba izvršiti sa dovoljnim brojem radnika. Obruč zatvaranja sve se više sužava, dok se ne dođe u neposredni kontakt sa traženim licima. Osobito treba paziti na lica koja se sumnjivo ponašaju, grozničavo tražeći rupu u mreži racije, čime se upravo odaju (psihičko dejstvo krivičnog dela na izvršioca).

Svaki učesnik racije mora unapred znati na kom će se mestu nalaziti i koje su mu dužnosti. Racija mora da započne u tačno određeni minut. Tada se već svako mora nalaziti na svome mestu. Uspeh zavisi upravo od ovih prvih momenata i poznavanja mesta racije. Najvažnije su upravo te pripreme. Kada je obruč racije zatvoren1*, svako lice mora da prođe kroz ruke operativca koji ga legitimiše i oceni da li će ga pustiti iz kruga racije ili dati sprovesti na sabirno mesto gde se lica "sortiraju" prema kategoriji. U spornom slučaju odlučuje rukovodilac racije, koji se obično nalazi u sredini kruga i nadzire tok racije.

Racija je represivno-preventivna taktička mera, koja zahteva veliki takt i promišlje- nost. Njezin je politički značaj u tome što broj čestitih ljudi koji su upali u krug racije daleko premašuje broj kriminalnih elemenata. Zbog toga je preporučljivo da se racija vrši u vreme kada ne vlada veliki promet, na primer u kasnu noć. Kada se racija vrši na ulici, broj čestitih ljudi, koji su pogođeni tom merom, mnogo je veći nego na primer prilikom racije po noćnim lokalima. Zbog toga će se češće vršiti ova druga vrsta racije nego ona prva. Iz istih razloga, treba nastojati da se racija što brže završi. Zatim, treba što je moguće veći broj lica proveriti na samom mestu racije, a samo tražena lica sprovesti u službene prostorije.2' Veoma ljubaznim ophođenjem i logičnim izvinjenjem pridobiće se simpatije građana.

Dr Vladimir Vodinelić