Organizovani kriminalitet u Srbiji

U Srbiji je organizovani kriminalitet počeo da se javlja početkom devedesetih godina 20. veka kada je došlo do raspada socijalističke Jugoslavije, početka građanskih ratova i uvođenja ekonomskih sankcija. Do tada se zbog određenih političkih i ideoloških stavova tvrdilo da organizovani kriminalitet ne postoji i da se on ne može javiti u socijalističkom društvu. Kriminalci iz kriminalnih grupa sa područja bivše Jugoslavije i Srbije, zbog ograničenog tržišta, ograničenih mogućnosti zarade i represivnog režima, svoje ilegalne poslove obavljali su u inostranstvu na velikim tržištima u zemljama zapadne Evrope. Pad berlinskog zida 1989. godine i slobodna ekspanzija građana iz istočno-evropskih zemalja na zapad, uticali su na značajno smanjenje slobodnog prostora za delovanje mafijaške emigracije. Zbog toga što se javljaju mnogo jače, bolje organizovane i moćnije kriminalne organizacije, pre svega iz bivšeg SSSR-a i Albanije, kriminalci se vraćaju u Srbiju i tu nastavljaju sa svojim legalnim i ilegalnim delatnostima.

Devedesete godine 20. veka se mogu nazvati “zlatnim dobom” organizovanog kriminaliteta u Srbiji. Ratovi na teritoriji bivše Jugoslavije omogućili su ekspanziju ilegalne trgovine oružjem, krađe motornih vozila, krijumčarenje nafte, cigareta, lekova i svega što je bilo potrebno za preživljavanje stanovništva. Najviši državnici, njihove porodice i najbliži srodnici bavili su se kriminalitetom ili su bili umešani u organizovani kriminalitet. Aktivni policajci, čak i oni sa oficirskim činovima, po isteku službenog radnog vremena stupali su u službu vođa organizovanog kriminala kao savetnici, telohranitelji ili obezbeđenje njihovih porodica, imovine ili objekata. Žestoki momci i kontroverzni biznismeni postali su veoma korisni za realizaciju političkih i ratnih ciljeva. Svakodnevno su se dešavala ubistva pripadnika pojedinih kriminalnih grupa, ali takođe i otmice i ubistva političkih protivnika, opozicionih lidera, novinara i dr. po nalogu vlasti. Trgovina drogama postala je veoma unosan posao, a monopol su držala najmoćnija zločinačka udruženja u Beogradu i Novom Sadu. Kokain i heroin su nabavljani u velikim količinama u inostranstvu, dok je u Novom Pazaru ilegalno poslovala fabrika sintetičke droge. Teritorijom Srbije brzo su se širili trgovina ženama i decom, kompjuterski kriminalitet, pranje novca, korupcija.

Za razliku od brzog širenja svih oblika organizovanog kriminaliteta teritorijom Srbije, otkrivanje i krivično gonjenje za ova krivična dela je veoma sporo. Prvi krivični postupak protiv tzv. duvanske mafije pokrenut je tek 2007. godine posle više od petnaest godina od pojave prvih zločinačkih organizacija te vrste.378 Država je dugo godina tolerisala grupe koje su se bavile ilegalnim aktivnostima, čak su one doživlljavale potpunu društvenu afirmaciju, te je tako povezanost između države i kriminalnog establišmenta postala veoma jaka. Uspešno otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminaliteta zavisi u velikoj meri od krivičnopravnog i krivičnoprocesnog zakonodavstva. Napred su već pomenute izmene zakonodavstva Srbije koje su rezultat usklađivanja sa međunarodnim dokumentima. Uz to, treba pomenuti i važne odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje se odnose na mogućnost korišćenja istražnih radnji koje bi trebalo da olakšaju rasvetljavanje slučajeva organizovanog kriminaliteta (npr. prikriveni islednik, kontrolisana isporuka, snimanje razgovora mobilnim telefonom i sl.), kao i mere zaštite žrtava i drugih učesnika u krivičnom postupku (npr. svedok saradnik, zaštićeni svedok i sl.).

Pojavni oblici organizovanog kriminaliteta

Organizovani kriminalitet u današnjim uslovima potpuno je uključen u finansijske komunikacijske tokove legalne prirode i tržišnu privredu uz upotrebu nasilja i nepoštovanje zakonskih propisa, legalnog suvereniteta države, tajnosti državnih, bankarskih i privrednih podataka. Glavni deo strategije organizovanog kriminaliteta obuhvata kontrolu tržišta dobara i rada i kontrolu sive privrede, naročito u ekonomsko i socijalno ugroženim zemljama. Mreže i veze za krijumčarenje duvana i cigareta iskorišćene su kao osnova za modernizaciju mreža i veza za ilegalnu trgovinu drogama, automobilima, oružjem i imigrantima. Korupcija i koopcija države i građana povezuju se kroz poslove koje finansira sama država i kontroliše organizovani kriminalitet. Sve to smanjuje pritisak na ostala državna davanja i brigu o nezaposlenima i ublažava oštrinu potencijalnih društvenih sukoba.380 Organizovani kriminalitet usmeren je na više delatnosti. Pojavni oblici organizovanog kriminaliteta u sadašnjim uslovima su:

1. Trgovina drogama – predstavlja glavni izvor sredstava u većini transnacionalnih kriminalnih organizacija. Proizvodnja i distribucija droge se vrlo teško otkriva, pa je i to jedan od razloga što se veliki broj kriminalnih organizacija bavi ovim “poslom”. Prema istraživanju Evropola (Evropske policijske agencije), 80% novca koji u Evropi za kupovinu droge plaćaju konačni korisnici potiče od kriminalne delatnosti i predstavlja polovinu ukupnog novca stečenog kriminalitetom.381 Nesumnjivo je da “putevi droge” sa Bliskog istoka, preko Turske, Bugarske, Albanije, Kosova prolaze kroz Srbiju da bi droga stigla u zapadno-evropske zemlje. U prvih 10 meseci 2017. godine zaplenjeno je 3,44 tone različitih narkotika i 342.303 opijata u komadima. Između ostalog, zaplenjeno je 3,27 tona marihuane, 50,5 kg amfetamina, 14,5 kg heroina i isto toliko ekstazija, 12,4 kg kokaina i 3,2 kg hašiša. Najviše narkotika je zaplenjeno u Beogradu, Somboru i Sremskoj Mitrovici. Pored toga, u Srbiji su otkrivene 33 ilegalne laboratorije za proizvodnju narkotika, od čega su se 32 koristile za uzgoj i proizvodnju marihuane, a jedna za proizvodnju ekstazija (na teritoriji Beograda).

Za promet opojnih droga najčešće se koriste: heroin, kokain, kanabis i sintetičke droge. Proizvodnja, posedovanje i prodaja droge krivičnopravno su zabranjeni u svim zemljama u svetu, s tim što su poslednjih godina učestali zahtevi za legalizaciju tzv. “lakih droga”.383 U međunarodnim razmerama postoji veliko angažovanje međunarodnih organizacija (Fond za kontrolu zloupotrebe narkotika pri Ujedinjenim nacijama, Međunarodna policija – Interpol, Evroplol) za zabranu proizvodnje i ilegalne prodaje droga, pogotovo zbog povezanosti ovih delatnosti sa organizovanim kriminalitetom (“narko mafija”- pripadnici sicilijanske mafije, napuljske “kamare”, kineskih “trijada”, japanskih “jakuna”, turskih i pakistanskih klanova, američkih i latinoameričkih bandi, dobro organizovanih ilegalnih organizacija iz Ukrajine, Rusije, Poljske, Češke, Albanci sa Kosova, koji, prema proceni Interpola u Švajcarskoj kontrolišu 70%, Nemačkoj i Danskoj 50% a u SAD 30% tržišta heroinom).

U Krivičnom zakoniku Republike Srbije inkriminasana su dela vezana za opojne droge kao tri krivična dela u okviru glave XXIII Zakonika (Krivična dela protiv zdravlja ljudi): neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga– čl. 246, neovlašćeno držanje opojnih droga – čl. 246a i omogućavanje uživanja opojnih droga – čl. 247 KZ RS. U čl. 246 kao radnja izvršenja krivičnog dela navedeno je: neovlašćena proizvodnja, prerada, prodaja, nuđenje na prodaju, kupovina, držanje, prenošenje radi prodaje, posredovanje u prodaji ili kupovini ili na drugi način stavljanje u promet supstance ili preparata koji su proglašeni za opojne droge; zatim neovlašćeno uzgajanje maka ili psihoaktivne konoplje ili drugih biljaka iz kojih se dobija opojna droga ili koje same sadrže opojnu drogu. Posebno je inkriminisano vršenje ovog krivičnog dela od strane organizovane kriminalne grupe. Pored odredbi sadržanih u Krivičnom zakoniku značajne su i odredbe Zakona o proizvodnji i prometu opojnih droga.

2. Trgovina ljudima predstavlja jedno od najprofitabilnijih ilegalnih tržišta koje postoji na globalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Trgovina ljudima kao oblik ilegalnog tržišta povezana je sa ilegalnim tržištem roba i usluga (“crna tržišta” dokumenata i radne snage).

3. Ilegalna trgovina oružjem često se javlja zajedno sa trgovinom drogom. Ima tri osnovne karakteristike: odvija se tajno, prate je veliki troškovi i završava se pranjem novca.385 Iako je broj krivičnih postupaka za ovaj oblik kriminaliteta veoma mali, nesumnjivo je da je proteklih godina došlo do intenzivnog razvoja ilegalne trgovine oružjem na području bivše Jugoslavije.

4. Krijumčarenje i trgovina ukradenim vozilima odvija se kao glavna delatnost moćnih kriminalnih organizacija specijalizovanih za ovaj oblik kriminaliteta. Povezana je sa prevarama osiguravajućih kompanija i sa falsifikovanjem isprava. Glavno tržište ukradenih automobila je u istočnoj Evropi, sa sedištem u Poljskoj, a “poslove” obavljaju uglavnom ruska i bugarska kriminalna udruženja. U Srbiji je krijumčarenje i trgovina ukradenim vozilima naročito rasprostraneno počev od 1989. godine.

5. Trgovina ljudskim organima praćena je otmicama i nasilnim transplantacijama. Tržište za nabavku ljudskih organa nalazi se u siromašnim državama u razvoju i državama istočne Evrope. Posebno su ugrožena deca romske nacionalnosti, koju kriminalci otimaju ili “kupuju” za neznatne novčane iznose, da bi, zatim, prodavali organe u cilju transplantacije i tako dolazili do ogromnih zarada. U kriminalnim delatnostima učestvuju zdravstvene ustanove, koje legalno posluju.

6. Kompjuterski kriminalitet nastao je sa razvojem kompjuterske tehnike i računarskih mreža. Ovaj popularno nazvan “kriminalitet iz fotelje” omogućava kriminalcima iz kriminalnih organizacija da dođu do svih potrebnih informacija i organizuju pljačku banke, finansijske transakcije, pranje novca, krađu kompjuterskih programa.

7. Trgovina radioaktivnim materijama povezana je sa slabljenjem bezbednosti u objektima za čuvanje radioaktivnih materija, sa korupcijom i lošim materijalnim stanjem zaposlenih u tim objektima. Ovaj vid organizovanog kriminaliteta povezan je sa terorizmom jer kriminalne organizacije kao posrednici prodaju plutonijum i uran terorističkim organizacijama koje atomske materije koriste u pravljenju oružja. Glavnu ulogu u ovoj trgovini imaju ruske kriminalne organizacije (čečenska, ukrajinska i gruzijska), koje sarađuju sa sicilijanskim i napuljskim kriminalnim organizacijama. Trgovina atomskim materijama vrši se i za potrebe unutrašnjih ratova u pojedinim državama.

8. Pranje novca predstavlja ozbiljan međunarodni problem zbog čega je u drugoj polovini osamdesetih godina 20. veka usvojen niz međunarodnih konvencija koje su predvidele obavezu država da u svom nacionalnom zakonodavstvu kriminalizuju pranje novca i predvide konfiskaciju imovine stečene kriminalnim delatnostima. U tom smislu značajna je Konvencija protiv nezakonite trgovine opojnim drogama i psihotropnim supstancama (1988.) koja, pored ostalog, predviđa obavezu država da u svoja krivična zakonodavstva uvedu krivično delo pranja novca. Savet Evrope je doneo posebnu Konvenciju o pranju novca, vođenju istrage i izvršavanju zaplene i konfiskacije dobiti od kriminaliteta ili “Evropska konvencija”( 1990.),386 koju je Srbija ratifikovala 2002. godine i donela Zakon o sprečavanju pranja novca387 i Konvencija o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma (2005.).

Cilj pranja novca je prikrivanje nelegalnih izvora stečene zarade, izbegavanje plaćanja poreza i plasiranje novca u legalni platni promet.388 Pranje novca se sastoji iz tri aktivnosti: smeštaj ilegalno ostvarene dobiti u legalne finansijske institucije (ranije u banke, ali pošto se one sada kontrolišu, koriste se osiguravajući zavodi, menjačnice, zalagaonice, interne banke); odvajanje fondova od izvora čime se prikriva poreklo; plasiranje opranog novca u legalne finansijske troškove kroz kupovinu nekretnina, akcija ili ostale vrste finansijskih transakcija. Pranje novca se javlja kao osnovni uslov za postojanje trgovine opojnim drogama (približno 25% nelegalnih transakcija), oružjem, ljudima, ljudskim organima, radioaktivnim materijama i uopšte svih pojavnih oblika organizovanog kriminaliteta.

U Krivičnom zakoniku Srbije kao krivično delo protiv privrede inkriminisano je pranje novca (čl. 245). Predviđeno je da krivično delo “pranje novca” postoji kada se sa umišljajem preduzimaju sledeće aktivnosti: konverzija ili prenos imovine, sa znanjem da ta imovina potiče od izvršenja krivičnog dela, sa ciljem prikrivanja ili lažnog prikazivanja nezakonitog porekla imovine; prikrivanje ili lažno prikazivanje činjenica o imovini (pravna priroda izvora, lokacija, pravo vlasništva i sl.) sa znanjem da ta imovina potiče od krivičnog dela; sticanje, posedovanje ili korišćenje sa znanjem u vreme prijema da ta imovina potiče od krivičnog dela. Teži oblici postoje u tri slučaja: ako iznos novca ili imovine prelazi milion i petsto hiljada dinara; ako je učinilac bio dužan da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren krivičnim delom i ako se radi o odgovornom licu koje je znalo, odnosno moglo i bilo dužno da zna da novac ili imovina predstavljaju prihod ostvaren krivičnim delom. Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela primenjuje se radi otkrivanja, krivičnog gonjenja ili suđenja u slučaju izvršenja krivičnog dela pranja novca, ako imovina koja je predmet pranja novca potiče iz krivičnih dela organizovanog kriminala, krivična dela protiv službene dužnosti, zloupotrebe službenog položaja kada vrednost pribavljene imovine prelazi iznos od 200.000.000 dinara, međunarodni terorizam i finansiranje terorizma (čl. 2 tač. 6). U čl. 162 Zakonika o krivičnom postupku iz 2011. godine kao krivično delo u odnosu na koje se primenjuju posebne dokazne radnje predviđeno je i pranje novca.

Pojava “pranja novca” je rasprostranjena u Srbiji, ali se veoma slabo procesuira iako ima procena da se aktuelna kupovina društvene i državne imovine u procesu njenog pretvaranja u privatnu svojinu uglavnom obavlja opranim novcem.

9. Korupcija se ocenjuje kao neminovna pojava u svetu organizovanog kriminaliteta. Organizovani kriminalitet teži legalizaciji svojih nezakonitih poslova i to čini najčešće uz pomoć podmićivanja državnih službenika, službenika policije, sudija, najuticajnijih pripadnika vodećih partija, najviših predstavnika državne vlasti. Korupcija se tako javlja kao najpogodniji način da se izbegne primena zakona. Kao najznačajniji razlozi koji dovode do pojave korupcije u sferi organizovanog kriminaliteta navedeni su: mogućnost vlade da svojom politkom obezbedi značajnu finansijsku korist pojedincima ili preduzećima preko ugovora, privatizacije ili davanja koncesija, čime subjekti bliži vladi stiču korist; afinitet ekonomskih subjekata ka izbegavanju plaćanja poreza, naročito u uslovima kada poreski sistem destimuliše privrednu aktivnost; male plate javnih službenika u odnosu na druge zaposlene; podmićivanje političara u funkciji pobeđivanja na izborima; sudstvo koje ne poštuje zakone, a može da nametne troškove stranama koje ne pripadaju vladajućoj nomenklaturi; pranje novca uz saradnju države, mafije i poslovnog sveta; neefikasne institucije države; odsustvo vladavine prava; neefikasna zaštita ili odsustvo zaštite privatnog vlasništva.

10. Reket (iznuda ili uterivanje dugova) je oblik organizovanog kiminaliteta koji se sastoji u naplati “poreza” za kriminalnu organizaciju, u iznudi pod vidom zaštite od drugih kriminalnih organizacija ili u davanju lažnih pozajmica sa visokom kamatom.

Reket se sprovodi metodom ucene, uz pretnju odmazdom prema vlasnicima ugostiteljskih objekata ili drugih privatnih preduzeća, članovima porodice ili pretnjom da će biti uništena imovina.391 Drugi oblik iznude je reketiranje zaposlenih kada se reketiranje infiltrira u legalne poslove korišćenjem radničkih sindikata za svoje ciljeve (kontrola poslovanja, sklapanje tajnih dogovora sa poslodavcima posebno u građevinarstvu, transportu i tekstilnoj industriji, zapošljavanje radne snage koja nije sindikalno organizovana itd.). Reketiranje može da se javi i u vidu iznuđivanja “osiguranja protiv štrajka” kada poslodavci plaćaju velike sume novca kriminalcima a za uzvrat im se garantuje da neće biti izbijanja štrajka. U ovom slučaju radnicima koji pripremaju štrajk preti se različitim oblicima nasilja, počev od verbalnog zastrašivanja do ubistva.

U krivičnom zakonodavstvu Srbije ne postoji reket kao posebno krivično delo, ali su elementi ovog kriminalnog ponašanja sadržani u brojnim drugim krivičnim delima klasičnog kriminaliteta (prinuda, otmica, ucena). Krivični zakonik Srbije predviđa kao posebno krivično delo iznudu (čl. 214) čiji je najtežioblik (st. 4) najsličniji reketu. Osnovni oblik ovog krivičnog dela sastoji se u pribavljaju protivpravne imovinske koristi sebi ili drugome primenom sile ili pretnje da se nešto učini ili ne učini na štetu svoje ili tuđe imovine. Ukoliko se navedene radnje preduzimaju u okviru organizovane grupe ili se neko lice bavi iznudom, postoji najteži obilik ovog krivičnog dela.

11. Ostale delatnosti organizovanog kriminaliteta su: krađa intelektualne svojine, umetničkih i kulturnih dobara; organizovana kocka, prevare u osiguranju, zelenaštvo, trgovina retkim biljkama i životinjama, ekološki kriminalitet, organizovana prostitucija itd. Prema tome, skoro da nema oblasti društvenog života da nije pogodna za razvijanje organizovanog kriminaliteta.

Dr Vesna Nikolić-Ristanović

Dr Slobodanka Konstantinović-Vilić