Organizovani kriminalitet

Organizovani kriminaliet je najopasniji, najmanje poznat i nedovoljno naučno izučen oblik ispoljavanja profesionalnog kriminaliteta. U literaturi ima shvatanja da organizovani kriminalitet treba odrediti na osnovu karakteristika kriminalne organizacije (paradigma mafije). Pored ovog, ima i shvatanja koja polaze od toga da je u određivanju pojma organizovanog kriminaliteta bitan način preduzimanja kriminalne delatnosti (paradigma preduzetništva)354, odnosno da je organizovani kriminalitet proces ili metod vršenja krivičnih dela a ne poseban tip kriminala, i da se može shvatiti kao “kriminalno preduzeće” (“criminal entreprise”), koje se prevashodno bavi trgovinom nedozvoljenim robama i servisima, ali uz to koristi još i pretnje, nasilje, ucene (reket), zastrašivanje ili korupciju.355 To praktično znači da je u organizovani kriminalitet inkorporiran čitav niz međusobno povezanih oblika konvencionalnog kriminaliteta.

Savremeni organizovani kriminalitet karakteriše profesionalizacija, fleksibilnost i oslanjanje na osobe van organizacije (biznismeni, političari i birokrate). Gledano u celosti, preduzetnički model je suština uobičajene metafore kriminalne “kompanije”, koje iznudom i prinudom prete državnom monopolu. Ta pretnja se ogleda kako u ekonomskom tako i u političkom smislu. U ekonomskom smislu se uglavnom radi o uplivu u legalnu ekonomiju, putem korupcije koja se ostvaruje nuđenjem falsifikovane robe ili zaštite. U političkom smislu, radi se o korumpiranju i uplitanju u rad države, pa čak i u uzurpiranju nekih državnih funkcija.

Iako u literaturi postoji saglasnost da je organizovani kriminalitet izuzetno opasan, svojevrstan i kompleksan oblik kriminalnog ponašanja, još uvek ne postoji jedinstveno shvatanje pojma organizovanog kriminaliteta. Organizovani kriminalitet ne samo da je teško definisati, teško ga je i prepoznati jer se ilegalne delatnosti prepliću sa potpuno legalnim delatnostima. U nastojanju da se spreči otkrivanje ovog oblika kriminaliteta, skoro celokupna imovinska korist stečena organizovanim kriminalitetom investira se u pojedina preduzeća, ustanove ili humanitarne akcije.

U najširem smislu organizovani kriminalitet znači zajedničko vršenje krivičnih dela od strane više lica koja su se za to dogovorila. Bitan elemenat u ovoj definiciji je koordinirana akcija između više lica. Nešto uža definicija polazi od toga da organizovani kriminalitet obuhvata vršenje krivičnih dela u okviru zločinačke organizacije (bande, grupe, zločinačkog udruženja), koja je organizovana na hijerarhijskom principu i u kojoj zajedničku kriminalnu aktivnost ostvaruje organizator i najmanje dva člana zločinačkog udruženja. U najužem smislu, za razliku od prethodnih definicija, koje se zasnivaju na kvantitativnim elemenatima, organizovani kriminalitet se definiše kao zajedničko izvršenje krivičnih dela radi ostvarenja ekonomske i (ili) političke moći.357 Definicije organizovanog kriminaliteta u užem smislu pojedini autori kombinuju sa navođenjem krivičnih dela koja ovaj kriminalitet obuhvata ili njegovih najvažnijih karakteristika i specifičnosti. Tako prema jednoj definiciji (Schuler-Springorum, 1995), organizovani kriminalitet obuhvata vršenje sledećih krivičnih dela: krađe, transporta i nedozvoljene trgovine motornim vozilima; ucena i iznuda, posebno orijentisano na restorane, barove i sl.; međunarodna trgovina drogom; osnivanje lažnih firmi ili društva, posebno zbog “pranja novca”; trgovina “belim robljem”; korupcija; ilegalna trgovina oružjem.

Definiciju organizovanog kriminaliteta, koju je prihvatio Evropski sud za ljudska prava, dala je Evropska unija (European Unions Working Group on Narkotics and Organized Crime). Ta definicija sadrži jedanaest zahteva od kojih bar šest moraju da budu ispunjeni da bi se jedna krivični slučaj mogao nazvati i pravno tretirati kao organizovani kriminalitet. Tri od jedanaest zahteva su obavezni, oni moraju da postoje u svakom slučaju: 1. da je delo rezultat organizovanog delovanja više od dva lica, 2. da se radi o vršenju teških krivičnih dela, 3. da je cilj njihovog vršenja sticanje dobiti ili moći. Ostali zahtevi su varijabilni i zavise od okolnosti slučaja, ali da bi se delo smatralo organizovanim kriminalitetom pored obaveznih mora da ima najmanje tri od osam varijabilnih uslova: 1. da je svaki član kriminalne organizacije imao unapred određeni zadatak ili ulogu; 2. da je delatnost kriminalne organizacije planirana na duže vreme ili neograničeno; 3. da se delatnost organizacije zasniva na primeni određenih pravila interne kontrole i discipline članova; 4. da se delatnost organizacije planira i vrši u međunarodnim razmerama; 5. da se u vršenju delatnosti primenjuje nasilje i zastrašivanje ili da postoji spremnost za njihovu primenu; 6. da se u vršenju delatnosti koriste privredne ili poslovne strukture; 7. da se koristi pranje novca ili nezakonito stečene dobiti; 8. da postoji uticaj organizacije ili njenog dela na političku vlast, medije, izvršnu ili sudsku vlast ili na druge društvene ili ekonomske činioce.

U literaturi postoje i definicije transnacionalnog organizovanog kriminaliteta. Prema ovim definicijama, transnacionalni organizovani kriminalitet je kriminalna aktivnost koja se prostire i povređuje zakone nekoliko zemalja (Mueller), odnosno kriminalitet koji uključuje prelaženje granice od strane izvršioca, robe, ljudi koji se tretiraju kao roba, profita i digitalnih signala (Williams).360 Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta, usvojena u Palermu 2000. godine (poznata i kao Palermo konvencija), definiše transnacionalni organizovani kriminalitet tako što pod organizovanom kriminalnom grupom podrazumeva strukturiranu grupu od tri ili više lica, koja postoji jedno izvesno vreme i deluje zajednički, sa ciljem izvršenja jednog ili više teških transnacionalnih krivičnih dela, i sa namerom ostvarenja direktne ili indirektne materijalne koristi.

Konvencija pod ozbiljnim krivičnim delom podrazumeva ono krivično delo za koje je zakonom predviđena maksimalna zatvorska kazna od četiri godine i više. Pod strukturiranim grupama podrazumevaju se, kako grupe koje su organizovane po hijerahijskom principu, tako i nehijerarhijski organizovane grupe. Pod transnacionalnim krivičnim delima smatraju se sledeća krivična dela: krivična dela izvršena u više država; krivična dela izvršena u jednoj, ali je veći deo priprema, planiranja, rukovođenja ili kontrole obavljen u nekoj drugoj državi; krivična dela koja su izvršena u jednoj državi ali su u njihovom izvršenju učestvovale kriminalne grupe koje deluju u više od jedne zemlje; krivična dela izvršena u jednoj državi ali se njihove posledice osećaju i u drugoj državi.

Ukazom predsednika SR Jugoslavije, 2001. godine proglašen je Zakon o potvrđivanju Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i dopunskih protokola, čime se naša zemlja obavezala na usklađivanje svog zakonodavstva sa ovim međunarodnim dokumentima.361 U skladu sa time definicija organizovane kriminalne grupe koju predviđa Konvencija inkorporirana je u naše zakonodavstvo.

Naime, iako u Krivičnom zakoniku Republike Srbije nije eksplicitno definisan organizovani kriminalitet, u čl. 112 KZ – značenje izraza u ovom zakoniku, definiše se organizovana kriminalna grupa. Prema tekstu zakona, organizovana kriminalna grupa je grupa od tri ili više lica, koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela za koja je propisana kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi neposrednog ili posrednog sticanja finansijske ili druge koristi (tač. 35). Takođe, u KZ RS postoje tri inkriminacije koje se odnose na organizovani kriminalitet. To su: dogovor za izvršenje krivičnog dela (čl. 345 KZ RS), udruživanje radi vršenja krivičnih dela (čl. 346 KZ RS) i učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo (čl. 349 KZ RS). Međutim, veliki broj drugih krivičnih dela može da bude povezan sa organizovanim kriminalitetom (trgovina drogom, posredovanje u vršenju prostitucije, davanje i primenja mita, iznuda, pranje novca, zelenaštvo i dr.).

Definicija „organizovane kriminalne grupe” postoji i u Zakoniku o krivičnom postupku iz 2011. (čl. 2, tač. 33) i ona je ista kao u Krivičnom zakoniku RS. U Zakoniku o krivičnom postupku se definiše i „organizovani kriminal” kao vršenje krivičnih dela od strane organizovane grupe ili njenih pripadnika (čl. 2, tač. 34). Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za suzbijanje organizovanog kriminala, korupcije i drugih posebno teških krivičnih dela363 u čl. 2 taksativno su navedena krivična dela na koja se taj Zakon primenjuje radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja. Takođe, određeno je da organizovani kriminalitet predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe ili njenih pripadnika, a organizovana kriminalna grupa je definisana na isti način kao u KZ RS i ZKP. Ovim Zakonom je regulisana i organizacija i nadležnost državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala (tužilaštvo za organizovani kriminal, služba za suzbijanje organizovanog kriminala u okviru MUP, posebna odeljenje nadležnih sudova, posebna pritvorska jedinica).

Dr Vesna Nikolić-Ristanović

Dr Slobodanka Konstantinović-Vilić