Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela objavljen je u „Službenom glasniku RS“,br.97/08 od 05.12.2008.godine i primenjuje se od 1.marta 2009.godine. U našem pravu prihvaćen je sistem oduzimanja imovine u krivičnom postupku s obzirom da isti ima niz prednosti, a među njima je svakako efikasnost, celovitost i činjenica da nema ograničavajuće mehanizme. Svrha- ciljevi Zakona Ovaj Zakon donet je sa ciljem da se preventivno deluje na vršenje budućih krivičnih dela s obzirom da se oduzimanjem imovine od kriminalne organizacije ista onemugaćava da učestvuje na zakonitom tržištu sa dobiti stečenom od kriminala, zatim, da se kriminalnim organizacijama uništi ekonomska moć, da se oštećeni namiri iz te imovine, pojača primena zakona koriišćenjem oduzetih sredstava od učinioca u korist države i radi podsticaja i jačanja saradnje između organa i službi u borbi protiv organizovanog kriminala. Uslovi za primenu ovog zakona Postoje materijalni i formalni uslovi za primenu ovog Zakona. Jedan od materijalnih uslova odnosi se na krivična dela koja predstavljaju osnov za primenu odredbi o oduzimanju imovine, koja su taksativno nabrojana, a radi se o teškim krivičnim delima-ima ih ukupno 26. Primena ovog Zakona kod nekih krivičnih dela uslovljena je visinom imovinske koristi koji treba da pređe iznos od 1.500.000,00 dinara, gde su izuzetak krivična dela organizovanog kriminala i trgovine opojnim drogama. Ovo rešenje zakonodavca baš i nije dobro s obzirom da se u praksi najčešće javljaju slučajevi sa pribavljanjem imovinske koristi ispod 1.500,000,00 dinara, a da, ne retko, njihov pojedinačni zbir, kod npr. krivičnog dela primanja mita, daleko prelazi ovaj iznos. Da bi se oduzela imovina od učinioca, potrebno je da je izvršeno neko od taksativno nabrojanih krivičnih dela i da je to utvrđeno pravnosnažnom presudom. Takođe, materijalni uslov za primenu ovog zakona predstavlja i imovina proistekla iz krivičnog dela. Radi se o imovini okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, koja je u očiglednoj nesrazmeri sa njegovim zakonitim prihodima. Imovinom se smatra dobro svake vrste, materijalno ili nematerijalno, pokretno ili nepokretno, procenjivo ili neprocenjivo, velike vrednosti i isprave u bilo kojoj formi, kojima se dokazuje pravo ili interes u odnosu na takvo dobro, prihod ili druga korist ostvarena neposredno ili posredno iz krivičnog dela, kao i dobro u koje je ona pretvorena ili sa kojim je pomešana. Takođe, da bi se smatralo da je imovina proistekla iz krivičnog dela potrebno je da njen izvorni vlasnik bude okrivljeni, svedok saradnik ili ostavilac i da je ona u očiglednoj nesrazmeri sa njihovim zakonitim prihodima. Imovina proistekla iz krivičnog dela može se oduzeti od pravnih sledbenika-naslednika osuđenog, svedoka saradnika, ostavioca ili njihovih naslednika, kao i od trećeg lica bilo fizičkog ili pravnog, na koje je preneta kriminalna imovina. Formalni uslovi za primenu ovog zakona su odluke koje nadležni pravosudni organi donose u određenim fazama postupka. Nadležni organi Organi nadležni za otkrivanje, oduzimanje i upravljanje imovinom proisteklom i krivičnog dela su: -javni tužilac, -sud, -organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova nadležna za finansijsku istragu i -Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom. Javni tužilac Brojna su ovlašćenja javnog tužioca. Finansijska istraga pokreće se protiv vlasnika kada postoje osnovi sumnje da poseduje znatnu imovinu proisteklu iz krivičnog dela. U njoj se prikupljaju dokazi o imovini, zakonitim prihodima i troškovima života okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, dokazi o imovini koju je nasledio pravni sledbenik, odnosno dokazi o imovini i naknadi za koju je imovina preneta na treće lice. Značajna je uloga javnog tužioca u finansijskoj istrazi, jer se ona pokreće upravo njegovom naredbom, a takođe, javni tužilac rukovodi finansijskom istragom. Na njegov zahtev, Jedinica prikuplja dokaze iz čl.15.st.2. ovog zakona odnosno dokaze o imovini, zakonitim prihodima i troškovima života okrivljenog, svedoka saradnika ili ostavioca, dokaze o imovini koju je nasledio pravni sledbenik, odnsno dokaze o imovini i naknadi za koju je imovina preneta na treća lica. Takođe, javni tužilac može narediti bankarskoj ili drugoj finansijskoj organizaciji da Jedinici dostavi podatke o stanju poslovnih i ličnih računa i sefova vlasnika. Naredbom, javni tužilac može odobriti Jedinici da vrši automatsku kontrolu podataka o stanju poslovnih i ličnih računa i sefova vlasnika. Pored navedenog, javni tužilac može podneti zahtev za privremeno oduzimanje imovine kada postoji opasnost da bi kasnije oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela bili otežano ili onemogućeno i može doneti naredbu o zabrani raspolaganja imovinom i o privremenom oduzimanju pokretne imovine ako postoji opasnost da će vlasnik raspolagati imovinom pre nego što sud odluči o zahtevu. Na ročištu zakazanom pred sudom, povodom navedenog zahteva javnog tužioca, tužilac iznosi dokaze o imovini koju vlasnik poseduje, okolnosti o osnovanoj sumnji da imovina proističe iz krivičng dela i okolnosti koje ukazuju na opasnost da bi njeno kasnije oduzimanje bilo otežano ili onemogućeno. Nakon suptanja optužnice na pravnu snagu, a najkasnije u roku od godinu dana po pravnosnažnom okončanju krivičnog postupka javni tužilac podnosi zahtev za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. Organizaciona jedinica nadležna za finansijsku istragu Jedinica je specijalizovana organicaciona jedinica MUP-a koja otkriva imovinu proisteklu iz krivičnog dela i vrši druge poslove u skladu sa ovim zakonom. Ona svoje poslove vrši po službenoj dužnosti ili po nalogu javnog tužioca i suda. Drugi državni organi, organizacije i javne službe dužni su da pruže pomoć Jedinici. Sud Nadležnosti suda su takođe brojne: Pretresanje stana i ostalih prostorija vlasnika ili drugih lica može se preduzeti, na osnovu odluke nadležnog suda, ako je verovatno da će se pronaći dokazi iz čl.15.st.2. zakona. O zahtevu za privremeno oduzimanje imovine, u zavisnosti od faze postupka, odlučuje istražni sudija, predsednik veća, odnosno veće pred kojim se drži glavni pretres. Pre donošenje odluke o zahtevu za privremeno oduzimanje imovine, sud će zakazati ročište na koje će pozvati vlasnika, njegovog branioca, odnosno punomoćnika ako ga ima i javnog tužioca. Ročište se održava u roku od 5 dana od dana podnošenja navedenog zahteva, koje će se dovršiti bez prekidanja. Po okončanju ročišta, sud donosi rešenje kojim usvaja ili odbija zahtev za privremeno oduzimanje imovine. Rešenjem sud vlasniku može ostaviti deo imovine ako bi bilo dovedeno u pitanje izdržavanje vlasnika ili lica koja je on dužan da izdržava, u skladu sa odredbama Zakona o izvršnom postupku. Protiv rešenja može se izjaviti žalba u roku od 3 dana od dana dostavljanja rešenja, koja žalba ne odlaže izvršenje rešenja. Privremeno oduzimanje imovine traje do donošenja odluke o zahtevu za trajno oduzimanje imovine. Sud, kako smo naveli, odlučuje i o zahtevu javnog tužioca za trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. Odluku donosi veće pred kojim se drži glavni pretres, odnosno predsednik tog veća. Ovaj postupak je hitan. Kad se vlasnik izjasni da osporava ovaj zahtev ili ako je zahtev podnet nakon pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka, sud će održati glavno ročište na kojem će odlučiti o zahtevu. Pre održavanja ovog ročišta, sud će u roku od 30 dana od pravnosnažnosti osuđujuće presude ili od podnošenja zahteva javnog tužioca zakazati pripremno ročište radi predlaganja dokaza. Po okončanju glavnog ročišta, sud donosi rešenje kojim usvaja ili odbija zahtev za trajno oduzimanje imovine. Ovim rešenjem sud može da odluči o imovinskopravnom zahtevu oštećenog čije postojanje je utvrđeno pravnosnažnom presudom. Protiv ovog rešenja dozvoljena je žalba, koja ne sprečava Direkciju da postupi odnsno da preduzme mere za čuvanje i održavanje oduzete imovine. O njoj odlučuje viši sud. Direkcija za upravljanje oduzetom imovinom Poslove iz svoje nadležnosti Direkcija vrši po službenoj dužnosti ili po nalogu javnog tužioca. Ona ima svojstvo pravnog lica i može imati posebne organizacione jedinice izvan svog sedišta. Direkcija upravlja oduzetom imovinom proisteklom iz krivičnog dela, predmetima krivičnog dela, imovinskom koristi pribavljenom krivičnim delom i imovinom datom na ime jemstva u krivičnom postupku, kao i druge poslove propisane čl.9. ovog zakona. Direkcijom rukovodi direktor koga postavlja i razrešava Vlada, na predlog ministra nadležnog za pravosuđe. Upravljanje oduzetom imovinom Po prijemu rešenja o privremeno, odnosno trajnom oduzimanju imovine, Direkcija odmah postupa u skladu sa nadležnostima iz ovog zakona. U opravdanim slučajevima, direktor može poveriti upravljanje privremeno oduzetom imovinom drugom fizičkom ili pravnom licu na osnovu ugovora. U postupku prodaje imovine shodno se primenjuju odredbe zakona koji uređuju izvršni postupak i izvršenje krivičnih sankcija. Prodaja imovine vrši se javnim nadmetanjem koje se oglašava u „Sužbenom glasniku RS“, odnosno drugom javnom glasilu. Lako kvarljiva roba i životinje mogu se prodati bez usmenog javnog nadmetanja. Pokretna imovina koja ne bude prodata u roku dužem od godinu dna, može biti poklonjena u humanitarne svrhe. Novčana sredstva dobijena prodajom pokretne imovine čuvaju se na posebnom računu Direkcije do ukidanja rešenja o privremenom oduzimanju imovine. Takođe, imovina i novčana sredstva dobijena prodajom imovine postaju svojina Republike Srbije kada odluka o trajno oduzimanju imovine postane pravnosnažna. Međunarodna saradnja Zakon reguliše i međunarodnu saradnju u cilju oduzimanja imovine proistekle iz krivičnog dela, koja će se ostvarivati na osnovu međunarodnog sporazuma. Ona obuhvata pružanje pomoći u pronalaženju imovine proistekle iz krivičnog dela, zabranu raspolaganja i privremeno ili trajno oduzimanje imovine proistekle iz krivičnog dela. Nadležnost domaćeg javnog tužilaštva, odnosno suda u postupku međunarodne saradnje, određuje se shodnom primenom odgovarajućih zakonskih odredaba o međunarodnoj pravnoj pomoći i izvršenju međunarodnih ugovora u krivičnopravnim stvarima. Ovim zakonom, pored ostalog, propisane su i pretpostavke za pružanje pomoći. Mnogi osporavaju ne samo zakonitost i ustavnost pojedinih odredbi ovog zakona, već i celog zakona, a takođe, mnogi smatraju da je sporna pravna priroda trajnog oduzimanja kriminalne imovine, jer ako je kaznene prirode nema retroaktivne primene, što znači, da se ovaj zakon ne bi moga primeniti ako se radi o kazni, jer onda nije blaži za učinioca. Međutim, većina je mišljenja da oduzimanje imovine ima imovinskopravni karakter koja ima za cilj uspostavljanje stanja koje je postojalo pre nego što je krivično delo učinjeno, te da zato nema kazneni karakter i da se odlikuje preventivnim karakterom. Dakle, ovaj zakon se može primeniti i na krivična dela koja su izvršena pre njegovog stupanja na snagu. Ono što takođe ovde treba navesti je i to da po ovom zakonu oduzimanje imovine nije ograničeno rokom, može se vršiti neograničeno. Zakonom nije predviđeno u kom vremenskom intervalu ta imovina treba da je stečena, odnosno od kada datira njeno poreklo.
Comments