NAČELO TEMELJITOSTI I UPORNOSTI Načela brzine i temeljitosti dopunjuju se međusobno. Baš zbog energičnosti i brzine koje odlikuju delatnost organa unutrašnjih poslova, treba naglasiti da sve operacije moraju biti temeljite i potpune. Preterana naglost može lako da prouzrokuje površnost. Krimina- lista ne sme zaboraviti da njegova delatnost mora dovesti ili do obustave postupka, odnosno njegovog nepokretanja ili do presude. U svakom slučaju treba dobro oceniti šta je bitno, a šta sporedno za utvrđivanje istine. Činjenice i razne okolnosti, koje su važne za sudsko utvrđivanje istine, treba kriminalista da prikupi i ispita do krajnje konsekvence (operativni radnik treba odlično da poznaje ne samo kriminalistiku nego i KZ i ZKP). Postoji izvestan broj stvarno izvršenih, ali nerazjašnjenih krivičnih dela ili neotkrivenih izvršioca, što nazivamo »tamnom brojkom" ili „makazama". U svim slučajevima neće biti utvrđeno postojanje krivičnog dela i otkriven izvršilac, ali je važno da kriminalista preduzme sve potrebne mere i radnje, postupajući po svim pravilima kriminalistike, krivičnog postupka i pravila službe. U praksi se, na žalost, često dolazi isuviše brzo do zaključaka da se ne može ništa više učiniti. Strpljivost i upornost dragocena su svojstva, koja treba kod sebe da razvija svaki kritičar. Praksa pokazuje slučajeve kada je uspeh postignut posle deset godina strpljivog iščekivanja. Prvi rad jeste temelj čitavom kasnijem postupku. Upravo zato treba da bude što savesniji i potpuniji. Opšte i dugotrajno iskustvo pokazuje da uspeh sudskih rasprava zavisi u prvom redu od ispravnosti operativno-tak- tičkih mera i istražnih radnji. Tužilac i sud teško mogu da poprave ono što su upropastili organi unutrašnjih poslova i istražne sudije. Načelo temeljitosti ne odnosi se samo na preduzimanje svih mera i radnji nego i na pravilo da se ne sme ograničiti samo na prikupljanje, proveravanje i ocenu samo nekih dokaznih sredstava. U svakom pojedinom krivičnom predmetu treba prikupiti uvek sve dokaze i tu ne sme biti iznimaka. Vrednost i zrelost krivičarevog rada vidi se u njegovomodnosu prema dokumentaciji. Dešava se da na sudu sasvim izbledi i bude pobijen značaj onih dokaznih sredstava, koje je istražni sudija smatrao neoborivim i dovoljnim, i samo zbog toga propustio da prikupi dokaze od presudnog značaja. A te dokazeu najvećem broju slučajeva nije mogućekasnije pribaviti. NAČELO OBJEKTIVNOSTI Pomoću operativno-taktičkih mera i istražnih radnji dolazi se do istine. Tu podra- zumevamo postignutu podudarnost rezultata postupka sa krivičnim događajem onako kako se on stvarno desio. Ona se može saznati samo onda ako je čitav postupak prožet objektivnošću. Istražnisudija mora od početka do kraja da ostane pribran,miran, ispravan u odnosu prema ljudima. Vrlo je važno da u svoj rad ne unosi ništa lično. On mora da razvija u sebi nepokolebljiv smisao za istinu i pravednost. Od njega se isto tako traži dosledno poštovanje zakona i drugih propisa. Mora biti samostalan, hrabar, energičan i objektivan u najširem smislu te reci. Sve te osobine biće garantija za temelj njegovog autoriteta. Staro je pravilo: istinu može saznati samo onaj koje i sam poštuje. Ne može se nazvati objektivnim onaj istražni sudija koji nameće krivičnu odgovornost bilo kome, samo zato da bi posao „priveo" do kraja i zadovoljio lične ambicije. On mora da kultiviše svoju objektivnost kako bi izbegao eventualnu profesionalnu sklonost da vidi i prikupi samo one okolnosti koje terete. Ako mu pođe za rukom da se oslobodi ove štetne sklonosti, koja je opasna baš zato što je on nije svestan, tek tada će moći da sa podjednakom brižljivošću traga i za onim okolnostima koje će okrivljenog da opravdavaju i brane. Pojedine činjenice i saznanja do kojih dolazi operativno-taktičkim merama i istražnim radnjama krivični radnikne sme niti dapotcenjuje, niti da precenjuje. On će ih nepristrasno i savesno proveriti i oceniti u sklopu i jedinstvu svih dokaza, kako ne bi, ma i nehotice, osumnjičio ili čak okrivio nevinog, a mimoišao krivca. Dalje, načelo objektivnosti ukazuje još na to da cilj operativne delatnosti i krivičnog postupka nije samo u otkrivanju i razobličavanju izvršioca nego je isto toliko važno da se nevin čovek zaštiti od slučajnog ili namernog sumnjičenja. Istina može lakše da se sazna ako nevino osumnjičeni ili okrivljeni ima opravdano poverenje u objektivnost krivičnog radnika, jer u suprotnom slučaju može iz očaja da pribegne lažnoj odbrani.
U praktičnom radu su mnogo rede grube objektivnosti koje nastaju iz prijateljstva, koristoljublja i sličnih razloga, dok se ponekad susreću nesvesne pogreške koje proističu iz nesvesne simpatije ili antipatije.
Dr VLADIMIR VODINELIĆ
Comments