NAČELO JEDINSTVENOG RUKOVOĐENJA OPERATIVNO-TAKTIČKIM I ISTRAŽNIM RADNJAMA U SVAKOM POJEDINOM KRIVIČNOM PREDMETU
Rukovodilac operativne akcije odobrava plan, određuje zadatke i ljude za njihovo izvršenje, prima svakodnevno izveštaje o svim predviđenim i sprovedenim merama, uspesima i greškama. Samo u kriminalnim romanima i filmovima jedan jedini .genijalni" kriminalista rešava zagonetku nekog krivičnog dela. U stvarnosti skladna saradnja više krivičara (bez zavisti) može jedino da obezbedi uspeh. Rukovodilac operativne akcije, odnosno istražni sudija ne može sam da izvrši sve potrebne mere i radnje. Njegov je zadatak da u svakom pojedinom predmetu stvori plan, rasporedi snage, izdaje uputstva i naređenja i kontroliše njihovo izvršenje. Dovoljno je, na primer, da radnici milicije ne izvrše obezbeđenje lica mesta ili pretres kao što to treba (lege artis), pa da se čitav postupak faktički uništi. U teškom slučaju pojaviće se čitave grupe pitanja, čije rešavanje traži spretnu podelu rada. Sva ova pitanja mogu se najpravilnije resiti ako se svakom radniku da određeni deo posla. Pored glavnih spisa sa izveštajima o objektivnom nalazu (uviđajni materijal, zapisnici pretresa, zapisnici veštačenja i sl.), zatim iskazima svedoka i okrivlje- nog, koji su od važnosti, sačiniće istražni sudija za svaku grupu pitanja poseban skup akata i vodiće abecedni registar za sve radnje zajedno, kao i poseban radni dnevnik. Svaki operativni radnik treba da potpiše svoje izveštaje i snosi za njih odgovornost. Pretkrivična i krivična delatnost može da bude samo kolektivan rad, u kome sve zavisi od delatnosti i sposobnosti svakog pojedinog radnika i svih zajedno.
Rezultati operativno-taktičke delatnosti bez njihovog fiksiranja u krivičnom po- stupku nemaju nikakvo dokazno značenje. Operativno-taktičke mere ne mogu zameniti istražne radnje nego ih pripremaju i olakšavaju njihovo sprovodenje. Podaci dobiveni operativno-taktičkom delatnošću imaju samo informativni i orijentacioni karakter i treba da budu iskorišćeni radi dobijanja dokaza u procesno utvrđenom poretku. Na primer, ako je službeni pas po mirisu corpora delicti sa lica mesta doveo kriminaliste u stan Petra Petrovića, ova činjenica bez preduzimanja istražne radnje nije dokaz, ali će svakako dovesti do vršenja pretresa tog stana i pronalaženja predmeta ukradenih sa lica mesta. Ovaj krajnje jednostavan primer pokazuje neophodnost organskog povezivanja istražne i operativne delatnosti.
Operativno-taktičkim merama se otkrivaju tragovi i predmeti krivičnog dela i drugi dokazi, a procesnim radnjama oni se fiksiraju, proveravaju i ocenjuju.
Njihovo nepovezano i izolovano obavljanje i korišćenje vrlo su često u praksi uzrokom nekvalitetno i nepravilno sprovodene istrage i, u krajnjoj liniji, nepronalaženju učinioca. Uspešno razjašnjenje mnogih krivičnih dela upravo zavisi od razumnog pove- zivanja istražnih radnji i operativno-taktičkih mera (čl. 177. ZKP) i tesnog radnog kontakta organa UP, JT i istražnog sudije. Ovaj kontakt se odražava i u planiranju operativne delatnosti i istrage (čl. 151, 152, 153, 154, 155, 156, 158, 159, 160, 162,165, 166, 167, 168, 174, 177, 178. ZKP-a itd.). Ovlašćene službene osobe organa unutrašnjih poslova ukazuju svestranu pomoć istražnom sudiji već na licu mesta. Oni pronalaze tragove i predmete krivičnog dela, moguće svedoke i učinioce, preduzimaju neophodne operativno-taktičke mere usmerene na otkrivanje dela i učinioca, zadržavaju lica, prikupljaju najrazličitiji orijentacioni i informativni materijal. Ovlašćene službene osobe organa unutrašnjih poslova treba pravovremeno i potpuno da obaveštavaju JT i istražnog sudiju o rezultatima preduzetih operativno-taktičkih mera od značaja za prijavu i istragu. Istražni sudija treba da upozna organ unutrašnjih poslova sa takvim faktičkim podacima koje je utvrdio u istrazi, a koji ne mogu biti upotrebljeni pri sprovođenju daljih istražnih radnji, ali su od koristi za preduzimanje operativno-taktičkih mera. Kada istražni sudija ili JT sazna za takve podatke, čije razglašenje nije oportuno, konsultovaće organ unutrašnjih poslova kako se ne bi desilo da nekim preuranjenim korakom onemogući preduzimanje operativno-taktičkih mera i šteti njihovim rezultatima. Raznoobrazne forme saradnje organa unutrašnjih poslova, JT i istražnog sudije u najvećoj meri zavise od paralelne i povezane izrade planova operativne delatnosti i istrage.
NAČELO KOORDINIRANOSTI I SARADNJE (JEDINSTVA AKCIJE)
Kriminalitet nije ograničen samo na jedno mesto ili jedno područje. Krivična dela su mesna (lokalna i regionalna), medumesna (interlokalna) i internacionalna pojava. Ovakva priroda kriminaliteta energično zahteva jedinstvo volje i akcije svih snaga koje suzbijaju kriminalitet. U praksi organ pretkrivičnog i krivičnog postupka sa jedne teritorije traži od drugog službenim putem kriminalističku pomoć: npr. da dostavi neku proveru, izvrši pretres, pošalje zapisnik o saslušanju nekog svedoka, obavi razgovor itd. Ne sme se desiti da odgovor ne stigne i posle ponovnog zahtevanja. Neblagovremeno pružanje pomoći povlači za sobom štetne posledice. Ovakve nesavesnosti ne bi se docnije mogle ispraviti ni na kakav način. Pored toga što izazivaju nepotrebnu prepisku, one bi usporile brzinu i onemogućile iznenađenje u radu za koje znamo da predstavlja jedno od osnovnih taktičkih načela. Kada se kaže da borba protiv kriminaliteta mora biti koordinirana, to znači da se u toj borbi moraju istovremeno i na svim područjima angažovati svi oni učesnici, koji mogu doprineti uspehu. Ovo se mora obavljati na način, koji zadovoljava ne samo potrebe uske teritorije, nego i interese celog državnog područja.
Dr VLADIMIR VODINELIĆ
Comments