NAČELO HUMANIZMA (POLICIJSKA DEONTOLOGIJA)

U delatnosti suzbijanja kriminaliteta neophodni su energičnost i čvrstina, ogra- ničenja i prinudne mere, ali su oni uvek u skladu sa zadacima i karakterom demokratije.

Uska je veza između zakonitosti i humanosti. Krivičara karakteriše ljubav prema pravu i istini, negovanje pravne sigurnosti, samosavladivanje, hladnokrvnost u svakoj prilici, strpljivost i prijateljstvo prema čoveku. On treba uvek da vidi pred sobom čoveka, a ne samo „krivični predmet". Birokratski, hladan, ravnodušan odnos prema čoveku tuđ je kriminalističkom gledanju. Kod nas se ne smatra da je delikvent izvršenjem makar i najgnusnijeg krivičnog dela izgubio pravo na čovečan odnos.

Načelo humanizma našlo je za krivičnu oblast svoj izraz u poznatoj maksimi:

„Hladan razum, vruće srce i čisti prsti". Njegova je konkretna sadržina u zaštiti nevinog od neopravdane sumnje i nezaslužene kazne i od prinude koja je bezrazložna i pogrešna; kao i u zaštiti krivca od ekscesa u postupku i suvišnih procesnih troškova.

Treba napomenuti da primena načela humanizma ne sme ići na uštrb objektivne istine nego je i tu potrebno da se pronađe ravnoteža (srazmera).

Dr Vladimir Vodinelić