NAČELO EKONOMIČNOSTI U POSTUPANJU
Procesna ekonomija polazi od priznavanja osnovnih procesnih načela i ogra - ničavanja tehničko-taktičke slobode. Načelo ekonomičnosti sadrži sledeće elemente:
a) pretkrivični i krivični postupak treba da budu brzo sprovedeni;
b) treba da budu što je moguće jeftiniji;
c) zabranjuje se sve što nije neophodno;
d) zahtev da se trećim licima nanese što je moguće manja šteta;
e) teži da se poklopi sa načelom srazmernosti prinudnih mera i dokaznih sredstava;
f) kod manje značajnih predmeta teži za pojednostavljenjem postupka;
g) odbacuje dokazno sredstvo:
— ako ono nije povezano sa krivičnim predmetom;
— ako način njegovog pribavljanja dovodi do odugovlačenja postupka, upli- visanja na svedoke, sugerisanja sudu;
— ako je neprikladno i neupotrebljivo;
— ako se ne može pribaviti;
— ako nema ozbiljnu dokaznu vrednost;
— ako je predmetna činjenica već dokazana ili notorna.
Primena načela ekonomičnosti ne sme da šteti interesu istine (naročito ne razjašnja- vanju ličnosti izvršioca i njegovih motiva za izvršenje dela, što se u praksi često zapostavlja) i zaštiti prava i sloboda ličnosti.
Ostvarenje načela tehničko-taktičke slobode omogućava i realizaciju principa ekonomičnosti. Princip zabrane suvišnog (ekonomičnosti) i princip srazmernosti pretpo- stavljaju primenu metodičnosti i planiranja. Dužnost razjašnjenja krivičnog dela i krivice izvršioca uslovljava u krajnjoj liniji visinu troškova postupka. Ekonomisanje u pogledu troškova ne sme da ide na uštrb saznanja istine.
Brzina postupka nosi u sebi opasnost od sudske zablude ako se ne ravna prema načelima istine i srazmernosti.
NAČELO DISKRECIJE, ČUVANJA SLUŽBENE TAJNE (KONSPIRATIVNOSTI)
Operativno-taktičke mere (čl. 151. i 153. ZKP) mogu biti javne i diskretne. Medu javne spadaju npr.: upotreba psa-tragača, obezbedenje lica mesta, pregled lica mesta od strane organa unutrašnjih poslova, razgovor na licu mesta, proveravanje alibija, neposred- no gonjenje krivca po svežem tragu, racija, patroliranje uniformisanih lica itd.
Diskretne (nejavne) operativno-taktičke mere su npr.: upotreba podataka iz opera- tivnih evidencija, specijalno posmatranje (opservacija), praćenje, korišćenje informatora, zasede, postavljanje mehaničkih, hemijskih i drugih klopki, raspis, raspitivanje itd.
Faktički podaci prikupljeni od strane istražnog sudije mogu biti razglašeni samo sa znanjem i odobrenjem istražnog sudije (čl. 178 ZKP-a). Operativno-taktičke mere i istražne radnje mogu dovesti do uspeha samo ako o njima — do taktički određenog momenta — ništa ne saznaju neovlaštena lica. Ovo je načelo najuže vezano sa načelom iznenađenja, iako nije s njim istovetno. To svakako ne znači da su operativna delatnost i istražna delatnost obavijeni velom neprozirne tajne i da o njima niko ne može ništa saznati. Sam pojam diskretnih operativno-taktičkih mera već ukazuje da njihov uspeh stoji i pada sa ostvarenjem odnosno provaljivanjem" diskrecije. Najčešće se javnost operativno-tak- tičkih mera odnosi na činjenicu preduzimanja, ali ne i na povod, cilj i rezultate. Istražni sudija opet treba dobro da razmisli šta će reći i predočiti svedoku. Pojedinosti do kojih se došlo uviđajem, rekonstrukcijom događaja, istražnim eksperimentom i veštačenjem više puta treba brižljivo tajiti do određenog momenta. Na primer, ako se u štampi neoprezno objave pojedinosti i rezultati istrage, može saučesnik da prema njima prilagodi lažnu odbranu, oteža ili onemogući proveravanje alibija, prikrije ili uništi tragove i predmete krivičnog dela, instruiše lažne svedoke itd. Preuranjeno razglašenje podataka često parališe rad istražnog sudije i bitno otežava prikupljanje i proveru dokaza. Lice koje nije izvršilo krivično delo može iz bilo kojih pobuda da primi na sebe krivicu i obmane istražnog sudiju, iznoseći kao doživljene podatke iz istrage ili pomaže krivcu. Dobrona- merni svedoci mogu davati uplivisane izjave. Štampa je svakako od neprocenjive vrednosti za mobilisanje širokog kruga ljudi pri otkrivanju i prevenciji krivičnih dela, ali objavlji- vanje izvesnih činjenica u nepravo vreme može da upropasti čitavu akciju. Naročito treba paziti da još neotkriveni krivac na osnovu nespretno sastavljenih izveštaja ne uoči dokle sežu granice znanja istražnog sudije i organa unutrašnjih poslova u pogledu konkretnog krivičnog dela. Na kraju, može se pokazati da je okrivljeno nevino lice i preuranjeno razglašenje može nepopravljivo štetiti njegovim interesima i ugledu.
.Dr VLADIMIR VODINELIĆ
Comments