NAČELO BRZINE I IZNENAĐENJA (OPERATIVNOSTI)
Idealan je zahtev da se operativno-taktičke mere i istražne radnje preduzmu odmah čim se posumnja u postojanje nekog krivičnog dela. Što je manji vremenski razmak između izvršenja i otkrivanja nekog dela veći su izgledi za uspeh. Ako se neposredno, ili ubrzo posle izvršenja dela, preduzimaju mere i radnje prvog zahvata, izvršilac neće imati vremena da zamisli i ostvari razne odbrambene mere, kao što su bekstvo, prelazak državne granice, samoubistvo, pripremanje lažnog alibija, uništavanje predmeta i tragova kri- vičnog dela, stvaranje lažnih tragova itd. Brzim poduhvatom olakšava se utvrđivanje postojanja dela, preduzimaju se najefikasnije mere za otkrivanje i hvatanje izvršioca. Svedoci i okrivljeni sećaju se tada još živo i sveže celog događaja. Mesto uviđaja nije promenjeno, ili bar nije bitno promenjeno. Zakasnelo preduzimanje uviđaja može da uništi uspeh čitavog kasnijeg postupka. Samo energičnim, sigurnim i brzim prvim poduhvatom može se sabrati najpotpuniji dokazni materijal o krivičnom delu, krivici, odbrani izvršioca ili okrivljenog lica. Brzina nije princip koji bi imao važnost samo za prvi poduhvat. Ona treba da prožima mere i radnje čitavog prethodnog postupka.
Vreme može da bude najbolji saveznik, ali i neprijatelj krivičara. Kao i kod svakog taktičkog načela, postoje situacije kada brzina nije korisna. U kriminalističkoj operativnoj aktivnosti može neki isuviše rano izvršeni poduhvat da pokvari celu akciju. Tu se primenjuje i taktika čekanja pogodnije prilike. (Kunktatorska taktika nazvana tako pa Fabiju Kunktatoru, vojskovođi). Brzina nije isto što i brzopletost. Treba imati dobar i siguran refleks, brzo se odlučiti i realizovati odluku, koja mora biti još kako smišljena, ali umeti i strpljivo čekati. Veštačenje, zasede, racije, pretres, upotreba službenog psa, uviđajna i potražna služba pa čak i ispitivanje svedoka i okrivljenih — redovno ne trpe odlaganje ni oklevanje. Ali ako je od trenutka izvršenja dela do časa kada je krivičar o tome obavešten, proteklo izvesno duže vreme, vršiće se hitni poduhvat na osnovu novih podataka samo ako postoji opasnost da izvršilac zametne trag, ili ako se tim brzim merama ne može ništa da pokvari. Tu je pravilo da se pokretanje postupka pripremi operativnim merama. Na primer, lice je pokopano pre nekoliko godina, a javnim pogovaranjem se iznosi da je ubijeno. Kada bi se odmah prišlo ispitivanju osumnjičenog, brzo bi se stiglo na mrtvu tačku.
Brza i pravilna odluka, operativnost, dinamičnost i elastičan rad daju najviše garantija za siguran uspeh. Brzina i iznenađenje su veoma blisko vezana načela. Brzi poduhvat deluje iznenađujuće na izvršioca, zbunjuje ga, šokira, onesposobljava za dalju borbu lukavstvom i nečasnim sredstvima. Izvršilac računa da neće biti otkriven ili da mu neće biti dokazana krivica. Ukoliko se u svome računu prevari, brani se pomoću laži i obmane. Tu može već sam prvi poduhvat — ako je brzo poduzet — da deluje kao iznenađenje. Manje-više, sve operativno-taktičke mere i istražne radnje mogu da dozive puni uspeh samo uz ostvarenje principa iznenađenja. Načelo iznenađenja je suština tih operacija. Racija, zaseda, pretres, neformalno ispitivanje, za koje se izvršilac unapred pripremi, često nemaju velikog efekta. Iznenaditi nekoga znači preduzeti takve mere koje on nije očekivao i u vreme kada se nije nadao. Munjeviti, iznenadni udar obezbedujc pun uspeh. Na prepad se lišava slobode opasan prestupnik; na prepad se pronalaze sakrivena corpora delicti; na prepad se hvataju izvršioci na licu mesta itd. Taktika iznenađenja razrađuje se u svim poglavljima kriminalistike. Spori tok pravosuđa slabi narodno poverenje. Što je veći vremenski razmak od trenutka izvršenja dela do nastupanja izvršenja kazne, kazna gubi od efikasnosti. Načelo brzine znači još i to, da izricanju kazne treba da sledi, što je brže moguće, izvršenje kazne.
NAČELO TEMELJITOSTI I UPORNOSTI
Načela brzine i temeljitosti dopunjuju se međusobno. Baš zbog energičnosti i brzine koje odlikuju delatnost organa unutrašnjih poslova, treba naglasiti da sve operacije moraju biti temeljite i potpune. Preterana naglost može lako da prouzrokuje površnost. Krimina- lista ne sme zaboraviti da njegova delatnost mora dovesti ili do obustave postupka, odnosno njegovog nepokretanja ili do presude. U svakom slučaju treba dobro oceniti šta je bitno, a šta sporedno za utvrđivanje istine. Činjenice i razne okolnosti, koje su važne za sudsko utvrđivanje istine, treba kriminalista da prikupi i ispita do krajnje konsekvence (operativni radnik treba odlično da poznaje ne samo kriminalistiku nego i KZ i ZKP). Postoji izvestan broj stvarno izvršenih, ali nerazjašnjenih krivičnih dela ili neotkrivenih izvršioca, što nazivamo »tamnom brojkom" ili „makazama". U svim slučajevima neće biti utvrđeno postojanje krivičnog dela i otkriven izvršilac, ali je važno da kriminalista preduzme sve potrebne mere i radnje, postupajući po svim pravilima kriminalistike, krivičnog postupka i pravila službe. U praksi se, na žalost, često dolazi isuviše brzo do zaključaka da se ne može ništa više učiniti. Strpljivost i upornost dragocena su svojstva, koja treba kod sebe da razvija svaki kritičar. Praksa pokazuje slučajeve kada je uspeh postignut posle deset godina strpljivog iščekivanja. Prvi rad jeste temelj čitavom kasnijem postupku. Upravo zato treba da bude što savesniji i potpuniji. Opšte i dugotrajno iskustvo pokazuje da uspeh sudskih rasprava zavisi u prvom redu od ispravnosti operativno-tak- tičkih mera i istražnih radnji. Tužilac i sud teško mogu da poprave ono što su upropastili organi unutrašnjih poslova i istražne sudije. Načelo temeljitosti ne odnosi se samo na preduzimanje svih mera i radnji nego i na pravilo da se ne sme ograničiti samo na prikupljanje, proveravanje i ocenu samo nekih dokaznih sredstava. U svakom pojedinom krivičnom predmetu treba prikupiti uvek sve dokaze i tu ne sme biti iznimaka. Vrednost i zrelost krivičarevog rada vidi se u njegovom odnosu prema dokumentaciji. Dešava se da na sudu sasvim izbledi i bude pobijen značaj onih dokaznih sredstava, koje je istražni sudija smatrao neoborivim i dovoljnim, i samo zbog toga propustio da prikupi dokaze od presudnog značaja. A te dokaze u najvećem broju slučajeva nije moguće kasnije pribaviti.
Dr VLADIMIR VODINELIĆ
Comentários