Постоји девет златних питања криминалистике, а она гласе:
1. ШТА (се десило)? 2. ГДЕ (се догодило)? 3. КАДА (се догодило)? 4. КАКО (се догодило)? 5. ЧИМЕ (је извршено)? 6. С КИМЕ (је извршено)? 7. ЗАШТО (је извршено)? 8. КО (је извршилац)? 9. КО (је оштећени или жртва)?
У оквиру ових питања могу се разликовати питања која указују на објективну страну (шта, када, где, како, чиме и над ким), и питања која указују на субјективну страну (зашто, са киме и ко је учинилац).
Шта се догодило (десило) – ово питање представља основно и прво питање на које је потребно одмах на почетку добити одговоро. Одговор на ово златно питање представља криминалистичко-диференцијалну дијагнозу, те се на тај начин службено окарактерише одређени догађај. Тако се, на пример, смрт одређеног лица (у зависности од конкретних околности) може окарактерисати као природна, задесна, самоубилачка или насилна, тј. као последица извршеног кривичног дела убиства.
Где се догодило – представља питање просторног (месног) аспекта. Под местом догађаја, поред места припремања и предузимања криминалне радње, подразумевамо и место наступања последице кривичног дела, као и свако друго место где се могу пронаћи предмети и трагови. Од изузетне важности је утврђивање места криминалног догађаја из више разлога, не само криминалистичке, већ и кривичноправне природе. На пример, на месту догађаја остају предмети и трагови кривичног дела, могуће је утврдити облежја одређених кривичних дела (код нарушавања неповредивости стана – туђ стан, утврђивање квалификације кривичног дела, утврђивање месне надлежности и сл.).
Када се догодило – представља временски аспект догађаја. Утврђивањем одговора на ово питање, прецизно се утврђује време извршења кривичног дела (датум, дан, час и минут). Утврђивање тачног времена извршења кривичног дела има вишеструки криминалистички и кривичноправни значај. Са становишта криминалистике утврђивање времена је посебно значајно у погледу проверавања алибија, док у кривичноправном смислу време извршења кривичног дела некада представља елеменат начина извршења, код неких је конститутивно обележје бића кривичног дела, а такође је значајно и због утврђивања кривичне одговорности или застарелости.
Како се догодило – у оквиру добијања одговора на ово златно питање криминалистике трага се за утврђивањем начина извршења кривичног дела и његовим појавним облицима. Ово питање се односи на начин извршења – modus operandi, који је изузетно значајан како са становишта кривичног права, где је начин извршења битан елемент неких кривичних дела, тако и са становишта криминалистике, кад је начин извшрења веома битна околност у погледу кривичних дела са непознатим учиниоцем (на пример, поједини криминалци имају специфичан начин извршења који тако представља неку врсту њиховог „потписа“ извршеног дела).
Чиме је извршено – ово питање је важно уколико је приликом извршења кривичног дела коришћено одређено средство. Употребљено средство је често у вези и са претходно поменутим начином извшења (modus operandi), те представља значајну материјалну индицију. Такође, поред значајног криминалистичког значаја, утврђивање средства извршења има и одређени кривичноправни значај (утврђивање конкретног кривичног дела – на пример коришћње експлозива код незаконитог лова; постојање квалификаторних околности – на пример код држања и ношења одређеног оружја и др.).
С ким је извршено – ово питање се поставља у циљу утврђивања чињенице да ли је у извршењу кривичног дела учествовало једно или више лица. Криминолошки значај овог питања је у постављању и проверавању верзија о учешћу једног или више лица у извшењу кривичног дела, те самим тим утврђивању својства (подстрекавање, помагање, саизвршилаштво, прикривање). Кривичноправни значај се састоји у утврђивању обележја кривичног дела (на пример код кривичног дела учествовања у тучи када је потребно учешће два или више лица), код утврђивања квалификаторних околности (на пример, силовање од стране више лица представља квалификаторни облик кривичног дела). Поједини аутори у уџбеницима
криминалистике ово питање не обрађују посебно, већ у заједно са питањем КО је извршилац.
Зашто је извршено – поставља се у циљу добијања одговора о мотиву извршења кривичног дела. Мотив за извршење кривичног дела је посебан облик индиција, и криминалистима служи као путоказ за избор лица која могу да дођу у обзир као потенцијални осумњичени. Претпоставка је да је свака радња нормалног (здравог) човека мотивисана, значи и закључак да је да је свако кривично дело почињено из одређеног мотива. Међутим, треба имати у виду и чињеницу да постоје и патолошки мотиви преко којих се тешко објашњава узрочно-последична веза кривичног дела, али и чињеницу да је могуће постојање више мотива – тзв. сноп мотива. У наведеном смислу ово питање и одговор представљају значајну оријентационо-елиминациону индицију. У кривичноправном смислу, мотив извршења је битан елемент неких кривичних дела односно квалификаторни елемент (на пример, убиство из користољубља).
Ко је извршилац – ово представља централно питање у оквиру разјашњавања кривичног дела и откривања извршиоца. Уколико је ово питање позитивно решено, одговор може довести до покретања кривичног поступка против лица.
Ко је оштећени (жртва) – ово питање обухвата виктимолошку димензију у криминалистици и односи се на значај оштећеног, односно жртве кривичног дела, с обзиром да између жртве и учиниоца могу да постоје бројне значајне везе, чије откривање и правилно тумачење може да има изузетан значај за идентификацију учиниоца, разјашњавање и доказивање кривичног дела.
Comments