Maloletnička delinkvencija

Pojam i značaj proučavanja

Maloletnička delinkvencija sociološko-kriminološki se izdvaja kao posebna kategorija u okviru opšteg kriminaliteta zbog specifičnosti vezanih za biološke, psiho-socijalne, kriminalno-političke i posebno mesto koje maloletna lica imaju u pravnom sistemu. Ova negativna društvena pojava karakteriše se nizom posebnih fenomenoloških i etioloških karakterisika koje je odvajaju od kriminaliteta punoletnih lica. Ovakav pristup nije karakterističan samo za kriminološka i sociološka istraživanja, već se i u okviru krivičnopravne teorije i krivičnog zakonodavstva uzimaju u obzir specifičnosti ove kategorije delinkvenata u pogledu krivične odgovornosti, nadležnih organa, postupka koji se prema maloletnim delinkventima primenjuje i krivičnih sankcija. Društveno negativno ponašanje maloletnih lica razmatra se kao najteži socijalni problem kako na nacionalnom tako i na međunarodnom planu. Objavljen je veliki broj studija, naučnih i istraživačkih radova u kojima se maloletnička delinkvencija proučava sa krivično-pravnog, kriminološkog, socijalnopsihološkog, psihijatrijskog i drugih aspekata, ali je maloletnička delinkvencija i dalje predmet interesovanja naučnika i stručnjaka različitih oblasti. U literaturi postoji i takav pristup maloletničkoj delinkvenciji koji polazi od toga da se rasprave o ovoj pojavi, kao i o temema vezanim za rasu, klasu i rod, delimično baziraju na nejednakosti i diskriminaciji mladih, da su mladi ljudi grupa relativno nemoćna u društvu zbog čega se prikazuje na negativan način i da se u kriminologiji mladi mnogo više izučavaju kao izvršioci krivičnih dela a ne kao žrtve.434 Edvin Šur (Edwin Schur), interakcionista, jedan od najradikalnijih kriminologa na temu mladi i kriminalitet, smatra da se problemi kriminaliteta mladih pogoršavaju intervencijom krivično- pravnog sistema.

U literaturi se pod maloletničkom delinkvencijom podrazumevau veliki broj raznovrsnih ponašanja maloletnika - od neprilagođenog do kriminalnog. Pri tome, koriste se različiti nazivi za označavanje ove pojave, kao na primer, prestupništvo maloletnika, vaspitna zapuštenost, društvena neprilagođenost, asocijalnost, besprizornost, moralna posrnulost, antisocijalnost, huliganstvo i sl. Kao što postoje različiti nazivi za označavanje maloletničke delinkvencije, postoje i različiti pristupi objašnjenju ove pojave. Preovlađuju dva shvatanja maloletničke delinkvencije: šire, ekstenzivno shvatanje, koje se označava kao sociološko- kriminološko određivanje pojma maloletničke delinkvencije, i uže shvatanje.

Prema širem shvatanju, maloletničku delinkvenciju čine svi oblici devijantnog ponašanja, od preddelinkventnih ponašanja do onih inkriminisanih u zakonodavstvu. Pored kršenja krivičnih i drugih pravnih normi, delinkvencija ili prestupništvo maloletnika obuhvata i ponašanja suprotna moralnim normama u jednom društvu. Šire shvatanje ime više varijanti, a razlike se javljaju u modalitetima teorijske obrade. Tako, prema jednoj varijanti ovog shvatanja, nije dovoljno definisati delinkvenciju kao “ono što je kažnjivo prema krivičnom pravu”, već je potrebno razmotriti odnos između legalnih normi i moralnog kodeksa. Prema drugom objašnjenju, važno je proučiti rđavo ponašanje kao potencijalno kriminalno, preko individualne i kolektivne moralnosti, isto koliko i kriminalno.437 Treće objašnjenje pod prestupničkim ponašanjem mladih podrazumeva kako ponašanja koja su sankcionisana zakonom, tako i ponašanja koja su sankcionisana opštom saglasnošću moralnog mišljenja zajednice.

Pojam maloletničke delinkvencije u širem smislu obuhvata “takva devijantna ponašanja mladih određenog uzrasta kojima se krše legalne norme društvene sredine”439 ili “svaku aktivnost maloletnih lica ili maloletnih grupa koja predstavljaju znatnije kršenje bilo koje društvene norme”.440 Za označavanje maloletničke delinkvencije u širem smislu koristi se naziv prestupništvo mladih. Pod prestupništvom mladih podrazumeva se društveno neprihvatljivo, odnosno protiv-društveno ponašanje mladih, i to kako oni oblici ponašanja koji su zakonima određeni kao krivična dela i prekršaji, tako i mnogi drugi postupci i ponašanja koji po svom karakteru zahtevaju primenu vaspitnih i drugih socijalnih mera i akcija, kao što su na primer besposličenje, bežanje od kuće, bežanje iz škole, skitnja, i druge vidove ponašanja koje društvo kao celina ne odobrava.441 Imajući u vidu ovakvo pojmovno određivanje, smatra se da su termini “prestupništvo” i “delinkvencija” veoma pogodni da obuhvate sva devijantna ponašanja maloletnika, koje ne treba smatrati kriminalcima, već licima prema kojima, s obzirom na karakteristike razvojnog doba u kome se nalaze, treba primenjivati tretmane i mere prevaspitanja.

Uže shvatanje pojma maloletničke delinkvencije zastupa većina teoretičara evropskih zemalja. Po ovom shvatanju, pojam maloletničke delinkvencije ili omladinskog kriminaliteta obuhvata sva ona ponašanja maloletnika koja su, kao i za punoletna lica, inkriminisana u krivičnim zakonima kao krivična dela. Ovo shvatanje je pravno determinisano i izdvaja vršenje krivičnih dela, kao društveno najopasniji oblik ponašanja. Prema užem definisanju, vršenje krivičnih dela od strane maloletnika ili kriminalitet maloletnika treba razlikovati od preddelinkventnog ponašanja, koje se ne može tretirati kao kriminalitet, već samo služi kao alarm za preduzimanje preventivnih mera i akcija.442 U okviru užeg određivanja pojma maloletničke delinkvencije izdvaja se shvatanje po kome maloletnička delinkvencija obuhvata pored kršenja krivičnopravnih normi i ponašanja koja su u suprotnosti sa drugim zakonskim propisima u društvu. Tu se pre svega misli na povrede administrativnopravnih propisa ili na prekršaje (skitnja, prosjačenje, izazivanje nereda na javnim mestima, tapkarenje, upravljanje motornim vozilom bez saobraćajne dozvole, prostitucija, kockanje i sl.), koji su u nekim zakonodavstvima inkriminisane kao radnje krivičnog karaktera, a u kriminologiji se definišu kao preddelinkventna stanja.

Širem i užem pristupu u definisanju pojma maloletničke delinkvencije daju se određene prednosti, ali i upućuju kritike. Široj definiciji se zamera da je neprecizna, difuzna, da su prilikom njene primene moguće određene zloupotrebe sa praktičnim posledicama444, a njeno postojanje opravdava mogućnostima šireg preventivnog delovanja protiv svih oblika nepoželjnog ponašanja mladih.445 Prednost uže definicije je u preciznosti i većoj određenosti u odnosu na širu definiciju, dok je nedostatak u preteranoj pravnoj limitiranosti i formalizmu. Zbog toga prilikom teorijskih i empirijskih izučavanja maloletničke delinkvencije treba prihvatiti uže definisanje pojma maloletničke delinkvencije kao određenije i preciznije, a sva ostala društveno neprihvatljiva ponašanja maloletnika izučavati kao preddelinkventna u meri njihovog uticaja na kriminalitet maloletnika.

Specifične etiološke karakteristike maloletničke delinkvencije

Etiologija maloletničke delinkvencije sagledava se u okviru etiologije kriminaliteta - makro i mikro uzročnosti kriminaliteta uopšte. Međutim, s obzirom na to da se radi o delinkventima koji se biološki, psihološki i socijalno razlikuju od punoletnih lica, potrebno je ukazati na neke specifičnosti u delovanju pojedinih kriminogenih faktora. Etiologiju maloletničke delinkvencije, kao i etiologiju kriminaliteta, moguće je objasniti povezanim delovanjem faktora socijalne sredine (egzogeni faktori) i faktora vezanih za ličnost.

Istraživanja maloletničke delinkvencije pokazala su da od socijalnih faktora najveći uticaj na javljanje maloletničke delinkvencije ima deficijentna i degradirana porodica.

Deficijentna porodica, najčešće zbog razvoda braka, dovodi do određenih promena u ličnosti maloletnih delinkvenata, izaziva osećanje odbačenosti, usamljenosti, frustriranosti, što uslovljava delinkventno i destruktivno ponašanje.

Degradirana porodica se odlikuje lošim porodičnim odnosima između roditelja, roditelja i dece, postojanjem stalnih sukoba, svađa, psihičkog i fizičkog nasilja između članova porodice. Porodica u kojoj su loši porodični odnosi povezana je sa maloletničkom delinkvencijom zbog toga što je u ovakvoj porodici ugrožena njihova socijalna adaptacija i socijalizacija. Lišena pozitivnog uticaja takva porodica pruža deci samo negativne uzore, pa se stoga kod njih razvijaju negativna lična svojstva, težnje i shvatanja, koja teško pogađaju njihovu ličnost.464 U velikom broju istraživanja konstatovano je da alkoholizam roditelja, najčešće oca, ima posebno negativan uticaj na porodične odnose i konfliktnu situaciju u porodici. Poseban oblik degradirane porodice predstavlja “kriminogeno porodično ognjište”,465 kada roditelji navode maloletnike i decu na delinkventno ponašanje. U degradiranim porodicama postoje greške u vaspitanju, koje se ispoljavaju u preterenoj strogosti ili preteranoj popustljivosti, vaspitnoj ravnodušnosti, pretpostavljanju jednog deteta drugom, nedostatku porodične kontrole i discipline, fizičkom kažnjavanju. Porodica sa ovakvim odlikama utiče da maloletnici počinju sa preddelinkventnim ponašanjem (bežanje od škole i kuće, skitnja, upotreba alkohola i droga) i delinkventnim ponašanjem.

Nepovoljne materijalno-ekonomske prilike u porodicama iz kojih maloletni delinkventi potiču u mnogim istraživanjima navode se kao veoma značajan faktor maloletničke delinkvencije. Ističe se da su niski prihodi u porodici, siromaštvo i nemogućnost zadovoljenja najosnovnijih potreba, u velikom broju slučajeva uslovili donošenje odluke da se izvrši krivično delo, posebno krivično delo protiv imovine. Međutim, najnovija istraživanja maloletničke delinkvencija ukazuju na novu generaciju maloletnih delinkvenata, koji vode poreklo iz porodica sa visokim životnim standardom. Sa procesom prestruktuiranja društva, morala i sistema vrednosti, došlo je do promene u uticaju ekonomskog faktora. Presudnu ulogu u javljanju kriminalnog ponašanja maloletnika više nema siromaštvo, jer maloletni delinkventi potiču i žive u porodicama koje su bogate i dobro situirane.

Nedostaci i neuspeh u školskom obrazovanju i vaspitanju, kako pokazuju kriminološka istraživanja, značajan su faktor u javljanju maloletničke delinkvencije. Zbog nezainteresovanosti za učenje, preobimnosti školskog gradiva, nezanimljivog sadržaja pojedinih predmeta i načina izlaganja tog sadržaja, negativne selekcije profesorskog kadra i sl. maloletnici najpre počinju da beže sa časova, skitaju, koriste alkohol i drogu, a zatim počinju sa vršenjem krivičnih dela.

Ostali socijalni faktori koji utiču na javljanje maloletničke delinkvencije su: neadekvatno korišćenje slobodnog vremena; sredstva masovne komunikacije sa negativnim sadržajem; kulturna zaostalost, primitivizam, odsustvo raznih službi i instutucija za socijalni rad i rad sa maloletnicima.

Na promene u obimu, pojavnim oblicima, strukturi i kriminogenim faktorima maloletničke delinkvencije u Srbiji najsnažnije su delovali rat i ratno okruženje, ekonomska kriza, siromaštvo, stanje društvene anomije i promena sistema vrednosti u užim i širim društvenim grupama. Sa ratišta i preko medija među maloletnike su dospeli određeni obrasci ponašanja koji podrazumevaju bahatost i agresiju. U porodici i širim društvenim grupama došlo je do prestruktuiranja morala i sistema vrednosti u tom smislu što se uvažavaju i cene antivrednosti: kič, prostota, zloba, destruktivnost. Shvatanja maloletnika o tome kako uspeti u životu i društvu vezuju se za nove uzore i obrasce ponašanja, za nasilje i agresivnost.

U etiologiji maloletničke delinkvencije faktor ličnosti se smatra karakterističnim i značajnim za javljanje devijantnog i kriminalnog ponašanja maloletnika. Ovaj faktor se objašnjava specifičnostima u telesnim i psihičkim promenama vezanim za doba adolescencije, puberteta. Telesni razvoj, fiziološke i psihološke karakteristike, neusklađenost između fizičkog i psihičkog razvoja u doba maloletstva mogu da doprinesu devijantnom ponašanju maloletnika. Psihičke promene kod maloletnika nastaju naglo, iznenada, one mogu da stvore stanje koje se naziva “krizom maloletstva”. S jedne strane se razvija težnja za nezavisnošću, a s druge strane, postoji zavisnost od roditelja i sredine, neizbežnost da se njihovi zahtevi prihvataju, uz još nedovoljno formirane psihološke uslove - iskustva, stavove, znanja, lične karakteristike.466 Pojačana težnja za samostalnim razvojem i pojačano naglašavanje svoga “ja” stvara izobilje telesne snage, tako da može doći do ispoljavanja obesti, oholosti, protivljenja i sukobljavanja sa konvencionalnim u društvu. Veoma razvijena fantazija, nepromišljenost i nepredvidivost značaja postupaka mogu dovesti do toga da maloletnik ne može oceniti da li je reč samo o naivnim avanturama, romantičnim doživljajima ili postupcima koji ga mogu dovesti u sukob sa zakonom. Jednom rečju, kod maloletnika postoji opšta protivrečnost između htenja i dužnosti jer su nedovoljno razvijene psihičke i moralne kočnice koje ih mogu odvratiti od devijantnog ponašanja.

U istraživanjima ličnosti maloletnih delinkventa kao faktora maloletničke delinkvencije, ističu se sledeće osobine ličnosti maloletnih delinkvenata: niži nivo inteligencije od nedelinkvenata (ispoljavao se kroz lošiji uspeh u školovanju i profesionalnom osposobljavanju, nekritičnosti, rđavom procenjivanju rizika koje nosi vršenje krivičnih dela i sl.); psihopatske crte ličnosti (egocentričnost, nesposobnost prihvatanja drugih ličnosti, samoprecenjivanje, kompenzatorni oblik osećanja inferiornosti, nedostatak osećanja odgovornosti, emocionalna nestabilnost, nizak stepen tolerancije na frustracije) delinkventi su agresivnije ličnosti, pretežno ekstravertne; najveći broj delinkvenata vrši krivična dela radi dobijanja sredstava za zabavu, znatno manji broj radi podmirenja svojih potreba; za delinkvente je karakterističan nedostatak pozitivnih stavova, kako prema najbližim pojedincima, tako prema društvu i institucijama uopšte.

Kod maloletnih prestupnica uočena je egocentričnost, nepostojanje osećanja odgovornosti, nedostatak određenih ciljeva i planova za budućnost, sugestibilnost, povodljivost, introvertnost i otežana adaptacija, neurotičnost, patološka lažljivost, impulsivnost.

Karakteristike ličnosti maloletnih prestupnika, svakako ne mogu da uzrokuju njihovo delinkventno ponašanje, ali mogu biti pogodnije za reagovanje u negativnom smislu.

Dr Vesna Nikolić-Ristanović

Dr Slobodanka Konstantinović-Vilić