Objašnjenje uzročnosti na makro i mikro nivou neminovno zahteva određivanje pojma kriminogenih faktora, koji različito deluju u okviru uzročnosti. U pogledu određivanja pojma kriminogenih faktora u kriminološkoj literaturi ima mnogo neodređenosti i heterogenosti. Ova neodređenost nastala je kao izraz uticaja raznih kriminoloških pravaca i teorija, koje su pridavale različit kriminogeni značaj pojedinim objektivnim i subjektivnim okolnostima. Najopštije posmatrano, pod kriminogenim faktorima se podrazumevaju objektivni i subjektivni činioci koju deluju u procesu nastanka, formiranja i konačne realizacije kriminaliteta kao masovne društvene pojave i pojedinačnog ponašanja. Kriminogeni faktori deluju na genezu kriminaliteta, te se taj proces njihovog delovanja u literaturi naziva kriminogeneza.170 Kriminogeni faktori mogu da deluju na javljanje kriminaliteta kao uzroci, uslovi i povodi.
Kao što postoje razlike u određivanju pojma kriminogenih faktora, postoje razlike u i u shvatanjima teoretičara oko podele i određivanja njihovog dejstva.171 Feri je delio kriminogene faktore na tri grupe: antropološki (organska i fizička konstitucija, lične osobine kriminalaca), fizičke ili kosmotelurne i društvene faktore. Grispinji (Grispigni) je izvršio klasifikaciju kriminogenih faktora na one koji uslovljavaju javljanje kriminaliteta kao društvenog fenomena (društveni uzroci kriminaliteta, koje izučava kriminalna sociologija) i one koji su vezani za ličnost (individualni faktori kriminaliteta, koje izučava kriminalna antropologija).
Zelig i Saderland predviđali su deobu faktora na istorijske (genetičke), koji deluju u procesu formiranja ličnosti do delinkventnog ponašanja i situacione (neposredne), koji deluju u momentu delinkventnog ponašanja. Smatra se da ova podela ima dosta opravdanja jer omogućava da se utvrde faktori koji su uticali na formiranje ličnosti i istovremeno objašnjavaju zašto se neko lice odlučilo na kriminalni akt u tom, a ne u nekom drugom momentu.
Prema shvatanju Pinatela, pojam kriminogenog faktora obuhvata sve elemente objektivnog karaktera koji, predhodeći poticaju kao subjektivnom elementu, utiču na pojavljivanje zločina, za razliku od indicija, koje služe kao signal za kriminološko dijagnosticiranje.
Bračni par Gluk upotrebljavali su pojam faktor u smislu uzroka na osnovu kojih su donosili prognostičke zaključke Di Tulio je razlikovao faktore koji utiču na predispozicije za zločin, na pripremanje zločina i na izvršenje, a Fridlander je razlikovala primarne i sekundarne faktore.
U kriminološkoj teoriji najviše je prihvaćena podela kriminogenih faktora koju je formulisao Gabrijel Tard. To je podela na egzogene (spoljne) i endogene (unutrašnje) faktore. Slična ovoj podeli je podela na objektivne i subjektivne kriminogene faktore. Objektivni kriminogeni faktori se odnose na socijalne uzroke i uslove delinkventnog ponašanja i formiranja delinkventne ličnosti. Subjektivni kriminogeni faktori osvetljavaju razne psihološke aspekte i njihov uticaj na formiranje delinkventne ličnosti. Objektivni i subjektivni kriminogeni faktori deluju povezano u tom smislu da samo jedni ili samo drugi ne mogu dovesti do kriminalnog ponašanja. Kriminalitet kao masovna društvena pojava i pojedinačno ponašanje može da se javi samo na osnovu sintetičkog povezivanja objektivnog i subjektivnog, s tim što odlučujuća snaga pripada delovanju spoljnih uticaja, a ličnost daje svoj pečat svim akcijama. Objektivni i subjektivni faktori sjedinjuju se u ličnosti, koja predstavlja jedinstvenu organizaciju osobina. Povezanost objektivnih i subjektivnih faktora pokazuje da je čovekovo ponašanje rezultat interakcije individue i sredine i da izučavanje uzročnosti kriminaliteta mora biti zasnovano na analizi socijalnih i psiholoških činilaca, uticaja društvene sredine i razvoja ličnosti.
Kriminogeni faktori deluju povezano, sintetički i kompleksno. Neki od njih imaju opštiji karakter i odnose se na veći broj različitih oblika kriminalnog ponašanja, drugi deluju samo na određen tip kriminalnog ponašanja. Uticaj jednog broja faktora je jači, drugih slabiji i udaljeniji od kriminalnog ponašanja. Povezanost i kompleksnost delovanja kriminogenih faktora ogleda se u tome što nijedan faktor, sam za sebe, nije dovoljan da dovede do kriminalnog ponašanja, niti se samo jedan od njih može smatrati osnovnim uzrokom za sve njegove oblike. S obzirom na to da je svako kriminalno ponašanje rezultat složenih međusobnih uticaja sa različitim intenzitetom dejstva, prilikom naučne analize uzroka kriminaliteta moraju se uzeti u obzir svi faktori koji u datoj situaciji mogu biti od značaja za njegov nastanak i razvoj.
Dr Vesna Nikolić-Ristanović
Dr Slobodanka Konstantinović-Vilić
Σχόλια