Kriminalističke klopke se koriste za otkrivanje učinilaca onih krivičnih dela koja se po pravilu ponavljaju i to tako što učinilac delo vrši na istom licu mesta ili pak napada iste ili slične objekte. Kada se uoči izvesna doslednost u kriminalnom ponašanju nepoz- natog krivca, on se može najlakše otkriti ako mu se postavi kriminalistička klopka.
Kriminalističke klopke su izuzetno uspešan i u osnovi jednostavan način za otkrivanje pre svega domaćeg krivca (onog koji krivična dela vrši u sredini u kojoj živi ili pak radi — npr. u studentskom domu, školi, fakultetu, ustanovi, preduzeću, robnoj kući). Kriminalističke klopke se najčešće primenjuju za otkrivanje nepoznatih učinilaca krivičnih dela krađa, ali mogu se koristiti i za otkrivanje izvršilaca drugih krivičnih dela (npr. primanje mita, učena, kod pojedinih vidova špijunaže, prevara itd.).
U daljem tekstu ćemo prikazati osnove taktike i tehnike primene kriminalističkih klopki za otkrivanje učinilaca krađa koje se vrše u ustanovama i privrednim kolektivima. Ova uputstva su primenljiva, uz izvesne korekcije, i za otkrivanje nepoznatih učinilaca drugih krivičnih dela, kod kojih se mogu primeniti kriminalističke klopke.
Primena kriminalističkih klopki se zasniva na realnoj pretpostavci da će učinilac i u budućnosti nastaviti sa vršenjem krađa. Uspešnim korišćenjem ovih klopki učinilac se hvata na delu. Vodinelić deli kriminalističke klopke u četiri vrste: I — fizičke (zasede i osmatranja) i tehničke (foto klopka bez alarma i magnetofonska klopka bez alarma), II — daktiloskopske klopke, III — alarmni uređaji i IV — hemijske klopke.
I. Od fizičkih klopki u praksi se najuspešnije primenjuju zasede i osmatranja. Posebno su efikasne ako se ustanovi koji su predmeti interesantni za kradljivca ili pak ako se utvrdi mesto na kome se krade ponavljaju. Zaseda se postavlja u prostoriji gde se predmeti iste vrste nalaze (zakamuflira se u kancelariji ili pogonu — npr. u ormanu) ili pak u susednoj prostoriji odakle se može kontrolisati prostor u kome se očekuje izvršenje krade (kroz otvor na zidu ili vratima ili se pak postavi feničko ogledalo kroz koje se iz zamračene prostorije gleda u osvetljenu). Zasede i osmatranja treba organizovati i onda kada se uoče indicije koje ukazuju na pripremanje krađe.
Kako bi se smanjila neizvesnost u pogledu vremenskog trajanja zasede, taktički je preporučljivo da se ona postavi nakon dospeća robe za koju je nepoznati kradljivac zainteresovan. Može se proširiti kolektivom i lažna informacija da određenog dana stiže veća isporuka robe koja je za nepoznatog kradljivca interesantna, kako bi se tempiralo vreme krađe i skratilo vreme postavljanja zasede.
Ne treba posebno naglašavati da je za uspeh zaseda i osmatranja neophodna konspirativnost. Za njihovo organizovanje treba da zna minimalan broj ljudi.
Od tehničkih klopki (bez alarma) treba ukazati na fotoklopke2' koje predstavljaju izvanredno sredstvo za otkrivanje učinioca. Foto aparat se maskira u prostoriji (u ukrasnoj korpici za cveće koja visi sa plafona, sakriven je u kutiji sa otvorom kroz koji se može izvršiti snimanje) i usmerava se prema objektu za koji se pretpostavlja da će biti napadnut (prema kasi, vratima ormana, predmetima, robi i slično). Vrata kase, ormana ili predmet se tankom žicom poveže sa mehanizmom za okidanje na fotografskom aparatu. Uzimanjem predmeta, otvaranjem vrata na kasi, ormanu, dolazi do uključivanja fotoaparata i učinilac biva fotografisan. Aparat može biti snabdeven infracrvenim blicem za snimanje u mraku.
Na isti načinje moguće montirati umesto fotografskog aparata, i kameru (koja može da bude povezana sa ekranom na kome će se videti učinilac u momentu krađe).
Fotoklopke se mogu kombinovati i sa zvučnim alarmom, tako da se u momentu uzimanja predmeta i fotografisanja učinioca, istovremeno uključuje i zvučni alarm.
II Daktiloskopske klopke se primenjuju tako što se postave predmeti (sa glatkim površinama) na kojima ostaju kvalitetni otisci prstiju, ispred ili preko novca, spisa, stvari za koje se očekuje da će biti oduzete. Da bi učinilac došao do objekta za koji je zainteresovan on mora najpre da pomeri predmete, na kojima će ostaviti svoje otiske prstiju. U svrhu uzimanja otisaka prstiju mogu poslužiti: čaše, lenjiri, neupadljive staklene pločice, fotopapir.
Nakon izvršenja krađe, na diskretan način će se od sumnjivih lica uzeti otisci prstiju (npr. sa čaše od soka koju je prethodno koristio, sa papira koji je držao u ruci). Na taj način se može otkriti učinilac, a da on to ni sam ne zna, što pruža čitav niz taktičkih prednosti."
III Alarmni uređaji se uspešno koriste kao klopke, to jest uključuju se kada nepozvano lice stupi u zaštićen prostor ili pak izvrši neku nedozvoljenu radnju (otvori kasu, orman, podigne predmet, što aktivira alarm). Naše je tržište preplavljeno alarmnim uređajima različitih vrsta, cena, kvaliteta i proizvođača. Postoji predubeđenje da su to veoma komplikovane sprave, čija je funkcija velika misterija. Međutim, to nije tako. Jednostavne i kvalitetne alarme mogu da naprave i lica koja imaju solidno elektro-tehničko obrazovanje.
Najjednostavniji su mehanički alarmi. Oni se mogu napajati iz strujne mreže ili baterije. Alarmni signal daje zvonce ili truba. Sklopka (odnosno prekidač) koji uključuje strujno kolo se tako podesi da aktivira alarm otvaranjem vrata, fioke, kase, podizanjem predmeta sa police. Mehanički alarmni sistem može da bude potezni (alarm se uključuje povlačenjem vrata, podizanjem predmeta); nagazni (alarm se uključuje gaženjem na npr. kontaktni nagazni tepih debljine 0,5 cm koji se stavlja ispod pravog tepiha na mestu gde se pristupa čuvanom objektu); i sistem klatna (npr. pomeranjem zavese prilikom prodi- ranja uključuje se alarm).
Nakon uključivanja alarmnog sistema, alarmni signal može da deluje lokalno (na mestu na kome je izvršen napad na zaštićeni objekat i njega uočava, između ostalih i napadač), ili pak daljinski (alarmni signal se čuje u prostoriji službe obezbedenja ili čak policijskoj stanici, ali ne i na mestu na kome se vrši napad na zaštićeni objekat). Moguća je i kombinacija.
Ne bi se smelo prevideti pitanje održavanja, taktike korišćenja, mesta postavljanja alarma. I najbolji alarm postavljen na pogrešnom mestu ne daje rezultate. Na primer, u velikom privrednom sistemu alarm je postavljen na perimetru (sistem kamera kojim se snima ograda fabrike), a ne u skladištu rezervnih delova gde su učestale krađe, a pošto se ukradena roba najčešće iznosi kroz kapiju, skupi i složeni alarmni sistem ne ostvaruje funkciju zbog koje je postavljen.
IV Hemijske klopke se u kriminalističkoj literaturi najviše preporučuju za otkri- vanje domaćeg lopova. One su napravljene u obliku praškova (rede u obliku pasta) kojima se posipa predmet za koji se pretpostavlja da će biti ukraden od strane nepoznatog učinioca. Nakon uzimanja predmeta učinilac biva obeležen (po rukama, džepovima u koje je stavio predmet — npr. novac).
Postoje razne vrste hemijskih klopki. Kao prvo, mogu da budu vidljive i one su načinjene od srebronitrata, fuksina (i drugih supstanci). Nakon dodirivanja obeleženog predmeta, dotle nevidljivi prah u dodiru sa znojem, počinje da boji ruke. Srebronitrat boji ruke u mrkocrno pola sata nakon dodirivanja predmeta. Pranjem ruku još više se povećava obojenost. Ruke ostaju obojene dve do tri nedelje. Srebronitrat se ne može skinuti nikakvim sredstvima, sve dok se koža prirodnim putem ne promeni.
Vidljive hemijske klopke izazivaju snažnu indiciju psihičkog delovanja krivičnog dela na učinioca. Učinilac je u panici i neretko čini „lude skokove": pere ruke do iznemoglosti (i time izaziva još jače obojenje), seče kožu na prstima i rukama, što je opet indicija vinosti. Po neki put, nakon obojenja ruku, učinilac ni sam ne shvata šta se desilo, pa se žali kolegama i prijateljima, javlja se kožnom lekaru radi lečenja.
Pored vidljivih, postoje i nevidljive hemijske klopke, tako da učinilac ni sam ne zna da je obeležen, što pruža čitav niz taktičkih prednosti. Za postavljanje ove hemijske klopke može se koristiti fenolftalein. Nakon dodirivanja predmeta posutim ovim prahom, na rukama se ne primećuju promene. Obojenje ne izaziva pranje ruku i znojenje. Nakon primećene krađe, kriminalistički tehničar, premazuje ruke svim licima koja dolaze u obzir kao kradljivci 2 % rastvorom kalijumove lužine, i tada se na rukama izvršioca pojavljuje crvena boja. Kriminalisti preporučuju i kombinaciju praha srebronitrata i fenolftaleina.
Nevidljivo obeležavanje učinioca se postiže i korišćenjem fluorescentnih praškova. Nakon krađe treba u mraku izložiti ruke svih lica svetlosti kvarcne lampe. Ruke lopova će da fluoresciraju.
Da bi hemijska klopka uspela, treba ispuniti neke uslove. Postavljanje hemijske klopke treba da ostane tajna za sve u kolektivu u kome se njenom primenom hoće otkriti lopov. Klopku postavlja i određuje vrstu klopke isključivo kriminalistički tehničar. On se pojavljuje samo dva puta: prvi put kada postavi klopku (što se obavlja potajno) i drugi put nakon izvršenja krađe, kada treba identifikovati lopova. Mesto na kome će postaviti klopku biraju kriminalistički tehničar i poverljivo lice iz firme koje dobro poznaje prostorne karakteristike i unutrašnje običaje lociranja roba i predmeta. Obeleženi predmet treba postaviti na takvo mesto, gde je sigurno da će ga samo nepoznati lopov dodirivati. Za mamac treba izabrati one predmete, za koje je sigurno da će da privuku nepoznatog kradljivca (to se može utvrditi analizom ranijih krivičnih dela). Potrebno je odabrati jedno poverljivo lice iz sredine u kojoj se klopka postavlja, koje će je nadgledati i obavestiti policiju kada primeti da je obeleženi predmet ukraden.
Iskustvo sa kriminalističkim klopkama je izvanredno. One deluju snažno ne samo na psihu uhvaćenog krivca, već i na sve potencijalne lopove. U firmama u kojima je kradljivac uhvaćen pomoću kriminalističke klopke, godinama se nakon toga nisu dešavale krađe.
Dr Vladimir Vodinelić
Comments