Korupcija

Jedan od oblika privrednog kriminaliteta kome se danas posvećuje posebna pažnja na nacionalnom i međunarodnom planu je korupcija (lat. corruptio – pokvarenost, izopačenost, podkupljivanje, potplaćivanje). Smatra se da nema društva bez korupcije, da u svim društveno ekonomskim sistemima, razvijenim i nerazvijenim, postoji sklonost ka podkupljivanju. Na Međunarodnoj anti- korupcionoj konferenciji u Amsterdamu 1992. godine bilo je istaknuto, pored ostalog, da postoji izvesna trpeljivost društva prema korupciji i nedostatak jedinstvenog društvenog stava prema ovoj pojavi. Društvo je “osetljivije” i osuđuje zloupotrebe viših službenika, političara, krupnih biznismena, koji su nosioci tzv. “crne korupcije”, ali toleriše “sitna” podmićivanja činovnika, davanje poklona učitelju na kraju školske godine ili lekaru posle uspešnog lečenja.290 Međunarodna zajednica je korupciju zbog visokog stepena društvene opasnosti i ugroženosti zakonitog funkcionisanja državnih i privrednih institucija i službi postavila na isti nivo sa terorizmom i organizovanim kriminalitetom.

Borba protiv korupcije je zahtevala i od naše zemelje ratifikovanje međunarodnih dokumenata: Konvencije UN protiv korupcije (General Assembly resolution 58/4: United Nations Convention against Corruption, 2003.,291 Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala, Krivičnopravne i Građanskopravne Konvencije Saveta Evrope o korupciji (1999.), Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom (1990) i Konvencije Saveta Evrope o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma (16.5.2005.) Na osnovu navedenih međunaronih dokumenata u Srbiji je doneta Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije.292 Ova Strategija obuhvata tri ključna elementa koji moraju da se istovremeno i koordinirano primenjuju: efikasnu primenu antikorupcijskih propisa; prevenciju, koja podrazumeva otklanjanje mogućnosti za korupciju; podizanje svesti i obrazovanje javnosti radi javne podrške za sprovođenje antikorupcijske strategije.

Pojam korupcije nije lako odrediti jer se korupcija može posmatrati sa različitih aspekata: psihološki, sociološki, kriminološki ili pravni. Smatra se da se korupcija može definisati kao “bolest lidera”tj. kao situacija u kojoj lice ovlašćeno da donosi odluke i preduzima akte u javnom interesu modifikuje svoju odluku i postupke rukovođeno privatnim interesima.293 U Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije korupcija je definisana kao odnos koji se zasniva zloupotrebom ovlašćenja u javnom ili privatnom sektoru u cilju sticanja lične koristi ili koristi za drugoga. Korupcija se javlja tamo gde postoji: a) mogućnost i b) interes.

Pojavni oblici korupcije mogu da budu različiti. Prema jednoj podeli razlikuju se: sitna, mala, odnosno korupcija preživljavanja ili velika; sporadična ili sistemska; jednostavna ili složena.294 Pored ove postoji i podela korupcije295 na sledeće oblike:

· korupcija na najnižem, uličnom nivou (street), obuhvata sve oblike “situacijskog”, spontanog podkupljivanja javnih službenika ili odgovornih osoba, bez prethodnog plana ili najave, preduzeta sa svrhom izbegavanja redovnih postupaka u skladu sa zakonom, na primer: podmićivanje policajaca, carinika, pripadnika inspekcijskih službi, upravnih referenata i dr.; · ugovaračka ili korupcija u javnoj upravi nastaje prilikom sklapanja štetnih ugovora, dodele koncesija, javnih konkursa, javnih nabavki, kada se ugovara “provizija” za obezbeđeni posao ili kao posledica nepoštovanja redovne procedure dodele poslova na teret predračunskih sredstava, kontrole kvaliteta i rokova prilikom izvođenja građevinskih radova i dr.; · politička korupcija obuhvata svesno pripremanje i usaglašavanje zakonskih i podzakonskih akata sa “pravnim prazninama” i nedostacima, obezbeđivanje finansijskih sredstava iz budžeta za sponzorisanje političkih stranaka, izbegavanje poreskih obaveza, različiti načini povlašćivanja pojedinih interesnih grupa na štetu opštih interesa i dr.; · privredna korupcija se odnosi na ostale oblike koruptivnog ponašanja u privredi, građevinarstvu, zdravstvu, prosveti, sportu i dr.; · sudska korupcija kompromituje sudsku zaštitu i sastoji se u protivpravnim ponašanjima pripadnika sudske i pravosudne vlasti.

Prema podeli korupcije prihvaćenoj u Svetskom programu za suzbijanje korupcije,296 pored korupcije na najnižem, uličnom nivou, razlikuju se korupcija na srednjem nivou, u poslovnoj sferi (business), korupcija na najvišem nivou (top) – u krugovima vrhovne političke vlasti, koja se povezuje sa centrima ekonomske moći. Korupcija je ugrađena naročito u sistem obrazovanja, zdravstva i pravosuđa, te se u tom smislu može govoriti o sistemskoj korupciji. Jačanju sistemske korupcije posebno doprinosi uticaj političkih centara moći u donošenje poslovnih odluka. Osim toga, vlasnici pojedinih “moćnih” preduzeća uz pomoć korupcije imaju presudan uticaj na delovanje državnih organa i agencija.

Pravna regulativa korupcije obuhvata samo određene oblike korupcionog ponašanja. U Krivičnom zakoniku Republike Srbije inkriminisano je primanje (čl. 367 KZ RS) i davanje mita (čl.368 KZ RS). Izvršilac krivičnog dela primanja mita je službeno ili odgovorno lice u preduzeću (ili strano službeno lice) koje zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti, ili ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti; zatim službeno ili odgovorno lice koje zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti. Kao izvršilac ovog krivičnog dela može da se javi i službeno lice koje delo vrši u vezi sa otkrivanjem krivičnog dela, pokretanjem ili vođenjem krivičnog postupka, izricanjem ili izvršenjem krivične sankcije. Zakonom je takođe predviđena odgovornost službenog lica i odgovornog lica koje posle izvršenja, odnosno neizvršenje službene radnje, zahteva ili primi poklon ili drugu korist. Kod krivičnog dela davanja mita (čl.368 st.4 ZKP RS) predviđeno je da će se učinilac krivičnog dela davanja mita, koji je prijavio delo pre nego što je saznao da je ono otkriveno, osloboditi od kazne.

Pored krivičnih dela davanja i primanja mita, postoji niz drugih krivičnih dela koja mogu biti povezana sa korupcijom, na primer zloupotreba službenog položaja, kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika, nesavestan rad u službi, trgovina uticajem i druga krivična dela protiv službene dužnosti (Glava XXXIII KZ RS). Ipak, krivičnopravne norme regulišu samo jedan deo ponašanja koja se smatraju korupcionim. Mnogo više takvih ponašanja ostaje van zakonske regulative, prikriveno socijalno prihvatljivim ponašanjima, što dodatno otežava otkrivanje i suzbijanje korupcije.

Korupcija je povezana sa organizovanim kriminalitetom u toj meri da jedna pojava proizilazi iz druge i obrnuto. Zbog toga policije i tužilaštva u celom svetu ustanovljavaju posebne jedinice i organe za borbu protiv korupcije i razmenjuju između sebe znanja iz te oblasti. Formirana je posebna nevladina organizacije za borbu protiv korupcije (Transparency International), koja deluje u preko osamdeset država u svetu, a Savet Evrope je 1998. godine osnovao Grupu država za borbu protiv korupcije (GRECO - Group of States Against Corruption). U Srbiji je 2002. godine Vlada formirala Savet za borbu protiv korupcije, dok je na 29. plenarnom zasedanju GRECO u Strazburu (19-23. juni 2006.) usvojen Izveštaj o evaluaciji zakonodavstva i korupcije u Republici Srbiji sa nizom sugestija i predloga za borbu protiv korupcije u Srbiji.