Kompjuterski kriminalitet

Veliki napredak tehnologije u industriji kompjutera i telekomunikacija doveo je do razvoja novih vrsta kriminaliteta i stvorio nove tehnike za vršenje tradicionalnih krivičnih dela kao što su prevara i pronevera. Kompjuterska tehnika spada u najsavršenije i najdalekosežnije sredstvo u pogledu mogućnosti čuvanja, sortiranja i prenošenja podataka. Upotrebom kompjuterske tehnike uklonjene su fizičke granice prikupljanja podataka, jer je moguće odmah ili, bilo kada, kasnije, obraditi podatke, preneti ih dalje, kombinovati i međusobno povezivati.298 Prema tome, radi se o oblasti u kojoj postoji povećana mogućnost zloupotrebe u slučajevima sve veće primene kompjuterizovanih informacionih sistema s jedne strane, a s druge u neadekvatnosti, odnosno nedovoljnosti postojećih zakonskih propisa na novonastale situacije.299 Ovo je, takođe, oblast u kojoj je visoka “tamna brojka” kriminaliteta zbog komplikovane tehnologije, koja otežava otkrivanje i dokazivanje; neosposobljenost istražitelja i zbog toga što žrtve ne vode računa o merama osiguranja i većina se ne oseća ugroženim zbog takvih dela.300 Osim toga, veliki procenat kompjuterskog kriminaliteta se ne prijavljuje zbog očuvanja pouzdanosti u poslovanju pojedinih firmi.

Pojedini pisci upotrebljavaju naziv cyber crime za označavanje kriminaliteta povezanog sa upotrebom Interneta i kompjutera.301 Ne postoji jedinstvena definicija kompjuterskog kriminaliteta, niti ju je moguće postaviti, prvenstveno zbog toga što se radi o relativnom novom obliku kriminaliteta koji se brzo razvija i koji, za razliku od drugih oblika kriminaliteta, ne predstavlja zaokruženu fenomenološku kategoriju.302 Prema jednoj definiciji, pod kompjuterskim kriminalitetom se podrazumevaju sva delinkventna ponašanja u kojima se uređaji za elektronsku obradu podataka koriste kao sredstvo za postizanje kažnjivih radnji ili kao direktan cilj kažnjive radnje.Ovako široko shvaćen kompjuterski kriminalitet obuhvata specifično kompjuterska kriminalna ponašanja (mogu se izvršiti samo upotrebom kompjuterske tehnologije), i sva ona krivična dela klasičnog kriminaliteta kada se vrše uz pomoć kompjuterske tehnologije. Prema užem shvatanju pod kompjuterskim kriminalitetom se podrazumevaju ona kriminalna ponašanja kod kojih je računar ili računarski sistem objekat napada ili sredstvo izvršenja (specifično kompjuterska kriminalna ponašanja).

Sve definicije kompjuterskog kriminaliteta imaju određene zajedničke elemente: 1. kompjuterski kriminalitet obuhvata društveno opasna ponašanja kojima se krše pravne norme i za koja su propisane krivične sankcije; 2. karakteriše ih specifičan način i sredstvo izvršenja - uz pomoć ili posredstvom kompjutera; 3. specifičan objekat zaštite - računarski podaci, informacioni sistem u celini ili njegovi delovi; 4. namera učinioca da sebi ili drugome obezbedi materijalnu ili nematerijalnu korist, ili da nekome nanese štetu.

Kompjuterski kriminalitet se razlikuje od drugih tipova kriminaliteta po tome što je područje njegove rasprostranjenosti praktično neograničeno u okviru telekomunikacionih i kompjuterskih veza, vrlo teško se otkriva i što se u ovoj oblasti za najkraće vreme uz neznatnu stručnost mogu izvesti kriminalni akti sa veoma teškim materijalnim posledicama.306 I sami učinioci kompjuterskog kriminaliteta predstavljaju specifičnu kategoriju ljudi: uglavnom su u pitanju mlađe muške osobe (18 do 30 godina), visoko inteligentni i visoko obrazovani, prethodno neosuđivani, zaposleni uglavnom na poslovima koji zahtevaju niže kvalifikacije i dobro uklopljeni u radno okruženje, poseduju izuzetna tehnološka znanja. Mogu se klasifikovati na one koji su motivisani ostvarivanjem materijalne koristi i hakere, kojima nije cilj materijalna dobit. Prva grupa se dalje može klasifikovati na amatere i profesionalce (individualci, organizovane grupe i kriminalne organizacije).

U kriminološkoj literaturi postoji shvatanje da je kompjuterski kriminalitet deo privrednog kriminaliteta, ali i shvatanje da se radi o imovinskom kriminalitetu i da je kompjuterska zloupotreba po svom karakteru najbliža imovinskim krivičnim delima. Pored toga, postoje shvatanja da se radi o samostalnom obliku kriminaliteta, ili da je pak deo organizovanog kriminaliteta.

Savremena automatizacija poslovanja uz primenu kompjuterske tehnike u oblasti privrede stvorila je povoljne mogućnosti za finansijske i knjigovodstvene manipulacije i nezakonite finansijske transakcije putem kojih se prisvajaju velika novčana sredstva. Zbog toga veliki broj kompanija, službi i institucija razvija sistem zaštite, a na nivou države donose se zakoni kojima se inkriminiše kompjuterski kriminalitet. Međutim, pokazalo se da nijedan sistem zaštite nije savršen, jer je, prema nekim procenama u SAD, prosečna šteta od kompjuterskog kriminaliteta od sto do trista miliona dolara godišnje.

Najčešći pojavni oblici kompjuterskog kriminaliteta su:

Kompjuterske krađe zauzimaju veoma značajno mesto među oblicima kompjuterskog kriminaliteta. Krađa identiteta je posebno društveno opasna jer, pored ostalog, značajno podriva poverenje u integritet komercijalnih transakcija i ugrožava privatnost. Porast ovog oblika kompjuterskog kriminaliteta povezan je sa porastom elektronske trgovine. Kradljivci identiteta mogu da otvore račune u bankama, dobiju pozajmicu u banci, obavljaju kupovinu, čak dobiju certifikate o rođenju, pasoš, kredit itd. u ime osobe o čijim se podacima radi. U većini slučajeva žrtva i ne zna da se njen “identitet” koristi sve dok ne dođu računi za naplatu.

Kompjuterske prevare predstavljaju najrašireniji oblik kompjuterskog kriminaliteta jer obuhvataju manipulisanje kompjuterom elektronskim programskim putem u pogledu softvera ili mehaničkim putem u pogledu hardvera sa ciljem pribavljanja imovinske koristi sebi ili drugom ili nanošenja štete. U kompjuter se unose netačni podaci ili se propušta unošenje tačnih podataka ili se na bilo koji drugi način računar koristi za ostvarenje prevare. Broj oblika prevara i način njihove realizacije nemoguće je u potpunosti sagledati jer se u praksi javljaju kako primitivne i grube prevare tako i one prevare kod kojih učinioci ispoljavaju visok stepen veštine.

Neovlašćeno pribavljanje informacija uz pomoć kompjutera obuhvata kompjutersko hakovanje i kompjutersko prisluškivanje. Kompjutersko hakovanje je neovlašćeno upadanje u tuđe informacione sisteme u nameri da se saznaju određene informacije poverljivog karaktera ili neovlašćeno pristupanje informacijama radi njihove namerne prepravke, uništenja ili oštećenja.

Kompjutersko prisluškivanje postoji kada se tajno, uz pomoć video opreme, snima sadržaj nečijeg kompjuterskog monitora ili se priključivanjem na taj monitor obezbeđuje kontrola i praćenje sadržaja koji se na njemu emituju. Za razliku od neovlašćenog pristupa, kod kompjuterskog prisluškivanja lice koje prisluškuje nema mogućnost menjanja ili izbora sadržaja, već prati ono što ovlašćeni korisnik emituje.

Neovlašćena upotreba kompjuterskog vremena ili usluga sastoji se u vođenju privatnog posla uz pomoć kompjuterskog hardvera i softvera, kao i u igranju kompjuterskih igara na radnom mestu u radno vreme. Izvršioci ovih kompjuterskih zloupotreba su zaposleni u kompjuterskim odelenjima, operateri ili programeri, lica koja imaju ovlašćen pristup. Oni u okviru svog redovnog posla u radno vreme koriste iste programe za druge naručioce kojima privatno naplaćuju obavljeni posao.

Neovlašćeno prepravljanje ili uništenje informacija sadržnih u kompjuteru kao i onemogućavanje ili otežavanje pristupa takvim informacijama ovlašćenim korisnicima vrši se na razne načine: uništavaju se ili brišu kompletne informacije ili neki delovi određenih baza podataka, unosi se kompjuterski “virus”, uvode se posebni zakonski mehanizmi koji su nepoznati ovlašćenim korisnicima i sl. Ovu vrstu kompjuterske zloupotrebe mogu da izvrše lica koja imaju ovlašćen pristup i ona koja taj pristup nemaju, ali ni jedni ni drugi nemaju ovlašćenje za brisanje odnosno manipulisanje podacima iz sistema. Motivi izvršenja mogu da budu različiti, počev od želje za osvetom nezadovoljnog službenika prema firmi ili nekom uspešnijem kolegi, sve do političkih razloga. U literaturi se ovaj oblik kompjuterskog kriminaliteta naziva kompjuterska sabotaža, čiji su najčešći vidovi oni koji deluju destruktivno na operativno-informativne mehanizme i korisničke programe za čuvanje podataka.

Kompjuterski terorizam predstavlja sve veću pretnju međunarodnoj zajednici. Definiše se kao akt uništavanja ili ometanja kompjuterskih sistema u cilju destabilizacije jedne države ili vršenje pritisaka na njenu vladu309 i obuhvata sve namerno preduzete, politički motivisane napade na kompjuterske informacije, kompjuterske sisteme i mreže u cilju stvaranja opasnosti za život ili zdravlje ljudi, ugrožavanje javne bezbednosti, zastrašivanje, izazivanje nemira ili vojnih konflikata.310 Danas postoji realna opasnost da informatički resursi i globalne informatičke mreže postanu veoma moćno sredstvo za delovanje u rukama terorista.

Računarska mreža može poslužiti kao okruženje za izvršenje kriminalnih ponašanja koja se uobičajeno vrše u realnom životu, kao što je, na primer, vršnjačko nasilje i različiti oblici nasilja nad ženama u sajber prostoru i upotrebom informacione tehnologije. Kada je u pitanju vršnjačko elektronsko nasilje, ono obuhvata sva ona ponašanja kao i vršnjačko nasilje u realnom životu: vređanje, isključivanje, ogovaranje, obmanjivanje i tzv. „veselo šamaranje“. Sa većom rasprostranjenošću informaciono-komunikacione tehnologije među decom i mladima došlo je do pojave i raširenosti sekstinga koji podrazumeva slanje seksualno eksplicitnih poruka i/ili fotografija sebe ili drugih osoba putem mobilnog telefona i/ili interneta. Može biti dobrovoljno ili prinudno i može prerasti u kriminalno ponašanje ukoliko primalac poruku ili fotografiju, neovlašćeno distribuira dalje. Viktimizacija žena u sajber prostoru ispoljava se kao: sajber kleveta, sajber proganjanje, „maskarada“, kloniranje, sajber uznemiravanje, sajber pornografija i virtuelno silovanje.

Konklin razlikuje interni kompjuterski kriminalitet (“trojanski konj” – program za neovlašćeni ulaz u kompjuterski sistem i manipulaciju podataka; “logičke bombe” – ubacuju se u softver čime se remeti funkcionisanje sistema; “mala vrata” ili “trap doors”- sredstva za ulaz u kompjuterski sistem bez sistema obezbeđenja; virusi), podrška kriminalnim špekulacijama (baze podataka za podržavanje distribucije droga, “pranja novca” i sl.), kriminalitet u telekomunikacijama (elektronsko manipulisanje telefonskim signalima, “hacking” – neovlašćena upotreba informacionih sistema, zloupotreba telefonskih sistema), krađa hardvera/softvera (softverska piraterija, krađa kompjutera, krađa mikroprocesnih čipova, krađa trgovinskih tajni, pronevere, prevare).

U vezi sa kompjuterskim zloupotrebama postavilo se pitanje zaštite pojedinačnog ličnog prava - prava na privatnost.316 Zapaženo je da od svih savremenih tehničkih sredstava pomoću kojih je moguće saznati privatni život pojedinca i kontrolisati ga, kompjuter i kompjuterska tehnika spadaju u najsavršenija i najmoćnija. Kompjuter je u stanju da sakupi, primi, obradi, međusobno poveže veliki broj podataka vezanih za pojedinca, da ih čuva na duži rok i na veoma malom prostoru. Kompjuterskoj zloupotrebi privatnosti naročito su izložene određene grupe ljudi o kojima je prikupljen veći broj podataka, to su na primer oni koji se najčešće koriste određenim društvenim uslugama i čije je ponašanje devijantno ili kriminalno. Podaci o pojedincima koje putem kompjutera i kompjuterske tehnike prikupljaju zdravstvene ustanove i organi unutrašnjih poslova mogu da budu zloupotrebljeni.

Takođe treba napomenuti da organizovanim kriminalnim grupama posebno značajno područje postaje digitalna ekonomija i elektronska trgovina. Kriminalne grupe i organizacije se veoma brzo prilagođavaju novim društvenim uslovima i koriste nove metode i tehnike u izvršenju krivičnih dela, posebno Internet (na primer: pranje novca, zloupotreba intelektualne svojine, proizvodnja i distribucija virusa, krađa poslovnih tajni, krađa kreditnih kartica, trgovina oružjem, trgovina ženama i decom, trgovina narkoticima, dečija pornografija, krađa identiteta, zloupotreba podataka o ličnosti itd.). Nastaju virtuelne cyber grupe čije je zadatak uključenje u elektronsko legalno i ilegalno tržište i digitalnu ekonomiju radi vršenja različitih vrsta prevara: lažnih Internet aukcija, prevara u igrama na sreću, osiguranju, korišćenju javnih dobara i servisa, pri komunikacijama, investicionim ulaganjima, transakcijama i sl.

Kompjuterski kriminalitet obuhvata kriminalitet vezan za kompjuterske mreže (Internet ili cyber kriminalitet) gde se kompjuterske mreže koriste: 1. Kao cilj napada (napadaju se servisi, funkcije i sadržaji koji se nalaze na mreži); 2. Kao sredstvo ili alat (on line prodaja seksualnih usluga, ljudskih organa, žena i dece za prostituciju, proizvodnja i distribucijanedozvojenih štetnih sadržaja, kao što su dečja pornografija, pedofilija, verske sekte, rasističke, nacističke i slučne ideje i sl.) 3. Kao okruženje u kome se napadi realizuju (korišćenje mreže za prikrivanje kriminalnih radnji).

Pored toga, kompjuterski kriminalitet obuhvata kriminalitet vezan za kompjuterske sisteme (hardver i softver) koji se koriste kao sredstvo ili kao objekat izvršenja krivičnog dela.317 Poslednjih godina u Srbiji korišćenje kompjuterske tehnike dostiglo je velike razmere. Osnovani su veliki informacioni sistemi u organima uprave, organima unutrašnjih poslova, zavodima za statistiku, zdravstvenim ustanovama, univerzitetima, fakultetima. Krivičnopravna zaštita od kompjuterskog kriminaliteta ostvarena je predviđanjem krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka (Glava XXVII KZ RS): oštećenje računarskih podataka i programa (čl. 298), računarska sabotaža (čl. 299), pravljenje i unošenje računarskih virusa (čl. 300), računarska prevara (čl. 301), neovlašćen pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka (čl. 302), sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži (čl. 303), neovlašćeno korišćenje računara ili računarske mreže (čl. 304), pravljenje, nabavljanje i davanje drugom sredstava za izvršenje krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka (čl. 304a).

Zvanični statistički podaci potvrđuju visoku tamnu brojku kompjuterskog kriminaliteta. Naime, u periodu od 2006. do 2016. godine prisutan je promenljiv trend broja prijavljenih punoletnih lica za krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka. Pri tome, najmanji broj prijavljenih lica zabeležen je 2007. Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala318 visokotehnološki kriminal definisan je kao vršenje krivičnih dela kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarski sistemi, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku (računarski programi, autorska dela koja se mogu upotrebiti u elektronskom obliku). Takođe, Zakonom je uređeno obrazovanje, organizacija, nadležnost i ovlašćenje posebnih organizacionih jedinica državnih organa radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja u slučajevima izvršenja krivičnih dela protiv bezbednosti računarskih podataka određenih Krivičnim zakonikom i krivičnih dela protiv intelektualne svojine, imovine i pravnog saobraćaja kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnih dela javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, ako broj primeraka autorskih dela prelazi 2.000 ili nastala materijalna šteta prelazi iznos 1.000.000 dinara. Zakon predviđa postojanje posebnog tužilaštva (u višem javnom tužilaštvu u Beogradu) i službe za borbu protiv visokotehnološkog kriminala (MUP RS), kao i nadležnost i organizaciju sudova za postupanje u predmetima krivičnih dela koja pripadaju visokotehnološkom kriminalu (Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala pri Višem sudu u Beogradu). Pored toga, Zakonom o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite intelektualne svojine uređena su posebna ovlašćenja organa državne uprave i organizacija koje vrše javna ovlašćenja sa ciljem efikasne zaštite prava intelektualne svojine u skladu sa propisima kojima se uređuje pravo intelektualne svojine.

Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala je 2010. godine pokrenula akciju „Armagedon“ sa ciljem otkrivanja i hapšenja korisnika i distributera dečijih pornografskih sadražaja, odnosno internet pedofila. U prvi šest godina (do polovine 2017. godine) u ovoj akciji je podneto 170 krivičnih prijava protiv internet pedofila, od čega samo u 2015. godini 44, i zaplenjeno je više terabajta materijala.

Dr Vesna Nikolić-Ristanović

Dr Slobodanka Konstantinović-Vilić