Dokazna sredstva koja dolaze u obzir pri proveravanju alibija mogu se podeliti na sledeći način:
1) iskazi svedoka;
2) a) tragovi ostavljeni na licu mesta — uviđaj
b) tragovi odneti sa lica mesta;
3) a) stvari ostavljene na licu mesta — uviđaj
b) stvari odnete sa lica mesta;
4) isprave;
5) izjave osumnjičenog ili iskazi (poricanje odnosno priznanje) okrivljenog (kriv ca ili nevinog);
6) označavanje od strane psa tragača.
1) a) Svedoci se mogu prevariti u pogledu mesta i vremena (gde i kada?)
b) Svedoci mogu biti nagovoreni da daju lažne iskaze (motiv lažnog iskaza: zašto?)
Ad a) Desi se da izvršilac namerno obmane svedoke (npr. potajno pomakne kazaljke na satu). Ili je osnova na kojoj svedok zasniva svoje navode o vremenu vrlo nesigurna. Istražni sudija je obavezan da utvrdi podlogu tih navoda i da ih proverava putem kontrolnih pitanja. Časovnik ne treba nipošto da bude jedina oslona tačka — on može pogrešno i različito da pokazuje vreme kod raznih svedoka (ili može biti namerno navijen na drugo vreme) — nego tu dolaze radi kontrole u prvom redu u obzir druge objektivne okolnosti, koje su zasnovane na običajima, navikama i ostalim pojavama svakodnevnog praktičnog života, a redovno se ponavljaju. Na primer, treba brižljivo utvrđivati da li je sat na tornju kritičnog dana tačno otkucavao, kada su i koliko dugo zvonila zvona, pištale tvorničke sirene, da li je voz, autobus i avion po Čijem se dolasku proračunato vreme stvarno i došao u navedeni čas, da li su školska deca izašla iz škole u propisano vreme, da li su radnici upravo išli na posao ili sa posla itd.
Ad b) Neki put delinkvent ugovara lažan alibi sa budućim svedocima još pre izvršenja krivičnog dela. Međutim, češća je pojava da on priprema lažan alibi tek posle izvršenja dela, ili posle pokretanja krivičnog postupka protiv njega, bilo da se brani sa slobode ili da je lišen slobode.
Radi utvrđivanja da li su svedoci alibija podgovoreni na davanje lažnih iskaza treba brižljivo ispitati nije li došlo do kontakta između okrivljenog i njegovih svedoka npr. pismima u pritvoru ili iz pritvora preko puštenih na slobodu i sl., ukratko da li je i kada postojala mogućnost dogovora (koluzije) i je li do njega došlo.
Posebno su opasni takvi lažni alibi kod kojih se u osnovi svedočenja nalazi doduše istiniti događaj ali su ga izvršilac i lažni svedoci prebacili iz njegovog istinitog vremenskog okvira u kritično vremensko razdoblje. Ogromna taktička prednost ovog vrlo opasnog oblika lažnog alibija nalazi se u poklapanju (podudaranju) iskaza lažnih svedoka i okrivljenog do najsitnijih činjenica. Tu nema potrebe za detaljno dogovaranje. Svi svedoče inače o stvarnom događaju, sve je istinito — osim bitnog: navoda o vremenu, kada se događaj zbio. Takvi lažni svedoci mogu da dođu u protuslovlje samo ako ili istražni sudija pita i o danima pre ili posle događaja. Radi toga treba obavezno pozivati i druge svedoke, a ne samo one na koje se poziva okrivljenik, pa ih (i prethodno okrivljenog), ispitati o događajima pre i posle kritičnog vremenskog razdoblja, o tome šta su, hronološkim redom, činili nekoliko dana pre i nekoliko dana posle događaja. Proveravanjem ovih vremenskih razdoblja utvrdiće istražni sudija da se događaj koji je prebačen na lažan dan i sat, ne uklapa u ostale dane. Nije nipošto dovoljno da svedoci samo potvrde boravak sumnjivog lica nego oni moraju, i okolnosno i nezavisno jedan od drugog, da iscrpno odgovore na ista pitanja.
Svedočenje svakako predstavlja za utvrđivanje alibija najvažnije dokazno sredstvo. Greške, zablude, obmane koje mogu da se udruže kod dokaza alibija mogu biti najrazličitije vrste i odnositi se na ličnost, mesto i vreme izvršenja krivičnog dela. Možda više nego bilo gde drugde baš kod alibija pouzdanost i verodostojnost svedoka igraju odlučujuću ulogu.
2) Tragovi koji govore u korist sumnjivog lica (ili na njegovu štetu) mogu da budu proizvedeni veštački.
3) Stvari, čija odsutnost ili prisutnost govore u prilog ili na štetu sumnjivog lica mogu da budu ostavljene odnosno odnete sa određenim ciljem (stvaranje lažnog alibija ili onemogućavanje da se dokaže istiniti alibi).
4) Isprave.
Isprave korišćene za dokaz alibija mogu da budu krivotvorene i stoga treba ispitivati njihovu istinitost. Pored toga nije tako redak slučaj da u originalnu ispravu bude zabunom i nepažnjom stavljen pogrešan datum, što predstavlja neistinit alibi i može da omogući izvršenje krivičnog dela, koje možda nije bilo ranije planirano.
U pogledu 5) i 6) važe opšta pravila kriminalističke taktike.
Dr Vladimir Vodinelić
Kommentare