Karakteristike organizovanog kriminaliteta

Organizovani kriminalitet ne ostaje u okvirima jedne države, već dobija međunarodne razmere ne poznajući granice i državni suverenitet. Jedna od osnovnih karakteristika organizovanog kriminaliteta u savremenim društvenim uslovima je njegova internacionalizacija povezana sa procesom globalizacije u svetskim razmerama (transnacionalni organizovani kriminalitet). Koncept transnacionalnog organizovanog kriminaliteta364 u velikoj meri se oslanja na sociološki koncept globalizacije, koji označava način na koji se svet transformiše u jedinstven globalni sistem i način na koji se svet sužava uvođenjem nove tehnologije, ekspanzijom internacionalne trgovine i međunarodnom raspodelom rada. Tredvel (Treadwell)365 navodi sledeće glavne karakteristike transnacionalnog kriminaliteta:

· na najbazičnijem nivou transnacionalni kriminalitet je kriminalitet koji prelazi nacionalne granice, prolazi kroz različite zemlje sa različitim zakonima i različitim sistemima za sprovođenje zakona; · većim delom smatra se soficistiranim – proizvodom proračunatih kriminalnih organizacija; · često obuhvata zabranjena tržišta, kao što je trgovina ilegalnim drogama, oružjem, ljudima; · neki proizvodi mogu biti legalni, kao što je nedozvoljena trgovina legalne robe da bi se izbeglo plaćanje carine (duvan, alkohol, antikviteti); · može obuhvatiti korupciju i upotrebu legitimnih kompanija za prikrivanje nelegalnih poslova (podmićivanje službenika, pranje novca); · kontrole, kao što je imigracijska kontrola, ili visoki porezi stvaraju tržišta na koja se transnacionalni kriminalci oslanjaju; · kao transnacionalni kriminalitet javlja se i trgovina ljudskim organima, decom i bebama koje se prodaju za usvajanje.

Međutim, za bolje razumevanje transnacionalnog organizovanog kriminaliteta, saznavanje uzroka i izgradnju odgovarajuće preventivne i represivne strategije, neophodno je proučavati i povezivati razvoj organizovanog kriminaliteta ne samo na globalnom već i na lokalnom nivou.366 Kao plansku, dugoročnu i zajedničku profitabilnu delatnost više lica, organizovani kriminalitet odlikuje konspirativnost (tajnost) i borba za prevlast u određenoj društvenoj aktivnosti ili na određenom području.367 Pribegavajući prevarama, korupciji, utajama i obmanama, ovaj oblik kriminaliteta se zasniva na nasilju i iskorišćavanju žrtava, destabilizaciji postojećeg državnog i političkog sistema. Za razliku od tradicionalnog kriminaliteta, organizovani kriminalitet nastoji da preuzme društvenu moć i na taj način predstavlja konkurenciju ustanovama zvanične državne vlasti. Odličnu podlogu za razvoj organizovanog kriminaliteta predstavlja uvođenje tržišne ekonomije, politička demokratizacija i pluralizam, naročito u bivšim komunističkim državama ili zemljama u tranziciji. Delovanje organizovanog kriminaliteta često je izvan kontrole javnosti i vlasti. Posebno je opasno kad organizovani kriminalititet počne da se takmiči sa društvenim ustanovama za zaštitu javnog reda i mira i održavanje bezbednosti i pravičnosti, kad pokuša da zauzme vodeće mesto u ekonomiji i da stavi pod svoju kontrolu glavne državne institucije (ministarstva, vladu, skupštinu, sudove, policiju).368 Organizovani kriminalitet se sastoji iz niza međusobno povezanih krivičnih dela koja spadaju u imovinski, nasilni, politički i kriminalitet belog okovratnika. Imovinski kriminalitet odražava ekonomski aspekt organizovanog kriminaliteta i uglavnom se sastoji u različitim oblicima ilegalne trgovine, u vršenju krađa, razbojništva, iznude, pranja novca i sl. Nasilni kriminalitet, pored toga što može predstavljati sredstvo za postizanje ekonomskih ciljeva, odražava i bezbednosni aspekt organizovanog kriminaliteta i sastoji se u vršenju različitih nasilnih krivičnih dela sa ciljem zaštite pripadnika organizovanog kriminala i njihovih porodica od drugih grupa i policije, radi kažnjavanja članova u slučaju neposlušnosti i u cilju kažnjavanja i disciplinovanja žrtava. Politički aspekt organizovanog kriminaliteta odražava njegove političke ciljeve i manifestuje se obično u vršenju političkih ubistava i kroz terorizam.

Kriminalitet belog okovratnika, koji se manifestuje u raznim koruptivnim radnjama, ima za cilj ostvarivanje veze sa legalnim poslovima i tako nesmetano vršenje krivičnih dela koji služe ekonomskim i-ili političkim ciljevima organizovane kriminalne grupe. Zbog velike društvene opasnosti, nacionalnog i međunarodnog delovanja, velike moći prilagođavanja akcijama represivnog aparata, fleksibilnosti i nemogućnosti efikasnog suzbijanja, organizovani kriminalitet dugo godina je predmet razmatranja ne samo na nacionalnom već i na međunarodnom planu. Nekoliko kongresa UN bilo je posvećeno organizovanom kriminalitetu i donošenju rezolucija koje se odnose na ovaj kriminalitet. Na VII Kongresu UN u Milanu (1985.) usvojena je Rezolucija o organizovanom zločinu, a na VIII Kongresu UN u Havani (1990.) Rezolucija o reketiranju i nezakonitom prometu narkotika i psihotropnih supstanci. Na Kongresu u Milanu konstatovano je da organizovani kriminalitet sa izuzetnim znanjima, finansijskim sredstvima i tehničkom opremljenošću udruženih kriminalaca dostiže ogromne razmere, tako da se te organizacije mogu uporediti sa višenacionalnim preduzećima u oblasti privrede. Opasnost od organizovanog kriminalteta proizilazi iz njegovog brzog širenja i prelaženja nacionalnih granica, tako da polje delovanja organizovanog kriminaliteta treba posmatrati u međunarodnim razmerama.

Na Ministarskoj konferenciji za organizovani transnacionalni kriminalitet u Napulju (1994.), organizovani kriminalitet je, konačno, posmatran kao globalni međunarodni problem uz navođenje nešto više podataka o raznim grupama organizovanog kriminaliteta koje postoje u svetu. Dramatičan porast organizovanog kriminaliteta istaknut je na IX Kongresu UN za prevenciju kriminaliteta u Kairu (1995). Na ovom kongresu donet je globalni plan za akciju, konstatovano je da ne postoji jedinstvena definicija organizovanog kriminaliteta i navedene su sledeće karakteristike organizovanog kriminaliteta: (1) postojanje organizovane grupe za vršenje krivičnih dela; (2) hijerarhijski odnosi u grupi, što omogućava da vođa kontroliše; (3) nasilje, zastrašivanje i korupcija su sredstva za ostvarenje profita ili kontrolisanje teritorija i prihoda; (4) infiltriranje u legalnu ekonomiju; (5) sposobnost za ekspanziju u bilo koju novu aktivnost izvan nacionalnih granica; (6) kooperacija sa drugim organizovanim transnacionalnim grupama.369 Sem navedenih karakteristika, za međunarodni, transnacionalni ili nadnacionalni organizovani kriminalitet ističe se njegova povezanost sa terorističkim organizacijama, uticaj na privredni kriminalitet u nacionalnim i međunarodnim razmerama, transnacionalna trgovina umetničkim, kulturnim i religioznim dobrima, vršenje delatnosti u vezi sa ekološkim zagađivanjem čiste okoline u pojedinim zemljama.370

Od međunarodnih dokumenata posebno značajne za otkrivanje i suzbijanje organizovanog kriminaliteta su: Konvencija UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminaliteta, sa dva dopunska Protokola: Protokol za prevenciju, suzbijanje i kažnjavanje trgovine ljudskim bićima, naročito ženama i decom i Protokol protiv krijumčarenja migranata kopnom, morem i vazduhom (2000.),371 Konvencija OUN protiv nedozvoljene trgovine opojnim drogama i psihotičnim supstancama ili “Bečka konvencija”(1988.),372 Konvencija o pranju novca, vođenju istrage i izvršavanju zaplene i konfiskacije dobiti od kriminaliteta ili “Evropska konvencija”( 1990.)373 i Konvencija o pranju, traženju, zapleni i konfiskaciji prihoda stečenih kriminalom i o finansiranju terorizma (2005.).

Dr Vesna Nikolić-Ristanović

Dr Slobodanka Konstantinović-Vilić